Koliko su zapravo slični mađarski i finski jezik

Ni sama ne znam koliko su me puta ljudi pitali, da li ljudi koji pričaju finski, mogu da razumeju mađarski jezik. Da bih jednom razrešila tu famu oko ova dva jezika, šta je tu slično a šta različito, rešila sam da napišem tekst o tome.

Ne bih da vas na početku opterećujem nekim šturim informacijama, ali da biste sve lepo razumeli, moram za početak ukratko  da napomenem neke jezičke podele.

Ako se vratimo na početak, davno, davno je postojao jezik, praindoevropski, od kog su potekli svi današnji indoevropski jezici...romanski, germanski, slovenski, indoiranski itd. Tako recimo znamo da se slovenski jezici dele na zapadnoslovenske, istočnoslovenske, južnoslovenske jezike gde spada i srpski...a, ako obratimo pažnju na germanske jezike, videćemo  da i tu postoje podele na severnogermanske jezike, zapadnogermanske jezike i istočnogermanske jezike. Zadržaću se na severnogermanskim jezicima...

Severnogermanski jezici se drugačije zovu skandinavski, i ovim jezicima se govori u Danskoj, Švedskoj, Norveškoj,  kao i na Islandu, Farskim ostrvima...znači u  celoj Skandinavijii  i u delu šireg pojma Skandinavije...

...zašto kažem u „delu šireg pojma Skandinavije“? Zato što se severnogermanskim jezikom ne govori samo u Finskoj. Većina dijalekata danskog, švedskog i norveškog jezika su međusobno razumljivi, pa Skandinavci mogu uz male teškoće razumeti standardne jezike drugih Skandinavaca. Skandinavski  jezici (kao jezična porodica) su u potpunosti nesrodni sa finskim i estonskim, koji su kao ugrofinski jezici daleko povezaniji sa mađarskim. U skandinavskim jezicima postoji znatna količina takozvane dijalektalne varijacije unutar svakog jezika, gde su ustvari ova tri jezika sastavljena od  dijalektnog kontinuma, što znači da ako putujete u jednom pravcu, dijalekti se postepeno menjaju kako idete dalje. To znači da ako Norvežanin živi blizu Švedske, lakše će razumeti komšiju iz Švedske od Norvežanina koji živi daleko od granice sa Švedskom. 

 Norveški ima zapravo dva standardna norveška jezika...bokmal i ninorsk. Bokmal je u prevodu „književni  jezik“, koji je bliži danskom jeziku ali sa norveškim izgovorom, dok je ninorsk „novi norveški“ zasnovan na zapadnjačkom norveškom dijalektu. Norvežani koji govore ninorsk bolje razumeju Šveđane nego Dance. Takođe, i Šveđani bolje raumeju Norvežane nego Dance, uglavnom zbor izgovora, jer Šveđani i Norvežani uvek kažu da Danci govore kao da imaju vruć krompir u ustima, ali bi napisanu reč ipak razumeli. Govorni jezik je nerazumljiviji od pisanog, što znači da će Danac lakše razumeti rečenicu napisanu na norveškom, nego što bi je razumeo kada je neko izgovori. Zato se kaže da su skandinavski jezici skoro u potpunosti pisano razumljivi. Na primer,  evo kako na ova tri jezika piše „volim te“ i kako se izgovara.

Norveški – Jeg elsker deg.  
https://forum.duolingo.com/comment/8861710/Jeg-elsker-deg 

Danski – Jeg elsker dig.
https://forum.duolingo.com/comment/4314609/Jeg-elsker-dig 

Švedski – Jag älskar dig.
https://forum.duolingo.com/comment/15189807 

...a finski... Minä rakastan sinua...

Ako  ste preslušali izgovor ove tri rečenice, naizgled, slično napisane, čuli ste da se ipak razlikuju.

