Finski model obrazovanja

Nastavila bih svoju priču o obrazovanju, jer mislim da je to jedan segment, koji u mnogome određjuje neku naciju. Kako sam prosvetni radnik, ova tema mi je uvek bila posebno intrigantna. 

Slušam ove predizborne kampanje raznih stranaka, pa se pitam zašto niko ne priča o reformi našeg obrazovnog sistema, koje je došlo do najnižih grana, što i nije čudo, kada se vidi sa koliko pažnje se pristupa ovom problemu u svetu, a koliko u Srbiji. Iako je  preslikavanje  nemoguće, mora se ipak učiti od uspešnijih.

Ovim tekstom ne želim da  pravim crno – bela poređenja sa, u ovom slučaju, Finskom konkretno, već da  priložim neke činjenice, kako bismo, iz iskustva drugih, uzimali ono što će i Srbiji doneti korist.

Pre nekog vremena, srela sam ćerku moje prijateljice, koja mi se u razgovoru pohvalila, kako, "hvala Bogu, neće više morati da izgovori ni reč na francuskom, jer je napokon položila ispit iz tog jezika."

Koliko god da je ona bila srećna u tom trenutku, verujem da je u suštini bila veoma tužna i nezadovoljna, jer je ulagala mnogo truda i vremena, radeći nešto, od čega niko neće imati koristi, odnosno, radimo stvari bez cilja i svrhe.

Obrazovanje u Finskoj fascinira sve stručnjake sveta, jer đaci ove zemlje već godinama postižu vrhunske rezultate u PISA testiranju, a neretko su i prvi u svetu. U Finskoj je obrazovanje besplatno za sve, na svim nivoima obrazovanja, imaju bespalatne obroke, socijalno i zdravstveno osiguranje, a đaci tokom  osnovnog školovanja dobijaju i besplatne udžbenike. Školama je najstrožije zabranjeno da prikupljaju bilo kakav novac od roditelja. U petom razredu škola plaća čak i kampovanja, izlete, pozorišta…Osnovna škola traje 9 godina ( 6 + 3 ),  a srednja škola 3 godine, mada oni koji žele mogu srednju školu da završe i za dve godine, a đaci koji imaju problema sa učenjem ili svakodnevne treninge mogu da idu po "sporijem programu" četiri godine.

Mnoge države su jednostavno  htele da prekopiraju finski sistem, ali, ne možete dobiti finski sistem tako što ćete preslikati programe i knjige. U Finskoj je najvažnije da imate dobre učitelje i profesore. Svi oni, da bi uopšte radili sa decom, moraju imati najmanje univerzitetsko obrazovanje. Zato je u Finskoj najteže upisati medicinu i Učiteljski fakultet. Plate prosvetnih radnika su im nešto niže od državnog proseka, ali tu je kao nagrada, poštovanje koje to zanimanje nosi. Budući nastavnici tokom studiranja moraju imati praksu i u školama za odrasle, da rade u multikulturalnim sredinama, da se dobro služe savremenom tehnologijom, kao i da prođu trening za rad sa decom sa specijalnim potrebama. Kako nije dobar nastavnik samo onaj ko odlično poznaje svoj predmet, dobar nastavnik mora da obavlja istraživanja i da piše naučne radove, kako bi olakšao i poboljšao metode u radu sa decom. Deca sa posebnim potrebama idu u iste škole sa ostalom decom, ali  samo jedno dete sa specijalnim potrebama može biti u razredu. Oni  imaju i dodatnog učitelja-asistenta, koji im pomaže pri učenju, jer im je bitno da svi, osim obrazovanja, steknu i socijalnu inteligenciju.

Nastavnici se doživljavaju kao prijatelji, pa im se obraćaju po imenu, a formalnije ophođenje se odnosi samo na direktora i dosta starije predavače. Nastavnici vole da ih đaci pitaju, da razgovaraju, da iznose svoje stavove i da te stavove brane. Nadareni đaci, ukoliko brže reše zadatak, pomažu ostalima ako je nastavnik zauzet. Nastavnici tu nadarenu decu ne forsiraju, stave im do znanja da su donekle posebna, ali ne toliko da bi time obeshrabrivali druge.

