Najbolji način za učenje finskog jezika

Foto www.demi.fi

Dragi moji, drago mi je što mi i dalje mnogo pišete na imejl, sve više se interesujući za učenje finskog jezika. Da ne bih tamo svakome ponaosob sve objašnjavala, ovde ću vam dati sve neophodne informacije, kojima ćete, verujem, biti zadovoljni. 

Kao prvo, zaista je tako i nije fraza, najbitnija je motivacija. Ona nas pokreće mahom u svemu što radimo, a u učenju je poželjna, skoro pa i neophodna. Kada je o učenju jezika konkretno reč, motivacija je ono ključno što nas drži, kako bismo došli do cilja. Iz razgovora sa ljudima koji su učili i uče finski jezik (a tako je sigurno i sa ostalim jezicima), znam da se najbolje, najlakše, sa najviše žara, upornosti i volje uči jezik ukoliko je u pitanju neka vrsta integracije sa Finskom kao zemljom, a da je motiv vezan sa nekim emocijama. Neki od tih emotivnih razloga su na primer...vole Finsku, finski narod i kulturu i žele da se presele u Finsku. zatim recimo...emotivni partner im je Finac/ Finkinja pa žele da nauče jezik kako bi se što više zbližili sa partnerom, njegovom porodicom, prijateljima...zatim, ako su na višegodišnjem boravku u inostranstvu radi studiranja upoznali neke prijatelje iz Finske koji su im postali veoma bliski prijatelji, pa žele da nauče taj jezik itd.

Dalje, postoji i motivacija učenja jezika vezana za ostvarivanje neke koristi, koja takođe može da bude veoma jaka, ali, po mojoj proceni, nikada kao ona koja je vezana za emocije. Takvi primeri su vezani za ostvarivanje u karijeri, rad u Finskoj jer se tamo recimo  bolje zarađuje, proučavanje neke stručne literature na finskom, dobijanje sertifikata o znanju finskog kako bi  CV bio bogatiji za jednu bitnu stavku itd. 

Motivacija je zato veoma  bitna jer ona pokreće našu volju za učenjem jezika. Uopšte, u životu ste se veoma često sretali sa onim poznatim, malo vulgarnim terminom:”radim preko one stvari”, koji, iako je vulgaran, veoma verno dočarava da volje pri tom radu nema, a tada za posledicu imamo da će rezultat rada biti ili manje dobar nego da smo ga radili sa voljom, ili će biti potrebno mnogo više vremena da se rezultat vidi. Što se učenja finskog jezika ( a i ostalih) tiče, to u prevodu znači da, ako ga budete učili bez volje, ili ga nećete dobro naučiti, ili će vam za to biti potrebno mnogo, mnogo više vremena, a to svakako niko ne bi želeo. Učenje stranog jezika zato treba posmatrati kao uzbudljiv izazov. Radujte se što ćete naučiti nešto novo i uspećete na mnogo lakši način.

Jedan dobar razlog za učenje finskog jezika daću vam i ja. Naime, danas se finski jezik sve više traži, jer je Finska, kao jedna od najrazvijenijih zemalja Evrope, mnogima danas meta za odlazak radi nekog boljeg života. Ukoliko naučite finski jezik, moći ćete mnogima držati časove...na primer medicinskim sestrama koje se u Finskoj veoma traže, raditi kao predavač u nekoj školi stranih jezika, držati časove i strancima preko skajpa ukoliko znate i engleski ili neki drugi jezik. Znači, pruža vam se prilika da uzmete stvar u svoje ruke i zarađujete za život. Finskih govornika izvan same Finske je malo i znanje finskog će vam biti odličan zanat u rukama.

Mnogi od nas ili vas će izgovor za neučenje jezika naći u nedostatku slobodnog vremena. Priznajte sami sebi da je to neistina, odnosno samo loš izgovor. Ako biste se uveče pred spavanje preslišali na šta vam je otišao dan, skup stvari je sigurno takav da se tu negde moglo naći makar 15 minuta ili pola sata za učenje jezika (učenje nepoznatih reči ili preslišavanje), ali zbog neorganizovanosti, nedostatka volje i želje to se jednostavno nije desilo. Jednostavno, ako radimo 8 sati, spavamo 8 sati, ostaje nam 56 sati nedeljno za sve ostalo, a skoro je nemoguće da se od tih 56 sati nedeljno ne može odvojiti bar 3 sata nedeljno za učenje. Zato, dosta sa izgovorima ukoliko zaista želite da naučite strani jezik.