Finskim jezikom govori oko 5,5 miliona ljudi, pretežno Finaca. Finci tradicionalno žive u Finskoj, Švedskoj, Norveškoj i Ingriji (u oblasti Ruske Federacije oko Sankt Peterburga). Iako je Finska u širem pojmu i skandinavska zemlja, sa geografskim i istorijskim vezama sa Skandinavijom, lingvistički je Finska totalno udaljena od ostalih skandinavskih zemalja, pa se zato kaže da je Finska geografski i istorijski vezana za Skandinaviju, ali kulturološki ne.  Finska  se  deklariše kao nordijska zemlja a i sami Finci sebe deklarišu kao nordijsku zemlju. U tom slučaju, za Finsku je bolje koristiti termin nordijska zemlja (od reči Norden što znači sever). Pokazala sam vam i na primeru, da finski jezik nije severnogermanski jezik. Finski nije čak ni indoevropski jezik. On je deo finske jezičke grupe koja je deo šire porodice uralskih jezika. U Evropi ustvari, samo mađarski, estonski, finski, baskijski i turski ne pripadaju indoevropskim jezicima, odnosno nisu u srodstvu s germanskim, romanskim ni  slovenskim jezicima.

Ako pogledate sliku ispod, videćete i slikovno koliko je finski poseban jezik, a nalazi se na malom drvetu u desnom uglu.

Znači, rekli smo da je finski jezik deo šire porodice uralskih jezika. Porodica uralskih jezika sadrži oko tridesetak jezika. Ovi jezici su rasprostranjeni u severnoj Evroaziji od Skandinavije preko Urala do poluostrva Tajmir.

Uralski jezici se dele u dve glavne grane:

-Zapadna grana - ugrofinski jezici, ima ih tridesetak, a dele se na:

  a) Ugro (ugarski, ugrijski) jezici (mađarski, mansijski, hantijski jezik)

  b) Finsko (finopermski) jezici (finski,  kvenski finski, ižorski, karelski, vepsijski, vatjački, ingrijski, olonecki, votski, estonski, livonski ( kojim se govori u jednom delu Letonije), saami (laponski) jezici ( ima ih nekoliko, a u Finskoj se govori istočnolaponski), udmurtski jezik, võro jezik…itd.

  - Severoistočna grana - samojedski jezici, među kojima je 4 živa jezika u severnom Sibiru. (nenetski jezik, nganasanski jezik, enets jezik, selkupski jezik ). Postojao je i kamasijanski, ali je izumro, jer je poslednja izvorna govornica, Klavdija Plotnikova, umrla 1989. godine.

Mi ćemo se sada pozabaviti samo ugrofinskom grupom…

Kao što ste videli, mađarski i finski zaista spadaju u  ugrofinsku grupu jezika, ali mađarski spada u ugarsku podgrupu, finski i estonski u finsku podgrupu. Zato se Finci i Estonci mogu međusobno razumeti, ali Finci i Mađari ne. Estonci iz severne Estonije, još bolje razumeju finski od recimo stanovnika istočne Estonije. To nije slučajno.To se desilo zato jer se finski narod odvojio od proto-uralske jezičke grupe pre otprilike 4.500 godina, putujući zapadno od uralskih planina do juga finskog zaliva. Tamo se ova grupa podelila na dve populacije; jedna se nastanila u sadašnjoj Estoniji, a druga se preselila ka severu, u današnju Finsku. Kroz razlike u regionu i tokom više hiljada godina, ovi jezici su se razišli u jedinstvene jezike, finski i estonski. U srednjem veku Finska je bila pod švedskom kontrolom, što je vidljivo iz značajnog švedskog uticaja koji je danas prisutan u finskom jeziku.

Sa finskom je srodan i severno karelski jezik. Finski jezik ima nekoliko dijalekata, kao što su savo, häme, turu, itd. Mađarski jezik je najsličniji jezicima iz Ugro (ugarske grupe), sa mansijskim i hantijskim jezikom. Mansijskim jezikom se govori u severozapadnom Sibiru, između uralskih planina. Ako bismo pogledali i kroz religiju, Estonci i Finci su i po tome sličniji jer su mahom protestanti, dok su Mađari mahom katoličke vere.

