Yyteri plaža

Foto/Nikki Georgieva

Danas je u finskom primorskom gradu Pori počeo tradicionalni Pori jazz festival, koji je jedan od najstarijih i najvećih jazz festivala u Evropi koji se organizuje još od 1966. godine.

Kirjurinluoto Arena u mestu Pori je ogromni prostor na 22 hektara, sa ogromnom koncertnom binom, na kome se održavaju mnogi veliki finski festivali, među kojima  i ovaj koji je juče ( 9. jula) počeo, Pori jazz festival. Tu su svoje koncerte imali i Sting, Metallica, Santana, Paul Simon, Iron Maiden, Elton John, BB King, Ray Charles, Miles Davis, Keith Jarrett, Bob Dylan, Kanye West i mnogi drugi.

Foto/Matti-Juutilainen

Međutim, nije festival ono što mene asocira na ovaj lepuškast grad na zapadnoj obali Finske, već jedna lepa plaža, koju nisam skoro posetila, ali koja je uvek u mojim mislima kada razmišljam o mestima u Finskoj koja su mi zaista mnogo draga. Jedno od njih je i Yyteri plaža, koja je 17 km udaljena od centra grada, a koja je jedna od omiljenih plaža, kako Finaca, tako i mnogobrojnih stranaca. 

Yyteri plaža, sa svojom dužinom od 6 km, je najveća plaža na Baltičkom moru. Ako vas interesuje kako se do nje dolazi, mogu vam dati Helsinki kao orijentir. Iz Helsinkija imate autobus za Pori (povratna karta je oko 60 evra), dok sa niskobudžetnim Onnibusom karte možete naći u rasponu od 2- 10 evra. Put traje oko 3-4 h. ( Helsinki - Pori 237 km). Kada stignete u Pori, na centralnom trgu u centru grada se nalazi glavna autobuska stanica, odakle imate autobus za Yyteri plažu.

Ako ste ljubitelj peska, sunca i mora i ako želite miran odmor za vas, vašu porodicu, a koji podrazumeva široku, prostranu, izuzetno čistu peščanu plažu do koje se dolazi slatkim stazama od drveta, plažu bez gužve, buke, samo uz zvuk talasa, galebova...sa divnim prilaskom moru koje ima mnogo plićaka, onda je Yyteri pravi izbor za vas. Još ako niste ljubitelj paklenih 30 ili 40 + stepeni, eto radosti na kvadrat. 

Ovo je najneverovatnija plaža u Finskoj, bezbedna i opuštajuća i za veoma malu decu. Vazduh je tako svež i čist. Yyteri plažu redovno posećuju i mladi, i stari, roditelji sa malom decom...jer je zaista jedinstvena, posebno ako se ima u vidu da je to Skandinavija, a ne Grčka, Egipat, Španija...Yyteri je najbolje posetiti u julu i avgustu.

Plivanje u ovom moru je bezbedno, ali naravno, sigurno pretpostavljate da more nije toplo kao recimo mediteransko, ali ako mogu finska mala deca da po ceo dan borave brčkajući se u plitkoj vodi, možete i vi, jer je voda tokom leta oko 20 stepeni i viša. Iz mog iskustva, mogu reći da tokom leta pesak bude vruć a plitka voda se brzo zagreje i imate osećaj zaista da ste na nekom drugom delu sveta a ne u zemlji “snega i leda”

U neposrednoj blizini plaže je i Spa hotel Yyterin kylpylähotelli  na oko 200 m od plaže), na čijoj letnjoj terasi možete uživati u jelu, piću i pogledu. Kada dodate tome da su finska leta posebna zbog produžene obdanice, poznate i kao ponoćno sunce, nije retka slika videti pojedince kako se sunčaju, kupaju i uživaju i  u 9  sati uveče, pa i kasnije. 

Yyterin kylpylähotelli je izgrađen 1974. godine, ima 113 soba, bazene, saune, spa centar i veoma je prijatno boraviti u njemu.

