Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Jun 28, 2014

Parada ponosa, danas u Helsinkiju




Iako je nedelja ponosa u Helsinkiju počela 23. juna, da bi se završila sutra, 29. juna, danas je, rekla bih, udarni dan, jer se velika Parada ponosa održava upravo danas…zapravo, počela je u 13 h po lokalnom vremenu, ispred trga Senata, glavnog trga u Helsinkiju, a od 16:30 po lokalnom vremenu počinju i svečanosti, koncerti, govori… u parku (Hakasalmen Puisto), gde povorka završava šetnju. Ovo je deveta po redu Parada ponosa koja se održava u Helsinkiju i uvek se održava poslednje nedelje juna. Sam Helsinki ima malu, ali aktivnu LGBT  populaciju.


Ceo centar grada je blokiran, jer šetnji prisustvuje nekoliko hiljada ljudi. Iako su Finci nekako tradicionalisti, jer u Finskoj nije dozvoljeno sklapanje istopolnih brakova, za razliku od ostalih severnoevropskih zemalja, LGBT populacija uživa prilično široku zaštitu u skladu sa zakonom, koji je u Finskoj na snazi od 1971 godine. Iako postoji legalizovano registrovanje  istopolnog parnerstva, koji u osnovi nije regulisan kao brak, ali nosi ista prava i odgovornosti., ovim partnerima nije dozvoljeno usvajanje dece, ali im je dozvoljeno da žive sa detetom/decom, koje su dobili biološki  sa partnerom suprotnog pola. 


Iako Finska nije priznala istopolne brakove i usvajanje dece od strane istopolnih partnera, a kako je Finska država, koja je u svetskom vrhu po demokratiji i izaštiti ljudskih prava, kada se ovakve povorke organizuju u Finskoj, iako milicija sve nadgleda i obezbeđuje, sve prolazi bez incidenata.  Jedino je 2010. godine, kada je finski premijer Alexander Stubb došao da da podršku, odnekud bačen suzavac, ali su počinioci brzo uhapšeni i dobili po 4 meseca zatvorske kazne.  Danas su uz LGBT organizaciju, kao podrška, izašle i razne partije i organizacije, kao i Tarja Katarina Filatov, predstavnica finske Socijaldemokratske stranke, koja je i ministar rada od 2000 godine. Prošle godine je na ulicama Helsinkija bilo 30 hiljada posetilaca i 8 hiljada učesnika parade. Pojedini autobusi u Helsinkiju besplatno prevoze učesnike do trga.


Helsinki je, kao i cela Finska, veoma prijateljski raspoložen prema LGBT populaciji, ali  je poznat i kao grad dizajna, pa ste možda videli negde na fotografijama umetničku postavku figura medveda,  (United Buddy Bears), iz 2010. godine, i to 142 medveda, kako se drže za ruke ispred trga Senata u Helsinkiju, koji predstavljaju razumevanje i toleranciju među svim ljudima. Svakog od njih su oslikali umetnici iz različitih zemalja sveta.
  

Ove godine, Parada ponosa se održava u organizaciji HeSeta ry. Ovo udruženje sa sedištem u Helsinkiju ima za cilj promovisanje činjenice da su svi ljudi jednaki, bez obzira na seksualnu orijentaciju, kao i pomoć i podršku LGBT populaciji, i iskorenjivanje predrasuda u vezi sa ovom populacijom.

2009 godine, grad je osnovao i organizaciju Gay Friendly Helsinki
\


Ispred Gradske kuće je pre 4 godine prvi put postavljena LGBT zastava, a za orgnizatore Parade ponosa je organizovan prijem. Kako ovo zvuči neverovatno u zemljama gde ovakve manifestacije ne dobijaju podršku države i naroda…ali, znate kako, možete vi i da ih ne podržavate, vase je pravo i da ih mrzite ako vam je to u opisu karaktera (mada, ne vidim razlog zašto biste…), ali svačija prava se moraju poštovati. Svi smo mi samo ljudi, to je već izlizana fraza, ali totalno tačna i vanvremenska. Zapravo, ove parade nisu egzibicionalističke priredbe uz propagiranje drugačijih seksualnih sklonosti, već  vapaj jedne grupe ljudi koja se, još uvek, u mnogim zemljama susreće za mnogobrojnim oblicima diskriminacije. Ove parade su test i za sve nas, i za državu, da pokažemo, da li smo skloni da prihvatamo i razumemo različitosti.


