Jednodnevni izlet Estonija (Tallinn) - Finska ( Helsinki) ( I deo)

Jedna divna dama, pisac Olgica Marinković, javila mi se nedavno putem imejla, u molbi da joj objasnim kako da iz Tallinna, gde se trenutno nalazi sa porodicom, najlakše dođe do Helsinkija na jednodnevni izlet i šta pritom posetiti.

Uzgred, sa ovom damom sam se “raspisala” preko google imejla, jer smo imale nekoliko zajedničkih tačaka i saznala sam da je pisac. Malo sam se zainteresovala i shvatila da vredi da bar u nekoliko redova, pre mog teksta, upoznate ovu damu i njen rad.

Olgica Marinković je rođena 1962. u Vršcu, u porodici prosvetnih radnika. Prvi roman „Pogled iza vrata bez kvake“ (2013), autobiografsko je delo kojim je označila početak karijere pisca. Usledila je „Jelena“ (2014), roman kojim je oživela sećanje na svoju baku, hrabru banatsku ženu i njenu životnu golgotu u vihoru II svetskog rata. Treći roman „Evine sveske“ objavila je 2015. godine, a knjiga se bavi problemom ratne siročadi, a pogotovo ratnom siročadi domaćih, vojvođanskih Nemaca. U Evinom liku sintetisane su sudbine svih devojčica čiji su roditelji "nestali" zbog kolektivne krivice kojom su žigosani zbog pravih nemačkih agresora. 2017. godine je objavila knjigu „Crtice iz Vršačke ulice “ o životu u starom Banatu.
U pripremi je i jedna  monografija, feljton za jedan nedeljnik i tv emisija zbog koje povremeno boravi u Vrscu. Živi i radi u Zemunu. 

Verujem da su ove knjige odlične, jer je tematika zaista obećavajuća. Pošto volim da čitam, potražiću ove knjige, a ako je i vas zainersovao sadržaj, to možete i vi da uradite...leto je idealno da se opustite uz divnu knjigu...

Elem, kako sam već napomenula u uvodu ovog teksta, danas ću pisati prvi deo “dvosmernog” teksta, odnosno kako otići na jednodnevni izlet iz Tallinna do Helsinkija a u narednom tekstu i kako od Helsinkija do Tallinna i šta posetiti.

Uzgred, svakom ko dođe u Helsinki, toplo preporučujem jednodnevni izlet i posetu estonskoj prestonici, s obzirom na to da su veoma blizu, a i kako biste videli kako je Tallinn prelep grad. Nalazi se na severnoj obali Baltičkog mora, u Finskom zalivu. na oko 80 km južno od Helsinkija. Iako ja volim Helsinki zbog svoje prostranosti, prelepe arhitekture i sofisticirane nenametljive lepote, Tallinn ni malo ne zaostaje za Helsinkijem u svojoj lepoti. Stari deo Tallinna je jednostavno magičan. Poslednji put sam posetila Tallinn pre četiri godine, ali nameravam uskoro to da uradim ponovo. Još mi je u sećanju uživanje na Raekoja trgu u starom gradu, sedenje u prelepoj bašti restorana i lep letnji sunčan dan sa prijatnom temperaturom (oko 22 stepena), srazmerne severnjačkom letu. Stari grad Tallinn je nešto što se ne sme propustiti. Arhitektura vas uopšte i neće asocirati na to da je Estonija nekada bila deo SSSR-a, jer je ovaj deo Tallinna bio isključivo nemački i švedski deo grada. Ostali deo grada je lep, ali ovaj stari deo je zaštitni znak estonske prestonice i na meti je svih turista sveta.

Iz Tallinna do Helsinkija i šta posetiti u Helsinkiju

Iz luke u Tallinu ide dosta trajekata za Helsinki. Tu su i finske i estonske kompanije: Tallink, Silja, Viking line, Finnlines, Linda line, Eckerö Line i mnogi drugi. Cene su veoma slične, ali su usluge raznovrsne...