Na svakih sedam nedelja svi đaci pišu šta je bilo dobro, šta smatraju da nije, šta bi trebalo da se poboljša u nastavnom programu, što je neka vrsta samoocenjivanja školskog sistema. Jedna od stvari kojima se Finci najviše ponose kada je reč o njihovim školama je što su škole jednake za sve, što deca sa entuzijazmom stiču nova znanja, što nisu opterećena izradama domaćih zadataka, već to vreme troše na kurseve iz oblasti koje ih zanimaju, jer je prmena praktičnih znanja veoma cenjena. Kursevi su u matičnim školama, pa tako recimo nastavnik biologije, koji je često i doktor nauka, drži kurs botanike itd. Od šestog razreda do kraja srednje škole, deca imaju neke obavezne predmete, ali većinu predmeta biraju sami i prave svoj raspored, odnosno, svi važni predmeti se moraju pohađati, ali sami određujete da li želite niži ili viši nivo, u zavisnosti od interesovanja. Jedan od obaveznih predmeta je "Finska ", gde uče o vrednostima, ljudima, ekonomiji Finske, društvu, partijama itd. Imaju razne projekte, recimo časove roka, popa itd

Velika matura se polaže na kraju srednje škole i to iz četiri predmeta: finski, matematika, engleski i švedski (koji je obavezan jezik jer je u Finskoj jedan od dva službena jezika). Jedan ispit mora biti sa znanjem na naprednom nivou.

Radi se na tome da svi imaju laptope ( ne laptopove) na nastavi, kao i pametne table. Država zaista ulaže mnogo u obrazovanje, ali im se to vraća na najlepši način. Jedna su od najrazvijenijih zemalja sveta i nema odliva mozgova. Svi stručnjaci su tu da pomognu zemlji koja je na najlepši način ulagala u njih.

Naravno, nisu ni u Finskoj pošteđeni nekih sitnijih problema. Jedan od problema je nedovoljno aktivno učenje stranih jezika, jer Finci odlično govore engleski, svi moraju znati i švedski uz finski, pa su za sve ostale vanškolske jezike totalno nezainteresovani. Kao i svuda, i u ovoj zemlji postoje problematična i hiperaktivna deca, pa se od takve dece prave zasebna odeljenja kako ne bi ometali one koji su željni znanja, a sa njima rade posebno edukovani stručnjaci koji su u stanju da sa njima izađu na kraj.

U skladu sa državnom politikom Finske, školovanje na finskim univerzitetima je besplatno za domaće studente i državljane Evropske unije. Ipak istraživanja su veoma skupa, pa u pomoć priskaču mnoge kompanije, kao što je Nokia, pa svaka od kompanija izdvaja oko 15000 evra u te svrhe. Finska u obrazovanje jednog stanovnika godišnje uloži oko 1500 evra.

Nastavni kadar je ono suštinsko, od njih država traži najviše obrazovanje, ali im je zato data široka autonomija. Pre je model obrazovanja bio više centralizovan, zatim  su nadležnosti  pripale lokalnoj zajednici, da bi na kraju nastavnik odlučivao o svemum čak i o finansijama. Reforma obrazovanja je u Finskoj počela sedamdesetih godina, posle dosta proučavanja, ali su promene išle korak po korak Nisu želeli radikalne skokove i rezove, kako bi se izbegao stres. Tako se to radi, kada se vodi računa o svakom detalju, pogotovo kada je u pitanju obrazovanje, esencija svakog društva.

Read More

Buđenje ranog proleća

Ako zastava Finske simbolizuje sneg i jezera, definitivno bi nacionalna zastava tokom proleća morala biti drugačija. U najmanju ruku, zeleno – plava.

Zemlja u kojoj su se isprepletala jezera, zeleni pašnjaci, ostrva i šume, u proleće dobija novu auru, koja harmonično povezuje carstvo tišine i moderan bučni ritam malih gradova, rasturenih po tom beskrajnom prostranstvu. Finci su toliko povezani sa prirodom, da čak i nazivi  meseca u godini, imaju  imena koja ih slikovito opisuju. Tako se mesec oktobar zove  lokakuu, odnosno, u prevodu, mesec blata, jer je to mesec koji najmanje vole i koji povezuju samo sa blatom, kog' ima u izobilju, izvan asfalta, kada počnu nesnosne duge, dosadne, jesenje kiše. Da nema prirodnog fenomena poznatog za finsku jesen, takozvanu Rusku, kada čitava šumska prostranstva  dobijaju jarko crveno-narandžastu boju, oni bi najradije prespavali jesen. Kada  dođe februar, ili, kako bi Finci rekli ,, helmikuu”, što znači  mesec srebrnih perli, prvi sunčevi zraci obasjavaju sneg, pa cela Finska svetluca, kao na nekim slikama iz bajki…ali