Tokom ove večeri i noći organizovane su i zabave po gej klubovima u Helsinkiju, kojih ima od centra, do Kallio okruga. Neki od njih su Café Cavalier u ulici Malminrinne 2, pored Kamppi metro stanice, DTM koji je disko klub u ulici Mannerheimintie 6 i jedan od najvećih, ovakve vrste u Skandinaviji..inače, DTM je skraćenica od Don't Tell Your Mother, bar Fairytale u ulici Helsinginkatu 7...onda jedan od najpopularnijih, noćni gej klub Hercules u ulici Lönnrotinkatu 4 u centru Helsinkija a u sklopu je i teretana, Hugo's Room u Iso Roobertinkatu 3, Kulmakahvio u Kallio oblasti, u ulici Agricolankatu 13, Karaoke klub Mann´s street u ulici Mannerheimintie 12 A i  Kallio Bear Park Cafe, koji se nalazi u parku Karhupuisto, U Helsinkiju postoji i jedina Gay sauna, Vogue u ulici Sturenkatu 27 gde se ulaz plaća 18 evra, Tradicionalno se zna da je istočni odvojeni deo Pihlayasaari plaže u Helsinkiju, rezervisan isključivo za gej populaciju. Trajekti kreću do ove plaže, na svakih pola sata iz Laivurinkatu ulice, odmah pored kafea Carouse. U Helsinkiju postoji i Lost and Found u Annegatan 6 koji je i za LGBT i hetero populaciju, i tu su pića jelativno jeftina. 


Fotografije:
Mika-Matti Taskinen / Yle
 http://www.heseta.fi/pride/pride2014
Alejandro Lorenzo & Jussi Pakkanen



Pulkkilanharju



Znam da vam neće ništa značiti kada vam kažem da se ovaj jedinstven prizor nalazi u opštini Asikkala, u Lahti regionu. Ribolovcima će moža biti zanimjivo, jer se u ovoj opštini nalazi sediše Rapale (izgovara se sa nagaskom na prvom slovu „a“), najvećeg svetskog proizvođača ribolovačkog kvalitetnog pribora i prateće opreme...ali, da ne skrećem sa teme...


Vozeći se putevima Finske, čovek možda ne prolazi pored ogromnih gradova sa neboderima, koji vrve od gužve, velikih svetlećih reklama...ili kakvih urbanih zdanja, ali je zato fasciniran prirodom koja ga okružuje, jezerima, prostranstvom, nebom...Nema čoveka, ili ga ja bar nisam upoznala, da je rekao da mu je bilo dosadno, dok je vozio finskim putevima...Neko bi pomislio da je veoma dosadno vozeći se putevima na kojima nema gužve i pored kojih se smenjuju prizori...jezero, šuma, jezero, šuma, po koji zalutali irvas, pa opet jezero, šuma...ali, tek u Finskoj, ljudi shvate koliko je urbanizovana kultura uništila čovekovu nasušnu potrebu  za netaknutim prirodnim okruženjem. Ponekad, dok vozim, ne pustim čak ni muziku, već se jednostavno prepustim gledanju prirode i punjenju baterija, posle kiše otvorim sve prozore na automobilu da nahvatam sve one negativne jone, kojima je tada atmosfera naelektrisana, jer je to odlično za zdravlje, a kada pustim muziku, pažljivo biram da to bude ili neka divna klasična muzika Kaskija ii Sibeliusa...ili neka instrumentalna muzika, tipa Apocalyptice, Nightwisha...koja tako dobro pojačava spoljne nadražaje koji me u tom trenutku okružuju...



Pre par godina, vozeći se tako kroz, gore pomenutu, Asikkala oblast, naletela sam na prizor koji me je  bukvalno naterao da zaustavim auto na putu i stanem, bar na tren, da se divim prizoru. Ono je bio neverovatan prizor...imala sam osećaj da vozim po jezeru. Ah, od pomisli na tu magiju, zaista mi se koža naježi. Ovaj deo pripada nacionalnom parku Päijänne, koji se sastoji od 50 ostrva .Ova ruta koju želim da vam prikažem je Pulkkilanharju, (Pulkkila greben). Taj deo je neverovatan. 

