Kada su, aprila, prošle godine u bioskopu Kino K-13, u Helsinkiju, bili dani srpskog filma, Finci su bili veoma radi da pogledaju filmska ostvarenja naroda koji im nije toliko blizak, kako geografski, tako ni kulturološki. Ne znam ko je bio selektor ovih filmova, ali sudeći po naslovima i radnjama, verujem da je namera selektora bila da finskom narodu približi dešavanja sa ovih prostora devedesetih godina, jer film je možda najbolji medij za upoznavanje drugih kultura. Tako su imali prilike da vide ostvarenja Medeni mesec, Sveti Georgije ubiva aždahu i Turneju.
Kino K-13, Helsinki |
Dani srpskog filma u Helsinkiju |
Poslednji festival na kome su se prikazivali srpski filmovi bio je Rakkautta &Anarkiaa, septembra 2011. Ovo je već tradicionalni festival koji se održava u Helsinkiju, a koji gaji poseban kult prema filmovima bez predrasuda, kontroverznim i hrabrim filmovima. Tada su prikazana ostvarenja Beli Beli svet, Tilva Roš i Neprijatelj.
Danas u Beogradu, u DKC-u, počinje nedelja finskog filma, gde će biti prikazano devet ostvarenja novije produkcije: "Laponska odiseja" (Napapiirin sankarit), čiji je reditelj Dome Karukoski,"Tišina"(Hiljaissus) Sakarija Kirjavainena, "Braća"( Veljekset), Mike Kaurismekija, "Princeza" ( Prinsessa), Artoa Halonena, "Tamo gde smo bili" (Där vi en gång gått ), Petera Lindholma, "Nasleđe"( Väärät juuret), Sare Sarele, "Helsinki" Aleksija Makele, "Prljava bomba" (Likainen pommi), Eliasa Koskimiesa i "Muški posao" (Miehen työ), Aleksija Salmenperae.Svi su iz perioda od 2007. do 2011. godine.
Iako su svi ovi filmovi, žanrovski, tematski, pa i vizuelno potpuno različiti, svi oni odišu zajedničkom potrebom njihovih junaka da budu shvaćeni i voljeni.
Sledi sadržaj filmova. kao i raspored prikazivanja, koji je preuzet odavde.
"Laponska odiseja" je komedija o Janetu, čoveku iz Laplanda sa severa Finske, čoveku koji je stvorio karijeru živeći od socijalne pomoći. Njegova devojka Inari je umorna od Janetove nesposobnosti da se snađe u životu. Jane nije sposoban čak ni da kupi prijemnik za digitalnu TV za koji mu je Inari dala novac. Tada ona postavlja ultimatum… Prikazuje se 25. Aprila u 21:00.
Film ,, Tišina‘ je ratna drama, koja govori o vremenu Drugog svetskog rata, kada je Finska bila jedina zemlja koja je svoje poginule ratnike slala kući na sahranjivanje. Ovaj film govori o ljudima koji su radili taj posao lebdeći između života i smrti, u prostoru gde se pakao i raj, užas i radost, ljubav i strah dodiruju najoštrijim delovima. Prikazuje se 26. aprila u 19:00.
Film ,, Braća” će vas podsetiti na Braću Karamazove jer je urađena po motivima iz tog romana, Ova komedija je rezultat vrhunske improvizacije. Mika Kaurismäki je napisao scenario, ali ga nije pokazao glumcima, koje je pet dana snimao sa dve kamere dajući im samo neophodne instrukcije. Rezultat je glumački bravurozan film koji će otkriti savremenost i svevremenost Dostojevskog. Film se prikazuje 26, aprila u 21:00.
Film ,, Princeza”” je zasnovan na istinitoj priči o bivšoj kabaretskoj igračici Ani Lapalainen. Ona je pod dijagnozom „manična depresija i šizofrenija“ provela pola veka u psihijatrijskoj bolnici Kellokoski, gde je odbijala da je zovu pravim imenom. Sebe je nazvala Princeza, tražila je da je poštuju i donosila radost svima koji su prepoznali njenu divnu prirodu. Ali nisu svi u njenom okruženju imali taj dar, pa je Princeza bila i predmet doktorske samovolje. Sredinom devedesetih ispred bolnice Kellokoski Princezi u čast je podignut spomenik, jedini u svetu koji je posvećen psihijatrijskim bolesnicima. Pogledajte film 27. Aprila u 19:00.
Ostale radnje filmova pogledajte na sajtu
.
Žao mi je sto selektor nije uvrstio i film Backwood Philosopher, koji je odličan, u kome dva biologa kroz istraživanje finske prirode istražuju i prirodu finskih ljudi i njihovih duša….ali biće prilike
Aki Kaurismäki po mom misljenju, najveći autor iz Finske, nije na ovom spisku, već samo njegov brat Mika, šteta zaista.( Inače ime i prezime ovog filmskog reditelja čita se Aki Kaurismeki, iako ga naši novinari uporno prevode kao Kaurismaki, pa im toplo prepručujem da prelistaju Pravopis srpskog jezika, odeljak o transkripciji skandinavskih jezika.).
Iako sam pogledala mnogo filmova sa finskog govornog područja, Aki Kaurismäki je moj omiljeni reditelj, ne zato što je najpoznatiji, već jer gaji veliku ljubav prema malom, običnom čoveku, jer ima dovoljno osobenosti i originalnosti da sa malo para napravi prava filmska remek dela. On je i osvedočeni humanista sa izrazitim osećajem za pravdu i bol ljudske duše. Obožavam njegov film Čovek bez prošlosti jer je to film o čovečnosti, i o tome šta nas čini čovekom. Mnogo je brilijantnih dijaloga u njemu i nije ni cudo sto je ovaj film bio jedini finski kandidat za Oskara, a osvojio je i mnogo nagrada na festivalu u Kanu.
Jedva čekam da pogledam i njegov najnoviji film Le Havre, toplu ljudsku priču o prijateljstvu bivšeg pisca i dečaka iz Afrike, koji je na udaru imigrantskih službi, jer želi da pobegne u London kod majke, a pisac mu pomaže u tome. Ova priča je priča o solidarnosti i dobroti, koja nam je danas i više nego potrebna.
Aki Kaurismäki po mom misljenju, najveći autor iz Finske, nije na ovom spisku, već samo njegov brat Mika, šteta zaista.( Inače ime i prezime ovog filmskog reditelja čita se Aki Kaurismeki, iako ga naši novinari uporno prevode kao Kaurismaki, pa im toplo prepručujem da prelistaju Pravopis srpskog jezika, odeljak o transkripciji skandinavskih jezika.).
Aki Kaurismäki |
Jedva čekam da pogledam i njegov najnoviji film Le Havre, toplu ljudsku priču o prijateljstvu bivšeg pisca i dečaka iz Afrike, koji je na udaru imigrantskih službi, jer želi da pobegne u London kod majke, a pisac mu pomaže u tome. Ova priča je priča o solidarnosti i dobroti, koja nam je danas i više nego potrebna.