  

…najdramatičniji i najlepši obrt u prirodi, dešava se početkom aprila, kada bukvalno preko noći, bukne zelenilo na zemlji i drveću. Taj ,,brzo zeleneći” fenomen se ne dešava u ostalim delovima Evrope. U Finskoj, kao da i samoj prirodi bude dosta preduge zime, pa u par dana sve ozeleni….i drveće, i žbunje, voćke, trava...sve. U srednjem i južnom delu zemlje sve je u zelenom ogrtaču, dok je u martu i aprilu  sever, odnosno Laponija, nejlepša i najposećenija turistima iz celog sveta, jer sneg tada blista pod obiljem sunčeve svetlosti.

Sneg i zelenilo, pomislićete? Da, proleće prvo stiže na jugu, a posle nekih sedam nedelja i na krajnji sever zemlje. I kao što led napušta reke i jezera u aprilu, na severu se to dešava sredinom maja. Ono što još odlikuje čarobno  finsko proleće  je i to što gotovo da tada i ne padaju kiše, jer je atmosfera  veoma suva  posle duge hladne zime

Pyhä-Häkki nacionalni park

Hauho

 Sama pomisao da je stiglo proleće,  veoma utiče na raspoloženje Finaca. Sve je puno zelenila, cveća. Tamna i  topla odeća polako odlaze na tavan, pa polako šareni i cvetni  Marimekko dezeni dolaze u prvi plan. Ono što strance najviše začudi je, kada vide kako Finci krase javne prostore svojim sadnicama, kao da je njihovo, jer svi osećaju odgovornost za prirodu i vole mnogo cveće, muskarci i žene podjednako, a kako i ne bi, kada toliko meseci čekaju  da uživaju u sunčanim danima, kako bi  provodili više vremena napolju nego unutra.

Helsinki

 Proleće je i prepuno praznika. Uskrs (Pääsiäispäivä), Spasenje Isusovo (Helatorstai ), Duhovi (Helluntai), 1.Maj, koji se slavi kao nadovezivanje na praznik Vappu, koji se slavi u noći između 30. aprila i 1. maja, a koji je ustvari veliki studentski festival, ili Dan studenata.Tada se organizuju žurke u celoj zemlji, Inače Vappu se slavi kao Valpurgina noć, u čast svetice Sv. Walburga, i slavi se u Finskoj, Švedskoj, Estoniji i Nemačkoj. Kraj proleća i početak leta, obeležava se velikim praznikom Ivanjdan /Dan finske zastave  (Juhannuspäivä / Suomen lipun päivä )

Koivukuja

Leuku

 Još da dodam nešto o osobenosti finskog proleća. Postoji jedan cvet koji je nacionalni cvet Finske, a to je đurđevak. On naročito uspeva upravo tu, u hladnim predelima, i cveta tokom čitavog proleća. Ima lep, intezivan i umirujuć miris, pa sve mlade koje se tradicionalno venčavaju u doba kada on cveta, obavezno  imaju bidermajer upravo od buketa đurđevka. Smatra se da ovaj cvet ima takav oblik jer su to suze Bogorodice na raspeću Isusovom.

Markice za pisma

Read More

Priča o zastavi Finske

Rasprava o izgledu finske zastave, počela je sazivanjem sabora 1860. godine. Tada je usvojen dizajn zastave sa plavim krstom na beloj pozadini, i grbom kraljevske garde. Zastava je prvi put javno korišćena 1861. godine u jaht klubu Nyländska jaktklubben, u Helsinkiju. Provođenjem nasilne politike prema Fincima,  naročito na početku XX veka, budi se nacionalni otpor prema Rusima. Sa Prvim svetskim ratom, Finska ulazi u novo razdoblje, pa u decembru 1917. godine, finski Predstavnički dom proglašava nezavisnost Finske, a 31. decembra iste godine, Lenjin, vođa Boljševičke revolucije u Rusiji, priznaje Finskoj nezavisnost. To su ubrzo učinile i susedne i neke  evropske države. Nakon sticanja nezavisnosti 1917. godine, raspisan je konkurs za idejno rešenje nove finske zastave. Finska zastava je usvojena 25. aprila 1918. i usaglašene su bela i plava boja, kao i krst, koji je nazvan ,,Krst slobode”. Godine 1918. u Finskoj izbija građanski rat. Bela garda uz pomoć Nemačke, pobeđuje Crvenu gardu, koju je podupirala boljševička  Rusija. Godine 1919. Finska se proglašava republikom, a finski  general  Mannerheim, koji je predvodio finske snage  u ratu protiv SSSR-a, 1944. godine formira prvu posleratnu vladu, i postaje predsednik Finske 1946. godine. 