Ali odakle ljudima pomisao da su finski i mađarski međusobno razumljivi jezici? Hipoteza koja tvrdi zajedničko poreklo za mađarski i finski jezik zasniva se na činjenici da postoji oko 300 reči koje dele mađarski i finski jezik. Kao na primer KRV mađ/fin (vér/veri), MASLAC mađ/fin (vaj/voi), MED mađ/fin (méz/mesi)...KUTIJA mađ/fin (l á d i k ó/l a a t i k k o), RUKA mađ/fin (k é z /k ä s i), ROG mađ/fin (s z a r v /s a r v i), VODA mađ/fin (víz /vesi)...

 ...ali ovaj broj je mizerno mali kada se ima u vidu koliko jedan prosečan jezik ima reči. U proseku više od 100.000. Moderni finski rečnik ima 210 000 reči, a sa dijalektima oko 300 000. Ova „zvanična“ verzija o „sličnosti“ finskog i mađarskog  je uglavnom jedina koja se uči u školama i na univerzitetima. Međutim, istina je i da postoji jednak ili veći broj reči koje mađarski deli sa turskim i mnogim drugim jezicima. Štaviše, antropologija, mitologija i tradicionalna muzika Mađara pokazuje mnogo veću povezanost s turskim narodom nego sa Fincima i ostalim srodnim narodima iz Urala.Čak im je i gramaatika veoma slična. Naravno, i drugi jezici imaju dosta turskih pozajmljenica, ali to ne znači da su srodni jezici iz iste porodice, već da su ti narodi dugo u nekom periodu živeli zajedno ili blizu jedni drugih.

Jezici su „živi“, razvijaju se i lepo je izučavati ih. Ja sam pročitala nekoliko knjiga o  ovoj temi, pošto je komparativna lingvistika veoma zanimljiva. Tako sam čitala istraživanja mađarskog lingviste Sajnovicsa, koji je upoređivao saami jezike sa mađarskim, kako bi dokazao da su možda, zbog tolike različitosti, pripadali možda i različitim jezičkim grupama, mada je na kraju ipak došao do toga da su, iako su različiti, ipak nastali iz istog protojezika.

Finski jezik je divan, i zna se da je inspirisao Tolkina da stvori veštački jezik kveniju. Tolkin je i nakon izlaska "Gospodara prstenova" nastavio da doteruje kveniju, jer je to bio, po rečima njegovog sina Kristofera,: "Jezik kakav je on želeo, jezik njegovog srca". Jezik kvenija se najviše oslanja na strukturu i gramatiku finskog i latinskog jezika.

Kada bismo se dotakli nekih sličnosti između mađarskog i finskog, mogli bismo da kažemo da su one skrivene negde duboko u strukturama. Samo jezgro gramatike je slično, oba jezika koriste postpozicije, kada predlozi dolaze iza reči na koju se odnose, zatim, oba jezika imaju mnoštvo germanskih pozajmljenica, koje je mađarski dobio od nemačkog, a finski od švedskog. Zatim, oba jezika imaju harmoniju samoglasnika, veliki broj padeža ( finski 15, a mađarski oko 20, estonski 14), akcenat je uvek na prvom slogu, kako u mađarskom, tako i u finskom jeziku, a pored njih, još samo u islandskom i češkom... itd. Umesto predloga kao što su u srpskom jeziku  U, OD, NA, SA... u mađarskom i u finskom jeziku imenici se dodaje sufiks, odnosno nastavak koji je drugačiji za svaki predlog. Zato se zna da su i finski, i mađarski i estonski aglutinativni jezici...a to znači upravo to, da su to  jezici u kojima se reči formiraju kombinovanjem morfema. Naziv je izveden od latinskog glagola „agglutinare“, što znači „slepiti“.

Finski

Talo - kuća

Talo-ssa ( Talossa) –u kući ( ovo „ssa“ govori o lokaciji, da ste unutra)

Talo-sta ( Talosta)-van kuće ( ovo „sta“ govori o lokaciji, da ste napolju)

Talo-i-ssa ( Taloissa) – u kućama ( ovo „i“  znači množinu)

Talo-i-hin (Taloihin) – u kuće

Talo-i-hi-nne ( Taloihinne)- u vaše kuće

Talo - i- ssa-ni ( Taloissani) – u mojim kućama

Talo-i-ssa-ni-kin (Taloissanikin) – takođe u mojim kućama

Talo i ssa-ni-kin-ko ( Taloissanikinko) –takođe u mojim kućama?

