Iako su,
vazdušnom linijom udaljeni 7850
kilometara ( Helsinki – Tokio ), Japanci naprosto obožavaju da putuju u
Finsku, iako je za prelazak ove razdaljine potrebno punih 10 sati leta, avionom
koji ima prosečnu brzinu od 500 milja, što je ekvivalent brzini od 805 km/h.
Mereno
vazdušnom linijom, Finska je zemlja članica EU, koja je najbliža Japanu, ali to
nije ni najmanji razlog zašto Finci i Japanci gaje toliki međusobni osećaj
bliskosti. Mnogi nalaze odgovor u tome da ove dve zemlje imaju identičan kultni
odnos prema prirodi, tišini, kao i dizajnu i umetnosti, dok oni često umeju u
šali da kažu da su faktički zemlje iz komšiluka jer ih u svojoj udaljenosti razdvaja
samo jedna zemlja, doduše ogromna Rusija…
Koliko Japanci vole i cene finski
dizajn, govori i podatak da je upravo Japan najveće izvozno tržište finskog
brenda Marimekko, a za Marimekko su dizajnirala i dva japanska dizajnera Fujiwo
Ishimoto i Katsuji Wakisaka. Dizajn im
je sličan jer vole minimalizam i čiste linije. Takođe, mnogi
stanovnici Japana izuzetno vole nameštaj
dizajnera Antti Nurmesniemija i Ilmari Tapiovaare, iako su Japancima Alvar
Aalto i mlađi dizajneri Harri Koskinen i Ilkka Suppanen, neprikosnoveni.
Iz moje knjige u kojoj su prikazani ljudi iz Japana koji su se preselili u Finsku |
Japance
krasi fina smirenost, upravo kao i Fince. Čak i kada je Japan pogodila strašna
katastrofa 2011. godine, oni su bili zapanjujuće staloženi i racionalni. Slično
bi reagovali i Finci, jer su naprosto takvi. Oba naroda imaju onu specifičnu
crtu uzdržanosti i zato se ova dva naroda tako dobro razumeju. Pored toga i
jedni i drugi su poprilično introvertni,
Finci rado slušaju japanski pop, dok Japanci obožavaju finski metal, a
zanimljivo je da su finski i japanski jezik fonetski slični pa oba naroda lako
izgovaraju imena onih drugih. Vole saunu i jedu ribu u ogromnim količinama.
Mnoga
istraživanja su se bavila ovom tematikom i smatra se da postoji mnogo zajedničkih imenitelja kada
su u pitanju sličnosti Japanaca i Finaca. Vole minimalizam, bistrinu i jasnoću
misli i govora, prirodu u svom izvornom
obliku, mir i tišinu, čitanje knjiga, klasičnu muziku. Ljudi u Japanu izuzetno
vole Sibeliusa, i Japanci su doživeli ekspanziju slušanja evropske klasične muzike
upravo zahvaljujući izuzetnoj popularnosti Sibeliusa u Japanu. Violinistkinja Yoshiko
Arai se zbog obožavanja Sibeliusa, preselila u Finsku gde je i predavala na Sibelius akademiji u Helsinkiju, snimila Sibeliusova dela i osnovala Sibelius
kvartet. Takođe, pijanista Izumi Tateno, preselio se u Finsku gde je predavao
klavir na Sibelius akademiji. Posle moždanog udara 2001 godine, paralizovana mu
je desna ruka, ali je zato postao majstor sviranja levom rukom. Oženjen je
Finkinjom i predsednik je japanskog društva ljubitelja Sibeliusa.
