Finski, na Evropski dan jezika

Pre nekoliko dana, bio je Evropski dan jezika, koji je ustanovljen tokom Evropske godine jezika 2001. godine i od tada se redovno obeležava u 47 država članica SE ( Saveta Evrope), sa željom da ohrabri 800 miliona Evropljana da uče više jezika, kao i da javnosti predoči važnost učenja jezika radi povećanja stepena plurilingvalizma i međukulturološkog razumevanja.

U Evropi postoji više od 220 autohtonih jezika, što je 3% od ukupnog broja jezika na svetu. U svetu se govori 6.000 do 7.000 jezika. Mnogi Evropljani govore samo jedan jezik, ali činjenica je i da najmanje jedna polovina svetskog stanovništva govori dva ili više jezika. Dvojezičnost omogućava lakše učenje dodatnih jezika, poboljšava razmišljanje i pojačava kontakte sa drugim ljudima i njihovim kulturama, a omogućava i povoljniji ekonomski položaj, jer su ljudima koji govore nekoliko jezika poslovi dostupniji, a kompanije u kojima se govori više jezika su konkurentnije na tržištu.

Savet Evrope želi da promoviše bogatu jezičku i kulturološku raznolikost Evrope koja se mora sačuvati i pojačati, pa ohrabruje učenje jezika u školama ili izvan njih, tokom celog života, bilo da se radi o studiranju, potrebama profesije, mobilnosti, ili zbog zadovoljstva i razmene mišljenja. 

Kada govorimo o finskom jeziku, već sam  u par navrata pisala o njemu, ali nije  na odmet napisati još par rečenica. Ono što znate je, da je finski jedan od dva službena jezika u Finskoj (drugi je švedski, koji govori oko  5% stanovništva), i jedan od službenih jezika u Evropskoj uniji. Finski govori oko pet miliona ljudi koji žive u Finskoj, i još oko milion finske manjine, nastanjene u Švedskoj, Norveškoj, Rusiji i Estoniji. On uživa  i status službenog jezika manjine u Švedskoj 

Postoje dve glavne vrste finskog jezika, koji se koristi u celoj Finskoj. Jedan je "standardni jezik" (yleiskieli), a drugi je "govorni jezik" (puhekieli). Standardni jezik se koristi u formalnim situacijama poput političkih govora i vesti. Njegov pisani oblik,"književni jezik" (kirjakieli), koristi se u gotovo svim pisanim tekstovima. 

Knjigu u elektronskom formatu o govornoj verziji finskog jezika možete skinuti ovde a imate je i u E - BOOK FINSKI JEZIK sekciji na ovom blogu.

Uralski jezici se dele na samojedsku i ugrofinsku grupu, a ugrofinska grupa se dalje deli na ugrijsku, kojoj pripada mađarski jezik, i finsko-permsku grupu kojoj pripaadaju estonski i finski jezik. Iz tog razloga, Finci i Estonci se dosta razumeju,  dok Finci skoro uopšte ne razumeju Mađare

Poznato je da jezici iz ugrofinske grupe spadaju u najteže jezike sveta. Mnoge zapanjuje to što finski jezik ima 15 padeža, za razliku od, recimo srpskog gde ih ima 7. Neki jezici ih imaju samo dva ili tri, dok ih recimo ostala dva jezika  ugrofinske grupe, estonski i mađarski, imaju još više…mađarski 24 i estonski 16. Uralski jezici nemaju ni rodove ni članove. Finski padeži su:

1. nominatiivi 

2. genetiivi 

3. akkusatiivi

4. essiivi

5. partitiivi 

6. translatiivi

7. inessiivi 

8.  elatiivi 

9.  illatiivi 

10. adessiivi 

11. ablatiivi 

12. allatiivi 

13. abessiivi 

14. komitatiivi 

15. instruktiivi 

Nekoliko zanimljivosti...

 *

Recimo, postoji dosta primera gde i sami Finci ne mogu da se snađu u  svom maternjem jeziku. Kada žele da kažu  “ u Helsinkiju”, to se kaže “Helsingissä”.

Lempipaikkasi Helsingissä - (Omiljeno mjesto u Helsinkiju )
Sää Helsingissä - (Vreme u Helsinkiju)

Pomislićete da tu postoji neko pravilo…ali, ako želite da kažete “u Tampereu’, to neće biti Tamperissä, već “Tampereella” 

Mikä on lempipaikkasi Tampereella? - (Koje je vaše omiljeno mesto u Tampereu?)

Lahti - Lahdessa (Paras kahvila Lahdessa -  Najbolji kafić u Lahtiju)

Porvoo - Porvossa (Joulu on Porvoossa - Božić u Porvoou)

Puolanka  -  Puolangalla (Sää Puolangalla nyt – Ttrenutno vreme u Puolanki)

Rovaniemi - Rovaniemellä (Sää ja ilmasto Rovaniemellä - Vreme i klima u Rovaniemiju)

Vantaa - Vantaalla…itd

Čak i Finci imaju problem u odabiru ispravnog nasstavka, posebno za manja mesta, pa dok ne nauče sve napamet, sa ovog sajta, nema im pomoći. 

*

Helsinški okrug ima lokalni sleng, koji sadrži mnogo stranih pozajmljenica koje mogu biti nerazumljive za ljude iz drugih delova Finske. Neki žargoni su se proširili i na govorni jezik mladih sa drugih krajeva Finske.

*

Svetski stručnjaci koji se bave proučavanjem jezika, jednoglasni su u uceni da su svi jezici iz uralske grupe (znači i finski), obdareni fenomenom takozvane vokalne harmonije

 *

 Finski, mađarski i islandski, jedinstveni su jezici, jer im akcenat pada uvek na prvom slogu.