Prizor ide na 130 km od Helsinkija, preko Pulkkilantie puta broj 314, preko jezera Päijänne, a počinje prelaskom mosta Karisalmi (Karisalmen silta), gde put nastavljate ka grebenu Pulkkilanharju i tako preko niza spojenih jezerskih ostrva, koje povezuju tri mosta. 



Čim pređete most Karisalmi, sa desne strane imate veliki prostor gde se uvek zaustavlja mnogo automobila, kako bi ljudi izašli i uživali u prizoru magično plavog jezera. Ova trasa je duga 8 km i putujući preko nje, svi se oduševljavaju. Do 1982. godine ovo je bio pravi prirodni rezervat, a sada je deo Nacionalnog parka Päijänne. Pokušajte da zamisite put, koji vas vodi pravo preko jezera, putem koji je, na mnogim mestima, bukvalno tek malo viši od nivoa vode, dok vas prati osećaj da jezdite po talasima...to je jednostavno nestvarno lepo.


Ostrvo na kome se nalazi Pulkkilanharju, zove se Kelvenne. Ovo ostrvo je najpopularnije grebensko ostrvo u Finskoj. Ostala spojena ostrva su Iso Lammassaari i Haukkasalo. Ostrva neodoljivo mirišu, jer su prepuna borova i  jela i na nekim mestima i žbunova biljke, koja se u Finskoj zove suopursu, ali ne znam srpski prevod. Ova biljka ima jak i specifičan miris, a nekada su se od ove biljke pravile aromatične kesice, koje su finske bake držale u ormaru, protiv moljaca.


Zaista, ne znam da li ste nekada prelazili preko tri spojena ostrva, nasred jezera, ali, ako niste, evo prilike da to iskusite bar ovako, putem fotografija.


Veoma je bitno da napomenem, da su finski putevi u gradu, kao i autoputevi obeleženi belim linijama po sredini, kao i u našim balkanskim zemljama, ali na lokalnim putevima, kao na ovom o kome sada pišem, su trake po sredini drugačije...ako po sredini imate dve neprekidne žute linije, zabranjeno je preticanje u oba smera...inače, ovakve žute linije po sredini sam viđala još samo u Norveškoj.



Pulkkilanharju je čest motiv na fotografijama Finske, a sam taj deo je zapravo jugoistočna kapija predivnog Päijänne nacionalnog parka.



Ovaj deo je prelep i za izlete a trasa za pešačenje počinje odmah ispod Karisalmi mosta. Staza je pogodna i za osobe sa malom decom. Tu, u selu Vääksy se nalaze i neke od predivnih vila, a sajt gde se iznajmljuju je ovde.


 Podaci kažu da se samo na obalama jezera Päijänne, koje je drugo po veličini jezero u Finskoj, nalazi oko 16 hijada vikendica. Ovde je raj za ljubitelje prirode, vode i sportova na vodi, ribolova i idealan je za celu porodicu. Ovo jezero je tako čisto i pitko i dobitnik je značajne nagrade za ekologiju i turizam od strane  Evropske Unije, 1995 godine.


Zaista deluje čarobno, zar ne?

Foto/christophebrutel, Juha Korhonen, Juhani Enckell i Petri Pietikäinen

Jun 26, 2014

Miss Suomi - Sve finske misice


Bea Toivonen - Miss Suomi 2014
Iako podaci na internetu pokazuju da se prvo zvanično takmičenje za mis Finske održalo daleke 1931. godine, iz starih časopisa sam saznala da se prvo takmičenje ipak održalo 1919 godine, kada je pobedu odnela devojka iz Porija, Rauha. Kako je drugo mesto tada odnela jedna udata mlada žena, Viola,  jasno zaključujemo da su se tada za mis mogle kandidovati i udate žene.

Kako je to bio period u kome je Finska tek postala nezavisna, Finci su bili u veoma jasnoj nameri da se takmiče na izboru za mis, kako bi pokazali i dokazali da su totalno drugačiji od Rusa, pod kojima su bili toliko godina pre nezavisnosti. Iz tog razloga je i u žiriju za  nacionalni izbor za mis, obavezno sedeo i antropolog sa helnsiškog univerziteta, koji je imao zadatak da odredi tačno proporcije lica i tela, koje su specifične za Fince i takve  devojke su birali za predstavnice Finske.