Tri se različite zastave korise za tri najvažnija segmenta Prva je civilna zastava koja je ujedno i službena zastava. Finci je koriste u različitim prigodama, gde svaki građanin ili organizacija, imaju pravo njenog korisćenja. 

Druga je državna zastava, koja se od službene razlikuje po grbu, koji se nalazi u prostoru spajanja dve linije plavog krsta. Ovu zastavu koriste neke državne institucije i dve glavne crkve u državi, protestantska i pravoslavna. 

Treća je predsednička i zastava finskih odbrambenih snaga. Na ovoj zastavi je zavrsetak vodoravne linije u vidu repa.

Finska službena zastava

Državna zastava

Predsednička i zastava finskih odbrambenih snaga

Inače, finsku zastavu  izvorno zovu Siniristilippu ( Zastava sa plavim krstom), a nordijski krst se pojavljuje na zastavama svih nordijskih država i objedinjuje tri pojma: crkvu, državu i zastavu. Dokaz povezanosti nordijskih zemalja su i njihove zastave, koje su sve zasnovane na danskom principu ( Dannebrog), jer je danska zastava najstarija. Kažu da taj krst služi da bi pokazali da smo Hrišćani, da je to simbol čovečanstva koji stoji raširenih ruku i divi se i slavi majku zemlju. Plava boja simbolizuje finska jezera i nebo, a bela, bele finske noći i sneg. Plava boja, kao i dimenzije su strogo određene, pa se ne sme upotrebljavati ni jedna nijansa plave boje, osim kosmičko plave  (Cosmos blue PMS 294C).

Dimenzije

Read More

Stil života i neke životne navike Finaca

Ako vas put nanese u ovaj deo Evrope, bilo bi dobro znati par stvari o stilu života i navikama Finaca, kako vas ne bi pogrešno protumačili ili pomislili da ste nekulturni. U Finskoj skoro 70 % stanovnika živi u gradovima. Jedan od razloga je i taj što je veliki deo teritorije bogat jezerima, prirodu vole, pa žele da delovi zemlje van gradova ostanu u netaknutoj prirodi koju obožavaju i u kojoj rado borave.

 Nezagađeno prirodno okruženje, u srcima je Finaca, a to se može videti u mnogim aspektima. Ljudi su ekološki nastrojeni, pa  ne čudi da je Finska zemlja sa najmanje zagađenja.  Zato, nemojte da vas popreko gledaju dok bacate otpad izvan kontejnera.

Ako ste u restoranu sa grupom Finaca, uobičajno je da svaka osoba plaća svoj račun. Pušenje na javnim mestima, najstrožije  je zabranjeno.

Kada ste pozvani u kućnu posetu kod Finaca, od vas se očekuje ​mali poklon domaćici. Ako kupujete cveće, mora ih biti  paran broj, i obavezno bez žutih ili belih cvetova. Ako Finac vama daje poklon, trebali biste ga otvoriti odmah.Ako to ne učinite, to će se smatrati nepristojnim.

Pre nego što uđete u kuću, skinite svoje cipele. To se može zameniti kućim papučama. Vrlo svečane prilike koje se slave u kućnom okruženju, kao što je  krštenje,  izuzetak su od tih pravila.

Nikada nemojte sesti sve dok domaćin ne naznači vaše mesto, a počećete jesti tek kada domaćin da zeleno svetlo. Jedina hrana koja se može jesti rukama su škampi i hleb. Voće se takođe jede priborom. Iako domaćica priprema obrok, u raščišćavanju posle jela, trebali biste ponuditi pomoć.Tradicionalni običaji su vrlo važni. Finac neće razgovarati dok neko drugi govori. Kada odlazite, obavezno se zahvalite domaćinima.
 

Finski jezik nema određenu reč za "molim", pa Finci ponekad zaborave da je koriste kada govore engleski.
Povremeno ćutanje  smatra se delom razgovora, kako bi se razmišljalo o razgovoru, a ne znak neprijateljstva.
Jedna od visoko cenjenih vrlina u Finskoj je tačnost. U vreme moderne tehnologije  i komunikacija, ako kasnite čak i par  minuta, morate  se javiti. Kašnjenje do 10 minuta smatra se  "prihvatljivim" , a kasno ili vrlo kasno, kašnjenje od 30 minuta.