Zato, ako ste se naoružali voljom i snažno motivisali da uposlite vaš mozak, za šta će vam on biti do kraja života zahvalan, a i vi njemu što je i u starosti zadržao onu oštrinu i bistrinu, vreme je da krenemo. Uzgred, nikada nemojte zaboraviti da se mozak mora uposliti, jer će u protivnom oslabiti, skoro pa kao i mišići. Na žalost,  mišićima i izgledom tela se izgleda više bavimo nego stanjem mozga, što ni malo nije dobro. Jednostavno rečeno, družite se intenzivno sa mozgom, da se ne biste družili sa Alchajmerom.

Pre nego što se pozabavimo metodama, literaturom i ostalim stvarima, želim da vam dam dva saveta koji će vam biti zlata vredni, posebno kada je u pitanju učenje stranog jezika ili konkretno, finskog u ovom slučaju. Prvi savet je da dodatno i intenzivno vežbate mozak bar mesec dana pre početka učenja novog jezika. Zašto? Da biste ga uposlili, aktivirali i probudili obe hemisfere mozga kako biste osnažili kognitivne sposobnosti mozga i lakše učili. Ako ste levoruki, prirodno je da vam je desna hemisfera mozga bolje uposlena, a da biste iskoristili pune performanse mozga potrebno je da ojačate i levu hemisferu. Ona se jača logičkim mozgalicama, igranjem šaha, rešavanjem sodoku ukrštenica, rešavanjem rebusa, anagrama, rešavanjem matematičkih problema itd. Ukoliko ste desnoruki, bolje vam radi leva hemisfera, a vežbe za desnu hemisferu mozga se oslanjaju na vežbe posmatranja, pamćenja detalja, igre memorije, asocijacije itd.  

Iako je poznato da mozak jedini ima funkcionalnu asimetriju kao prirodno stanje, iz tog razloga za neke poslove je dominantnija leva, a za neke desna hemisfera mozga. To je slučaj i sa obradom jezičkih informacija za koju je najviše zaslužna leva hemisfera mozga, pa osobe sa dominantnijom levom stranom mozga bolje usvajaju jezik. No, nezavisno od toga što je to tako, činjenica je da je najbolje da mozak radi u celini, da razvijamo obe strane.

Drugi savet je da probudite dete u sebi i učite na način kako to deca rade...(ni ovo nije fraza, iako tako zvuči, a objasniću vam i zašto je ovo važno).

Poznato je da deca najbolje i bez velikog napora uče strani jezik, bilo da je u pitanju drugi maternji ili strani jezik. Za to postoje i naučna objašnjenja zašto je to tako. Jedan od razloga, zbog koga će deca uvek i zauvek, bolje i lakše usvajati strani jezik je i taj, jer su do devete godine i leva i desna hemisfera mozga veoma aktivne po prirodi stvari, pa deca uspevaju veoma precizno da imitiraju ne samo zvukove, već i ritam i intonaciju jezika kome su izloženi, bilo sredinom u kojoj žive ili pri usvajanju novog jezika koji nije jezik njihove sredine. Već od desete - jedanaste godine, svaka hemisfera mozga preuzima svoju ulogu i više nisu tako jedinstvene i elastične a koje su bile zaslužne za lakše povezivanje činjenica, pamćenje i reprodukovanje jezika, pa se zato i kaže da deca koja nauče strani jezik u najranijem detinjstvu skoro i da nemaju onaj strani akcenat već i strani jezik govore kao maternji, dok se pri kasnijem učenju taj strani akcenat ili ne može iskoreniti ili može, ali jedva, retko i uz mnogo truda. Ali, ako je to i problem fiziološke prirode kako bih vam objasnila jedan od razloga zašto deca bolje usvajaju jezik, drugi razlog nije fiziološke prirode već više psihološke, a na nju ipak  možemo uticati.