Kada kupite kartu idite na izlaz/kapiju koji vam piše na karti. Na estonskoj luci kapija se piše “Värav”, ukoliko ne bude engleskog prevoda, mada, koliko se sećam, piše i na engleskom. Postoji dosta kompanija kod kojih lično ili online možete kupiti kartu. Ako planirate da idete na jednodnevni izlet u Helsinki, najjeftinije je da kupite povratnu kartu, ali ne običnu povratnu, već dnevnu povratnu kartu jer je ona najjeftinija. Dnevna karta košta oko 40 evra, u zavisnosti od prevoznika. Ako putujete i autom, koji ste stavili na trajekt, iznos vam se uvećava za još oko 60 evra. Moj savet je da vam auto nije potreban. Trenutno, preko Tallinka dnevna povratna karta košta 38 evra i kupuje se preko ovog sajta https://booking.tallink.com/ .Polasci su svakodnevni i to po 8 puta dnevno, ali ako idete na dnevni izlet, onda je najbolje da idete prvim trajektom iz Tallinna  u  pola 8 ujutru.

Put trajektom traje oko dva sata i obično se u Helsinki dolazi u luku na terminal 2 u ulici Tyynenmerenkatu. Na slici ispod pogledajte gde u Helsinkiju  pristaje Tallink trajekt.

Ako ste napravili plan obilaska, najbolje vam je da kupite Helsinki Card karticu jer ćete sa njom uštedeti na mnogim ulaznicama, gradskom prevozu itd, ali ta kartica se ne može kupiti na terminalu 2 već samo na terminalu 1, mada je možete i kasnije kupiti u trafikama, ali vam savetujem da je kupite odmah jer sa njom imate neograničeni broj prevoza u javnom prevozu, pa je odmah možete upotrebiti da biste stigli do prvog odredišta. Više o kartici možete naći ovde. https://www.helsinkicard.com . Sa njom imate besplatan ulaz i u tvrđavu Suomenlinna gde biste inače bez ove kartice, ulaz platili 37 evra, zatim imate besplatno panoramsko razgledanje grada autobusom, koje biste platili 32 evra...i mnoge druge povoljnosti.

E sad, kada stignete u Helsinki na terminal 2, treba vam pola sata do 40 minuta peške do centra grada. Ako želite tramvajem, idite do tramvajske stanice. Uzmite tramvaj broj 9, i on će vas odvesti do stanice Pasila, a odatle imate još oko 500 m hoda do samog centra grada, odnosno do Luteranske katedrale i Trga Senata. Ako kupite Helsinki card, onda je prevoz besplatan, a ako je ne kupite, tramvajska karta košta oko 3 evra. 

Evo na slici vam je dočarano, koliko treba da pešačite od ulice Kaisaniemenkatu gde će izaći iz tramvaja, pa do Trga Senata i velike Luteranske katedrale. To će vam ujedno biti prva stanica za obilazak.

Trg Senata, odnosno Senaatintori je onaj divan veliki trg ispred velike Helsinške luteranske katedrale, zaštitnog znaka Helsinkija. Katedrala, koja se nalazi u delu grada koji se zove Kruununhaka, je u neoklasičnom stilu i predstavlja glavni orijentir sa ozbiljno strmim nizom stepenica. Ovaj trg je inače mesto, sa kog počinju svi obilasci ovog grada.

O tome sam već pisala, a tekstove možete pogledati ovde:

http://mojafinska.blogspot.rs/2012/02/trg-senata-senaatintori-helsinki.html

Odatle, kako vam slika ispod jasno pokazuje, sa  mesta 1 gde je Luteranska katedrala, idite na čuveni Market skver (Kauppatori), odnosno mesto broj 2 na slici, a o njemu sam pisala u tekstu http://mojafinska.blogspot.rs/2012/07/kauppatori-pijaca-na-obali-mora.html

Dalje sa mesta 2 idite do mesta broj 3, odnosno do prelepog Esplanadi parka ( Finci ga iz milošte zovu Espa). Esplanadi park je izgrađen 1800. godine  i nalazi se u srcu Helsinkija. On služi kao šetalište za turiste i mesto gde se  stanovnici  rado opuštaju. Tu su divni restorani i kafići i ovde je uvek puno ljudi. Jedan je od 10 najboljih atrakcija u Helsinkiju i jedno od najpopularnijih mesta u gradu za rekreativne aktivnosti i piknik. Između jula i avgusta ovde se održavaju muzički nastupi. Tokom meseca decembra tu je smeštena i tradicionalna Božićna pijaca.

