Koliko su zapravo slični mađarski i finski jezik

Ni sama ne znam koliko su me puta ljudi pitali, da li ljudi koji pričaju finski, mogu da razumeju mađarski jezik. Da bih jednom razrešila tu famu oko ova dva jezika, šta je tu slično a šta različito, rešila sam da napišem tekst o tome.

Ne bih da vas na početku opterećujem nekim šturim informacijama, ali da biste sve lepo razumeli, moram za početak ukratko  da napomenem neke jezičke podele.

Ako se vratimo na početak, davno, davno je postojao jezik, praindoevropski, od kog su potekli svi današnji indoevropski jezici...romanski, germanski, slovenski, indoiranski itd. Tako recimo znamo da se slovenski jezici dele na zapadnoslovenske, istočnoslovenske, južnoslovenske jezike gde spada i srpski...a, ako obratimo pažnju na germanske jezike, videćemo  da i tu postoje podele na severnogermanske jezike, zapadnogermanske jezike i istočnogermanske jezike. Zadržaću se na severnogermanskim jezicima...

Severnogermanski jezici se drugačije zovu skandinavski, i ovim jezicima se govori u Danskoj, Švedskoj, Norveškoj,  kao i na Islandu, Farskim ostrvima...znači u  celoj Skandinavijii  i u delu šireg pojma Skandinavije...

...zašto kažem u „delu šireg pojma Skandinavije“? Zato što se severnogermanskim jezikom ne govori samo u Finskoj. Većina dijalekata danskog, švedskog i norveškog jezika su međusobno razumljivi, pa Skandinavci mogu uz male teškoće razumeti standardne jezike drugih Skandinavaca. Skandinavski  jezici (kao jezična porodica) su u potpunosti nesrodni sa finskim i estonskim, koji su kao ugrofinski jezici daleko povezaniji sa mađarskim. U skandinavskim jezicima postoji znatna količina takozvane dijalektalne varijacije unutar svakog jezika, gde su ustvari ova tri jezika sastavljena od  dijalektnog kontinuma, što znači da ako putujete u jednom pravcu, dijalekti se postepeno menjaju kako idete dalje. To znači da ako Norvežanin živi blizu Švedske, lakše će razumeti komšiju iz Švedske od Norvežanina koji živi daleko od granice sa Švedskom. 

 Norveški ima zapravo dva standardna norveška jezika...bokmal i ninorsk. Bokmal je u prevodu „književni  jezik“, koji je bliži danskom jeziku ali sa norveškim izgovorom, dok je ninorsk „novi norveški“ zasnovan na zapadnjačkom norveškom dijalektu. Norvežani koji govore ninorsk bolje razumeju Šveđane nego Dance. Takođe, i Šveđani bolje raumeju Norvežane nego Dance, uglavnom zbor izgovora, jer Šveđani i Norvežani uvek kažu da Danci govore kao da imaju vruć krompir u ustima, ali bi napisanu reč ipak razumeli. Govorni jezik je nerazumljiviji od pisanog, što znači da će Danac lakše razumeti rečenicu napisanu na norveškom, nego što bi je razumeo kada je neko izgovori. Zato se kaže da su skandinavski jezici skoro u potpunosti pisano razumljivi. Na primer,  evo kako na ova tri jezika piše „volim te“ i kako se izgovara.

Norveški – Jeg elsker deg.  
https://forum.duolingo.com/comment/8861710/Jeg-elsker-deg 

Danski – Jeg elsker dig.
https://forum.duolingo.com/comment/4314609/Jeg-elsker-dig 

Švedski – Jag älskar dig.
https://forum.duolingo.com/comment/15189807 

...a finski... Minä rakastan sinua...

Ako  ste preslušali izgovor ove tri rečenice, naizgled, slično napisane, čuli ste da se ipak razlikuju.