Spa hotel - foto link

link

Za mene je Yyteri savršeno trojstvo. Izuzetno čisto more sa mekim i plitkim dnom, divna peščana plaža sa mekim, sitnim i belim peskom i u pozadini gusta šuma i zelenilo, sa terenom za golf. Takođe, na samoj plaži nema kafića, restorana, ljudi koji vam nude suvenire, već samo jedan drveni kiosk zvani Bikini bar sa pićem, nekom osnovnom hranom ako ogladnite ( ima i hamburgera) i sladoledom. Bikini bar radi od 10 - 21h. Iako je plaža duga 6 kilometara, tokom leta ovde ima dosta ljudi, ali ni onda nema takvih gužvi da vam neko skače po peškiru. Naravno postoje i toaleti i parking u blizini.

Golf teren

Bikini bar

Yyteri je poznat i po predivnim  peščanim dinama. Naravno, iako svi dine povezuju sa pustinjama, one se javljaju i u drugim delovima sveta. Ova peščana uzvišenja koja nastaju delovanjem vetra koji stvara nanose. Ovakva vrsta dina kakva je na Yyteri plaži je takozvana obalska dina. Finska ima nekoliko dina, a najveće i najlepše su upravo Yyteri i Kalajoki, koja se takođe nalazi na zapadnoj obali. Finske dine su visoke oko 25 metara. Ono što je interesantno je i to da određene biljke doprinose da se na ovom mestu stvore dine. Jedna od takvih je i biljka lime trava, ili kako je Finci zovu - rantavehnä. Bez ove biljke ne bi dine na ovom mestu ni postojale. Ova trava dobro vezuje pesak i zahvaljujući tome se formiraju visoke dine. Od cvetnica, ovde je najzastupljenija keltakannusruoho, ili kako je mi zovemo - lanilist.

 

Samo hodanje po ovim stazama od drveta je genijalno jer hodajući po njima prolazite duž livada, primorskih šuma, peščanih dina...Na samoj plaži sport je svuda oko vas..igra se odbojka na pesku, surferi surfuju, igra se mali fudbal...U blizini imate i Yyteri Surf Centre gde se sve može iznajmiti.

Što se tiče smeštaja, u opciji je mnogo varijanti, od postavljanja šatora na plaži, skromnih vikendica do luksuznih apartmana. Ima za svakog po nešto.

Verujte mi, nije najpoznatiji finski slikar Akseli Gallen-Kallela rođen upravo u gradu Pori, uostalom, kao i poznati finski kompozitor Selim Palmgren...pa i pevač Olli, lider finske grupe Yö, koja izvodi jednu od mojih najomiljenijih finskih pesama Rakkaus on lumivalkoinen. Ova lepota inspiriše, definitivno.

Tokom leta, kada su u Finskoj svetle noći, pogledajte kako izgleda ova plaža uživo preko YouTube live streaming-a.

Foto: Petteri Kantokari, Katri Ojala
link 1 
link 2
link 3

Read More

Avionom od Beograda do Helsinkija (2016)

E pa dragi citaoci ovog bloga, na vaš zahtev, odnosno na zahtev mnogih od vas, ovaj tekst će biti na temu avionskog prevoza od Beograda do Helsinkija. 

Ovaj put pisaću baš o polascima iz Beograda, jer je iz pojedinih susednih država znatno lakše doći do glavnog grada Finske. Iz Hrvatske lete avioni kompanija Finnair i Norwegian Air International, i to iz Dubrovnika, Splita i Pule, direktno do Helsinkija. Iz Slovenije takođe postoji direktan let od Ljubljane do Helsinkija. Stanovnicima Crne Gore je aerodrom u Dubrovniku veoma blizu a iz BiH, Makedonije i Srbije još uvek nema direktnih letova do Helsinkija i Finske uopšte.

Kao što rekoh, direktan let od Beograda do Helsinkija nije još uvek uspostavljen, ali uz presedanje do finske prestonice možete stići tradicionalnim avio-kompanijama: Lufthansa, airberlin, Air Serbia, Air France, LOT Polish Airlines, Turkish Airlines, KLM (Koninklijke Luchtvaart Maatschappij), AEROFLOT, Scandinavian Airlines itd.

Cena karte Beograd - Helsinki u jednom smeru, sa Air Serbia kreće se (recimo, za 10. juli), 196€. U ponudi su vam usluge i drugih aviokompanija. Cene se drastično razlikuju u zavisnosti od avioprevoznika, datuma, doba dana itd. Evo primera za dva leta Beograd - Helsinki u jednom smeru, naravno, sa presedanjem. 