Yoshiko Arai i Sibelius kvartet |
U Japanu
trenutno živi oko 600 finskih državljana, a ove dve zemlje imaju i ogroman
broj japansko – finskih (finsko –
japanskih ) društava, što je još jedan pokazatelj međusobne ljubavi, poštovanja i
prijateljstva. Diplomatski odnosi dveju zemalja, počeli su u maju 1918, samo
godinu dana, nakon što je Finska stekla
nezavisnost. Osim toga, odnosi između dve zemlje su više od diplomatskih odnosa dveju
zemalja. Odnosi su jaki i među građanima, gradovima, univerzitetima i u oblasti
biznisa i kulture. Japanci su opčinjeni finskim Moomin svetom, pa tako u Japanu
danas imate pekaru Moomin Bakery & Cafe, Moomin house cafe, prodavnicu
Moomin suvenira. Moomin shop, zatim Moomin stand gde možete popiti Hattifattener
napitak (fin. Hattivatit ) prelepi čokoladni napitak koji je ime dobio po
belim duguljastim likovima nalik duhovima, koji su deo Moomin porodice, Kiitos
pekaru, cafe Moi i cafe Finland u Tokiju.Helsinki je prepun japanskih restorana,
a neki od njih su Zen Sushi, Domo, Hoshito, Sushibar i mnogi drugi.
U Tokiju takođe postoji i finska crkva u kojoj se svake treće nedelje u
mesecu održavaju molitve na finskom
jeziku, a u ovoj crkvi postoji i biblioteka sa knjigama na finskom jeziku koje
se mogu iznajmiti. Kada sam već kod knjiga, zanimljivo je da ove dve nacije
veoma neguju kult čitanja knjiga, još od malih nogu. U Finskoj je inače veoma čitan
Murakami. Razmena studenata je veoma aktuelna među ovim zemljama, mnogo Finaca
studira japanski i obrnuto.
Neki spisi
pokazuju da je prvi Finac koji je boravio u Japanu bio jedan poručnik, koga je oko 1700 godine, u Japan poslala carica
Rusije, Katarina Velika, kako bi sklopio trgovinske odnose sa ovom dalekom
zemljom. Finska je inače, u to vreme bila pod vlašću Rusije. Najezda japanskih
turista u Finsku, počela je oko 1960 god, a trenutno, prema podacima Zavoda za
statistiku Finske, na sajtu http://www.stat.fi/til/matk/2012/11/matk_2012_11_2013-01-16_tie_001_en.html vidimo da je broj noćenja japanskih turista povećan za 18,5 % u odnosu
na prošlu godinu, i da su ujedno japanski turisti najbrojniji u Finskoj.
Preciznija istraživanja govore da Japanci najviše vole oblasti severne Finske,
odnosno Laponiju zbog Aurore Borealis,
irvasa, Deda Mraza itd i centralnu Ostrobothniju.
Web sajtovi
nekih društava japansko finskih prijateljstava:
http://www.hokuobunka.org/
Društvo ljubitelja finske kulture
http://sib-jp.org/
Društvo ljubitelja Sibeliusa
http://www.eijirika.com/choir/
Nordijsko pevačko društvo iz Japana
http://www.sadi.jp/ The
Scandinavian Architecture and Design Institute of Japan
http://www.gk-design.co.jp/jfda/
Japansko – finska dizajn asocijacija
http://kirjojenpuutarha.pupu.jp/
Sajt ljubitelja finske književnosti
Gradovi
pobratimi
Ranua -
Iwasaki
Jyväskylä -
Niiza
Kalajoki -
Izumo
Prijateljski
gradovi
Vihti -
Fukui
Oulunsalo -
Tanno
Kemijärvi -
Sobetsu
Housjärvi -
Naie
Oulu -
Sendai
Finska i
Japan u brojkama…
Populacija
F - 5.266.114 J- 127.253.075
Životni
vek F- 80 godina J- 84 godine
Najveći grad F-Helsinki
(stanovnika: 558,457) J-Tokio (stanovnika: 8,336,600)
Stopa pismenosti
F- 100% J- 99%
Procenat žena u parlamentu F-41,5% J-12.3%
1 Komentari / Kommentit:
iz vasih tekstova uvak naucim nesto novo. Odlican tekst.
Post a Comment