Ali, kako je ovo naravno bio samo pilot pokušaj, posle ovog izbora 1919, godine, prvi zvanični izbor je bio tek 1931. godine…i tako, sa par godina pauze, do dana današnjeg. Izbori u Finskoj se nisu održali 1940. godine, zbog Zimskog rata između Finske i Rusije, i od 1941. do 1944. godine, zbog II svetskog rata. 1941 godine su Finci imali neki skromni izbor za mis, gde je pobedila Sanelma Pesonen, ali, kako su odlučili da je neumesno da se tokom ratnih godina prave ovakve manifestcije, ovaj izbor su poništili, i čak zabranili da se ikakve manifestacije organizuju dok se rat ne završi

1995 godine, Finska je izabrala za mis Carmen Mäkinen, ali, posto se pre takmičenja za izbor za Miss World, pojavila naga u časopisu, diskvalifikovana je po propozicijama, i umesto nje, titulu je ponela Heli Pirhonen.

Ovo takmičenje za Miss Finland čiji je vlasnik Finnartist Oy, prenosi nacionalna televizija, i to je jedan od najgledanijih televizijskih programa. U žiriju je obavezno najmanje 5 članova, ali je bitno da uvek jedan član bude iz medija, i da budu zastupljena oba pola u žiriju. Na konačne rezultate utiču i glasovi gledalaca, koji putem sms-a glasaju za svoje favorite. Takmičarke na nacionalnom izboru ne dobijaju novčane naknade 

U Finskoj postoje izbori devojaka za sledeće titule:

Miss Baltic sea ( Ovo takmičenje je postojalo 18 godina, od 1991 - 2008). Finska odnela pet titula
Miss Universe ( Mis Finske (Miss Suomi) predstavlja Finsku na Miss Universe). Finska odnela jednu titulu.
Miss World ( Prva pratilja (I perintöprinsessa), predstavlja Finsku na Miss World). Finska odnela jednu titulu.
Miss Europe (Ovo takmičenje je postojalo od 1928 -2006. Finska odnela šest titula
Miss International (Druga pratilja (II perintöprinsessa ), predstavlja Finsku na Miss International. Finska ima jednu titulu.

