Korpiklaani dolaze u Beograd

Korpiklaani

Napokon! Iako su gostovali prethodnih godina u okruženju (mnogo puta u Hrvatskoj, više puta i u Sloveniji na poznatom festivalu Metalcamp (danas Metaldays)), ovo će biti njihovo prvo gostovanje u Srbiji.  Korpiklaani (što u prevodu sa finskog znači „šumski klan“), će se 27. oktobra predstaviti publici u Srbiji u okviru svoje evropske turneje, a koncert će biti održan u beogradskom Domu omladine. Grupa je nedavno objavila svoj deveti studijski album pod imenom “Noita”, u izdanju Nuclear Blast Records-a, čije će pesme predstaviti na koncertu, zajedno s hitovima kao što su Vodka, Beer Beer i Wooden Pints. Zanimljivo je i to da e veselim Fincima, predgrupa biti ruska grupa Arkona, koja promoviše svoj poslednji album „Yav“, objavljen prošle godine za Napalm Records, na kom se nalazi i pesma “Serbia”.

Korpiklaani

Priča o ovoj izuzetno poznatoj finskoj humppa-folk metal grupi iz grada Lahti, grupi Korpiklaani, počinje daleke 1993. godine, kada je Jonne Järvelä (gitarista i glavni vokal grupe Korpiklaani), u lokalnom baru na severu Finske, gde je tada živeo, osnovao potpuno akustičnu, ambijental folk grupu Shamaani Duo, sa talentovanom devojkom po imenu Maaren Aikio. Njihov prvi i jedini album, „Hunka Lunka“, u izdanju Snap Records-a koji su izdali 1. januara 1996. godine, a za koji je sve pesme uradio Jonne Järvelä, ostavio je veliki trag u finskoj folk muzici, jer je na saami jeziku sa joik tehnikom pojanja. Nakon ovog albuma Maaren napušta grupu, a Jonne okuplja ekipu koju čine Juke Eräkangas, Ilkka Kilpeläinen i Tero Piirainen i nastaje grupa Shaman, kao prirodna evolucija grupe Shamaani Duo. Izdaju dva albuma, „Idja“ (1999) i „Shamániac“ (2002), u skroz izmenjenom sastavu, koja su prava remek dela u ovom žanru.  

Za razliku od drugog i poslednjeg Shaman izdanja pod nazivom „Shamániac“, na kome su duže pesme i teža atmosfera, njihov debi album „Idja“ direktno sledi ideje iz  Shamaani Duo dana, gde su neke pesme (Riehču i Hunka lunka.) preuređene na novi električni način. Bitno je da napomenem da su ova tri albuma u dve grupe bili na saami jeziku kojim se govori na krajnjem severu Finske,  sa joik pojanjem koji se sastoji u nekoj vrsti ponovljenih fonema, uvek završavajući se samoglasnicima A, E i O, gde pevač modulira igrajući se niskim i visokim tonovima i sporim i brzim tempom. Jonne je inače do tada živeo u finskoj Laponiji, što objašnjava zašto voli da  koristi saami jezik. Saami narod je poseban narod na severu Finske, nešto kao što su Indijanci u Americi.

Jonne Järvelä

Jonne Järvelä

Za ovaj period stvaralaštva, Jonne je jednom izjavio: „Shaman je bio prilično čudan i ekscentričan bend na finskoj metal sceni i ljudi nisu znali kako da reaguju i kako da ga klasifikuju. Ti albumi su objavljeni samo u Finskoj i Shaman je u to vreme bio neka vrsta  marginalnog, ali ja ne gledam na muziku na način koliko će albuma biti prodato  i koliko ću novca zaraditi. Ova muzika dolazi iz mog života i to je ono što ja živim. Naravno da bi bilo  sjajno da mogu jednog dana živeti samo od pravljenja  muzike, ali to nije razlog ovoga što radim “.