 

Znači, iz Beograda do Finske, odnosno do glavnog grada Helsinkija postoje redovni letovi svakog dana, ali ne direktni već sa presedanjem.

Vaše putovanje do Helsinkija najkraće će trajati ukoliko ste rezervisali let sa nemačkom aviokompanijom airberlin 5h i 30min, uz presedanje i čekanje od 1h i 45 min u Berlinu. Najduže ćete putovati sa Lufthansom 9h i 30min, a vaša pauza u Frankfurtu trajaće punih pet sati. Ukoliko letite avionima Air SERBIA, presedanja su obično u Kopenhagenu, a čeka se od 1-7 sati na sledeći let.

Helsinki je od Beograda udaljen 2.200km (747 km autoputa). Do finske prestonice automobilom vam je potrebno 32h efektivne vožnje, a za gorivo i putarine u jednom smeru potrošićete oko 249€, tako da vam se znatno više isplati kupovina jeftine povratne avionske karte nemačke Lufthanse od 262€. 

Ukoliko automobilom putuje četiri osobe, isplativost je neminovna, isto kao i maltretiranje, ali i avanturizam.

Aerodrom u Helsinkiju se zove Helsinki Vantaa. Podeljen je na dva terminala: Terminal 1 za domaće i regionalne letove i Terminal 2 za međunarodne letove. Aerodrom Helsinki je baza za finsku aviokompaniju Finnair, kao i za regionalnog prevoznika Scandinavian Airlines.

Kupovina karata iz Srbije

Radnim danima iz Srbije (od ponedeljka do petka) avionske karte možete platiti:

   1. On-line, Visa, American Express ili Master karticom. (Avionske karte možete platiti putem interneta platnim karticama Visa, American Express ili MasterCard. Potrebno je samo da proverite kod banke koja vam je izdala karticu da li ona podržava plaćanje preko interneta. Nakon uspešno obavljene transakcije i plaćene karte putem kartice, banka odmah šalje potvrdu sajtu preko kog ste kupili kartu, da je sve uspešno završeno i oni vam na imejl dostavljaju elektronsku kartu.Tu kartu odstampajte kada krenete na put.

  2. Gotovinski, uplatnicom kao fizičko lice u banci ili pošti. (Svoju rezervaciju avio karata možete platiti direktnom uplatom na račun agencije/operatera, uz obavezno navođenje odgovarajućeg poziva na broj koji se generiše prilikom naručivanja (to je broj vaše rezervacije). Plaćanje možete izvršiti standardnim nalogom za uplatu u bilo kojoj pošti ili banci, ili putem interneta ako imate internet pristup svom računu (web banking). Ukoliko plaćanje izvršite u pošti ili nakon 16h obavezno odmah dostavite skeniran dokaz o uplati na imejl agencije/operatera kako bi oni ubrzali proces izdavanja karte, jer cena avio karte važi samo za dan kada uradite rezervaciju i ukoliko je ne izdaju istog dana,  avio kompanija zadržava pravo da izmeni cenu karte za naredni dan ili čak otkaže let. Kada plaćate u pošti, imajte u vidu da uplata neće proći istog dana).

 3. Preko firme nalogom za prenos Nakon obavljene online rezervacije avio karte, ukoliko izaberete plaćanje preko računa firme, na imejl će vam stići predračun i uputstvo za uplatu na osnovu koga je potrebno da izvršite prenos sredstava sa računa vašeg preduzeća na račun agencije/operatera. Svoju rezervaciju avio karata možete platiti direktnom uplatom na račun agencije/operatera, uz obavezno navođenje odgovarajućeg poziva na broj koji se generiše prilikom naručivanja (to je broj vaše rezervacije). Plaćanje možete izvršiti standardnim nalogom za prenos u bilo kojoj pošti ili banci, ili putem Interneta ako imate Internet pristup svom računu (web banking).. Ukoliko plaćanje izvršite u pošti ili nakon 16h obavezno odmah dostavite skeniran dokaz o uplati na imejl agencije/operatera kako bi oni ubrzali proces izdavanja karte, jer cena avio karte važi samo za dan kada uradite rezervaciju i ukoliko je ne izdaju istog dana avio kompanija zadržava pravo da izmeni cenu karte za naredni dan ili čak otkaže let. Kada plaćate u pošti, imajte u vidu da uplata neće proći istog dana).