(ovo “-ko” na kraju je sufiks za postavljanje pitanja).

O tome imate u lekciji:

https://mojafinska.blogspot.com/2018/11/postavljanje-pitanja-na-finskom-za.html

Slično je i  u mađarskom jeziku...

Város – grad

Város-ok (városok) –gradovi ( ovo „ok” označava množinu)

A város-om (városom) – moj grad

A város-om-ban (városomban)- u mom gradu ( ovo „ban” označava lokaciju) ban= u

Takav sistem povezivanja koji ide u nedogled, ponekad dovodi do izuzetno dugih reči karakterističnih za mnoge uralske jezike.

Zatim, ni finski, ni mađarski, ni saami ( laponski), ni estonski, koji je najsličniji finskom, nemaju rod. U finskom se i ONA,  ON i ONO kaže jednostavno „Hän”, dok se u mađarskom, ONA, ON i ONO kaže jednostavno “ő”.Zato je Fincima, Estoncima i Mađarima zbog toga teško da nauče, recimo srpski jezik u kom postoje muški, ženski i srednji rod. Finci i Estonci doduše odlično govore engleski, pa su tu prepreku savladali  Zato se često događa da Mađari, kao znatno lošiji poznavaoci engleskog jezika na srpskom jeziku mešaju rodove i kažu “moj mama”, “on je došla”…Oni, a posebno Mađari, ne razmišljaju o rodovima jer uopšte ne poznaju tu kategoriju u svom jeziku. Zato će jedan Finac lakše naučiti mađarski jezik od recimo Italijana, jer će sa manje teškoća shvatiti logiku mađarskog jezika, i obrnuto, Mađar će lakše neučiti finski od Italijana. Međutim, čak ni ovih nekoliko sličnih momenata u oba jezika, ne može zanemariti činjenicu da su ova dva jezika međusobno skroz nerazumljiva, ali ako uzmemo u obzir nekoliko hiljada godina nezavisnog razvoja i različite istorijske uticaje, obim jezičke diverzije između finskog i mađarskog ne iznenađuje. Neke od očiglednih razlika između ova dva jezika su i one u osnovnom redosledu reči, fonologiji i vokabularu.

 Na primer, iako su oba zasnovana na latiničnom pismu, mađarski jezik ima 44 slova (a, á, b, c, cs, d, dz, dzs, e, é, f, g, gy, h, i, í, j, k, l, ly, m, n, ny, o, ó, ö, ő, p, q, r, s, sz, t, ty, u, ú, ü, ű, v, w, x, y, z, zs), dok finski ima samo 29. Sve te razlike u migracijskim obrascima i istorijama dovele su do geografske izolacije između jezičnih grupa što je zauzvrat dovelo do nezavisne evolucije jezika i kulture.

Mađarski i finski imaju i “lažne prijatelje” odnosno reči koje se u oba jezika isto pišu, a imaju drugačije značenje. Takve reči su na primer: enne, hinta, kuka, villa, apu, heti, havas… pa tako je recimo na mađarskom heti –sedmica ( nedelja), a na finskom heti  - odmah...

Međutim, i pored razlika  između ovih jezika, ugrofinski dani, odnosno finougarski ( finougrijski), obeležavaju se od 1928. godine, i razvili su se u jedan od najvažnijih događaja koji upoznaju širu javnost sa finsko-ugarskim narodima i jačaju veze među njima.

Zanimljivosti

1. Pre nego što je stvoren standardni finski jezik, finski jezik se sastojao od niza dijalekata, koji su se grubo mogli podeliti na istočni i zapadni dijalekat. Zapadni dijalekt je uglavnom onaj na kome je zasnovan standardni finski. Dijalekti se danas pretežno zasnivaju na razlikama u akcentovanju, ali izvan Finske postoji nekoliko zanimljivih dijalekata koji se zvanično smatraju različitim jezicima, iako su potpuno razumljivi sa standardnim finskim. To su karelijski jezik u Rusiji, meänkieli kojim govori finska manjina u Švedskoj i kven, kojim govori finska manjina u Norveškoj.

