Sve o kafi u Finskoj

Svi znamo da su Finci ubedljivo najveći potrošači kafe na svetu. Prosečno konzumiraju oko 12 kg kafe godišnje po glavi stanovnika. Iza njih su Norveška (10 kg), Island (9kg), Danska (9 kg) i Švedska i Holandija  (8 kg). ( Sve same severne zemlje). Primera radi, Italija i Francuska, gde se kafa dosta koristi, godišnje troše po 5 kg po glavi stanovnika. To vas onda sigurno navodi na mišljanje da su Finci onda veoma upućeni u to šta je dobra kafa i da je Finska prepuna dobre i kvalitetne kafe…ali, videćemo da li je to zaista tako. Uzgred, čovek bi pomislio da su največi potrošči  kafe stanovnici onih delova sveta gde se kafa najviše uzgaja…Brazilci, Meksikanci, Perunci, Kolumbijci…ali ipak, iz nekog razloga to su Finci.

 

Danas je kafa neodvojiv deo finske kulture. Ona je u zapadnu Finsku došla u 18. veku, u vreme kada je bila pod švedskom vlašću, istovremeno kada je i iz Rusije došla u ostale delove Finske. U početku se kafa  u Finskoj prodavala samo u apotekama, jer se smatrala lekom protiv glavobolje, depresije, bolesti srca, što govori u prilog da su je vise smatrali lekom nego osvežavajućim napitkom.

Prvi Finci koji su preuzeli naviku ispijanja kafe, bili su iz višeg i srednjeg  društvenog sloja, kako bi bili u korak sa tadašnjim evropskim trendovima, a tokom 19. veka, kafu je postala i sastavni deo života i Finaca iz nižih društvenih slojeva, iako je nisu pili svakodnevno zbog izuzetno visoke cene, već samo za praznike i važnim gostima koji bi im dolazili u kuću, da bi već krajem 1870. postala svakodnevnica svih. Ulazak u novi vek Finci su  obeležili prosekom ispijanja 3 kafe dnevno.

Kako je prvu polovinu 20. veka obeležila masovna zabrana upotrebe alkohola u svetu, ovo nije zaobišlo ni Finsku, kada je u periodu od 1919. do 1932.., u ovoj zemlji bio na snazi zakon Kieltolaki. Upravo ova zabrana konzumiranja alkohola je doprinela da se poveća upotreba ispijanja kafe, pa je, iako ovaj zakon odavno nije na snazi, navika  ipak ostala. Do 1970 godine, Šveđani su bili najveći potrošači kafe, da bi, od tada, tu ulogu preuzeli Finci. Do 1940. su i deci u Finskoj davali kafu sa mlekom, a tek nakon što je država objavila da je davanje kafe deci izuzetno štetno, od tada se to više ne radi. Od 1945. do1954, u tim posleratnim godinama, postojala je velika restrikcija kafe zbog skupog uvoza, pa se kafa kupovala samo uz kupone. Posle te racionalizacije, ukidanja kupona i resrikcija, i razloga što je kafa bila kao „zabranjeno voće“, Finci su naprosto još više počeli da je konzumiraju, a u to doba nestašice okrenuli  su se i nekoj zameni za kafu, pa su stvorili i raženu kafu, koja se danas smatra finskim produktom.

Gustav Paulig je bio prvi trgovac u Finskoj koji je, još  krajem 19.veka uvozio kafu, šećer i ostale začine iz inostrantva i distribuirao ih širom Finske. Početkom 20. veka, kada je ova firma poželela da napravi neku reklamu za kafu, odredila je da to bude nacrtana Paula devojka ( zbog prezimena vlasnika, Paulig), na konzervi kafe, kao zaštitni znak, koja je bila u narodnoj nošnji i držala  posudu sa kafom. 

Prva Paula devojka

Pedesetih godina 20. veka, prvi put su birane prave Paula devojke, i od tada, pa sve do sredine sedamsesetih, svaka ova devojka koja je bila maskota, je bila veoma popularno lice u Finskoj. Na biranju prve devojke, početkom pedesetih, prijavio se oko  750 kndidatkinja. One su bile prve finske brend ikone, definitivno. Tih decenija, ove devojke su bile popularnija lica nego predsednik Finske, Urho Kekkonen. Noora Ylikoski je poslednja devojka koja je izabrana prošle godine.

Noora Ylikoski

Finci su verovatno jedini narod na svetu, koji ima, zakonski regulisane “pauze za kafu“, tokom radnog vremena, koje su regulisane kolektivnim ugovorom o radu. Možda zaista vredni Finci, energiju crpe upravo iz kafe, ko zna? Ove pauze su važni društveni događaji koji održavaju radni moral i duh zajedništva. U najvećem broju slučajeva, ova kafa u firmama je besplatna i može se količinski dobiti koliko god ko želi.