Finskim jezikom govori oko 5,5 miliona ljudi, pretežno Finaca. Finci tradicionalno žive u Finskoj, Švedskoj, Norveškoj i Ingriji (u oblasti Ruske Federacije oko Sankt Peterburga). Iako je Finska u širem pojmu i skandinavska zemlja, sa geografskim i istorijskim vezama sa Skandinavijom, lingvistički je Finska totalno udaljena od ostalih skandinavskih zemalja, pa se zato kaže da je Finska geografski i istorijski vezana za Skandinaviju, ali kulturološki ne.  Finska  se  deklariše kao nordijska zemlja a i sami Finci sebe deklarišu kao nordijsku zemlju. U tom slučaju, za Finsku je bolje koristiti termin nordijska zemlja (od reči Norden što znači sever). Pokazala sam vam i na primeru, da finski jezik nije severnogermanski jezik. Finski nije čak ni indoevropski jezik. On je deo finske jezičke grupe koja je deo šire porodice uralskih jezika. U Evropi ustvari, samo mađarski, estonski, finski, baskijski i turski ne pripadaju indoevropskim jezicima, odnosno nisu u srodstvu s germanskim, romanskim ni  slovenskim jezicima.

Ako pogledate sliku ispod, videćete i slikovno koliko je finski poseban jezik, a nalazi se na malom drvetu u desnom uglu.

Znači, rekli smo da je finski jezik deo šire porodice uralskih jezika. Porodica uralskih jezika sadrži oko tridesetak jezika. Ovi jezici su rasprostranjeni u severnoj Evroaziji od Skandinavije preko Urala do poluostrva Tajmir.

Uralski jezici se dele u dve glavne grane:

-Zapadna grana - ugrofinski jezici, ima ih tridesetak, a dele se na:

  a) Ugro (ugarski, ugrijski) jezici (mađarski, mansijski, hantijski jezik)

  b) Finsko (finopermski) jezici (finski,  kvenski finski, ižorski, karelski, vepsijski, vatjački, ingrijski, olonecki, votski, estonski, livonski ( kojim se govori u jednom delu Letonije), saami (laponski) jezici ( ima ih nekoliko, a u Finskoj se govori istočnolaponski), udmurtski jezik, võro jezik…itd.

  - Severoistočna grana - samojedski jezici, među kojima je 4 živa jezika u severnom Sibiru. (nenetski jezik, nganasanski jezik, enets jezik, selkupski jezik ). Postojao je i kamasijanski, ali je izumro, jer je poslednja izvorna govornica, Klavdija Plotnikova, umrla 1989. godine.

Mi ćemo se sada pozabaviti samo ugrofinskom grupom…

Kao što ste videli, mađarski i finski zaista spadaju u  ugrofinsku grupu jezika, ali mađarski spada u ugarsku podgrupu, finski i estonski u finsku podgrupu. Zato se Finci i Estonci mogu međusobno razumeti, ali Finci i Mađari ne. Estonci iz severne Estonije, još bolje razumeju finski od recimo stanovnika istočne Estonije. To nije slučajno.To se desilo zato jer se finski narod odvojio od proto-uralske jezičke grupe pre otprilike 4.500 godina, putujući zapadno od uralskih planina do juga finskog zaliva. Tamo se ova grupa podelila na dve populacije; jedna se nastanila u sadašnjoj Estoniji, a druga se preselila ka severu, u današnju Finsku. Kroz razlike u regionu i tokom više hiljada godina, ovi jezici su se razišli u jedinstvene jezike, finski i estonski. U srednjem veku Finska je bila pod švedskom kontrolom, što je vidljivo iz značajnog švedskog uticaja koji je danas prisutan u finskom jeziku.

Sa finskom je srodan i severno karelski jezik. Finski jezik ima nekoliko dijalekata, kao što su savo, häme, turu, itd. Mađarski jezik je najsličniji jezicima iz Ugro (ugarske grupe), sa mansijskim i hantijskim jezikom. Mansijskim jezikom se govori u severozapadnom Sibiru, između uralskih planina. Ako bismo pogledali i kroz religiju, Estonci i Finci su i po tome sličniji jer su mahom protestanti, dok su Mađari mahom katoličke vere.

Ali odakle ljudima pomisao da su finski i mađarski međusobno razumljivi jezici? Hipoteza koja tvrdi zajedničko poreklo za mađarski i finski jezik zasniva se na činjenici da postoji oko 300 reči koje dele mađarski i finski jezik. Kao na primer KRV mađ/fin (vér/veri), MASLAC mađ/fin (vaj/voi), MED mađ/fin (méz/mesi)...KUTIJA mađ/fin (l á d i k ó/l a a t i k k o), RUKA mađ/fin (k é z /k ä s i), ROG mađ/fin (s z a r v /s a r v i), VODA mađ/fin (víz /vesi)...