4.  E-bankingom

Vikendom i praznicima, iz Srbije je moguće samo online plaćanje odmah nakon izvršene rezervacije Master, Amex ili Visa karticom.

Naravno, uvek su tu i low cost kompanije (Wizz air, Norwegian Air Shuttle, Easy Jet, Ryanair, Air one, Fly Dubai, Pegasus Airlines, Germanwings, Aegean, Fly Niki, Vueling itd. ), a na njihovim sajtovima pogledajte da li imaju neke letove od Beograda do nekog odredista odakle postoji let do Helsinkija.(Preporučujem Norwegian Air).

Za sada toliko...

http://mojafinska.blogspot.rs/2014/05/put-u-finsku-i-rezervacija-avio-karata.html
http://www.putovnica.net/prijevoz/letovi-avio-karte-split-helsinki-zrakoplov 

Read More

Padeži u finskom jeziku

Dragi moji prijatelji, ljubitelji Finske, do sada smo imali 15 lekcija o finskom jeziku. Pisala sam o komparaciji prideva, glagolima, zamenicama (pridevskim, ličnim, prisvojnim, imeničkim), o slovima, potvrdnom i odričnom obliku...imali smo par kurseva o raznim situacijama (kod lekara, u kupovini), pisala sam vam o nekim pravilima u finskom jeziku, harmoniji vokala, satima, danima i o još mnogo čemu. Ovde su neke lekcije kojih se valja podsetiti, kako bismo krenuli dalje.

Danas bih počela priču o ozloglašenim finskim padežima. Mnogi se zgroze kada čuju da ih ima 15, ali ja ću se potruditi da vas uverim da oni i nisu takav bauk, mada, zbog činjenice da finski jezik ima 15 padeža, da nema predloge, rodove, kao ni članove, ima reputaciju jezika koji je veoma težak za učenje.

Finski padeži (Sijamuoto) su:

1. nominatiivi 

2. genetiivi 

3. akkusatiivi

4. essiivi

5. partitiivi 

6. translatiivi

7. inessiivi 

8.  elatiivi 

9.  illatiivi 

10. adessiivi 

11. ablatiivi 

12. allatiivi 

13. abessiivi 

14. komitatiivi 

15. instruktiivi 

Poslednja tri su u poslednje vreme sve manje u upotrebi. U baltičkom delu Finske postoji i padež Eksessiivi, ali njega nećemo objašnjavati jer se koristi retko i samo u baltičko-finskom jeziku. Verujem da ste u ovom spisku finskih padeža, zapazili i neke koje postoje i u srpskom jeziku (nominativ, genitiv, akuzativ).

Danas ću vas upoznati sa  četiri finska padeža, a to su 8. padež  Elatiivi, 7. padež Inessiivi  11. padež Ablatiivi i 9.padež Illatiivi. Ova četiri padeža sam odabrala za prve jer se često koriste i jer pripadaju istoj grupi, grupi padeža koji se zovu Paikallissijat.

Elatiivi (Elativ)

Elatiivi (Elativ) se kao padež pojavljuje u četiri jezika: erzjanskom, estonskom, mađarskom i finskom. Podrazumeva radnju kretanja izvan nečega.

Elatiivi ( 8. padež), odgovara na pitanje Mistä? - Odakle ? Od kuda?

Ako vam bilo ko postavi pitanje koje počinje sa” Mistä?”, odgovor koji ćete reći, uvek se mora završiti sufiksom -sta /-stä  izuzev u nekim prilikama kada se završava sa - Ita/ltä  ali tada je već u pitanju  padež Ablatiivi. No, to cu objasniti kasnije.

Mistä? se odnosi  na to odakle dolazite

Mistä?- Odakle ? Od kuda?

Mistä tulet?  ili Mistä sinä tulet?- Odakle dolazite?

I način: Mistä sinä olet kotoisin? - Odakle si ti ? ili  Od kuda si ti ( rodom) ?

II način: Mistä olet kotoisin? - Odakle si ? ili  Od kuda si ( rodom) ?