2. Prema odluci koju je doneo Četvrti fino-ugarski kulturni kongres u Helsinkiju 1931. godine, finnougrijski dani se održavaju svake godine trećeg vikenda u oktobru u Estoniji, Finskoj i Mađarskoj. Tokom poslednjih nekoliko godina, u to vreme se u finougarskim regionima Rusije organizuju finougarski događaji. Cilj finougarskih dana je kulturna i obrazovna saradnja između Estonije, Finske, Mađarske i finougarskih naroda koji žive u Rusiji, kao i da međusobno upoznaju srodne narode  i  ojačaju kulturnu samosvest, a poslednjih godina koncentrisani su i na moralnu podršku finougarskih naroda koji žive na ruskoj teritoriji, kako njihovi jezici i kulture ne bi nestali zbog rusifikacije ili globalizacije.

3. Najstarije finske izvorne reči su reči povezane sa prirodom, nazivima delova tela, glagoli koji iskazuju osnovne ljudske radnje i reči koje izražavaju srodstvo. Neke od najstarijih reči u finskom jeziku su: kuu-mesec, muna-jaje, koivu-breza, kala-riba, pelätä - strah, päivä-dan, nuoli- strela, pesä-gnezdo, purra-ugristi, äiti-majka, luu-kost, tuli-vatra, lumi-sneg, vesi-voda itd.

4. Kada je u pitanju etimologija, poreklo reči, najstarije pozajmljenice u finskom jeziku su indoevropske, a sledeće su baltičke pozajmljenice. Nakon baltičkih, u finski jezik su ušle germanske pozajmljenice a zatim i ranoslovenske. Reči pozajmljene iz švedskog jezika smatraju se najnovijim pozajmljenicama u finskom jeziku.

Indoevropsko poreklo reči imaju reči... omena-jabuka, mehiläinen-pčela itd. Pozajmljenice iz baltičkih jezika su tytär-ćerka, apila-detelina, kirves-sekira, harja-četka...itd. Pozajmljenice iz germanskih jezika su aalto-talas, joulu-božić, kulta-zlato...itd.Reči slovenskog porekla su pappi-sveštenik, piirakka-pita, lusikka-kašika, risti-krst ...dok su reči švedskog porekla kissa-mačka, harppu-harfa, ankka-patka, katu-ulica itd.

Eto, nadam se da sam vam malo objasnila ono što vas je zanimalo, a niste imali pravu informaciju. Shvatili ste da je odgovor da se finski i mađarski govornici međusobno ne razumeju, iako pripadaaju istoj, ugrofinskoj grupi. Odgovor je možda i u tome da je između ova dva naroda i velika geografska udaljenost, kao i to da su se ovi narodi iz iste jezičke grupe razdvojili pre oko četiri hiljade godina. Ono što je sigurno je činjenica da su oba jezika jako zanimljiva za učenje, jer  stavljaju dosta izazova pred onoga ko se upusti u tu avanturu, kao i to da su teški za učenje, ali, kada se shvate pravila, sve se može postići, ali, samo uz veliki trud.

Read More

Za Božić, svi putevi vode kući

Danas je taj divan dan, Božić.

…priča o božićnim praznicima u Finskoj…

Finci su u praznično - božićnom slavlju četiri nedelje pre Božića, to jest, od vremena kada počne božićni post ili Advent sezona (Advent  je od latinske reči Adventus, što znači “Dolazak” (misli se na dolazak Hrista). To je vreme iščekivanja. 

Deca u Finskoj, na prvi dan posta dobijaju Advent kalendare koji imaju datume od 1 12. - 24. 12. i on im služi kako bi sa radošću iščekivali svaki dan do Božića. To naravno nije običan kalendar već kalendar sa 24 kutijice u nizu, a u svakoj kutijici koja se otvara ujutru, krije se po neki mali dar, čololadica, igračka… pa svako dete jedva čeka sutrašnji dan kako bi videlo šta će dobiti. Tradicija korišćenja ovih kalendara u Finskoj  datira iz 1940. godine.