Naime, deca uče jezik na drugačiji način od odraslih. Više se fokusiraju na vokabular i fraze, a manje na gramatiku, jer tada najčšće ne poznaju ni gramatiku maternjeg jezika. Naime, ovo je moje shvatanje i ovo govorim ne sa naučne osnove, već iz iskustva. Nije retkost da se mnogi u učenju jezika odmah bacaju na gramatiku, koja jeste bitna, ali ja mislim da je na samom početku bitnije nešto drugo. Spontano usvajanje jezika ste već sretali i kod osoba, dece ili odraslih, koje gledaju španske ili turske serije, i to bez da su učili gramatiku tog jezika, ali su se uz to gledanje serija i usvajanje vokabulara i melodičnosti jezika već upoznali sa mnogim izrazima koji se koriste u različitim situacijama, dok su se gramatika, akcenat i izgovor asimilisali spontano. Uz takvo usvajanje jezika neophodno je što više pričati i ponavljati fraze i obogaćivati vokabular. Deca se ne libe da stalno ponavljaju i govore, ne obazirući se na to da li će grešiti u izgovoru nekih deklinacija ili vremena, dok su odrasli više skloni strahu i sramu od pogrešaka, što ih često inhibira u usvajanju novog jezika. Zato govorite, govorite i govorite. Kada prvo naučite gramatiku da biste sastavili jednu prosto proširenu rečenicu, to može biti veoma iscrpljujuće i teško. Po mom mišljenju, mnogo je bolje naučiti dnevno bar nekoliko rečenica koje u sebi već imaju neka gramatička pravila, a uz pomoć sluha ćete uskoro i sami uočiti pravila bez da ih “bubate”. Takozvano “bubanje” je obavezno samo za neke izuzetke od pravila u gramatici...na primer za neprailne glagole itd. Svakako, pre usvajanja vokabulara, savladajte izgovor finskih glasova...i ponavljajte ih, stalno, stalno...najbolje kada ste sami i opušteni, recimo...u kadi, pod tušem...

 

Kada je u pitanju izgovor, naučite nekoliko reči sa neobičnim glasovima, one na koje ne nailazite u vašem maternjem jeziku. Na primer, u finskom često imate udvojene glasove, koje, ako ne naglasite produženim izgovorom, modu da znače nešto sasvim drugo. Na primer: uni - san, uuni - peć ili kisa - trka, kissa - mačka. Ono što karakteriše izgovor finskih reči je postojanje dva pravila..dva ista suglasnika se izgovaraju kao dug suglasnik a dva ista samoglasnika kao dug samoglasnik, za razliku od engleskog, gde se recimo udvojeno “o” čita kao “u”, ili udvojeno “e”kao “i”. Recimo i ovo...pošto većina vas zna engleski jezik, navešću ovaj primer: Na engleskom se “ (Ja) idem u školu” kaže “I go to school” gde se reči same nižu i lako je sklopiti rečenicu, ali, na finskom se to kaže: “Minä menen kouluun.” gde nisu reči jednostavno nanizane kao u primeru engleskog, već po određenim pravilima koja se moraju naučiti, jer je u celoj rečenici samo  reč “minä” odnosno “ja”, ta koja je nepromenjena, a ostale dve su veoma promenjene. Škola se kaže “koulu”, ali je ovde “kouluun”jer taj oblik ide uz glagol “ići” koji bi na finskom bio “mennä”, a koji je u ovom slučaju konjugovan i glasi “menen”. Finski ima pravila koja se čine teškim, ali ako ih budete učili iz fraza onako po sluhu, uz ujedno i upoznavanje pravila, zaista ćete uspeti jer finski postaje lak za onoga ko zna pravila. Posle nekog vremena finski će vas prijatno iznenaditi kada shvatite koliko je zapravo precizan i pravilan.

Uzgred, da vam kažem i jednu zaanimljivost...

Pošto se zna da su u Finskoj službeni jezici finski i švedski, Finci u osnovnoj školi obavezno uče, pored stranog jezika i švedski i veoma ga lako savladaju jer je švedska gramatika izuzetno laka za učenje, dok Šveđani mnogo teže mogu da nauče finski jer je to za njih komplikovano zbog gramatike.

Ali da nastavimo...samim tim što finski jezik ima osam vokala (a, e, i, o, u, ä, y, ö), već je drugačiji od  našeg maternjeg, pa se mora vežbati izgovor reči sa slovima koja su nama nova, a smatra se da finski jezik za melodičnost može da zahvali najviše idealnom rasporedu vokala u rečima. Ne treba posebno naglašavati da pogrešan izgovor tih slova ili  pogrešno napisana reč, može značiti nešto sasvim drugo. Kao na slici ispod...