2014 Bea Toivonen će predstavljati Finsku na Miss Universe, a Krista Haapalainen, kao prva pratilja na Miss World. Druga pratilja Milla Romppanen predstavljaće Finsku na Miss International.
2013 Lotta Hintsa, I pratilja Maija Kerisalmi, II pratilja Helianna Ylimaula.
2012 Sara Chafak, I pratilja Sabina Särkkä, II pratilja Viivi Suominen.
2011 Pia Pakarinen – Odustala od titule i zamenila je Sara Sieppi ( I pratilja), II pratilja Niina Lavonen.
2010 Viivi Pumpanen, I pratilja Anne Nurminen, II pratilja Susanna Turja.
2009 Essi Pöysti, I pratilja Elsi Suolanen, II pratilja Linda Wikstedt.
2008 Satu Tuomisto, I pratilja Susanna Mustajärvi, II pratilja Jaana Taanila.
2007 Noora Hautakangas, I pratilja Jenni Laaksola, II pratilja Joanna Väre.
2006 Ninni Laaksonen, I pratilja Sini Vahela, II pratilja Karoliina Yläjoki.
2005 Hanna Ek, I pratilja Elina Nurmi, II pratilja Susanna Laine.
2004 Mira Salo, I pratilja  Krista Järvinen, II pratilja Henna Ylilauri.
…itd
2003 Anna Strömberg
2002 Janette Broman
2001 Heidi Willman
2000 Suvi Miinala
1999 Vanessa Forsman
1998 Jonna Kauppila
1997 Karita Tuomola
1996 Lola Odusoga
1995 Heli Pirhonen
1994 Henna Meriläinen
1993 Tarja Smura
1992 Kirsi Syrjänen
1991 Tanja Vienonen
1990 Tiina Vierto
1989 Åsa Lövdahl
1988 Nina Björnström
1987 Outi Tanhuanpää
1986 Tuula Polvi
1985 Marja Kinnunen
1984 Anna-Liisa Tilus
1983 Nina Rekola
1982 Sari Aspholm
1981 Merja Varvikko
1980 Sirpa Viljamaa
1979 Päivi Uitto
1978 Seija Paakkola
1977 Armi Aavikko
1976 Suvi Lukkarinen ( Te godine u Grčkoj, za Miss Europe izabrana Finkinja Riitta Inkeri Väisänen)
1975 Anne Pohtamo
1974 Johanna Raunio
1973 Raija Stark
1972 Maj-Len Eriksson
1971 Pirjo Laitila
1970 Ursula Rainio
1969 Harriet Eriksson
1968 Leena Marketta Brusiin ( 1946 ) Bila je Miss Europe i druga na Miss Universe)
1967 Ritva Lehto
1966 Satu Östring
1965 Virpi Miettinen
1964 Sirpa Suosmaa
1963 Marja-Liisa Ståhlberg
1962 Kaarina Leskinen
1961 Ritva Wächter
1960 Tarja Nurmi  (Za mis je izabrana Heli Heiskala, ali je žiri osporio ipak ovu mis jer je za njihov pojam bila nedovoljno lepa za ovu titulu, pa je iz tog razloga, titulu nastavila da nosi  Tarja Nurmi)
1959 Tarja Nurmi
1958 Pirkko Mannola
1957 Marita Lindahl
1956 Sirpa Koivu
1955 Inga-Britt Söderberg ( Pobedila i na izboru za Miss Europe)
1954 Yvonne de Bruyn
1953 Maija-Riitta Tuomaala
1952 Eva Hellas
1951 Hilkka Ruuska
1950 Hilkka Ruuska
1949 Terttu Nyman
1948 Terttu Nyman
1947 Anna-Liisa Leppänen
1946 Anja Kola
1945 Irja Alho
1939 - 1944 ( nije bilo izbora zbog  Zimskog rata i II svetskog rata)
1938 Sirkka Salonen ( Pobedila i u Danskoj na izboru za Miss Europe)
1937 Margareta Huldin ( Te godine je Finkinja Britta Wikström pobedila na izboru za Miss Europe)
1936 Irma Streng
1935 Terttu Lyytikäinen
1934 Anna-Lisa Fahler
1933 Ester Toivonen ( 1914 – 1979) Postala mis sa 19 godina, a godinu dana kasnije i prva finska Miss Europe. Odbila glumačku karijeru u Holivudu, jer nije htela da odlazi iz Finske. Kasnije postala poznata glumica u Finskoj.
1932 Maija Nissinen
1931 Ranghild Nyholm

Finska je, sa 6 pobednica za Miss Europe na četvrtom mestu u Evropi po osvojenim medaljama za lepotu). Od predstavnica Jugoslavije i sadašnjih samostalnih država, sa ovih prostora je samo Slovenka Saša Zajc odnela pobedu 1969. godine, kao predstavnica Jugoslavije.

Kada su svetska takmičenja u pitanju, prelepa Finkinja Marita Lindahl, 1957 godine je postala Miss World, Anne Pohtamo je bila Miss Universe 1975., a Anneli Björkling je 1972. godine bila Miss International. 


Marita Lindahl, Miss World, 1957.
Marita Lindahl, Miss World, 1957.
Anne Pohtamo, Miss Universe 1975
1933 Ester Toivonen, Prva Finkinja koja je postala Miss Europe
Za kraj jedna zanimljivost...svi se sećate pokojne Ledi Di, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći sa Dodijem Al – Fayedom...e, Dodijev otac, Mohamed Al-Fayed, egipatski multimilioner, oženjen je bivšom misicom, Finkinjom Heini Wathén, sa kojom ima dva sina i dve ćerke. Dodiju je bila maćeha.

Heini Wathén
A sada, dosta priče, uživajte u pravim lepotama Finske. Ja imam svoje dve omiljene među ovim devojkama a to su lepa Pia i lepa Viivi Pumpanen, a vi?



