Kimmo Pohjonen, muzika u pokretnim slikama

Soundbreaker je muzički dokumentarac, nastao 2012. godine koji je potpisao Kimmo Koskela, finski reditelj. On je napravio priču o izuzetno nadarenom i inovativnom harmonikašu bezgranične kreativnosti, fincu Kimmu Pohjonenu, koja je ambiciozna mešavina portreta i muzičkog filma.

Kimmo Pohjonen

Kimmo Pohjonen, izuzetan muzičar i kompozitor,  rođen je 1964. godine u  mestu Viiala u zapadnoj Finskoj. Harmoniku dugmetaru svira od svoje desete godine. Studirao je klasičnu muziku u Helsinkiju, na Sibelius akademiji, a kasnije nastavio svoje usavršavanje u Argentini i Tanzaniji. Uvek je eksperimentisao sa novim oblicima i različitim stilovima muzike. Njegovi živi nastupi su pravi multimedijalni spektakli sa teatralnim nabojem. Osvojio je mnogo nagrada, a neke od poslednjih su nagrada za najbolju filmsku muziku u filmu  Jadesoturi ( Ratnik sa severa) i  nagrada Finlandia Pro, finski Orden Lava za doprinos muzici, koju je dobio 2012. godine. To je umetnik koji je tradicionalnoj finskoj muzici pridodao svojstven moderan senzibilitet. Za sada je snimio osam studijskih albuma. Njegov debi album Kielo ( Đurđevak), izdat 1999. godine, proglašen je najboljim albumom te godine po izboru vodećeg finskog časopisa Helsingen Sanomat. Danas Kimmo Pohjonen predaje harmoniku na Sibelius akademiji u Helsinkiju.

Inače, Soundbreaker je jedno ludo muzičko ekspresionističko putovanje, neverovatna priča o zvucima, nastala pod prstima ovog reformatora harmonike koji  ulazi u nekonvencionalnu, otkačenu avanturu sa rok, pop, folk, eksperimentalnom i klasičnom muzikom, kroz svet avangarde, improvizacije i plesa, stvarajući tako  jedinstvenu muziku, koja lomi tradicionalne muzičke standarde. Njegovo strastveno sviranje na elektro – harmonici, ponekad podseća na borbu rimskih gladijatora. Kroz film pratimo očaravajući pregled karijere Pohjonena i segmente od  početničkih frustracija do njegovih turneja, proba, saradnje sa Kronos kvartetom, života… za koji Pahjonen samo kaže “Ja samo radim svoju stvar, ona i nije tu da zadovolji sve”…

Reditelj Koskela je ovaj film doživeo kao koračanje kroz Pohjonenov um i fantastično vizualizovao njegovu muziku. Ovo je naime samo priča o naporu jednog čoveka da ospori predrasude o tome šta je zapravo instrument i njegovoj želji da razbije svu jednoobraznost u muzičkoj industriji. Kimmo Koskela rođen je 1960 godine i autor je mnogih muzičkih video projekata. Bavi se i fotografijom, imao je brojne izložbe, a  osvajao je i mnogobrojne nagrade za film, fotografiju i video projekte. Živi i radi u Helsinkiju.

Soundbreaker je ostvarenje prepuno zvučne igre, neobuzdanosti i smenjivanja slika beline Finske i afričkih koloritnih sela, biće prikazano u Beogradu, u okviru festivala "THE MAGNIFICIENT 7", (Sedam veličanstvenih), koji će se održati u Sava Centru od danas, 30. januara do 3. februara 2013,  gde će biti prikazano sedan najaktuelnijih dugometražnih dokumentarnih filmova koji se prikazuju u svetskim bioskopima. Film je osvojio nagradu  za kreativnost "Prix de la Creation" FIFA, u  Montrealu 2012. 

Soundbreaker je na repertoaru u subotu, 2. februara u Velikoj sali Sava Centra u 19:00 h. 

Preporučujem vam da pogledate ovu muzičku priču i “razbucate” svoj zvučni zid….