Ali, Finci, ne samo što od svih naroda na svetu, piju najviše kafe, oni je sasvim drugačije i spremaju. Kao prvo, u Finskoj je kafa znatno manje pečena nego u ostatku Evrope. Jedino je i kafa u Švedskoj slična finskoj. Finci su, poučeni iskustvom da strani turisti ipak više voli srednje ili jako pečenu kafu, obezbedili da se i takva kafa, mahom stranih proizvođača, može kupiti u svakom supermarketu ili prodavnici. Kako Balkanci vole jače pečenu kafu, kafa u Finskoj im je gorko razočarenje. Finska svetla, lagana kafa im je kao napitak sa cimetom. Ja nikada u životu nisam pila kafu, ( ko zna, možda iz razloga što nikada nisam bila ni pušač), ali znam, i čula sam reakcije ljudi sa Bakana da se žale, da finska kafa ima kiselkasto-slatkasti ukus. Eto prilike da ljudima skrenem pažnju da, ako su kavopije, bolje ponesu svoju kafu u Finsku. Inače, ovakva slabo pečna kafa nije tako jaka, nema onu karakterističnu gorčinu i masnoću kao ona jako pečena, pa se može konzumirati preko celog dana. Ona je za one prave ljubitelje kafe, koji jednostavno uživaju samo u kafi, a ne u njenim sporednim efektima. Zbog kiselkastog ukusa ove kafe, ako je neko osetljiv na kiseli ukus zbog nekih zdravstvenih problema, bolje da kupi neku drugu kafu...U Finskoj je često uz kafu jede i Pulla...

Pulla

Takođe,Finci nemaju šoljice za kafu, već velike šolje, pa i krigle, (izuzev za espresso kafu). Još jedna razlika koja je u Finskoj uočljiva je način, na koji kafu piju mlađe i starije generacije. Stariji ljudi često imaju običaj da malo vrele, tek skuvane kafe, sipaju u tanjirić, kako bi što pre uživali u kafi, jer se u tanjiriću brže hladi, a zatim bi nastavili iz šolje. Mlađi Finci to ne rade, i štaviše, zbog opšte globalizacije društva, mladi Finci vole da probaju razne vrste kafa. Neki stereotip ponašanja mladih Finaca je da ujutru, uz doručak, popiju filter kafu, onda recimo na fakultetu piju „kafu  za poneti““,  iz kartonskih čaša, dok popodne obično sa prijateljima odu do kafića na neki espresso ili caffé latte, dok je kafa uz večeru takođe neizostavna. 

Kafa za poneti

Sredovečni Finci  su ipak orijentisani na klasičnu slabo pečenu kafu, koju obično piju kod kuće i na poslu. Verovatno je zbog tolikog ispijanja kafe, popularnost čaja, instant kafe i kakao napitaka u Finskoj, na minimumu. Takođe, u Finskoj ne postoji kafa bez kofeina, jer je niko ne želi. Finci u kofeinu vide sinonim za produktivnost i efikasnost. Kako god bilo, pod uticajem ostalih kultura ili ne, 90 %  svih Finaca i dalje najviše voli onu svetlu, blago pečenu. Kada stranci kupuju kafu u Finskoj po prodavnicama, dobro je znati neke opšte oznake, ako već ne razumeju finski. Kafe u Finskoj su u novoima od  1 do 5, što predstavlja nivo pečenja kafe. Ona sa brojem 1  (Vaalea) je ona koju Finci piju, odnosno, ona najslabije pečena, dok je ona sa brojem 5 (Erittäin tumma), ona kakvu piju ljudi sa Balkana. Najpoznatije marke kafa u Finskog su Meira, Paulig i Robert's Coffee.  Finci najviše vole kafe Saludo i Kulta Katriina, marke Meira, nivo1, kao i Presidentti, marke Paulig, takođe nivoa 1. Ako vi želite neku nivoa 5, recite to prodavačci i posavetovaće vas, koje su kafe u tom rangu. Takva je recimo kafa Parisien, marke Paulig, koja je nivo 5. Ako ste za srednji novo 3,  tu su recimo Hieno Cafe, marke Meira ili Presidentti Dark, marke Paulig, ili recimo Angry Birds Early Bird marke Paulig... Robert's Coffee ima takođe mnogo poklonika, i imaju dosta zanimljivih kafa... Watsa Kahwi, Chocolate coffee (Suklaakahvi), Vanilla coffee Mon Amour, Wiener Walzer coffee, Oriental coffee...i druge.

Iako kafa u Finskoj ne uspeva, mnogi poznavaoci kafe u svetu, kada žele tako blago pečenu kafu, traže „finsku kafu“. 

Takođe, kako je kult kafe u Finskoj veoma jak, kada  domaćin posluži gosta kafom, to  se smatra izrazitim gestom gostoprimstva. Kafa je opstala više od tri veka kao omiljeno piće finskog naroda. Zbog svega ovoga, kafa se jednostavno doživljava kao finska institucija.

Kafa – Kahvi

Pržena kafa - Paahdettu kahvi

Kafa bez kofeina - Kofeiiniton kahvi

Zamena za kafu – Kahvinkorvikkeet

Mogu li dobiti šolju kafe? - Saisinko kupin kahvia?

Hajdemo na kafu ! - Juodaan kahvia! ( Kada pozivate nekoga na kafu u neformalnom razgovoru)

Crnu kafu, hvala - Kahvi mustana, kiitos. ( Kada je poručujete)

Belu kafu, hvala - Kahvi maidon kera, kiitos. ( Kada je poručujete)