Standardni pozdrav za finski narod je rukovanje. Zagrljaji i poljupci, čak i u obraz samo se mogu razmenjivati između članova porodice i bliskih prijatelja.

Kada je kodeks  oblačenja u pitanju, svakodnevna, pa čak  i poslovna varijanta  je nešto opuštenija nego u nekim drugim zemljama. Toples sunčanje je prihvaćeno ali ne i vrlo često na plažama, dok su natural varijante rezervisane i prihvatljive samo u saunama i na obeleženim   nudističkim plažama.

Read More

Suza za mir

Mnogi misle da Finci ni ne znaju gde je Srbija, a  još manje znaju da Finci imaju mnogo simpatija prema Srbiji i srpskom narodu. Možda je razlog tome, zajednička sudbina, viševekovno ropstvo koje su preživela oba naroda. 
 
Mnogi Srbi, kada je u pitanju sfera izvan muzike i sporta, Finsku povezuju sa Martijem Ahtisarijem, ili recimo Helenom Rantu, pa tada imaju negativnu konotaciju, i poistovećuju nepravedno finski narod sa ove dve osobe. Kasnije je ipak dokazano da su u oba slučaja, Amerikanci vršili pritisak na njih. Ahtisari je za ,,nagradu”, dobio Nobelovu nagradu, a  Helena Rantu je kasnije, što zbog pritiska finske javnosti, što zbog  griže savesti ipak priznala u svojoj biografiji da je, kao glavni forenzičar i član međunarodne istražne komisije za događaje u selu Račak na Kosovu i Metohiji, koji je bio direktan povod za agresiju NATO na SRJ, podnela neistinit izveštaj, opisujući Srbe kao teroriste. Napisala je da je to bila  prljava podvala SAD i njenog špijuna u Srbiji, Vilijema Vokera, tadašnjeg šefa misije Oebsa na Kosovu i Metohiji, da ga je pisala pod ogromnim pritiskom, pa čak i pod pretnjom smrću Joške Fišera. Bila je prinuđena da napiše da su srpski policajci izvršili masakr, nad nevinim civilima, albanske nacionalnosti.
 
Na sreću, finski narod ima veliko srce i beskrajan osećaj za ljudsku nesreću. Sećam se Evrovizije iz Helsinkija, kada su Finci zdušno navijali za Srbiju, sećam se koliko su ljudi tamo, javno iznosili u medijima, kako se svet nepravedno iživljava nad nevinim narodom Srbije, sećam se mnogo toga…i, ispričaću vam sve jednom, ali, danas ću ovu priču završiti gestom jednog finskog vajara, poznatog i priznatog umetnika rođenog 1943 u mestu Posio, u Laponiji. Zove se Teuvo Tuomivaara. On je nadahnut prirodom i temama sa severa, a svoja dela stvara u  drvetu, betonu i bronzi .Mnogo voli Srbe, i kada je one davne 1999. godine saznao da NATO bombarduje Srbiju, počeo je da plače, a sutradan je svoju suzu ovekovečio u drvetu i izlagao je širom sveta kao opomenu. Rekao je da je to bio jedini način da pomogne, a i da izbaci bol iz sebe…Možda je ovaj gest  nekome beznačajan, meni je veliki kao sama Finska.

Teuvo Tuomivaara

Suza za mir

Read More

Reč, dve o Fincima ( III deo)

U Finskoj možete doživeti minus 30 stepeni Celzijusovih tokom zime, ali i plus 30 u letnjem periodu. Dok za vreme leta, na krajnjem severu, sunce ne zalazi 73 dana, za vreme zime, ono 51 dan ostaje ispod horizonta. I pored toga što i u ovoj zemlji postoji veliki broj melanholičnih ljudi, Finci, za razliku od Srba, mnogo više čitaju i korespondiraju sa svojim unutrašnjim ja. Finci veoma liče na svoju zemlju i domove koje su  stvorili u njoj, jer ono što stvarno poseduju i ono što oni jesu, uvek se nalazi u dubokoj pozadini. U njihovim domovima se doživljava toplina i iskreno gostoprimstvo. Iako je svako generalizovanje banalno, a odnos Finaca  prema strancima, kao i prema svemu uostalom, zavisi od  pojedinca, okruženja, profesije, vaspitanja ili  obrazovanja, ipak se, uprkos tome što je finski običajni kod, u osnovi, sličan mnogim severno evropskim zemljama, mogu uočiti  izvesne nacionalne specifičnosti. Zbog njihove prirode, klime, nasleđenih i naučenih  kulturoloških   obrazaca,  