Reklama sa oficijalnog sajta

 

Pohjonen sa suprugom, na prijemu  kod predsednice Finske

Read More

Kako je finska dovitljivost spasila Helsinki

Da su Finci kreativni, to se zna, ali je njihova “ratna kreativnost“ tokom 1944. godine. bila naročito uspešna, jer se o tom događaju i danas piše. Naime, februara 1944. godine, Staljin je naredio da se Helsinki sravni sa zemljom, kako bi se ubili finski duh i borbenost, a Finci primorali da potpišu mirovni sporazum sa Sovjetskim Savezom. 

2120  sovjetskih bombardera je ispalilo više od 16000 bombi na Helsinki,  tog februara 1944, što je bilo i više nego potrebno da se grad potpuno sravni sa zemljom, ali tek posle rata,  kada je general Ždanov, koji je predvodio savezničku komisiju za kontrolu, došao u Helsinki, bio je naprosto šokiran jer je Helsinki bio kao nov, bez ikakvih tragova da je tu ikad bilo bombardovanja….Poređenja radi, Drezden je pre toga bombardovan sa 1200 bombardera, grad je sravnjen sa zemljom a poginulo je oko 30000 ljudi….a u Helsinkiju samo 146….Nikome nije bilo jasno tada u čemu je bila misterija.

…ali, ubrzo su im Finci otkrili svoj trik. Naime, Finci su iz svojih obaveštajnih izvora saznali da se sprema sovjetski napad na Helsinki, a pošto su po snazi i opremi bili višestruko slabiji od Sovjeta, morali su samo da upotrebe dovitljivost. Grad je isključio sva svetla, a  kako je grad na obali Baltika, po zaleđenom Baltiku su poređali reflektore koji su grubo simulirali izgled Helsinkija noću. Piloti su, rukovođeni svetlima, sve bombe zapravo bacili u Baltik i grad je ostao netaknut…. 

Ovo je fotografija dva reflektora iz Drugog svetskog rata koji su spasili Helsinki a koji su ostali netaknuti. Danas se nalaze u protivavionskom  muzeju Ilmatorjuntamuseo  u mestu Tuusula.

Naravoučenije…..ne kačite se sa Fincima  :)

Read More

Real Skifi - Nova zabava finskih tinejdžera

Finska deca vole sneg i sport generalno. Pogledajte novu modu među finskom decom, novo slobodno i urbano skijanje koje je nešto između…nije ni skijanje, a nije ni snowboard…Ove dečaci su ovaj sport nazvali Real Skifi, zaista su genijalci, pa obavezno pogledajte  tu spretnost Ilkke, njegovog brata Vernerija, Juho i Jannea.…

Real Skifi Facebook

Real Skifi Youtube 
 

Read More

Hello...

I started writing this blog wishing to bring closer to you the beauty of the country that I love, whose soul I know well and feel it so special and beautiful. Finland is the part of my background and my mother's homeland. For that reason, I have two names, Finnish and Serbian ( these are my real names), but for the purposes of this blog I will use only the Finnish one. Those who do not know Finland, often say that it is the land of cold, darkness and alcohol, and this is not right, not even close to right portrait of this country. It is a land of beautiful nature, cordial people, who may not seem so at first glance, because they do not need to ingratiate, which are closed until they know somebody well, but who will confer, if you give them sometime, their hearts and souls to you. In these articles, I am trying to get this country closer to you through the stories of its people, culture, history, music, cities, villages, customs and lifestyle. I do try to write about beautiful things, so maybe someone will think that I beautify and idealize what I say about this country, but believe me, all the statistics show that this is one of  the safest countries in the world, a country with nearly eradicated corruption, high standard, regulated system, extreme social protection, perfect education system, therefore I have nothing bad to write. If one feels cold winter in northern Finland is ugly, I do not, I love winter, snow and that feeling of healthy blush while skiing. I would appreciate, if you want  to get to know Finland, to dedicate sometime to my humble blog that I write with a lot of love. I'm happy that more and more people contact me telling me topics that they are interested in and that they wish me to write about, ask for help, advice or just share impressions with me. To all of you who are visiting my blog from all over the world, I thank you for all your support, visits and time you dedicate to my work.

Sincerely yours, your Finnish host,

Tarja V. Mitrović

Read More

Izbor za finskog predstavnika Pesme Evrovizije 2013

Do ovogodišmjeg  finskog velikog finala 9. februara 2013. ostalo je još par nedelja. Finski predstavnik će se i ovaj put birati putem muzičkog šoua “Uuden musiikin kilpailu”, ali veliko finale se ovaj put neće održti u Helsinkiju i tamošnjoj Hartwall areeni, već u susednom gradu Espoo, u prelepoj Barona Areeni izgrađenoj 1999. godine.