Bea Toivonen - Mis Finske 2014
Bea Toivonen - Mis Finske 2014
Bea Toivonen - Mis Finske 2014
Krista Haapalainen, kao prva pratilja 2014, predstavlja Finsku na Miss World 2014
Druga pratilja Milla Romppanen predstavljaće Finsku na Miss International 2014
Druga pratilja Milla Romppanen predstavljaće Finsku na Miss International 2014.
Druga pratilja Milla Romppanen predstavljaće Finsku na Miss International 2014.
Lotta Hintsa. Mis Finske 2013.
Lotta Hintsa. Mis Finske 2013.
Lotta Hintsa. Mis Finske 2013.
Lotta Hintsa. Mis Finske 2013.
I pratilja 2013. Maija Kerisalmi, predstavljala Finsku na Miss World 2013.
II pratilja  2013. Helianna Ylimaula. Predstavljala Finsku na Miss Universe 2013
II pratilja  2013. Helianna Ylimaula. Predstavljala Finsku na Miss Universe 2013
II pratilja  2013. Helianna Ylimaula. Predstavljala Finsku na Miss Universe 2013
II pratilja  2013. Helianna Ylimaula. Predstavljala Finsku na Miss Universe 2013
Sara Chafak, Mis Finske 2012
Sara Chafak, Mis Finske 2012
Sara Chafak, Mis Finske 2012
Sara Chafak, Mis Finske 2012
I pratilja 2012. Sabina Särkkä, predstavljala Finsku na Miss World 2012
I pratilja 2012. Sabina Särkkä, predstavljala Finsku na Miss World 2012
II pratilja 2012, Viivi Suominen, predstavljala Finsku na Miss Universe 2012
Pia Pakarinen, Miss Finske 2011, koja je sama odustala od titule
Pia Pakarinen, Miss Finske 2011, koja je sama odustala od titule
Pia Pakarinen, Miss Finske 2011, koja je sama odustala od titule
Pia Pakarinen, Miss Finske 2011, koja je sama odustala od titule
Pia Pakarinen, Miss Finske 2011, koja je sama odustala od titule
Pia Pakarinen, Miss Finske 2011, koja je sama odustala od titule
Pia Pakarinen, Miss Finske 2011, koja je sama odustala od titule
Pia Pakarinen, Miss Finske 2011, koja je sama odustala od titule
Pia Pakarinen, Miss Finske 2011, koja je sama odustala od titule
Pia Pakarinen, Miss Finske 2011, koja je sama odustala od titule
Pia Pakarinen, Miss Finske 2011, koja je sama odustala od titule
Pia Pakarinen
Sara Sieppi, Miss Finske 2011, koja je zamenila Piu, nakon odustajanja od titule
Sara Sieppi, Miss Finske 2011, koja je zamenila Piu, nakon odustajanja od titule
Sara Sieppi, Miss Finske 2011, koja je zamenila Piu, nakon odustajanja od titule
Sara Sieppi, Miss Finske 2011, koja je zamenila Piu, nakon odustajanja od titule
II pratilja 2011, Niina Lavonen. predstavljala Finsku na Miss Universe
Viivi Pumpanen, Miss Finske 2010
Viivi Pumpanen, Miss Finske 2010
Viivi Pumpanen, Miss Finske 2010
Viivi Pumpanen, Miss Finske 2010
Viivi Pumpanen, Miss Finske 2010
Viivi Pumpanen, Miss Finske 2010
Viivi Pumpanen, Miss Finske 2010
Viivi Pumpanen, Miss Finske 2010
Viivi Pumpanen, Miss Finske 2010
I pratilja 2010, Anne Nurminen. Predstavljala Finsku na Miss World
II pratilja 2010,  Susanna Turja. Predstavljala Finsku na izboru za Miss Universe 2010


Essi Pöysti, Miss Finske 2009
II pratilja Linda Wikstedt, PredstavljalaFinsku na Miss Universe 2009
Satu Tuomisto, Miss Finske 2008
Satu Tuomisto, Miss Finske 2008
Satu Tuomisto, Miss Finske 2008
I pratilja 2008, Susanna Mustajärvi, predstavljala Finsku na Miss World 2008
Ninni Laaksonen, Miss Finske 2006
Hanna Ek, Miss Finske 2005
I pratilja Elina Nurmi, Predstavljala Finsku na Miss World 2005


II pratilja 2005, Susanna Laine. Predstavljala Finsku na Miss Universe 2005


II pratilja 2005, Susanna Laine. Predstavljala Finsku na Miss Universe 2005


Suvi Miinala, Miss Finske 2000