Zbog želje da ove finske folk melodije osnaži heavy metal primesama, Jonne raspušta grupu Shaman, i okuplja novu ekipu pod imenom Korpiklaani koja već 2003. objavljuje prvi album „Spirit in The Forest“ koji je dobio izvrsne kritike. Njihova muzika, izvučena iz arhive autohtonog finskog folka, prepuna  je veselih tonova koja slavi prirodu, narodne običaje, šumske duhove, zabave i  pijanke uz alkohol, mitove i legende severa. Za razliku od Shamana, koji je imao tekstove na saami jeziku, Korpiklaani ih piše i na engleskom, kako bi se na  taj način približio širem spektru  publike. Konkretno, na ovom albumu  imali su samo četiri pesme na finskom jeziku a deset na engleskom.

Jonne Järvelä

Korpiklaani, finska humppa-folk metal grupa je snimila devet studijskih albuma: Spirit of the Forest (2003), Voice of Wilderness (2005), Tales Along This Road (2006), Tervaskanto (2007), Korven Kuningas (2008), Karkelo (2009), Ukon Wacka (2011), Manala (2012) i Noita (2015). Grupa svira humppa - folk metal, a sam naziv „humppa" je ustvari nešto kao finska polka, što se odlikuje brzim i veselim ritmom, a što je deo finske narodne kulture.

Sadašnji članovi su: Jonne Järvelä – vokal, Matti „Matson" Johansson – bubnjevi, Kalle „Cane" Savijärvi – gitara, Jarkko Aaltonen – bas, Tuomas Rounakari – violina i Sami Perttula – harmonika.

 
Njihova muzika je, kao što sam već napisala, ispirisana finskom tradicijom, a specifičnsti melodija doprinose i instrumenti koje stalno koriste...harmonika, jouhikko, violina, flauta, estonske gajde zvane torupill, kantele i mnogi drugi. U Finskoj postoji još nekoliko grupa koje sviraju folk metal (Finntroll, Moonsorrow, Ensiferum), ali Korpiklaani su jednostavno...posebni.

O albumu Noita 

Što se tiče novog albuma, on je zaista dobar i kvalitetan, sa više zvuka violine,  nego na prethodnim albumima i sa odličnim balansom folka i metala. Juho Kauppinen je bio harmonikaš dugi niz godina u grupi Korpiklaani, ali je odlučio da je vreme za samostalnu karijeru i na ovom albumu se kao harmonikaš pojavljuje odlični Sami Perttula. Sami Perttula je doneo nešto novo sa svojom harmonikom dugmetarom, koja ima mnogo više tehničkih mogućnosti nego  klavirska harmonika, koju je do dolaska Samija, koristio Juho Kauppinen.  Zbog toga se sada u aranžmanima čuje više tonske harmonije, pa je samim tim, muzika Korpiklaanija sada još bliža izvornom finskom melosu, jer se dugmetara u Finskoj mnogo više koristi.

Ovaj album ima deset pesama i jednu bonus pesmu. Sam naziv albuma „Noita" mnogi su nepravilno preveli kao „Veštica", verovatno koristeći Google plevodilac, ali pravi prevod bi bio nešto kao „Vrač". U finskom jeziku, veštica u smislu one koja čini zla, kaže se „Noita akka". "'Noita' je zapravo lice sa širim znanjem i razumevanjem prirode  koji poseduje i paranormalne ili nadprirodne sposobnosti, i kome se ljudi uvek okreću kada im je potrebna neka pomoć, bilo zdrastvena ili kakva druga.

 

Pesme koje su se izdvojile na ovom albumu su pesma „Lempo", „Pilli on pajusta tehty", „Jouni Jouni" ( koja je obrada pesme „Mony Mony" koju peva Billy Idol), „Sahti"  i „Viinamäen mies".