Barona areena, Espoo

Barona areena, Espoo

Sve je počelo 27. decembra 2012 godine kada je održan prvi šou na finskoj televiziji  YLE2 gde je javnost upoznata sa svih 12 izvođača od kojih će samo jedan biti nacionalni predstavnik za 2013. godinu. Potom je 3. januara 2013 usledilo  prvo javno TV predstavljanje prvih šestoro učesnika koji su uživo izveli pesme pred četvoročlanim žirijem, da bi se 10 januara predstavilo i ostalih šestoro.

I veče

Last Panda - Saturday night forever ( Bend momaka iz grada Oulu)

Rautakoura – Ilmalaivalla ( Bend iz Helsinkija, pesma u prevodu znači “ Dirižabl”, objavili 5 albuma)

Krista Siegfrieds - Marry me ( Energična curica, pobednica “ Prvog glasa Finske”)

Iina Salin - Last night ( Slatka devojka, 27 godina iz Helsinkija,sa disko frizurom )

Great Wide North – Flags (Četvorica  rođene braće iz Kokkole, Kaj, Mika, Petri I Pasi, osvojili su prvenstvo u gospel muzici za 2012 godinu)

Mikael Saari - We should be through ( Sladak dečkić od 24 godine, iz Lahtija, koji piše, peva i komponuje)

II veče

Arion – Lost in the woods ( Četiri dečkića od 17 i 18 godina iz Helsinkija)

Atlético Kumpula – Paperilyhty ( Bend iz Helsinkija sa ženskim vokalom)

Diandra Flores – Colliding into you ( Šarmantna curica od 18 godina, pobednica finskog “ Idola”, otac iz Čilea, majka Finkinja, svira violinu od šeste godine)

Elina Orkoneva – He’s not my man ( Zanimljiva devojka, 23 godine,  iz Hämeenlinne)

Ilari Hämäläinen – Sytytä mut vaan ( Neubedljivi dugokosi plavušan iz Helsinkija)

Lucy Was Driving – Dancing all around the Universe (Četvorica vršnjaka, 34, iz Helsinkija)

Nakon ove dve večeri predstavljanja, sledi takmičarski deo podeljen u tri dela, 17, 24 i 31. januara kada će se učesnici prezentovati u Helnsiškom klubu Circus, gde će se odvojiti pesme koje ulaze u veliko finale 9. februara i pesme koje će biti eliminisane, glasovima publike i žiria. Do pisanja ovog teksta održano je jedno eliminaciono veče 17 januara. Ukupno je nastupilo šest izvođača, a dvoje sa najviše glasova, Diandra i Mikael, dobili su direktnu kartu za finalno veče. Ilari Hamalainen je ispao, a preostalo troje imaće još jednu šansu 31. januara.

   

Preslušavajući ove numere, nisam se mogla oteti utisku da su sve ovogodišnje pesme onako “mlake”, ali za nijansu bolje od prošlogodišnjih. Nikad mi nije bilo jasno zašto Finska, koja ima odlične muzičke grupe, soliste, talentovane kompozitore i tekstopisce, ne ponudi nešto bolje, jer se ovako od 12 jadničavih pesmica, može izabrati samo manje zlo. Tako sam govorila i o prošlogodišnjoj prestavnici Pernili koja nije prošla ni polufinale. Iako ima milo lice, nije bila ni muzički ubedljiva, ni harizmatična a o koreografiji, pesmi i “umjetničkom dojmu” da i ne govorim. Od ovogodišnjih učesnika uglavnom su svi ili nepoznati, ili  malo poznati i nedovoljno afirmisani, ali to ne bi bio ni najmanji problem da su pesme malo, ( a neke i mnogo), bolje. Od ovih koji su javnosti malo i poznati su Krista koja je bila pobednica “ Prvog glasa Finske,  Diandra, koja je aktuelna pobednica finskog “ Idola”, grupa Rautakoura koja je već godinama na sceni i koja ima iza sebe pet albuma i od skoro su finskoj javnosti poznati i Great Wide North zbog svoje pobede u izvođenju gospel muzike. Ja sam se, u okviru ovih 12 ponuđenih pesama, odlučila ko su mojih prvih 5, baš ovim redosledom…

