Pulkkilanharju

Znam da vam neće ništa značiti kada vam kažem da se ovaj jedinstven prizor nalazi u opštini Asikkala, u Lahti regionu. Ribolovcima će moža biti zanimjivo, jer se u ovoj opštini nalazi sediše Rapale (izgovara se sa nagaskom na prvom slovu „a“), najvećeg svetskog proizvođača ribolovačkog kvalitetnog pribora i prateće opreme...ali, da ne skrećem sa teme...

Vozeći se putevima Finske, čovek možda ne prolazi pored ogromnih gradova sa neboderima, koji vrve od gužve, velikih svetlećih reklama...ili kakvih urbanih zdanja, ali je zato fasciniran prirodom koja ga okružuje, jezerima, prostranstvom, nebom...Nema čoveka, ili ga ja bar nisam upoznala, da je rekao da mu je bilo dosadno, dok je vozio finskim putevima...Neko bi pomislio da je veoma dosadno vozeći se putevima na kojima nema gužve i pored kojih se smenjuju prizori...jezero, šuma, jezero, šuma, po koji zalutali irvas, pa opet jezero, šuma...ali, tek u Finskoj, ljudi shvate koliko je urbanizovana kultura uništila čovekovu nasušnu potrebu  za netaknutim prirodnim okruženjem. Ponekad, dok vozim, ne pustim čak ni muziku, već se jednostavno prepustim gledanju prirode i punjenju baterija, posle kiše otvorim sve prozore na automobilu da nahvatam sve one negativne jone, kojima je tada atmosfera naelektrisana, jer je to odlično za zdravlje, a kada pustim muziku, pažljivo biram da to bude ili neka divna klasična muzika Kaskija ii Sibeliusa...ili neka instrumentalna muzika, tipa Apocalyptice, Nightwisha...koja tako dobro pojačava spoljne nadražaje koji me u tom trenutku okružuju...

Pre par godina, vozeći se tako kroz, gore pomenutu, Asikkala oblast, naletela sam na prizor koji me je  bukvalno naterao da zaustavim auto na putu i stanem, bar na tren, da se divim prizoru. Ono je bio neverovatan prizor...imala sam osećaj da vozim po jezeru. Ah, od pomisli na tu magiju, zaista mi se koža naježi. Ovaj deo pripada nacionalnom parku Päijänne, koji se sastoji od 50 ostrva .Ova ruta koju želim da vam prikažem je Pulkkilanharju, (Pulkkila greben). Taj deo je neverovatan. 

Prizor ide na 130 km od Helsinkija, preko Pulkkilantie puta broj 314, preko jezera Päijänne, a počinje prelaskom mosta Karisalmi (Karisalmen silta), gde put nastavljate ka grebenu Pulkkilanharju i tako preko niza spojenih jezerskih ostrva, koje povezuju tri mosta. 

Čim pređete most Karisalmi, sa desne strane imate veliki prostor gde se uvek zaustavlja mnogo automobila, kako bi ljudi izašli i uživali u prizoru magično plavog jezera. Ova trasa je duga 8 km i putujući preko nje, svi se oduševljavaju. Do 1982. godine ovo je bio pravi prirodni rezervat, a sada je deo Nacionalnog parka Päijänne. Pokušajte da zamisite put, koji vas vodi pravo preko jezera, putem koji je, na mnogim mestima, bukvalno tek malo viši od nivoa vode, dok vas prati osećaj da jezdite po talasima...to je jednostavno nestvarno lepo.

Ostrvo na kome se nalazi Pulkkilanharju, zove se Kelvenne. Ovo ostrvo je najpopularnije grebensko ostrvo u Finskoj. Ostala spojena ostrva su Iso Lammassaari i Haukkasalo. Ostrva neodoljivo mirišu, jer su prepuna borova i  jela i na nekim mestima i žbunova biljke, koja se u Finskoj zove suopursu, ali ne znam srpski prevod. Ova biljka ima jak i specifičan miris, a nekada su se od ove biljke pravile aromatične kesice, koje su finske bake držale u ormaru, protiv moljaca.

Zaista, ne znam da li ste nekada prelazili preko tri spojena ostrva, nasred jezera, ali, ako niste, evo prilike da to iskusite bar ovako, putem fotografija.

Veoma je bitno da napomenem, da su finski putevi u gradu, kao i autoputevi obeleženi belim linijama po sredini, kao i u našim balkanskim zemljama, ali na lokalnim putevima, kao na ovom o kome sada pišem, su trake po sredini drugačije...ako po sredini imate dve neprekidne žute linije, zabranjeno je preticanje u oba smera...inače, ovakve žute linije po sredini sam viđala još samo u Norveškoj.

Pulkkilanharju je čest motiv na fotografijama Finske, a sam taj deo je zapravo jugoistočna kapija predivnog Päijänne nacionalnog parka.

Ovaj deo je prelep i za izlete a trasa za pešačenje počinje odmah ispod Karisalmi mosta. Staza je pogodna i za osobe sa malom decom. Tu, u selu Vääksy se nalaze i neke od predivnih vila, a sajt gde se iznajmljuju je ovde.

 Podaci kažu da se samo na obalama jezera Päijänne, koje je drugo po veličini jezero u Finskoj, nalazi oko 16 hijada vikendica. Ovde je raj za ljubitelje prirode, vode i sportova na vodi, ribolova i idealan je za celu porodicu. Ovo jezero je tako čisto i pitko i dobitnik je značajne nagrade za ekologiju i turizam od strane  Evropske Unije, 1995 godine.

Zaista deluje čarobno, zar ne?

Foto/christophebrutel, Juha Korhonen, Juhani Enckell i Petri Pietikäinen