III način: Mistä olette kotoisin?- Odakle ste? ili Od kuda ste (rodom)? (formalno obraćanje)

Ove forme u govornom jeziku idu i ovako: ( Bez Mistä )

Olet kotoisin? - Odakle si ?  ili Od kuda si? ( rodom) ?

Primeri:

 

Minä olen kotoisin Belgiasta. - Ja dolazim iz Belgije. / Ja sam iz Belgije./ Ja sam rodom  iz Belgije.

Minä olen kotoisin Argentiinasta .- Ja dolazim iz Argentine. /Ja sam iz Argentine./ Ja sam rodom  iz Argentine.

Možete odgovoriti punom rečenicom, ili samo skraćeno. Na primer:

Olen kotoisin… Dolazim iz...( Rodom sam iz...)

Olen kotoisin Helsingistä.- Dolazim iz Helsinkija. / Rodom sam iz Helsinkija.

Olen kotoisin Belgradista- Dolazim iz Beograda. / Rodom sam iz Beograda.

Olen kotoisin Turusta - Dolazim iz Turkua./ Rodom sam iz Turkua.  (Turku - grad u Finskoj).

 

Olen kotoisin Italiasta.- Rodom sam iz Italije.

Olen kotoisin Englannista. - Rodom sam iz Engleske.

Olen kotoisin Espanjasta. - Rodom sam iz Španije.

Olen kotoisin Serbiasta. -Rodom sam iz Srbije.

Olen kotoisin Lapin pääkaupungista.- Rodom sam iz glavnog grada Laponije.

...ili samo

Englannista. - iz Engleske.

Ranskasta. - Iz  Francuske.

Yhdysvalloista. - Iz SAD-a

Suomesta. - Iz Finske.

Virosta. - Iz Estonije.

 Mistä kaupungista sinä olet kotoisin? - Iz kog si grada (rodom) ?

Oulusta - Iz Oulua.( Oulu-grad u Finskoj)

Lontoosta - Iz Londona

Pariisista -Iz Pariza

Moskovasta - Iz Moskve.

Tokiosta- Iz Tokija.

New Yorkista- Iz Njujorka.

Tukholmasta - Iz Stokholma.

Ovde obratite pažnju kada dodajete nastavke na naziv grada. Ako se osnovno ime grada završava samoglasnikom, onda na naziv grada ide samo nastavak, a ako se naziv grada  završava suglasnikom, onda se između imena grada i nastavka, stavlja slovo “i”.

Primer:

Pariisi + sta - Pariisista

New York + i + sta - New Yorkista

Jedini izuzetak je naziv za Finsku. Iako se naziv za Finsku (Suomi), završava samoglasnikom, ne kaže se Suomista, već  i prelazi u e i dobijamo Suomesta. - Iz Finske.

Kako biste napisali odakle ste, kada su u pitanju sledeće zemlje?

Islanti (Island)

Puola (Poljska)

Saksa (Nemačka)

Marokko (Maroko)

Kiina (Kina)

Intia (Indija)

Mistä tunnette toisenne? - Odakle se poznajete?

  

Mistä tulet?  Odakle dolaziš?

Minä tulen kirjastosta.- Dolazim iz biblioteke.

Minä tulen lähetystöstä.- Dolazim iz ambasade.

Minä tulen saunasta. -  Dolazim iz saune.

Minä tulen koulusta.- Dolazim iz škole.

Minä tulen metsästä. -  Dolazim iz šume.

Minä tulen elokuvateatterista.- Dolazim iz bioskopa.

ili samo...

Kirjastosta.- Iz biblioteke... itd

Iz svega ovoga sledi da sta  i stä  odgovaraju srpskom  iz.

 

Primer: Nouda paketti postista. - Preuzeću paket iz pošte.

Mistä?- Odakle ? / Postista - Iz pošte.

Primer 2: Nousen sängystä kello 7.- Ustajem iz kreveta u 7.

Mistä?- Odakle (ustaješ) ? / Sängystä.- Iz kreveta

Evo naslova jedne finske knjige... Rakkaudesta Sinulle. Prevod je..Iz ljubavi prema tebi.