1.       Mikael Saari - We should be through

2.       Diandra Flores – Colliding into you

3.       Elina Orkoneva – He’s not my man

4.       Iina Salin - Last night

5.       Lucy Was Driving – Dancing all around the Universe

Ovogodišnji četvoročlani finski žiri sačinjavaju…

1.       Toni Wirtanen, moj omiljeni lik i pevač grupe Apulanta

2.       Aija Puurtinen, tekstopisac i kompozitor

3.       Tomi Saarinen,  najuticajniji gospodin finske muzičke industrije i

4.       Redrama, eksta popularan finski reper

Inače, ovogodišnje takmičenje Pesme Evrovizije biće 58. po redu i održaće se u  Švedskoj, zahvaljujući pobedi prošlogodišnje švedske predstvnice Loreen. Dve polufinalne večeri biće održane 14. i 16. maja 2013. godine, a finale je planirano za 18. maj 2013. godine...Još samo da Finci 9. februara odaberu pravu stvar...

...javiću vam da li je neko od mojih favorita pobedio...

A sada poslušajte i pogledajte svih 12 učesnika. 

 Last Panda - Saturday night forever

 Rautakoura - Ilmalaivalla

 Krista Siegfrieds - Marry me

 
 Iina Salin - Last night

 Great Wide North - Flags

 Mikael Saari - We should be through

 Arion – Lost in the woods

 Atlético Kumpula – Paperilyhty

 Diandra Flores – Colliding into you

 Elina Orkoneva – He’s not my man

 Ilari Hämäläinen – Sytytä mut vaan

 Lucy Was Driving – Dancing all around the Universe

Read More

Naantali i njegov Moomin svet

Naantali je stari srednjovekovni gradić, na jugozapadnoj obali Finske, koji će vam se uvući pod kožu iz više razloga. Ako poželite da ga upoznate lično, do njega ćete lako doći, jer je na samo 16 km razdaljine od grada Turku, iz kog čak idu i dva lokalna gradska autobusa za Naantali na svakih pola sata (autobusi broj 110 i 11 koji polaze sa Market trga), a ni od Helsinkija nije daleko jer je autom iz Helsinkija potrebno samo 2 i po sata. Ako dolazite avionom, možete doći do aerodroma Turku, zatim aerodromskim autobusom idete do Market trga, a odatle već pomenutim gradskim linijama, i za tili čas ste u ovom slatkom gradiću. 

Naantali je najbolje posetiti leti, jer je zimi u ovom gradiću pomalo dosadno zahtevnim turistima, pošto nije ski centar i nema nekih  posebnih događanja, ali svakako da lep gradić ne može biti ni zimi ružan, pa u tom smislu, on ima svojih čari u svako doba godine, ali ipak, moja preporuka je da ga posetite u letnjem periodu. To je grad na moru, prepun sadržaja, čist, miran i relativno jeftin u odnosu na druge krajeve Finske. U Finskoj je opšte poznata izreka da kada je nekog sretan, kažu da “sija kao sunce u Naantaliju”, a ako vam kažem da je nadimak ovog grada “grad sunca”, to će možda biti najbolja preporuka za dolazak u ovo preslatko mesto.

Ovaj gradić sa svega 19 hiljada stanovnika, osnovao je kralj Kristofer Baijerilainen 23. avgusta 1443. godine. Toga dana je Kristofer Baijerilainen dao saglasnost za izgradnju Naantali manastira (današnje crkve), pa se taj dan uzima simbolično, kao dan kada je nastao Naantali. Sam naziv grada Naantali je prevod sa latinskog “vallis gratiae” što znači “dolina blagodeti”, pa se upravo zato ova dva početna slova”VG”  latinskog izraza “vallis gratiae”, nalaze se na grbu ovog grada.