Fince ćemo  najbolje  razumeti  ukoliko upoznamo njihov etički kodeks i način života. Činjenica je da su Finci ponosni na svoju naciju, zemlju, prirodu i jezik, da vole sport, da govore ono što zaista i misle, ali i da  i od vas očekuju direktni odgovor. Da ne vole da čuju da je njihova zemlja nekada bila deo Rusije, da retko osećanja pokazuju u javnosti, da ne upadaju jedni drugima u reč  i da su bučni i agresivni samo kad popiju. Da izbegavaju  prisniji telesni kontakt i da skoro ne koriste facijalnu ekspresiju. Iako na prvi pogled  deluju  hladno  i samouvereno, veoma su miroljubivi, lojalni i postojani u prijateljstvu. Ali, iako iznad svega poštuju privatnost, pred prijateljima će se skinuti nagi u sauni. Bez  obzira  na  visoki  standard,  Finci  racionalno  troše  svoj novac i mnogo im je bitnija funkcionalnost nego potreba  da  druge  zadive  spoljašnjošću  i  brendiranim  proizvodima. Zato ćete u finskim domovima uz  najnovije Ejpl kompjutere ugledati i sekondhend nameštaj.

Uprkos   tome  što  rado  kritikuju  stanje  u sopstvenoj  zemlji, Fincima neće prijati ukoliko to stranci učine. Iako vam tokom leta i za vreme godišnjeg odmora Finci uglavnom neće odgovoriti na poslovni imejl, kašnjenje na sastanak od 15 minuta smatra se nekulturnim. U Finskoj je ograničena prodaja alkohola, kao i radno vreme prodavnica. Ukoliko u  Finskoj vidite  prodavnicu koja je otvorena, treba odmah u nju i da uđete jer, za razliku od Srbije u kojoj ćete relativno lako pronaći   prodavnice koje rade do kasno u noć, u ovoj zemlji morate dobro razmisliti šta vam je od namirnica potrebno tokom dana, posebno u vreme vikenda. Supermarketi su radnim danom otvoreni od 9 do 20 ili do 21 h, ali nedeljom najčešće samo do 14 sati. Mada, u slučaju da imate bilo kakvih problema u trgovini,  ne  morate   posebno  brinuti   jer  u   Finskoj   je „potrošač   uvek u pravu“. Konflikti se rešavaju razgovorom i željom da  se zadovolji kupac. Zato i postoji lokalna šala koja govori  da ukoliko čujete nekoga da viče, on je: ili Rus, ili je Amerikanac, ili je pijan, ili mu je maternji jezik švedski. 

Uprkos tome što stanovnici ove severne zemlje racionalno i praktično promišljaju svoj život i svakodnevicu, ne bi trebalo zaboraviti da je upravo ova zemlja postojbina Deda  Mraza. Zato ne treba da čudi činjenica da u Finskoj postoji   kompanija koja u svojoj ponudi ima i zimovanje za plišane medvediće! 

Read More

Leteći Finac

Kada govorimo o najboljim finskim sportistima, mnogi prvo pomisle na vozače Formule 1, hokejaše, skijaše, klizače...doduše, nisu ni daleko od istine, jer oni danas dominiraju u ovim sportovima, ali pravi Finci će se uvek setiti čuvenog atletičara po imenu Paavo Nurmi, koji je još za života ušao u legendu iz više razloga.

Nacionalni identitet je kod Finaca bio uvek na prvom mestu. Kada je 1920. godine, samo nekoliko godina nakon što je Finska stekla nezavisnost 1917, nakon što je bila u sastavu ruske imperije 108 godina i Švedske 600 godina pre toga, čitav svet saznao za neku daleku zemlju Finsku, zahvaljujući jednom čoveku, sportisti koji je na tri uzastopne olimpijade osvajao 12 medalja, 9 zlatnih i 3 srebrne, i koji je 25 puta rušio svetske rekorde.

Paavo Nurmi, ili kako ga je ceo svet zvao ,,leteći Finac”, ( 13.06.1897. – 2.10.1973. ), prvi je sportista kome je za života podignut spomenik. Bio je specifična ličnost, ćutljiv, skroman i povučen, vredno je trenirao i jedino je na stazi bio veličina.