Elatiivi se koristi da pokaže i materijal, razlog,  temu odnosno predmet razgovora, kao i da pokaže nečije mišljenje. Na primer:
Tyttö hymyili onnesta. - Devojka se osmehnu sa srećom. / razlog
(onnesta - sa srećom)
Pöytä on tehty puusta .- Sto je napravljen od drveta. / materijal
(puusta- od drveta )
Minusta suklaa on liian makeaa.- Po mom mišljenju, čokolada je preslatka./ mišljenje
(Minusta- Po mom mišljenju.)
Elinasta tämä on kivaa. - Po Elininom mišljenju, ovo je super./ mišljenje
(Elinasta - Po Elininom mišljenju.)
Kirja kertoo Suomesta.- Knjiga govori o Finskoj./ predmet razgovora
(Suomesta - o Finskoj.)
Minusta kaikki on hyvin. -  Mislim da je sve u redu.
Onko sinusta tämä hyvä?- Mislite li da je ovo dobro? 

Od izuzetaka postoje neki finski glagoli koji su upareni sa pitanjem Mistä?, a oni su tykätä, nauttia, ostaa,  myöhästyä, löytää, pitää. puhua. Oni idu samo uz ovaj padež i moraju se naučiti napamet.

Pokazaću vam par primera:
(Nauttia ) Nautin tästä kirjasta. - Uživam u ovoj knjizi. ( Nauttia- Uživati)
(Puhua) Me puhuimme tästä asiasta jo eile. - Razgovarali smo o tome juče. (Puhua-Govoriti)
(Tykätä) Tykkään suklaasta.- Volim čokoladu. (Tykätä- Voleti, svideti se .)

löytää + elatiivi (mistä?)

Sinä löydät linkit internetistä.

Vi ćete pronaći linkove na internetu.

Myöhästyä + elatiivi (mistä?)

Turistit myöhästyvät junasta.

Turisti su zakasnili na voz.

 

Ostaa + elatiivi (mistä?)

Mies ostaa kameran kaupasta.

Čovek kupuje video kameru u prodavnici.

Već ste videli da se reči zemalja i gradova završavaju na -sta /-stä , kada je u pitanju odgovor na pitanje Mistä? ali evo i nekih izuzetaka zemalja i gradova koje se na ovo pitanje moraju završiti na - Ita/ltä  i samo tako i mogu.

Mistä olet kotoisin? - Odakle si ? ili  Od kuda si ( rodom) ?
Olen kotoisin Venäjältä. - Dolazim iz Rusije. / Rodom sam iz Rusije.
Olen kotoisin Tampereelta. - Dolazim iz Tamperea. / Rodom sam iz Tamperea. (Tampere- grad u Finskoj.)
Olen kotoisin Rovaniemeltä . - Dolazim iz Rovaniemija. / Rodom sam iz Rovaniemija.( Rovaniemi- grad u Finskoj.)
Olen kotoisin Imatralta. - Dolazim iz Imatre. / Rodom sam iz Imatre.( Imatra- grad u Finskoj)
Olen kotoisin Vantaalta.- Dolazim iz Vante. / Rodom sam iz Vante. (Vantaa- grad u Finskoj)

Iz tog razloga, pošto se sada reči završavaju sa Ita/ltä, ovde je u pitanju padež Ablatiivi.

Inessiivi (Inesiv)

Inessiivi (Inesiv) je takođe padež lokacije. On se pojavljuje u erzjanskom, estonskom, osetinskom, mađarskom i finskom jeziku. Odgovara na pitanje Missä? - Gde ?

Ako vam bilo ko postavi pitanje koje počinje sa” Missä?”, odgovor koji ćete reći, uvek se mora završiti sufiksom -ssa/-ssä

Inače, Elatiivi (Elativ), Inessiivi (Inesiv) i  Illatiivi (Ilativ) su veoma povezani, što možete videti i na slici ispod.

U finskom jeziku  Mistä? Elatiivi (Elativ), Missä? Inessiivi (Inesiv)  i Mihin?  Illatiivi (Ilativ), mogu da označavaju nešto kao naše Gde? Međutim koriste se u različitim situacijama, u zavisnosti da li ste se negde uputili, da li se negde nalazite ili dolazite od negde. Razlikuju se po mestu i smeru radnje.
Primer: 
Vidite po nastavcima koji su padež.