Grb grada

Naantali crkva

Ne znam kakvi su svi hoteli i pansioni u ovom mestu, ali znam da je leti teško naći mesto ukoliko niste rezervisali unapred, ili se može i naći bez rezervacije, ali ako ste baš srećnik. Ja sam  bila smeštena u pansionu Palo ( ne u hotelu Palo koji je u centru grada), već u B&B Palo, tik uz more u starom delu grada u ulici Rantakatu. To je kao velika kuća sa nekoliko preslatkih apartmana. Predivan pogled, ljubazna starija domaćica, predivne prostrane sobe sređene u duhu romantike starih vremena, sa preudobnim krevetima. perfektnom saunom i beskrajno gostoljubivom i prijateljskom atmosferom. Cena je tada bila zaista pristupačna.

Pansion Palo

Ovo preslatko mesto je jedno od najstarijih u Finskoj i rasuto je, što jednim delom na kopnu, gde su centar grada i stambeno područje, tako i na dva veća ostrva Luonnonmaan i Otava (Veliki medved)… i mnogo malih. 

U ovom gradiću svakako treba posetiti mnoge znamenitosti po kojima je poznat, kao što je Kultaranta  (u prevodu "zlatna plaža"), letnja rezidencija predsednika Finske na ostrvu Luonnonmaan, kamenu srednjovekovnu crkvu koja je jedna od najstarijih u Finskoj, Väski piratsko ostrvo za decu, stari grad, muzej u starom gradu, luku koja je treća u zemlji po veličini, Nanntali Spa - najveći spa centar u Skandinaviji, a ne treba zaobići ni predivno krstarenje starim parobrodom, prelepe ulice sa drvenim kućama, dva golf terena, brojne restorane i kafiće,  predivnu prirodu ostrva, galerije, karneval u julu, međunarodni muzički festival u junu...ali ono po čemu je Naantali najpoznatiji, ne samo u Finskoj, već i u Evropi, pa i svetu je tematski park posvećen Moomin svetu, koji je proglašen za četvrti najpoznatiji tematski park za decu u svetu.

Kultaranta je od 1922. godine zvanična letnja rezidencija predsednika Finske, koju je projektovao čuveni Lars Sonck. Na ovom  prelepom ostrvu bili su mnogi svetski zvaničnici, kao što su Vladimir Putin, Kofi Anan, Romano Prodi, engleska kraljica Elizabeta II, Džordž Buš i mnogi drugi. Inače, ovo zemljište na kome se prostiru brojni parkovi, staklenik i rezidencija je veličine 54 hektara. U ovoj lepotici od granita sa 19 soba, boravi aktuelni predsednik Finske od sredine juna do sredine avgusta. Vila se nalazi na najvišoj tački ostrva i ona, naravno, nije otvorena za javnost i turiste, ali jedan deo parka i bašte jeste. Ukoliko želite da posetite ovaj prelepi park koga nazivaju i finski Versaj ili baštu sa 3500 ruža, morate se prethodno prijaviti u agenciji u ulici Kaivotori 2, a hidro bus polazi svakog dana oko pola 2 iz starog grada. Ulaznica je oko 6 €.

Kultaranta

Kultaranta

Naantali crkva je  počela sa gradnjom 1443. godine, a dve decenije kasnije je završena. To je prvobitno bio manastir, ali je danas ostala samo zgrada crkve, koja je i jedna od najstarijih u Finskoj. U njoj se danas nalazi predivan triptih  graviran u hrastovini davne 1400. godine. Ovo je Evangelistička crkva, a pored ove, u ovom gradiću postoje još i tri manje. Iza crkve, sa istočne strane nalazi se groblje. Renovirana je nekoliko puta, a poslednji put 2012 godine, kada su  izvršene unutrašnje neophodne popravke. 

Triptih u hrastovini

Krstarenje parobrodom je leti predivno. Parobrod Ukkopekka koji je napravljen 1938. u Helsinkiju, radi za turiste od sredine juna do sredine jula. On saobraća od grada Turku, do starog grada u Naantaliju, blizu Mommin parka. Pogled sa paluba se pruža duž arhipelaga dok voda sija pod letnjim suncem. Cene karata su za 2013. sledeće: u jednom pravcu krstarenje za odrasle je 22 €, a povratna 29 €, dok je za decu cena jednosmerne karte 11 € a povratna 14,5 €. Ako ste porodično, najisplativije je uzeti porodičnu kartu za dve odrasle osobe i do troje dece koja košta 56 € jednosmerna i 72 € povratna.