Nakon mesta broj 3, idite na mesto broj 4, odnosno u Muzej umetnosti ATENEUM. U ovom muzeju se nalaze dela najpoznatijih finskih slikara, ali i slika Van Goga “Street in Auvers-sur-Oise” kao i Sezanova slika “The Road Bridge at L'Estaque”. Verujem da ćete uživati kada uživo vidite slike čuvene Helene Schjerfbeck, Alberta Edelfelta, AkseliGallen-Kallele, Eero Järnefelta ali i ostalih 20 hiljada vrednih slika. Ukoliko dolazite ponedeljkom, znajte da je muzej tada zatvoren. Izložbe i kolekcije se često menjaju, tako da unapred proverite internet stranice i vidite šta je aktuelno.

 

Nadalje, sa mesta broj 4 i muzeja Ateneum, idite, kako je prikazano na slici ispod do mesta broj 5, odnosno do glavne železničke stanice. Jedno od najprepoznatljivijih obeležja finske prestonice, železnička stanica je poznata po fasadi obloženoj granitom kojom dominiraju statue na ulazu i tornju sa satom. Stanica je otvorena 1862. godine, a oko 200.000 putnika je koristi svaki dan.

Sa mesta broj 5 nastavite do mesta broj 6, odnosno do Kiasma muzeja savremene umetnosti. Muzej savremene umetnosti Kiasma će vas takođe oduševiti svojim izuvijanim i neuobičajenim izgledom. Zgrada je delo čuvenog arhitekte Stivena Hola (Steven Holl) koji je bio fasciniran svetlom, tako da je čitav muzej podređen time da ukaže posetiocima na raznolikost varijacije svetla. Muzej je poznat po izložbama savremenih finskih umetnika, ali i po diskusijama koje se stalno organizuju na temu teorije umetnosti. Čak i da niste poklonik umetnosti, popiti kafu u kafiću muzeja je neponovljivo iskustvo. 

Zbirka se fokusira na finsku i stranu umetnost, naročito slikarstvo iz skandinavskih i baltičkih zemalja i Rusije od 1960-ih. Muzej takođe poseduje specijalne izložbe i Kiasma pozorište, čiji program obuhvata ples, dramu, muziku, multimediju, film i video umetnost, kao i seminare, predavanja i javne rasprave.

Sa mesta broj 6 idite ka mestu broj 7 i čuvenoj, svetski poznatoj crkvi u steni (Temppeliaukion kirkko). Temppeliaukion kirkko najpoznatiji je protestanski hram i jedan od deset najneobičnijih na svetu. Sagrađen je 1969. godine u steni usred stambenog naselja, da se ne bi narušio graditeljski ambijent, a služi i kao koncertna dvorana. Ovu crkvu dizajnirali su arhitekte, braća Timo i Tuomo Suomalainen.  Ulaz je 3 evra, a ulaznicu ne plaaćaju oni koji imaju Helsinki card. O crkvi sam pisala u ovom tekstu http://mojafinska.blogspot.rs/2012/06/crkva-u-kamenu.html. 

Za kraj ovog obilaska, iako još mnogo toga ima za videti u Helsinkiju, ali zbog nedostatka vremena i ograničenog jednodnevnog izleta, ostavila sam tačku broj 8, Sibelius park (Sibelius monumentti) , sa čuvenim spomenikom u vidu cevi orgulja. Sibelius je, kao i sve tačke Helsinkija kroz koje sam vas provela, simbol Helsinkija, simbol Finske i simbol i ponos finskog naroda. Ovaj park se nalazi u naselju Taka-Töölö, vi ste iz trajekta sišli u naselju Länsisatama, u ulici Tyynenmerenkatu u podnaselju Jätkäsaari. Zato  iz naselja Taka-Töölö uzmite tramvaj broj 8, koji će vam biti besplatan ako ste kupili Helsinki card, i stići ćete tamo odakle se vraćate trajektom za Tallinn. U pricipu, ova razdaljina je vremenski na oko 15 - 20 min tramvajem, pa krenite na vreme. 

Na ovoj mapi su sa desne strane obeležena još dva mesta za obilazak po želji, jedno je Finski nacionalni muzej a drugo je čuvena koncertna dvorana Finlandia (Finlandia-talo), koju je projektovao najpoznatiji finski arhitekta Alvar Aalto.