Za vreme Advent sezone, mnoge finske kompanije organizuju za svoje zaposlene Pikkujoulu, odnosno božićnu veliku žurku u nekom ekskluzivnom restoranu, a takođe se održavaju i razni koncerti klasične muzike ili koncerti sa božićnom tematikom, naročito u prvoj Advent nedelji.  U crkvama se obavezno peva Hosanna.

Za vreme bozićnog posta, na stolu domaćina nalazi se venac sa četiri sveće koje simbolizuju četiri nedelje posta. Ovo vreme služi za božićne pripreme…spremanje kuće, nabavku namirnica, slanje čestitki, kupovinu poklona dragim osobama i planiranje šta će se servirati za božićnu večeru. U mnogim gradovima Finske, vreme posta zvanično počinje otvaranjem božićnih sajmova, obično na glavnom trgu u području pešačke zone, na kome se prodaju razni ukrasi, peciva, rukotvorine, umetnički predmeti lokalnih umetnika, čestitke, praznična hrana i ostali simboli Božića. Oni su obično u organizaciji studentskih zadruga, raznih klubova,  dobrotvornih organizacija, udruženja žena, zanatlija…U Helsinkiju je to uvek ispred  luteranske katedrale, ali i na još nekim mestima u ovom gradu, kao na pr. u starom studentskom domu u ulici Mannerheimintie, u staroj zgradi iz 19 veka Wanha Satama u ulici Pikku Satamakatu i mnogim drugim. Market Joulumaailma (Svet Božića), otvoren je od  1. decembra do Bogojavljanja 6. januara. 

Badnji dan je dan pre Božića, i to je vreme u kome Finci imaju  određene rituale. Tog 24. decembra, kiti se jelka, obavezno se ide u saunu, kako bi pročišćeni dočekali rođenje Isusa Hrista, posećuju se grobovi dragih pokojnika gde se pale sveće, pa često čitava groblja svetle od mnogobrojnih sveća na snegu, priprema se božićna večera, u domovima se slušaju božićne pesme, peva se božićna himna Enkeli taivaan (Anđeo sa neba), u kojoj se peva o anđelu koji je dojavio pastirima da je Isus rođen i uopšte božićni običaji u Finskoj, uvek su usmereni na dom i porodicu… 

Na ovaj dan, po tradiciji, doručkuje se sutlijaš posut cimetom i šećerom. Ovaj finski sutlijaš se razlikuje od drugih jer se pravi od pirinča, punomasnog mleka, jednog umućenog jajeta, pavlake, brašna i šećera. Nakon doručka, očevi sa decom idu u nabavku božićnog drveta, jelke, dok su mame u poslednjim nabavkama, jer prodavnice obično toga dana rade do podneva, dok su na sam Božić zatvorene. Iako 24. decembar u Finskoj nije državni praznik već samo 25. i 26. decembar, na ovaj dan posle podne ne radi skoro ništa osim javnog prevoza, koji je takođe redukovan. 

U podne, na državnoj televiziji, prenosi se proglašenje božićnog mira iz mesta Turku. Iako se, tačno u podne, proglašenje božićnog mira odvija u mnogim gradovima Finske, (Turku, Porvoo, Rauma, Naantali, Tornio…), čitanjem proglasa na glavnom gradskom trgu, nakon kojeg se oglašavaju crkvena zvona tačno 12 puta, na televiziji se prenosi samo prenos iz Turkua, jer je on pre Helsinkija bio glavni grad Finske. Na kraju ceremonije svira se državna himna. Božićni mir traje 20 dana. Ova tradicija datira iz XIII veka, ali se od svih severnih zemalja, održala još samo u Finskoj.

U vreme trajanja ovog prenosa, porodica je na okupu za stolom i ruča se lagani ručak, u krugu najbližih, da bi se posle toga cela porodica uputila u saunu na pročišćenje pred doček Hristovog rođenja ali i zbog opuštanja i suzbijanje napetosti pred dolazak gostiju na večeru. Ne treba zaboraviti i da je sauna u Finskoj simbol čistote. Ručak je obično kaša, u kojoj se nalazi jedan skriveni badem. Osoba koja ga otkrije u svom tanjiru, mora da otpeva pesmu i smatra se da će biti najsrećnija u periodu do sledećeg Božića.