Na ovom linku imate izgovor raznih udvojenih vokala, pa kliknite na početak svakog reda kako biste uočili razliku. Odlično je za vežbu. http://www.oneness.vu.lt/fi/library/lab/Quantity/

 

Ako bih vas sutra preispitala finski jezik i koliko ste toga naučili, moram vam reći da bih se ja više obradovala da znate 100 fraza nego 1000 reči. Upravo nedostatak tih fraza čini da, čak i kada neko ovlada jednim delom gramatike i fondom reči, zapinje mnogo u konverzaciji, jer mu nedostaje ta prirodnost. Zato finski učite uporedo i kroz muziku i pesme na finskom, slikovnice sa jednostavnim tekstom, kroz gledanje finskih serija i filmova sa srpskim titlom, kroz igrice i čega god se još setite. Naravno, uporedo učite i fraze i malo novih reči i pravila...i pričajte, pričajte, pričajte..sa nekim Fincem ili Finkinjom, preko društenih mreža, skajpa, vibera, kako god. Jedino je bitno da sagovornik zna finski mnogo bolje od vas.

Oni koji su učili ili uče finski jezik, a maternji jezik im je neki od slovenskih jezika, navode da im je najteže u finskom jeziku to što u finskom ne postoje predlozi, ni rodovi,  ni članovi a malo ih plaši i padežni sistem od 15 padeža (mada se dva skoro nikada ne upotrebljavaju), ali verujte mi nakon višegodišnjeg truda ( ne višedecenijskog, ne brinite), finski se zaista može odlično savladati.

Jedan od odličnih načina da savladate izgovor i intonaciju finskog jezika je i slušanje finskih vesti. Naime, Finska nacionalna radiodifuzna mreža YLE, ima i svoje onlajn izdanje Uutiset selkosuomeksi (Novosti na finskom), a nešto što je posebno zanimljivo je link za finske vesti za strance koji uče finski. Konkretno, na stranici imate i da pustite audio verziju onoga što piše u tekstu koji uporedo gledate. Možete sa leve strane na stranici gde je radio i video podkast, odabrati da gledate i video vesti, gde ćete gledati vesti sa finskim titlom i izgovorom spikera.

https://yle.fi/uutiset/osasto/selkouutiset/torstai_382017_radio/9756815

https://yle.fi/uutiset/osasto/selkouutiset/torstai_382017_tv/9756105

 

Takođe, iskoristite vaše pametne telefone pa instalirajte preko Google Play prodavnice neke od aplikacija za učenje fisnkog za početnike. Neke od njih su StartFromZero_Finnish,  Beginner Finnish, Learn Finnish Phrasebook - 5000 Phrases i mnoge druge koje su besplatne.

Što se tiče literature ja bih vam preporučila neke, koje su napisane na engleskom jeziku, jer srpske/hrvatske verzije udžbenika još nema. Postoje i mnogi udžbenici koji su napisani na finskom, i koji su odlični, ali sa njima krenite kada malo ovladate finskim jezikom. Ovde ću vam dati neke moje predloge, mada sam mnogima  preporučila da krenu i sa slikovnicama ili kasnije sa knjigom “Mali princ” (“Pikku prinssi”), koja ima jednostavne  rečenice, na finskom jeziku naravno.

Dakle, po mom mišljenju, najbolje knjige na engleskom jeziku o učenju finskog za početnike su:

Maija-Hellikki Aaltio-Finnish for Foreigners 1 - https://www.amazon.com/Finnish-Foreigners-1-Text-book/dp/9511081454

Leila White - From Start to Finnish - https://www.amazon.com/Start-Finnish-Short-Course/dp/9517921055/ref=sr_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1503346148&sr=1-1&keywords=Leila+White+-+From+Start+to+Finnish

Što se finske gramatike tiče, moja preporuka je knjiga Finnish: An Essential Grammar  od Freda Karlssona, jer detaljno objašnjava finsku gramatiku, jasno i koncizno, pez previše žargona. https://www.amazon.com/Finnish-Essential-Grammar-Routledge-Grammars/dp/0415439140

Moj izbor za najbolju knjigu na finskom jeziku o učenju finskog za početnike je “Suomen mestari” jer je zaista savršeno sve objašnjeno, onako “For dummies”, precizno, sa primerima, dijagramima, ilustracijama...ma divno. Za sada postoje 4 knjige koliko ja znam, a prva, koju ja imam, ima 255 strana. Čak i sam naslov “Suomen mestari” ili “Finski šampion”, sugeriše da ćete pored ove knjige postati pravi šampion finskog jezika. Uz ovu knjigu ide i zaseban CD koji je veoma korisno imati. Naravno, ovo je knjiga  je za nivo veština A1, a obuhvata sve sfere naših života...studije, posao, dom i porodicu i slobodno vreme.