Kao sportista, Nurmi je bio ispred svog vremena: on je imao takav, do detalja isplaniran intenzitet treninga, kakav svet  nikad do tada nije video. a rezultat toga je bio taj, da njegove rekorde niko nije uspeo da obori narednih 12 godina.

Koliko je bio popularan, govori i podatak da je po njemu nazvan jedan asteroid, ulica u Helsinkiju a njegov lik se nalazio i na novčanici i poštanskoj markici. Na Olimpijskim igrama u Helsinkiju, 1952. godine, Paavo je zapalio olimpijski plamen. Kada je 1973. godine umro, sahranjen je uz najveće državne počasti. Njegov spomenik i danas dominira ispred Olimpijskog stadiona u Helsinkiju, kao sećanje na najvećeg finskog sportistu XX veka.

Paavo Nurmi

Spomenik ispred Olimpijskog stadiona u Helsinkiju

 

Read More

Romantika u plakaru

Ako ste ikada poželeli da odvedete partnera u plakar i tamo budete potpuno sami, imam pravo rešenje za vas. U gradiću Iisalmi u finskom regionu Savonia, nalazi se najmanji restoran na svetu, po Ginisovoj knjizi rekorda za 1994. godinu. Naziv ovog drvenog restorana, izgrađenog 1907.godine je Kuappi (što na finskom znači plakar), koji i nije mnogo veći od plakara jer je površine od samo šest kvadratnih metara . Sve je toliko minijaturno da se čak i pića služe iz minijaturnih  flaša. Restoran je taman toliki da u njega stane  polica sa pićem, sto i dve stolice. Ovde možete i jesti, a hrana se donosi iz obližnjeg restorana Olutmestari. Ovaj restoran radi samo dva meseca godišnje….u junu i julu. Pa...navratite.

Read More

Rovaniemi, grad Deda Mraza ( I deo)

Kada sletite na aerodrom u Rovaniemiju, odmah osetite neku zimsku čaroliju. Iako je spoljašnjost aerodroma slična svakom drugom aerodromu, izuzev sedam svetlecih irvasa, svaka sličnost prestaje ulaskom u zgradu aerodroma. Sve je ukrašeno irvasima, pahuljama, Deda Mrazom, polarnim medvedima, vilenjacima…Deluje nestvarno lepo.

Sedam irvasa na aerodromu

Detalj unutrasnjosti aerodroma

 Vožnja taksijem do centra grada  je uobičajna, osim činjenice da ako dolazite leti, biće obdanica i u dva sata po ponoci, i obrnuto, ako dolazite zimi, biće mrak i u dva sata popodne…ali, na sve to se brzo naviknete. Polarna noć ovde traje od sredine decembra do sredine januara….a bele noći traju od sredine juna do sredine jula. 

Rovaniemi

 Rovaniemi je smešten na severu Finske, i glavni je grad provincije Laponije, koji se nalazi na samom  Arktičkom polarnom krugu. Udaljen je oko 870 km od Helsinkija i samo dve hiljade kilometara od severnog pola. Selo Deda Mraza se nalazi na kraju grada, oko 8km od centra i dva kilometara od aerodroma Rovaniemi. Do sela Deda Mraza, na svakih sat vremena voze autobusi iz Rovaniemija, a polaze sa glavne autobuske i železničke stanice.

 

Santa park i kuća Deda Mraza – taj čarobni krajolik sa bogatstvom četinarskih šuma prekrivenih snegom, velikim brojem irvasa koji čine prirodne stanovnike ovih krajeva, stvara pravi utisak čarolije Deda Mraza. U ovom bajkovitom okruženju imate kuću Deda Mraza, vilenjake koji mu pomažu, ( da biste postali vilenjak, morate završiti školu za vilenjake), prodavnice sa suvenirima koji su ručno pravljeni, poštu Deda Mraza sa sopstvenim poštanskim  žigom koji ne možete dobiti više nigde na svetu, hotel od snega ali i prisustvo ovog bajkovitog lika, samog Deda Mraza lično. Inače, svaki vilenjak, kada završi školu, dobija medenjake, koje po strogo čuvanom, tajnom receptu pravi Baka Mrazica. Vilenjaci govore sedam svetskih jezika.