Jonne Järvelä

Jonne Järvelä

Jonne Järvelä (pravo ime: Jonne Jari Juhani Järvelä), s razlogom lider grupe Korpiklaani, rođen je 1974. godine u mestu Vesilahti. Kasnije je živeo na severu Finske, u Laponiji, blizu mesta Levi, u opštini Kittilä gde se saživeo sa finskim Saami narodom, što je i rezultiralo njegovim stilom muzike od početka karijere pa sve do danas, kao i njegovim umećem joik pojanja. 

Jonne je jednom izjavio:  „Kada sam živeo u Laponiji, stvarno  sam živeo u šumi. Najbliža radnja je bila 80 kilometara udaljena od moje kolibe, tako da sam mogao da idem u kupovinu samo jednom nedeljno. Tada sam često sedeo sam sa stotinama pivskih flaša na stenama i pokušao da razgovaram sa vukovima koji su se mogli čuti iz daljine. Kada sam počeo u ranim 90-im, da sviram folk, ljudi su me gledali kao da sam idiot. 90-tih je bilo teško biti neko ko svira folk metal, jer je ceo svet samo želeo prokleti  techno-rap"

Jonne, popularan zbog tog svog joik pojanja, bio je gost na mnogim albumima njegovih kolega, kao na primer na albumu „Jaktens Tid" grupe Finntroll, u pesmi „Humppa Is My Neighbour" ruske grupe Troll Bends Fir, zatim u pesmi „Leszek a Hold" mađarske  grupe Dalriada, u pesmi „A Thousand Eyes" nemačke grupe Varg,  bio je dva puta gost i na albumima  argentinske grupe Skiltron a bio je i član izuzetno poznate finske saami folk grupe Angelit. Početkom karijere, svirao je na gitari ručne izrade finske marke Amfisound, a kasnije na modelima Les Paul, onoj u stilu Randy Rhoads i od 2009. na ESP gitari modela Explorer.

2014. godine, Jonne je izdao samostalni album, jednostavno nazvan „Jonne“, koji se totalno razlikuje  od stila  grupe  Korpiklaani. Ovaj album od prve pesme nosi svojom atmosferom šamanske narodne melodije. Na ovom izuzetnom projektu je sviralo deset odličnih finskih muzičara, od toga dvojica iz grupe Amorphis. Lično, mnogo volim pesmu „Metsään on iäksi mieli“.

Jonne danas živi u okrugu Metsämaa u finskom gradu Loimaa, koja je na dva sata putovanja od Helsinkija. Višestruki je otac a njegov najstariji sin se rodio još dok je živeo u Laponiji. 

Zaista vredi otići na koncert ove izuzetno kvalitetne grupe, koja će vam podići raspoloženje do maksimuma...a još  zajedno Finci i Rusi...čisto da vidite da i nije tačno da se ova dva naroda ne vole. Ja vam obećavam, da kada jednom posetite koncert grupe Korpiklaani, njihova muzika, koja je toliko pozitivno zarazna, osvojiće vas u potpunosti, posebno pesma „Vodka" koja je svojevrsna folk metal himna koja publiku na koncertima uvek iznova pokreće na ples i urnebesnu zabavu.

Svi oni koji misle da je metal muzika nešto što se poistovećuje sa grubom muzikom, sumornim temama i namrgođenim muzičarima, treba da dožive vesele i uvek nasmejane momke iz grupe Korpiklaani. 

Zanimljivosti:

Jonne nikada nije želeo sintisajzere u svojoj grupi, iako ih imaju mnoge metal grupe, jer smatra da im je zvuk poprilično plastičan, bez mirisa i ukusa, i da kao takav ne može da dočara folk metal, koji mora da miriše na šumu i selo.

Irvasove rogove, koji mu stoje uvek na mikrofonu, dao mu je deda njegovog najstarijeg sina, koji je pripadnik Saami naroda.

 

Sajtovi
http://www.korpiklaani.com/

http://www.jonne.co/ 

A sada poslušajte neke od njihovih pesama, koje ja mnogo volim. Uživajte!