Drugi udžbenik na finskom a o učenju finskog jezika, koja je takođe idealna za početnike, je po mojoj proceni u istoj ravni sa gore pomenutom knjigom jer ima odličnu i lako objašnjenu gramatiku, sve osnovne stvari koje su neophodne.To je “Eila ja Ossi” ( Eila i Ossi) na oko 190 strana.

Kada budete odmakli od početnog nivoa učenja finskog, daću vam predloge i za naprednije udžbenike, ali ove dve su za početak i više nego dovoljne.

http://www.adlibris.com/fi/kirja/suomen-mestari-1-9789517925433

Odlična knjiga na finskom, za učenje kolokvijalnog ili govornog, neformalnog finskog je “Kato Hei” koju su napisale Maarit Berg i Leena Silfverberg.

Za kraj evo i jedne zanimljive vežbe:

Ako vam je naša brzalica “riba ribi grize rep” teška, kada naučite izgovor vokala  ä, y, ö , pokušajte sa finskom brzalicom, ona je “sigurno”mnogo lakša. :)

Keksijä keksi keksi keksin. Keksittyään keksin keksijä keksi keksi keksin keksityksi. Odnosno u prevodu...Pronalazač je izmislio kolačić. Nakon izmišljanja kolačića pronalazač je izmislio da je kolačić već izmišljen.

Dosadašnji moji tekstovi o finskom jeziku:

http://mojafinska.blogspot.rs/2012/01/jezik-sa-petnaest-padeza.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2013/12/da-li-je-finski-jezik-tezak-za-ucenje.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2014/10/finski-jezik-glagoli-i-neke.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2015/09/finski-jeziko-danima-mesecima-godisnjim.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2013/10/finski-na-evropski-dan-jezika.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2014/09/finski-jezik-zamenice-i-pomocni-glagol.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2014/08/finske-reci-u-520-slika.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2014/09/finski-jezik-koliko-je-sati.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2015/03/finski-jezik-komparacija-prideva-u.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2016/06/padezi-u-finskom-jeziku.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2016/09/lazni-prijatelji-u-finskom-jeziku.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2016/10/naucite-160-finskih-reci-za-jedan-dan.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2017/05/nivoi-znanja-kod-ucenja-finskog-jezika.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2015/06/srpsko-finski-recnik-kurs-broj-1.html

http://mojafinska.blogspot.rs/2015/12/srpsko-finski-recnik-kurs-broj-2-kod.html
https://mojafinska.blogspot.com/2018/11/postavljanje-pitanja-na-finskom-za.html 

Neki od sajtova za učenje finskog...

http://www04.edu.fi/suomeaolehyva/  - Gramatičke vežbe na finskom.

http://donnerwetter.kielikeskus.helsinki.fi/FinnishForForeigners/ Finske fraze za strance .

https://kotisuomessa.fi/web/site-155213/state-jurdkmbrei/front-page  Kada se prijavite, imaćete mnoštvo materijala za učenje.

http://www.oneness.vu.lt/fi - Osnovni finski kurs.

https://yle.fi/aihe/artikkeli/2015/12/15/englanti   - Napredniji kurs, kada malo savladate neke osnove, ima video i audio zapise, tekstove koje se tiču svakodnevnih situacija.

https://www.conversationexchange.com/  - Pronađite nekoga da sa njim komunicirate na jeziku koji učite, što preko skajpa ili drugih mogućnosti.

http://www.digitaldialects.com/Finnish/Phrases.htm  Finske osnovne fraze sa izgovorom.

http://www.digitaldialects.com/Finnish.htm   Onlajn igrica za učenje finskog.

https://www.livelingua.com/project/fsi/Finnish/

 

Još jedna zanimljivost...

Kada Finac počne da uči naš jezik, muku muči sa glagolskim vidom, odnosno  trajanjem glagolske radnje, i to mu je gore da nauči nego što je nekom našem čoveku potrebno da se izbori sa finskih 15 padeža.

Pa, srećno... (Onnea matkaan!)