Radikalna reforma školstva u Finskoj

I dok danas mnoge zemlje sveta prelaze na finski model obrazovanja,  Finska opet ide ispred svih, jer smatra da je i ovaj njihov, po mišljenju mnogih, izuzetno dobar obrazovni sistem već “pregazilo vreme”, pa u susret  usaglašavanja sa realnim potrebama pojedinca i društva, već radi na novoj  radikalnoj reformi obrazovanja, koja će uskoro početi da se primenjuje širom Finske. Svi se slažu u jednom, a to je da će ova reforma biti jedna od najradikalnijih reformi u jednoj zemlji, pokrenuta od strane države.

Najglavnija reforma u paketu reformi, bi se odnosila na ukidanje nastave po predmetima u višim razredima i uvođenja  nastave po temama. Zbog svega toga, sve oči sveta su uprte u Finsku,  na koji  će se način upustiti u najradikalniju reformu u oblasti obrazovanja i zašto su se odlučili na taj korak.

Finci kao glavni razlog navode podatak da je ovom savremenom vremenu potrebna drugačija vrsta edukacije, koja bi u potpunosti pripremila mlade ljude za život i kako bi se izvršile reforme neophodne potrebama modernog i savremnog društva. Ove reforme su već odobrene, a krenuće u realnu primenu čim se završi obuka nastavnika, koji u Finskoj, a i u svetu, već imaju reputaciju sposobnih da sve reforme sprovedu u delo, jer se za ovaj poziv biraju samo najbolji i najsposobniji i jer se zna da svaku reformu obrazovanja u Finskoj nosi nastavni kadar i da nije dirigovan “odozgo”.

Šta zapravo znači ukidanje nastave po predmetima i uvođenje  nastave po temama?

Kako učenici budu odmicali u više razrede, teme će biti sve više interdisciplinarne, odnosno, biće više interakcija u učenju. Recimo, u temi gde  bi se pričalo o EU,  razgovaralo bi se i diskutovalo i o mnogim oblastima, koje bi obuhvatale i ekonomiju, istoriju (zemalja članica), jezike, geografiju, aktuelnu politiku...Tako bi se učenici zaista pripremali za život, eventualne probleme i aktuelnosti društva, razvijali bi svest o svetu u kome žive, razmišljali i kritički diskutovali o svim pitanjima, vezanim za temu o kojoj se govori.  Teme će biti temeljno odabrane, kako bi se diskutovalo i naučilo  sve bitno i neophodno a u vezi sa pripremom učenika na savremeni život, nastavak obrazovanja i svet rada. Ove reforme bi se do kraja 2019. godine već primenjivale u svim školama širom Finske. 

Svi su se složili da će ovakav način edukacije doneti mnogo koristi budućim generacijama. Ovakve velike i fundamentalne stvari za jednu državu, nikada nisu u Finskoj donosile raskol suprotstavljenih strana, jer u ovoj zemlji svi znaju da je obrazovanje od nacionalne i lične važnosti i da je ono iznad svakog političkog i partikularnog interesa. Dok Finci idu u korak s vremenom, mi još nismo odmakli ni od bubanja nepotrebnih stvari.

Danas u svetu dostupnosti svega, a informacija najviše, izlišno je komentarisati koliko je bubanje nepotrebnih informacija u školama, a na račun kritičkog i logičkog razmišljanja, razvoja veština i kreativnosti, totalno prevaziđena forma koja unazađuje decu. Zaista, koga briga koliko ima obradivih površina u Avganistanu ili koja je grana privrede najzastupljenija u  Rumuniji. 

Kako sam prosvetni radnik, znam koliko su te mlade glave, eto...i u Srbiji, “bombardovane” raznim izrazima, definicijama, frazama, nepotrebnim statističkim podacima, pa ni malo ne čudi što su oni sve više ubeđeni da nakon završetka školovanja neće imati neka funkcionalna znanja. Apsolutno su u pravu! 

Na žalost, sve više vlada mišljenje, da su današnje mlade generacije neobuzdane, nestalne, nezrele, da imaju kratkotrajnu pažnju koliko i dvogodišnje dete...i potpuno sam svesna da ih mnogi stariji i odrasliji, nepravedno  etiketiraju na taj način, misleći da sve znaju bolje od njih, pa i ono šta im je potrebno, šta im je korisno, šta je za njih dobro u životu, praveći od njih plastelinske mase koje ne umeju da razmišljaju. 

Ako ih već tako tretiraju, zašto se onda čude kada zaista deluju nezrelo i nezainteresovano ? Zaista je krajnje vreme da im se da pravo da oni kažu šta misle i šta im smeta u današnjem modelu obrazovanja, a ono što im najviše smeta je definitivno to što ne vide smislenost u onome što im je nametnuto da uče.

Radeći sa njima, shvatila sam da su oni malo više u pravu od onoga koliko mi mislimo da jesu. Kako je moguće da očekujemo njihovu pažnju na času, taman i ako smo dobar edukator, ako ih učimo nekim stvarima kao što su one “obli ili valjkasti crvi predstavljaju bilateralno simetrične, pseudocelomatne, nesegmentisane organizme...”