Matkustan Suomeen, Ouluun. - Putujem u Finsku, u Oulu. Illatiivi    Kuda?
Asun Suomessa, Oulussa. - Živim u Finskoj, u Oulu.  Inessiivi   Gde?
Olen kotoisin Suomesta, Oulusta. - Dolazim iz Finske, iz Oulua. Elatiivi Odakle?
Laiva on laiturissa. - Brod je usidren.
Missä? -Gde? 
Gde je brod? Brod je usidren. 
Po nastavku i pitanju, vidimo da je u pitanju Inessiivi 
Leipä on kaapissa. - Hleb je u ormaru.

Olen kaupassa.-Ja sam u prodavnici.

Kirjastossa on tänään paljon ihmisiä. - U biblioteci je danas mnogo ljudi.

 

Missä sinä asut?  Gde živiš? - Asun Helsingissä - Živim u Helsinkiju.

Missä olit viikonlopuna? - Gde ste bili za vikend?

Klubissa.- U klubu

Kaupassa.- U prodavnici.

Saunassa. - U sauni.

 

Inessiivi - Inesiv može ukazivati i na vreme, vreme izvršenja radnje:( kada?)

Teen kaikki työt kahdessa päivässä. - Ja ću završiti sav posao za dva dana. 

Luen kirjan viikossa. - Pročitao sam knjigu za nedelju dana.

Pimenee kymmenessä minuutissa. - Mrak je pao za 10 minuta

Tuossa tuokiossa - U jednom trenutku.

Viime tingassa  - U poslednjem trenutku.

Syyskuussa - U septembru. 

Tulen Norjaan ensi kuussa. -  Dolazim  u Norvešku sledećeg meseca.

Inessiivi - Inesiv može ukazivati i na neku aktivnost: 

Hän oli ruoanlaitossa, kun tulimme. - Ona je spremala kada smo došli.

Inessiivi - Inesiv može ukazivati i na nešto što se dešava u određenom trenutku.

Kolme kertaa päivässä. -Tri puta na dan.

Talo - ( Kuća)   talo/ssa ( jednina)- u kući.

Talo - ( Kuća)   talo/i/ssa ( množina) - u kućama.

Množina se gradi ubacivanjem “i”.

  Od izuzetaka postoje neki finski glagoli koji su upareni sa pitanjem Missä?, a oni su käydä, olla, seisoa i viihtyä.

Käydä + inessiivi (missä?)

Äiti käy usein kaupassa. - Mama često ide u prodavnicu.

 
Käyda teatterissa- Posetiću pozorište.

Minä käyn kaupassa.- Ići ću u kupovinu.

Me kävimme Suomessa. -Išli smo u Finsku.

Inessiivi - Inesiv-ako se koristi glagol on ( ima) i to se odnosi na objekat.

Kirjassa on 50 sivua. - Knjiga ima 50 strana.

Huoneessa on 2 ikkunaa. - Soba ima 2 prozora.

 

Uputstvo kako se menjaju lične zamenice u ova tri padeža.

Illatiivi (Ilativ)

Illatiivi (Ilativ) je takođe padež lokacije, za kretanje u nešto. On se pojavljuje u erzjanskom, estonskom, inarsko-samskom, litvanskom, mađarskom. severnosamskom i finskom jeziku. Odgovara na pitanje Mihin? - Kuda?/ Kuda ideš?

Ako vam bilo ko postavi pitanje koje počinje sa ”Mihin?” odgovor koji ćete reći, završava se malo drugačije. Ilativ ima tri vrste završetka.

1. Ako se reč u nominativu završava samoglasnikom, onda se doda taj isti samoglasnik + n.

Primer: Mihin? - Kuda?

Talo - kuća. Talo +o +n  - Taloon -U kuću ( kući). (Skraćeno od “idem kući ”)

Pankki - banka. Pankki+i +n  - Pankkiin - U banku. (Skraćeno od “idem u banku”)

Puna rečenica je Menen pankkiin.- Idem u banku.

Tiistaina menen pankkiin. - U utorak idem u banku.

Kauppa - prodavnica. Kauppa+a+n -Kauppaan - U prodavnicu.

Menen kauppaan. - Idem u prodavnicu.

Järvi - jezero. järvi + i +n - järviin - Na jezero.

Recimo, ako ispred imenice stoji pridev, i on se menja po istom pravilu.