Finlandia

Znači, kako biste shvatili koliko Helsinki ima toga da ponudi, pogledajte na karti ispod maršutu koju smo danas predstavili, a koja je obuhvatila mnoge znamenitosti Helsinkija. Dakle, iz trajekta ste izašli u južnom delu naselja Länsisatama, koje se naziva Jätkäsaari, pa ste tramvajem otišli do naselja Kruununhaka gde se nalazi Trg Senata i katedrala. Prošli ste kroz naselje Kluuvi gde je železnička stanica i na posletku  završili obilazak u Sibelius parku u naselju Taka-Töölö. Za jedan dan obilaska, ovo je sasvim dovoljno, a i izvodljivo, s obzirom na vreme koje vam je na raspolaganju.

Inače, od izbora trajekta zavisi u koji ćete deo Helsinkija stići, jer Helsinki ima dosta pristaništa,  odnosno luka. U ovu zapadnu luku iz Tallinna stižu trajekti prevoznika Tallink, Silja line i Eckerö line. Ovde sam vam opisala jedan pravac, ali gde god da stignete, pitajte kako da dođete do katedrale, pa onda krenite na obilazak po datim instrukcijama.

Ja vam preporučujem da idete sa Linda line iz dva razloga...manji je trajekt pa brže ide, i do Helsinkija stiže za oko sat i po, a drugo, najjeftiniji je. Tallink jeste veliki i skoro pa luksuzan u odnosu na Linda line, ali za tako kratak put, to je najmanje bitno. Mane su te što Linda line nekad ume i da otkaže putovanje ako se očekuje nevreme, iako se to tokom letnjeg perioda retko ili skoro nikada ne dešava. Pre  planiranog puta proverite na sajtu https://booking.lindaliini.ee da li za dan koji ste odabrali za izlet do Helsinkija  saobraća  na  trasi koju vi želite. Evo ja sam sada pogledala  i ima liniju gde povratna karta košta 30 evra, dakle 10 evra jeftinije od Tallinka. 

Uzgred, još jedna stvar se meni više dopada kod Linda line prevoznika, a to je što oni ne staju u zapadnoj luci gde i Tallink, jer tada morate tramvajem do centra gde je katedrala, već Linda line staje bukvalno u luci koja je na 10 minuta hoda do katedrale, a posle toga krenite u obilazak onih znamenitosti koje sam vam opisala u delu sa početka ovog teksta. Evo na slici ispod vidite gde staje Linda line, a gde su Luteranska katedrala i Trg Senata ( tačka 3), Market skver (Kauppatori), odnosno mesto broj 1 na slici, a skroz desno pod tačkom 2 je velika Uspenski Saborna crkva, koja se ne vidi na ovoj slici, ali je odmah tu blizu, iza strelice.

Klikni na sliku za veći prikaz.

Uspenska Saborna crkva u Helsinkiju je najveća pravoslavna crkva u ovom delu Evrope. Zovu je i katedrala Uspenski.Ova crkva je posvećena uspenju presvete Bogorodice. Izgleda fantastično i zadivljuje prolaznike svojom grandioznošću, crvenom opekom i svojim vizantijsko ruskom stilom. Izgrađena je 1868. godine po projektu petrogradskog arhitekte Gornostajeva. Iako spolja naprosto ima magičnu lepotu, unutrašnjost je još lepša, ukrašena mnogobrojnim ikonama o kojoj vam o svakoj pričaju ljubazni vodiči. Ja sam posebno bila  oduševljena ikonom Bogorodice Kazanjski koja se nalazila tu  do 2010. godine dok nije ukradena,  koja je bila remek delo ruskog ikonopisanja.

 http://mojafinska.blogspot.rs/2012/09/pravoslavna-vera-u-finskoj_5.html

Inače, možda ste primetili da u ovom planu jednodnevnog obilaska Helsinkija nisam spomenula obilazak Suomenlinne, utvrđenja koje je simbol finske istorije, a o kojoj možete pročitati na ovom linku http://mojafinska.blogspot.rs/2013/01/suomenlinna.html

 

To nije bio moj propust, već namera, da vam tim gestom kažem da poseta ovom kompleksu   koje leži na nekoliko ostrva, međusobno povezanih mostovima, zahteva bar pola dana obilaska, te je namenjena ili za obilazak samo Suomenlinne, do koje je moguće doći samo vodom, ili neke od tura, kao što sam vam opisala.

Ukoliko se opredelite za Suomenlinnu, onda je najbolje iz Tallinna doći putem Linda line trajekta koji staje blizu Market skvera (Kauppatori), jer upravo odatle, i to sa njegove istočne strane, tačno nasuprot predsedničke palate,  kreću brodići do Suomenlinne, u toku letnjeg perioda i na svakih pola sata, tokom celog dana, Raspored odlaska brodića do Suomenlinne imate na ovom sajtu https://aikataulut.reittiopas.fi/linjat/en/hLautta_Kauppatori.html  a vožnja traje oko 15 - 20 minuta. 

