Sećam se,
kada su moje ćerke bile male, tada
kompjuteri nisu bili u masovnoj upotrebi, već su slobodno vreme
provodile igrajući se, baveći se nekim lepim aktivnostima…jedna je svirala
klavir i išla na klasičan balet, drugu to nije zanimalo, već je volela jezike,
tenis…ali ono što smo zajednički volele je kreativno izražavanje, i tu smo
volele da seckamo, crtamo, lepimo, šijemo lutkama haljine, pravimo čestitke,
ukrase za jelke, nakit od raznih perlica, figurice od gline, a pred rođendane
sam im pravila glatku masu od ratluka i prah šećera, kupila prehrambene boje, kojima bi one tu masu bojile, i
davala njima da prave razne figurice i dekorišu svoju tortu itd. Tada bismo
pustile muziku, pevušile i često ne bismo videle da je već pao mrak.
Veoma
često su nam se pridruživali i njihovi drugari i drugarice, što iz škole, što
iz komšiluka, pa smo se baš zabavljali. Ta crta kreativnosti je i danas
prisutna kod moje dece iako su već studenti, a eto, starija ćerka, koja je na
master studijama arhitekture u Milanu, i dan danas stalno nešto crta, pravi,
kreira i sigurno je da taj neki gen vuče iz detinjstva. Mlađu zanima genetika, dnk, forenzika i takve
stvari, ali je takođe kreativna što pokazuje njen pasionirani hobi, umetnička
fotografija….i tako, neka se deca bave kompjuterima, i igricama, i facebook-om, nemojte
im braniti, ali da to ne bi dobilo drugu krajnost, moraju imati balans u
realnim lepim stvarima, a ne samo da žive virtuelnim životom…iako nemam malenu
decu sa kojima bih danas seckala i igrala se, to nadomešćujem na radnom mestu,
sa decom u školi, a evo, danas sam se kod kuće, malo igrala finskim motivima,
jer me je, dok sam lakirala nokte u plavo, ta boja asocirala na zimsko zvezdano
nebo, sneg i naravno, moju Finsku…
…eto, možete
sa svojom dečicom provesti lepo i kreativno vreme, jer nekako, lično mislim da
je kreativnost i bavljenje lepim, kao efekat leptira…ako decu naučite da nešto
prave, da budu kreativni i da uživaju u
lepom i stvaralačkom, onda će želeti i da njihovo okruženje bude lepo, bez uništavanja
klackalica na igralištu, bez razbijanja klupa u parku, lomljenja mladih stabala…već
divna oaza u kojoj će svi uživati.
Uzela sam foto papir A4 formata, jer ima glatku, sjajnu stranu, i jer je čvršći od običnog papira. Nacrtala sam zimski motiv, konture pojačala plavim flomasterom i krenula da nebo bojim plavim lakom za nokte. Dok je lak još bio neosušen,
posula sam ga plavim sjajnim prahom, kako bi se prah zalepio po laku i
eto...na kraju sam ga upropastila neubedljivim pahuljama, belim lakom,
ali dobro,važna je igra :)
Meda i ja poziramo |
3 Komentari / Kommentit:
Možda je zapravo ta vaša kreativnost i dijete u vama (slika s medom), doprinijela da i pored dvoje odrasle djece djelujete tako nježno, privlačno i milo.
Ja sam mislila da imate oko 30 godina na nekim slikama,kad vidim 2 odrasle djece. :D komplimenti. :)
Hvala vam od srca.
Post a Comment