 *

Finsko pismo ima 28 slova, 25. glavna i 3 pomoćna. Dva pomoćna (koje Finci zovu ääkköset), a  koja su veoma zastupljena u finskom jeziku su "ä"  i  "ö" , kao i švedsko slovo  "å", koje se upotrebljava isključivo u švedskim rečima, jer je poznato da je švedski drugi zvanični jezik u Finskoj.

 *

U finskoj gramatici ne postoje određen i neodređen član.

 *

Kada u finskoj reči naiđete na udvojena slova, to nije samo reda radi u pravopisu nego se ta slova izgovaraju duplo duže. Kažu da oni, kojima je finski jezik maternji, duplo slovo izgovaraju tačno 2,5 puta duže ( što je i najpravilnije), i da je to pravim Fincima urođen osećaj. Takođe, ako ne napišete pravilno reč sa udvojenim slovom  ili je ne izgovorite kako treba, to može dovesti do ozbiljnih zabuna…recimo, ako u reči Tapaan sinut! (Vidimo se), ne napišete ili ne izgovorite udvojeno slovo "a", već napišete Tapan sinut!, to će značiti Ubiću te !

 *

Finski ima regionalne dijalekte i različite društvene varijante (žargone, slengove…). Govorni finski se često znatno razlikuje od standardnog jezika. Za stranca, međutim, uvek je najbolje početi sa učenjem standardnog jezika. Govorni finski  je kolokvijalni standardni dijalekt u finskom jeziku. Najrasprostranjeniji je u helsinškom okrugu i velikim gradovima južne i središnje Finske. Njegova osobenost je u skraćivanju reči
Recimo...zamenice "minä" i "sinä" ( ja i ti ) skraćuju u  minä → mä, sinä → sä
Primer:

Puhutko sinä englantia? - Govorite li engleski ? → Puhut sä enkkuu?
Takođe skraćuju i brojeve

yks (yksi)

kaks (kaksi)

kolme (kolme)

neljä (neljä)

viis (viisi)

kuus (kuusi)

seittemä(n) (seitsemän)

kaheksa(n) (kahdeksan)

yheksä(n) (yhdeksän)

kymmene(n) (kymmenen)

 *

Kada je neka finska reč sastavljena od dve reči, kao recimo Kauppatori (Kupovna četvrt ili market skver, kako god) kauppa (kupovina) + tori (trg), onda je naglasak na celoj prvoj reči, iako se izgovaraju kao jedna reč.

 *

Ako se pitate zašto treba naučiti finski, iako ga govori samo 6-7 miliona ljudi na svetu, razlozi su sledeći: Finski jezik je besprekorno logičan jezik sa apsolutnim pravilima, izuzev u retkim slučajevima. Milozvučan je i prijatan za uho zbog obilja vokala i izbegavanja ružnih suglasničkih klastera.Veoma je koncizan jezik jer Finci za svaku, i najmanju pojavu imaju tačnu reč, pa se ne dešava da kao Englezi jednu reč koriste za mnogo pojmova. 

Na žalost, u Srbiji ima malo materijala koji se mogu kupiti,  a koji vam mogu pomoći u učenju finskog jezika. Hrvatska je tu otišla mnogo dalje, jer je tamo finski jezik veoma zaživeo poslednjih godina. Ovakav odličan hrvatsko - finski rečnik sa 39 000 reči,  kakvog ja imam i koji vam od srca mogu preporučiti, možete kupiti preko sledećeg sajta. http://www.matkavaruste.fi/product_details.php?p=5393

Znamo da je Finska zemlja u koju ljudi sve češće odlaze, što turistički, što zbog potreba traženja posla. Ukoliko ste student, čak i ako pratite predavanja na engleskom jeziku, imaćete, kao neophodne, kurseve  finskog ili švedskog.. Takođe, ukoliko se prijavite za finsko državljanstvo, biće vam neiophodan sertifikat o poznavanju finskog jezika. Kada neki jezik poznajete, to u velikoj meri doprinosi da se u toj zemlji osećate kao kod kuće, i da se lakše prilagodite novoj sredini, da pratite vesti, upoznajete nove prijatelje itd. Finci veoma cene i stiču pozitivnu sliku o vama ukoliko se trudite i učite njihov jezik, jer tada smatraju da ste iskreno zainteresovani da upoznate njihovu zemlju. Ako ste u Finsku došli zbog posla, u početku će vam i znanje engleskog biti dovoljno, ali zapamtite…nikada nećte moći da napredujete i prosperirate u poslu, bez znanja finskog jezika. Ako u Finsku krenete sa detetom, ne brinite, deca mnogo brže usvajaju strani jezik od odraslih, a  u ovoj državi postoji mnogo kurseva za strance. Ti kursevi nisu samo formalnog karaktera, već oni veoma prate, putem raznih testova i provera, vaš, i napredak vašeg deteta. Uči se čitanje, pisanje, govor i komunikacija. Fokus obuke za emigrante iz raznih država sveta, koji su se doselili u Finsku, ima za cilj njihovu integraciju u finsko drušvo, da se u Finskoj osećaju kao ravnopravni građani Finske, a da opet zadrže svoj kulturni identitet. Bilo, kako bilo, ja naravno navijam za finski, ali svakako, učite jezike, jer svaki naučen jezik, neizmerno je bogatstvo.

Finska koristi tri zvanične skale za sertifikate o nivou poznavanja finskog jezika:

A1 i A2 - Osnovne jezičke veštine, iako i među njima postoji još podklasa A1.1, A1.2, A1.3, A2.1 i A2.2

B1 i B2 – Samostalni korisniik

C1 i C2 – Napredni korisnik