Ova tura je lepa jer je već i sam put brodićem užitak za sebe jer možete sa broda videti svu lepotu Helsinkija i njegovih obala, obići ovako impozantan kompleks, a po povratku sa Suomenlinne, ako vam ostane vremena do polaska trajekta za Tallinn, možete obići i zaštitni znak Helsinkija, Luteransku katedralu , kao i Uspenski, jer nisu daleko od pristaništa gde dolazi Linda line.

Za kraj, još nešto...Da biste obišli sve znamenitosti i lepe krajeve Helsinkija, potrebno je mnogo više od jednog dana, ali, ovo je bio izbor onih delova grada koji su izuzetno poznati, popularni, a opet na pešačkoj udaljenosti. Uzgred, dok sve ovo budete obilazili, gledajte Fince, Finkinje, njihovo ponašanje na ulici, odnos prema prirodi, ophođenje prema ljudima, čistoću grada...jer ćete tek tada, u kombinaciji sa ovim znamenitostima, osetiti duh Finske i Finaca, a tada i shvatiti zašto je ovu zemlju nemoguće ne voleti je.

Read More

Grad ispod Helsinkija

Finska je, definitivno, zemlja koja mnogo polaže na održivi razvoj, budućnost, očuvanje životne sredine i sve što pozitivno utiče na stvaranje boljeg, funkcionalnijeg i zdravijeg okruženja za svoje građane.

Verujem da nikada niste, ukoliko ste posetili Helsinki, razmišljali o tome šta se nalazi ispod glavnog grada Finske, a  da jeste, verujem da biste se iznenadili činjenicom čega sve  ispod ima.

S tim u vezi, Finska je još davno napravila master plan koji je imao za cilj iskorišćavanje podzemnih resursa koji su veoma važni  za razvoj gradske strukture Helsinkija i  susednih područja, a sve u cilju stvaranja jedinstvene i ekološki  efikasne strukture. Tako je, još od 1960. godine, Helsinki bio veoma zainteresovan za iskorišćavanje mogućnosti za podzemnu gradnju, a pravljenjem master plana, Helsinki je postao prvi grad u svetu koji je planski razvio strategiju stvaranja podzemnog grada.

Korišćenje podzemnog prostora, uključuje i doprinos ekološki održivom i estetski prihvatljivom pejzažu, predviđa strukturalnu dugovečnost i održava mogućnosti za razvoj grada budućih generacija. Podzemni gradovi su pored toga, posebno funkcionalni u zemljama sa veoma hladnim ili vrelom klimom, jer dozvoljavaju da ljudske aktivnosti budu dostupne tokom cele godine bez obzira na vremenske prilike. Takođe, ovo nisu jedine dobrobiti razvijanja podzemnog Helsinkija, jer se poslednjih godina znatno smanjila emisija CO2 a i kako Finci vole parkove, šume i prirodu, nikada nisu bili za to da se zarad nekon tržnog centra, šuma zameni betonom. Iz tog razloga, sve te velike prodajne centre i sve što nije nužno da bude na površini zemlje, bolje je staviti u podzemni deo grada. To je u Finskoj inače sve i izvodljivo jer Finska uopšte nije trusno područje.

Danas je u Finskoj, pod temeljima glavnog grada, smeštena ogromna mreža od 400 prostorija odnosno podzemnih objekata i preko 220 km tehničkih tunela, 60 komunalnih tunela. Ispod zemlje se nalaze, osim klasičnog metroa, parkinga i podzemnih trgovačkih centara i crkva (Temppeliaukion kirkko), bazen (Itäkeskuksen uimahalli), klizalište za hokej, teretane, saune, razna skladišta, informacioni centri, podzemna skladišta uglja i nafte ...

Jedan od podzemnih objekata ispod Helsinkija je i bazen Itäkeskuksen uimahalli koji se nalazi ispod zemlje. Ima objekte na dva sprata a u slučaju neophodnosti, samo ovaj prostor se može pretvoriti u sklonište za 3800 ljudi.

Mnoge podzemne prostorije su međusobno povezane kako bi formirale koherentnost. Svi tuneli ispod Helsinkija, obzirom na to da se Helsinki nalazi na stenama, rade se TBM mašinama koje mogu da buše stene, i to D&B tehnikom (Drilling and blasting).

