Hyvää itsenäisyyspäivää, Suomi!

Danas je Dan nezavisnosti Finske. Moja Finska danas slavi 98. rođendan, odnosno 98. godina od sticanja nezavisnosti. O istorijskom aspektu ovog dana, pisala sam u OVOM TEKSTU, a  o običajima koji prate ovaj izuzetno bitan dan za sve Fince, sve imate u OVOM TEKSTU. 

Iz tog razloga, danas ću vam napisati samo nekoliko redova o ovom danu, ali bi zaista bilo lepo da pročitate i ova dva teksta koja sam vam obeležila u prethodnim redovima, jer iz njih možete mnogo naučiti a i razumeti zašto ovaj praznik svi u Finskoj podjednako vole i slave s ponosom.

Na ovaj dan Finci slave slobodu. Sve je ovog dana u plavo belim bojama, koje asociraju na boje finske zastave. Na Dan nezavisnosti, u večernjim satima, sve stambene četvrti širom Finske ukrašene su svetlima plavih i belih sveća zapaljenih na prozorima, svako mesto je ukrašeno finskim zastavama, a sve poslastice koje vredne domaćice prave na ovaj dan, takođe su u znaku ovog dana, bilo simbolima Finske ili ukrašene zastavicama koje se kupuju prethodnih dana u svakoj prodavnici u Finskoj. Pekare takođe ovog dana prodaju plava i bela peciva, izlozi su ukrašeni u istim bojama...pa ovog dana sve nekako deluje kao da druge boje i ne postoje.

Na TV-u se prikazuju emisije o istoriji Finske, koncerti sa rodoljubivim pesmama, pesmama koje pevaju o Finskoj, prikazuje se, kao i svake godine na ovaj dan, stari legendarni film Neznani vojnik (Tuntematon sotilas), emotivna priča koja se temelji na istoimenom romanu, koji je napisao  Väinö Linna o Drugom svetskom ratu.

Ozbiljan deo ove priče koja se odvija u toku ovog dana su rodoljubivi govori, posete grobljima, davanje počasti ratnim veteranima, posebne crkvene službe (mise). Studenti u Helsinkiju, sa tradicionalnim belim kapama na glavi i bakljama u rukama kreću na svoj počasni hod na groblju Hietaniemi pa sve do Trga senata, gde slušaju govore i rodoljubive pesme. Predsednik dodeljuje medalje i odlikovanja ljudima za njihove izuzetne  doprinose  državi Finskoj. Gradonačelnik Helsinkija tradicionalno poziva učenike četvrtih razreda osnovnih škola na prijem u zgradu Finlandija koju je dizajnirao Alvar Aalto. To je za ove desetogodišnjake veoma bitan dan i prilika da se prvi put doteraju za bal. Devojčice na ovaj dan imaju svoje pratioce, a neki od tih dečaka verovatno po prvi put u svom životu stavljaju kravate. 

Finci su inače dobro raspoloženi na ovaj dan, uživaju sa porodicom i prijateljima u svečanoj trpezi  uz obavezno gledanje prigodnog TV programa. Ono što svi jedva čekaju na ovaj dan je TV prenos gala događaja, prijema  VIP i posebno odabranih gostiju kod Predsednika države. Tada su na jednom mestu i vojni  oficiri, političari, diplomate, istaknuti sportisti, umetnici, aktivisti... često i do 2000 ljudi. Ovaj događaj se emituje uživo  na državnoj televiziji, a čini se kao da ga prati minimum polovina finskog stanovništva. Jedan od zanimljivih delova ovog prenosa je trenutak kada gosti čekaju na red kako bi se rukovali s Predsednikom i njegovom suprugom pri dolasku. Tada su sve oči uprte u toalete dama, ko se sa kim pojavio...eh, pa smi smo mi samo ljudi i volimo da komentarišemo i ovakve stvari...

...ali, nakon određenog vremena kamere se moraju isključiti i novinari prestaju da izveštavaju. Šta se nakon toga događa, uvek je predmet  spekulacija u zemlji, a večernje novine cele sledeće nedelje prenose tračeve sa bala, ali skoro uvek ti tračevi su u granicama dobrog ukusa.

Verovali ili ne,  pre ovog bala, mnogi obožavaoci VIP ličnosti satima čekaju ispred predsedničke palate, često i po “debelom minusu”, vejavici i kiši, a sve kako bi ih videli uživo dok izlaze iz svojih taksija. S druge strane, nekima u Finskoj ismeta taj bal, pa se oni, u znak protesta okupljaju preko puta palate, noseći transparente, protestujući protiv nejednakosti u društvu ili bilo kakvih drugih aktualnih tema. Najčešće ih nema puno. 

I tako, svako na svoj način slavi Dan nezavisnosti Finske, ali najvažnije u svemu tome je da se ne zaboravi koliko je zemlja naporno radila kako bi dobila svoju slobodu i koliko se borila  da je zadrži. Finci  zato, od najranijeg  doba života uče  da slobodu nikada ne treba uzeti zdravo za gotovo, a tu je i 6. decembar da ih podsetu na to.