Moomin svet je ogromni tematski park posvećen Moominima, koji su slatki beli debeljuškasti trolovi i centralni likovi 9 knjiga za decu koji su delo finske književnice Tove Janssen, rođene u Helsinkiju u umetničkoj porodici. Uz ovih 9 knjiga o slatkim trolovima, izdato je i 5 slikovnica, a snimljeno je i dosta serija i filmova o ovoj bezbrižnoj, avanturističkoj i dobroćudnoj porodici  koja živi u šumama Finske. Priča o njima odvija se kroz par neobičnih likova od kojih su tri centralna i više sporednih. Epizode prate njihove brojne obične i neobične dogodovštine, kako kućne tako i na putovanjima i izletima gde upoznaju razna interesantna bića i osobe. Ovi likovi su omiljeni u celom svetu a najpopularniji su u Japanu, a Japanci su napravili i najpopularniju ekranizaciju ovih likova koja je sinhronizovana i prikazivana u ogromnom broju zemalja. Od zemalja bivše Jugoslavije, ovaj crtani se sa velikim uspehom prikazivao u Hrvatskoj i Bosni. Ovaj crtani je tako dobro prolazio svuda sigurno iz činjenice da u njemu nema nasilja, ni grubosti već samo smeha i maštovitih događaja. Ovde su čak i veštice dobre duše kao i neki “negativci” koji su toliko šarmantni da ih morate zavoleti.

Ovaj tematski park Moomina, ili na finskom Muumimaailma, zapravo se smestio na čitavom ostrvu  Kailo, koji pripada gradu Naantali i sa kojim je spojem mostićem iz luke kod starog grada. Moomin svet je nežno i prijateljsko mesto u kome uživaju i deca i odrasli. Ovde nemate kao u klasičnim zabavnim parkovima voziće ili luna park, ali imate kućice likova, kuću boje borovnice od porodice Moomin, mini golf terene, lavirint, veštičiju kuću, brod Moomin tate, pećinu, fabriku palačinki gde možete sami pržiti palačinku i napraviti omiljeni preliv, dok se  ostrvom šetaju likovi ovih priča. Glavna atrakcija je velika kuća  valjkastog oblika sa krovom u obliku kupe. Ovaj park je otvoren 1993. godine i radi samo tokom leta od sredine juna do kraja avgusta pa je i to jedan od razloga da posetite ovaj grad u letnjem periodu, a u toku zime radi samo od 18. – 26. februara. Ukoliko ste fan ovih likova, možeta posetiti i muzej Moomina koji se nalazi u  gradu  Tampere. 

...za sada toliko o zanimljivostima ovog mesta, ali biće prilike da mu se vratimo još koji put...

Ova celodnevna šetnja ne bi bila prijatna bez nekog osveženja, a moj izbor za vas su kafe Amandis koji ima bukvalno terasu iznad vode, predivan  pogled na arhipelag,  prelepe slatke i slane đakonije i kafe Pusa u starom gradu koji lično mnogo volim.

 

I tako, ovaj obilazak ćemo završiti posetom starom gradu, koji je najposećeniji i najfotografisaniji zbog svoje filmske, starinske lepote, zbog svojih uskih kaldrmisanih i kamenom popločanih ulica, kuća lepih pastelnih boja sa obiljem cveća i zelenila na svakom koraku, prelepih dućana, zbog toga što ovde svaka kuća ima ime…U ovom delu grada, danas živi i mnogo umetnika, a neke kuće su i preslatke galerije. Još kada vidite u prolazu  pekarice sa  perecom iznad ulaza ili slatku plavokosu decu koja tuda trčkaraju, u odelima kao da su izašli iz filma o Tom Sojeru, totalno ćete se zaljubiti u ovaj grad i ove ljude.

Fotografije se pozajmljene sa ovih linkova

http://www.flickr.com/photos/kaitsun6 

http://www.flickr.com/photos/steveward

http://www.flickr.com/photos/karinga 

http://www.flickr.com/photos/pjotr_i 

http://sartenada.wordpress.com/2011/04/01/walking-in-naantali-caminando-en-naantali-balade-a-naantali/ 

Groblje iza crkve

Golf tereni

Spa centar

Spa centar

 

 Fotografije Moomina / Tauno Vintola

Read More