Recimo, podzemni informacioni centri koriste mnoge inovativne stvari, i budući da je veliki finski informacioni centar ispod zemljine površine, tačnije ispod čuvene Uspenski katedrale, u  iskopinama u stenama, tačnije u skloništu na oko 50 m ispod površine zemlje, hladi se  morskom vodom sa finskog zaliva iz Baltičkog mora, a toplota iz računara se potom putem zagrejane vode usmerava upravo u gradski sistem grejanja. Tako, umesto da koristite energiju za hlađenje računara, računari štede energiju za grejanje 500 kuća ili 1000 stanova u ovom gradu gde zimske temperature dosežu i do -27 stepeni C. Tako, iako se zna da serveri  troše ogromnu količinu energije, Finska  se po tom pitanju ponaša veoma odgovorno i bukvalno reciklira energiju, a sve to zahvaljujući kompaniji Helsingin Energia, koja je u vlasništvu grada Helsinkija, jer je rešila ovaj problem na odličan način pošto su dizajnirali  sistem za korišćenje hladnih voda Baltičkog mora za hlađenje servera. Vrućina se, da ponovim, prenosi posebnim cevovodom za desalinisanu morsku vodu, a zatim se kroz ogromnu podzemnu tunelsku mrežu upućuje u sistem daljinskog grejanja, za koju su tuneli originalno izgrađeni.

Takođe, kada je sistem za hlađenje u pitanju, verovatno mislite da Finskoj i nisu potrebni klima uređaji, što je samo donekle tačno. Helsinki i južna Finska nemaju tako surovu klimu kao sam sever zemlje, a kako je svaka godina sve toplija i toplija zbog globalnog zagrevanja, i leta u Finskoj su toplija nego nekada, često se dešavaju rekordne temperature za tu oblast, pa mnogi finski javni i privatni objekti koriste tokom leta, po potrebi naravno, sistem za hlađenje. Doduše, lično, uverena sam da su nas klima uređaji dodatno modifikovali, odnosno veoma snizili naš prag tolerancije na toplotu, pa nam je sada klima uređaj neophodan i za onu temperaturu na koju, pre nekih 20 godina nismo ni reagovali. 

Ako samo pomislite koliko se, na svetskom nivou koristi više električne energije godišnje nego pre, makar samo zbog korišćenja ovih rashladnih uređaja na svakom mestu...u stanovima, na poslu, u pozorištu, autobusu, prodavnicama...shvatićete koliki je to gubitak...međutim, Finci su i za to našli rešenje i to na 300 metara ispod zemlje Naime, jednom kada budete šetali najlepšim parkom Helsinkija, Esplanadi parkom, znajte da se ispod ovog divnog parka krije nešto od posebnog interesa. Na 300 metara ispod Esplanadija krije se ogromna pećina - rezervoar koja stanovnicima ovog dela grada, rashlađivanje klima uređajima u svakom prostoru tokom letnjeg perioda, čini jeftinijim, jednostavnijem, efikasnijem i ekološki superiornijem. Pored Esplanadija, postoji još jedan ogroman podzemni vodni rezervoar i to ispod okruga Pasila. Lokalna kompanija je svojevremeno, na ovoj velikoj dubini napravila ogroman rezervoar koji je napunjen sa 9 miliona galona vode iz mora. Sistemom daljinskog hlađenja, tokom leta, pumpe sprovode ovu ledenu vodu do zgrada i ostalih javnih ustanova i time štedi električnu energiju za 90%. Trenutno je u fazi izrada ovakvog projekta i za ostale finske gradove. Daljinsko hlađenje je centralizovani način proizvodnje i distribucije "energije za hlađenje”, u kome cevovodi isporučuju hladnu vodu industrijskim i stambenim zgradama u određenom okrugu. Ove zgrade su opremljene posebnim jedinicama koje im omogućavaju da koriste ovu vodu za hlađenje vazduha koji se koristi u njihovom sistemu klimatizacije. S obzirom da klimatizacija troši oko 5 % globalnog snabdevanja električnom energijom, sposobnost daljinskog hlađenja da zaobiđe upotrebu ovog dragocenog resursa, predstavlja ključni korak na putu ka održivom razvoju. 