Za ovu priliku obavezno se pije i nacionalno piće glogg, što je zapravo kuvano vino sa dodacima. Nacionalna televizija, kao deo tradicije, na ovaj dan, još od 1992. prikazuje crtani film za decu Lumiukko (Sneško Belić), i uz taj film odrastaju mnoge generacije. Ovaj crtani je  postao sastavni deo božićnih praznika a Finci ga doživljavaju sa puno nostalgije.

Božićna večera se služi oko 18 časova na Badnje veče. Večera je za razliku od ručka, raskošnija, ali  sa tradicionalnim jelovnikom za ovu prigodu...prasetinom, pečenom šunkom, ćuretinom, haringom, bakalarom, lososom, ikrom, dinstanom šargarepom sa pirinčem, crnim finskim raženim  hlebom, salatom od cvekle,  kuvanim krompirom, pitom, keksićima od đumbira i pudingom od bobičastog voća. Ovo sve je obavezno, a ostalo se sprema u skladu sa željama porodice. Crvena, zelena i zlatna boja obavezne su boje za dekoraciju stola, kao i jabuke i joulukukka (božićni cvet), koji može biti lala, ljiljan ili zumbul.

Takođe, na Badnje veče, običaj je da najmlađe dete koje ume da čita, pročita pred svima  deo iz Jevanđelja po Luki koji opisuje rađanje Hrista. Kasnije, oko ponoći,  tate se naprasno gube sa proslave, jer ustvari idu da se preruše u Joulupukki (Božić Batu), kucaju na vrata uz obavezno pitanje "Onkos täällä kilttejä lapsia?" ( Ima li u ovom domu dobre dece?), nakon čega vesela i uzbuđena deca trče do vrata da dobiju poklone. Deca se zahvaljuju  pevajući pesmu "Joulupukki laula" (Pesma Božić Bati). Inače, Finska je jedina zemlja na svetu u kojoj se pokloni ne stavljaju tajno noću pod jelku već im se uručuju lično. Za razliku od ostalog hrišćanskog sveta, Fincima je Badnje veče veći praznik od Božića. Na ovaj dan, običaj je i da se ispred kuća stavljaju snopovi ovsa kako bi ptice imale hranu tokom zime.

Inače, reč Joulupukki (Božić Bata), doslovce znači božićna koza, jer je u starim vremenima on bio ogrnut u kožni ogrtač sa kozjim rogovima na glavi. Lik sadašnjeg Božić Bate (Deda Mraza). bucmastog i bradatog dedice, rumenih obraza, odevenog u crveno, prvi put je nacrtao Haddon  Sundblom, sin Finca i Šveđanke, daleke 1930. godine za potrebe božićnog postera za firmu Coca Cola. Od tada je ovakvo obličje Deda Mraza prihvaćeno svuda u svetu. Iako je Haddon živeo u Americi, zbog njegovog porekla, može se smatrati da ovaj veseli dedica ima finske korene.

Sam Božić provodi se mirno, u kući, u krugu porodice, dok mnogi idu na jutarnju službu u crkvu. 

Ovo je i dan darivanja poklona. Svrha darivanja nema onu materijalnu stranu, već je u centru pažnje sam čin da nekoga obradujemo i darujemo. U Finskoj mi se dopada to što su za ove praznike svi okrenuti sećanju na drage i voljene ljude kojih više nema, nema tuluma i ceo praznik odiše ljubavlju, mirom, milosrđem i dostojanstvom. Mnogim Fincima je bilo jako zanimljivo i lepo kada sam im pričala kako se u Srbiji za Božić pravi česnica, odnosno obredni hleb, koju  pre ručka, domaćin diže u vis i zajedno sa ukućanima je okreće tri puta, lomi je na pola, nakon čega svako odlomi komad. Ovaj ritual deljenja hleba, ili kolača podrseća nas na samilost i skromnost, na koje, u moru iskušenja  ponekad i zaboravimo.