Syvä järvi. - Duboko jezero. - syvä +ä+n  järvi+i+n - Syvään järviin = U duboko jezero.

2. Ako je reč kratka, to jest, sastoji se od jednog sloga koji se završava sa dva samoglasnika, onda ide h + poslednji samoglasnik + n.

Primer: Mihin? - Kuda?

Työ - posao. Työ+h+ö+n -Työhön - Na posao.

Zatim, imenica Tajland se sastoji od dve kratke reči: Thai - land, Thai - zemlja..odnosno na finskom Thai maa ili Thaimaa. Finci prvi deo reči prepisuju a reč maa bi bila maa+h+a+n, Thaimaahan.

Thaimaahan - Na Tajland.

Mihin menet kesällä?- Gde ćeš na leto?

Thaimaahan - Na Tajland.

3.Ako se reč sastoji od nekoliko slogova i genitivna osnova se završava dugim vokalom, onda na kraju ide nastavak -seen.

Primer: Mihin? - Kuda?

Lontoo - London Genitiv od Lontoo je Lontoon, a dugi vokal u genitivnoj osnovi je oo, pa se iza njega dodaje -seen. Lontooseen- U London.

Pensas- Grm. Genitiv od Pensas je Pensaan, a dugi vokal u genitivnoj osnovi je aa, pa se iza njega dodaje -seen. Pensaaseen - U grm.

Od izuzetaka postoje neki finski glagoli koji su upareni sa pitanjem Mihin, a oni su väsyä, tutustua, vaikuttaa i tottua  idu samo uz ovaj padež. Oni se moraju naučiti napamet.

Zadatak 1. 

Odgovori pravilno.

Mihin hän menee?- Kuda on ide sada?

Posti- Pošta___________________________________

Kirjasto-Biblioteka ­­­­_____________________________

Helsinki______________________________________

Zadatak 2. ( obratite pažnju na pitanje, padež i odredite nastavak na reč u zagradi)

1. Mihin menet, kun haluat uida? (uimahalli) _____________________________________________ 2. Missä syömme? (ravintola ja kahvila) ________________________________________________ 3. Mistä tulet? (työ) ____________________________________________________________

4. Missä mummo on? (koti) __________________________________________________________

5. Mihin he menevät? (pankki) ______________________________________________________

6. Mistä he ostavat teatteriliput? (teatterikassa) __________________________________________ 7. Missä hän remontoi autonsa? (autokorjaamo) _________________________________________ 8. Mistä linnut palaavat keväällä? (etelä) ________________________________________________ 9. Missä lapset opiskelevat? (koulu) __________________________________________________

10. Mistä äiti kertoo? (hänen elämä) ____________________________________________________

 

Ablatiivi  (Ablativ)

Ablatiivi  (Ablativ) je 11. padež. Izražava pokret " s površine 'ili' iz blizine" ili "od nekoga".On se pojavljuje u erzjanskom, estonskom, inuktitutskom, latinskom, osetinskom, sanskritskom, tlingitskom, turskom, mađarskom i finskom jeziku. Odgovara na pitanje Miltä? - Odakle? Od koga?

Ako vam bilo ko postavi pitanje koje počinje sa Miltä? odgovor koji ćete reći, uvek se mora završiti sufiksom -- Ita/ltä 

Mistä tulet? - Odakle ste?

Olen kotoisin Venäjältä. - Ja sam iz Rusije.

Jednina: Maa - Zemlja / maalta-iz zemlje

Množina: Maa - Zemlja/ ma/i/lta - iz zemalja.

Juna lähtee asemalta. - Voz polazi sa stanice.

Lainaan rahaa äidiltä. - Pozajmiću novac od majke.

Joka viikko saan postikortin häneltä. - Svake nedelje dobijam razglednicu od njega.

Otan kirjan pöydältä. - Uzeću knjigu sa stola.

Tuula tulee kaupungilta.- Tula dolazi iz grada.

Pyydän sinulta anteeksi.- Molim za oproštaj od tebe.

Ablativ takođe izražava vreme, meru, a ponekad i vlasništvo nečega.

Viini on vuodelta 1879.- Vino je iz 1879. godine.

Lopetamme tältä päivältä.-Mi ćemo završiti za danas.

Maito maksaa kaksi euroa litralta.-Mleko košta 2 € po litru.

Read More