Ovakav sistem hlađenje, u Evropi koriste i Pariz i Amsterdam, ali je Helsinki ipak jedinstven. Ono što čini jedinstvenim sistem Helsinkija je njegova integracija daljinskog hlađenja, daljinskog grejanja i proizvodnje energije u jedan sistem, u procesu koji se zove trigeneracija.

Helsinki je veoma živ ispod onog pravog, vidljivog površinskog dela grada, a i ne samo tu. Mnogi od vas nisu znali da je čuveno utvrđenje Suomenlinna, koje se proteže na šest ostrva naspram Helsinkija, povezan sa Helsinkijem podvodnim tunelom dugim 1300 m, na dubini od  65 metara ispod mora. Tunel počinje sa jednog od šest ostrva  i to sa ostrva Länsi-Mustasaari a završava se na priobalnom delu Helsinkija, u ulici Läntinen Puistotie  u naselju Kaivopuisto. Ovaj tunel je samo jedan od mnogih koji su iskopani u stenama ispod mora oko Helsinkija, a tim putem, po potrebi i hitnosti, vatrogasci i hitna pomoć, brže ce doći, nego da čekate brodić da vas prevede do obale. Takođe ispod svih bolnica u Helsinkiju postoji sistem tunela koji ih povezuje.

 Zanimljivo je da svi veliki gradovi na jugu Finske...Helsinki, Vantaa, Espoo, Hyvinkää, Järvenpää...pijaću vodu dobijaju sa jezera Päijänne, koja dolazi podzemnim vodenim tunelom, dugim 120 km, i to skoro pa slobodnim padom. Voda sa ovog jezera se smatra najkvalitetnijom, i skoro da se uopšte ne mora prečišćavati. Pošto je u dubokom tunelu konstantno niska temperatura koja obezbeđuje visok kvalitet tokom transporta, pre upotrebe ove vode  je potrebna tek samo minimalna obrada.

Trenutno se pored intenziviranja radova na podzemnom gradu, planira rad na još dva projekta. Prvi je povezivanje glavnih gradova Finske i Estonije, podvodnim tunelom dugim 80 km, od Helsinkija do Tallinna, jer kako ove dve države imaju jaku vezu u mnogo pogleda a nemaju kopnenih mogućnosti za saobraćaj, ovo je rešenje naišlo na sveopšte oduševljenje i ovi radovi su planirani da se završe najkasnije do 2030. godine. Ovaj projekat svi zovu Tallsinki ( od Tallinn i Helsinki). Tallsinki će mnogo doprineti povezivanju jer Finski zaliv od 80 km razdvaja gradove i ograničava prevoz ljudi i roba a ovim tunelom će biti produžena i železnička linija Rail Baltica  koja je predviđena da ide od Finske do Nemačke preko Poljske i baltičkih zemalja. Za sada je urađena prva faza ove linije. Projekt je odobren i od strane Saveta EU kao jedan od prioritetnijih projekata EU, jer će ovakvim povezivanjem Finske i Estonije biti stvoren put da se Finska poveže i sa jugom Evrope kopnenim putem. Finska će tu opet biti u prednosti jer će železnica ići ispod mora do Tallina, dok će kroz ostale zemlje ove trase ići kroz mnoge krajeve netaknute prirode i tako štetno uticati na okolinu.

Ovaj tunel će značajno povezati Finsku i Estoniju. Geopolitički, tunel bi povezao dva bliska ali odvojena dela Evropske unije na ekološki prihvatljiv način, uklanjajući potrebu za korišćenjem pomorskog ili vazdušnog saobraćaja. Takođe, i ekonomske koristi bi bile značajne, kako u smislu povećane povezanosti i ekonomske integracije između dva grada, tako i u  širem kontekstu pogodnih putničkih veza između Finske i Estonije. Ovo je slično urađeno i sa povezivanjem Danske i Švedske, ali ogromnim kombinovanim mostom zvanim Øresund, od Kopenhagena do švedskog grada Malmö.

Øresund

Nego, da se vratimo na započetu temu...izgradnja podzemnih tunela za razne namene je izuzetna zbog mnogo stvari..jeftinija je, jer su ispod Helsinkija stene, pa u tunelima nije potrebna betonska obloga, jeftinije je održavanje...zatim, bilo kakva oštećenja i kvarovi, do popravke i sanacije neće nepovoljno uticati na nadzemni deo grada  itd.

Nadam se da će ovakve primere slediti i mnogi gradovi na našem Balkanu.

Read More