Finski Božić ima svoje korene u paganskom prazniku žetve Kekri, nazvanom po starom finskom bogu, zaštitniku stoke, koji se slavio krajem novembra kada se završavala agrarna sezona, da bi se u XII veku, ovaj praznik praktično asimilovao sa  hrišćanskom proslavom Božića. Od tada još datira tradicija jedenja šunke na ovaj praznik.

Domovi u Finskoj se za ove praznike  ukrašavaju raznim dekoracijama, ali zasigurno je da svi oni imaju ono što obeležava ove radosne praznike. Tako je u Finskoj tradicija da u svakom domu postoje osvetljene papirne zvezde, figura jarca od slame, mnogo sveća i obavezan finski ukras Himmeli koji visi iznad stola. 

Za Božić je u Finskoj tradicija pisanja čestitki dragim osobama, rodbini, prijateljima...Prva čestitka ovog tipa, u Finskoj je poslata 1850. godine. Te prve čestitke, bile su sa motivima žena i anđela, a tek od 1900. godine pojavljuju se prve čestitke sa motivima zime, sneška, irvasa, jelke, Deda Mraza i svih tradicionalnih simbola koji se pojavljuju i danas, a Rudolf Koivu se smatra prvim ilustratorom koji je oslikavao božićne čestitke kakve se i danas štampaju. U novom milenijumu, pojava interneta je doprinela da se donekle smanji tradicionalno slanje čestitki, ali ogroman broj Finaca i dalje priznaje samo ono ručno pisano na tradicionalan način, kao nekada, pa se zato, svake godine u Finskoj i dalje pošalje 40 miliona božićnih čestitki

Drugi dan Božića. 26. decembar, poznat je i kao dan Svetog Stefana ili kao dan sankanja. To je od vajkada dan za porodične posete. Toga dana organizuju se i razne trke sankama.

Božićni i novogodišnji praznici završavaju se  6. januara na Bogojavljanje.

Želim vam da uživate u sreći, bilo kojoj sreći...samo i u sreći što ste živi i zdravi, u sreći da usrećujete druge, ali ne jureći za srećom, jer sreća za kojom jurimo izmiče nam...samo sreća koju pružamo vraća nam se.

Toivotan oikein hyvää ja rauhallista joulua kaikille 

Želim vam svima miran  i srećan Božić.

Vaša Tarja

Read More

Onnea 102-vuotias Suomi! Srećan 102. rođendan mojoj Finskoj!

Danas moja Finska proslavlja 102. godine. Ja je i pored tih godina ne zamišljam kao dedicu sa belom bradom, već kao belu vilu, snežnu kraljicu...jer, to je moja Finska, bela čarolija.

Eto, osam godina vam pričam priče o ovoj lepoj zemlji, i više sam pisala o nekim stvarima koje niste znali, da bih vas upoznala sa onim što ste teško mogli čuti i saznati, pa sam ponekad, baš zbog toga, često zapostavljala tako poznate stvari,  neke simbole Finske, recimo, kao možda nešto na šta prvo pomislite kada vam kažem da zatvorite oči i zamislite Helsinki...

Verujem da ste mnogi zamislili belu impozantnu Luteransku katedralu, simbol Helsinkija. Ona je krivac što Helsinki zovu i „beli grad severa“. 

...ali, danas ću vas samo pustiti da uživate u fotografijama ovog divnog zdanja, uz nezaobilaznu finsku muziku i predivan „Ajaton joulu“. Ovo će biti uvertira za priču koja sledi uskoro...

Hyvää Itsenäisyyspäivää Suomi! Aina yhtä sydäntä liikuttava päivä vuodesta kaikki kunnia ja suuri kiitos sotiemme veteraaneille!

"Oi maamme, Suomi, synnyinmaa soi sana kultainen,

Ei laaksoa, ei kukkulaa, ei vettä rantaa rakkaampaa,

kuin kotimaa tää pohjoinen, maa kallis isien."

Ajaton joulu from Tarja M. on Vimeo.

Read More