Opšte je poznato da ljudi imaju sposobnost da pamte ono o čemu razmišljaju, što naravno implicira da se nastava treba usmeriti na razvoj kritičkog i logičkog razmišljanja, ali svi smo svesni da današnji model savremene nastave, to skoro i ne dopušta jer su tu svuda oko nas samo neke činjenice, definicije i nepotrebne informacije. Tu nije krivica u nastavnicima - edukatorima,  (ne podnosim reč “predavači”), već u nekoj trci sa planom, programom i normom koju su im nametnuli  oni “odozgo”.

Skoro svaki udžbenik je prenatrpan detaljima, nerazumljivim rečenicama i hrpom nepotrebnih informacija. Udžbenik istorije sa svim onolikim datumima, godinama, imenima...nešto je što ne izaziva zainteresovanost  izučavanja istorije sopstvenog naroda, jer tu nema ni  najmanje logične niti koja se provlači kroz vreme, kako bi se razvijala sposobnost shvatanja uzročno-posledičnih odnosa u društvu, već se sve svelo na brojke, datume, godine...koje se možda i mogu nabubati, ali koje neće biti od naročite koristi, jer će biti zaboravljene veoma brzo. Udžbenik biologije je prepun latinskih izreka i neshvatljivih rečenica...primera je previše, a opšti je zaključak da se u našim udžbenicima uvek ono bitno izgubi u masi nevažnih detalja koje nam skoro nikada neće biti potrebne u životu. Zato, pojam OBRAZOVNJE, u budućnosti nikada više ne bi smeo da se koristi bez njegovog punog značenja, a to je OBRAZOVANJE I NJEGOVA PRIMENA.

Ono što je danas nastavnicima otežavajuća okolnost je i ta, što i pored tako monotonih nastavnih sadržaja, moraju naći metode da privuku pažnju učenika, koji su opasno svesni činjenice da su izloženi zatrpavanju sadržajima koja nemaju smislenost, i za koje ne vide poentu da se uče. Za to je potrebna veština, ljubav, znanje, volja, mada nekad ni to nije dovoljno.

U Finskoj nema te preobimnosti, njihovi udžbenici za 6. razred ne izgledaju kao udžbenici za gimnazijalce, sve je pojednostavljeno i profiltrirano,  svedeno samo na usvajanje funkcionalnih znanja, a opet, odlični su na međunarodnim takmičenjima i veoma dobri studenti i kada studiraju u inostranstvu.  

Ono što mi smeta i o čemu dosta razmišljam je i to da se danas mladi mnogo forsiraju da rade više stvari istovremeno, a sve kako bi stigli da usklade mnogobrojne obaveze i zahteve koje se pred njih stavljaju.  Često pod pritiskom onoga ”sutra pita istoriju, imam kontrolni iz fizike a imam i domaći iz hemije i latinskog ”, imaju veoma stresne dane, o kojima niko ne vodi računa. Svako brani svoj predmet i retko ko želi da pravi ustupke, kako bi učenicima nivo stresnih situacija bio ravnomernije raspoređen. Kako bi se pak rasteretili tog stresa, učenici onda kombinuju malo rada, malo izradu domaćeg, malo sms poruka, malo bace pogled na Fejsbuk, pa opet malo rade, pa onda tvituju...i tako naterani da rade više stvari istovremeno, bivaju uvučeni u takozvani multitasking, koji, dokazano, usporava rad mozga...i ne samo to. Naime, ljudski mozak je “projektovan” za trenutno koncentrisanje na jedan zadatak, pa oni koji rade više stvari istovremeno, rade 30 % duže i dvostruko više greše, a to onda izaziva dodatnu nervozu, zaboravnost, pogubljenost i stres. Mislim da je najveći neuro mit onaj, gde su nas učili da je bavljenje sa mnogo stvari istovremeno dobro za razvijanje IQ.

Razvijanje informacionih tehnologija donelo je mnogo dobra čovečanstvu, ali i mnogo negativnih stvari. Naravno, tu je uvek najbolje iskoristiti samo ono dobro, pa i kada je u pitanju njihova primena u obrazovnom sistemu. S tim u vezi, u Srbiji bi bilo dobro da se poradi na temu instrukcionog dizajna, kako bi se na najbolji način upotrebile informacione tehnologije u obrazovanju, ali ne na način kako do cilja doći brže i lakše, već smislenije. Od svega toga, jedino sam videla da je pokrenuto pitanje: Kako koristiti Fejsbuk u nastavi? Moj odgovor je: “Ne, hvala.”  

Zaista bih volela da vidim neke smislenije korake za pomoć mladim naraštajima i više ozbiljnijih i promišljenih poteza, jer to i oni, i društvo u celini zaslužuju, pa bih u tom smislu volela da se i u Srbiji dese neke konceptualne promene korikuluma a ne samo kozmetičke, kao i uvek do sada.