Santa autobus

Selo Deda Mraza

Prodavnica

Santa park

Selo, koje je dizajniralo poznato finsko udruženje arhitekata Arrak Group, se može u zimskim danima posetiti od septembra do januara od 10 do 17 časova, a u decembru od 9 pa sve do 19 časova. U mestu Deda Mraza se još nalaze i crkva koja može da primi do 1.000 ljudi, fabrika igračaka, istorijski muzej i Božićna kuća u kojoj se mogu videti različiti običaji iz svih delova sveta.

Pošta Deda Mraza, otvorena je od 1992. godine ali pisma iz svih delova sveta stizala su još od 1952. godine, što je i bio povod da se otvori ovakva vrsta institucije u selu Deda Mraza. Pošta Deda Mraza je stvarna i predstavlja magično mesto u kome se snovi ostvaruju. 2007. godine za turiste iz različitih delova sveta otvorena je nova i lepša pošta u kojima se može videti Deda Mraz kako sa svojim malim pomoćnicima vilenjacima sa zadovoljstvom čita pisma dece iz različitih delova sveta. Pošta se može posetiti svaki dan u toku godine Deda Mraz, inače, dobija oko 700.000 pisama godišnje iz svih zemalja sveta. Na sva pisma se odgovara.

Haskiji i irvasi omiljeni su prevoz Deda Mraza a posetioci mogu položiti vozački ispit za vožnju zaprege i dobiti dozvolu na pet godina. Ako pređete crtu arktičkog kruga, za to ćete dobiti sertifikat: dokaz na kom piše da ste prešli sa kraja sveta na njegov početak. Takođe, obavezno posetite i tradicionalne laponske šatore u kojima je  toplo i kad je napolju minus trideset stepeni. 

Vilenjaci i pisma

Globus za fotografisanje

Deda Mraz u kancelariji

Ledena princeza u predvorju

Deda Mraz će vam objasniti da je izabrao ovaj grad, jer irvasi i patuljci ne vole vrućinu, da guste šume oko Rovaniemija daju neku mistiku, a sneg magiju, i da je upravo to mesto idealno da mu tu patuljci pomažu u pakovanju poklona. On ovde živi sa svojom Baba Mrazicom, a u vreme praznika najčešće je u svojoj kancelariji gde odgovara na pisma dece iz celog sveta. Kancelarija se nalazi u pećini koja je 12 metara ispod zemlje.

Ulaz u kancelariju Deda Mraza je besplatan, ali ako zelite da dete dobije paket od njega, to košta 30 evra…ali, pre nego što uđete u nju, morate proći kroz ogromna vrata koja usporavaju rotaciju Zemlje i tako noć 24. decembra traje duže. Kada mu priđete, tradicija je da odete do njega i šapnete mu na uvo svoju želju. Deca mu uvek sednu u krilo, a nekad to urade i odrasli iako je zabranjeno, ali na to se dedica samo nasmeje. Deda Mraz prima goste svaki dan u radno vreme koje ćete videti ovde, a sve to se uživo prikazuje preko interneta ovde, pa vas rodbina i prijatelji mogu direktno gledati. Sa njegovog sajta možete mu i pisati, a on će vam odgovoriti kada stignete na red.

Restoran

Posta

Kada ogladnite, preporučujem vam Santa’s Salmon Palace, gde vam autentični Sami vlasnik, Konsta servira  tradicionalna laponska jela…losos i ostalo. Dok jedete, često ako želite, priča o Sami kulturi.

Ako budete hteli da prespavate u autentičnom ledenom okruženju, preporučujem vam Snežni hotel. Iako je u hotelu  uvek nula stepeni, prijatno je za spavanje jer spavate na krznu i pod krznom, koje je veoma toplo. Ako ste ipak za neke tople moderne hotele, ima i njih na pretek. Ako ih rezervišete preko interneta, izaći će vas povoljnije.

Deda Mrazu se može i pisati na adresu:

Santa Claus, Artic Circle

96930 Rovaniemi

Finland

Ukoliko vam se dopao ovaj tekst, idite na sledeću priču o ovom gradu OVDE
Fotografije ovog grada imate OVDE

 Snežni hotel

Rovaniemi - Santa Park
Rovaniemi - Centar grada
Rovaniemi – Pogled na reku Kemijoki I most Jätkänkynttilä, zaštitni znak Rovaniemija
Rovaniemi – Kancelarija Deda Mraza -Joulupukin kammari
Rovaniemi – Selo Deda Mraza - Joulupukin Pajakylän

Read More