 ...ali ovaj broj je mizerno mali kada se ima u vidu koliko jedan prosečan jezik ima reči. U proseku više od 100.000. Moderni finski rečnik ima 210 000 reči, a sa dijalektima oko 300 000. Ova „zvanična“ verzija o „sličnosti“ finskog i mađarskog  je uglavnom jedina koja se uči u školama i na univerzitetima. Međutim, istina je i da postoji jednak ili veći broj reči koje mađarski deli sa turskim i mnogim drugim jezicima. Štaviše, antropologija, mitologija i tradicionalna muzika Mađara pokazuje mnogo veću povezanost s turskim narodom nego sa Fincima i ostalim srodnim narodima iz Urala.Čak im je i gramaatika veoma slična. Naravno, i drugi jezici imaju dosta turskih pozajmljenica, ali to ne znači da su srodni jezici iz iste porodice, već da su ti narodi dugo u nekom periodu živeli zajedno ili blizu jedni drugih.

Jezici su „živi“, razvijaju se i lepo je izučavati ih. Ja sam pročitala nekoliko knjiga o  ovoj temi, pošto je komparativna lingvistika veoma zanimljiva. Tako sam čitala istraživanja mađarskog lingviste Sajnovicsa, koji je upoređivao saami jezike sa mađarskim, kako bi dokazao da su možda, zbog tolike različitosti, pripadali možda i različitim jezičkim grupama, mada je na kraju ipak došao do toga da su, iako su različiti, ipak nastali iz istog protojezika.

Finski jezik je divan, i zna se da je inspirisao Tolkina da stvori veštački jezik kveniju. Tolkin je i nakon izlaska "Gospodara prstenova" nastavio da doteruje kveniju, jer je to bio, po rečima njegovog sina Kristofera,: "Jezik kakav je on želeo, jezik njegovog srca". Jezik kvenija se najviše oslanja na strukturu i gramatiku finskog i latinskog jezika.

Kada bismo se dotakli nekih sličnosti između mađarskog i finskog, mogli bismo da kažemo da su one skrivene negde duboko u strukturama. Samo jezgro gramatike je slično, oba jezika koriste postpozicije, kada predlozi dolaze iza reči na koju se odnose, zatim, oba jezika imaju mnoštvo germanskih pozajmljenica, koje je mađarski dobio od nemačkog, a finski od švedskog. Zatim, oba jezika imaju harmoniju samoglasnika, veliki broj padeža ( finski 15, a mađarski oko 20, estonski 14), akcenat je uvek na prvom slogu, kako u mađarskom, tako i u finskom jeziku, a pored njih, još samo u islandskom i češkom... itd. Umesto predloga kao što su u srpskom jeziku  U, OD, NA, SA... u mađarskom i u finskom jeziku imenici se dodaje sufiks, odnosno nastavak koji je drugačiji za svaki predlog. Zato se zna da su i finski, i mađarski i estonski aglutinativni jezici...a to znači upravo to, da su to  jezici u kojima se reči formiraju kombinovanjem morfema. Naziv je izveden od latinskog glagola „agglutinare“, što znači „slepiti“.

Finski

Talo - kuća

Talo-ssa ( Talossa) –u kući ( ovo „ssa“ govori o lokaciji, da ste unutra)

Talo-sta ( Talosta)-van kuće ( ovo „sta“ govori o lokaciji, da ste napolju)

Talo-i-ssa ( Taloissa) – u kućama ( ovo „i“  znači množinu)

Talo-i-hin (Taloihin) – u kuće

Talo-i-hi-nne ( Taloihinne)- u vaše kuće

Talo - i- ssa-ni ( Taloissani) – u mojim kućama

Talo-i-ssa-ni-kin (Taloissanikin) – takođe u mojim kućama

Talo i ssa-ni-kin-ko ( Taloissanikinko) –takođe u mojim kućama?

(ovo “-ko” na kraju je sufiks za postavljanje pitanja).

O tome imate u lekciji:

https://mojafinska.blogspot.com/2018/11/postavljanje-pitanja-na-finskom-za.html

Slično je i  u mađarskom jeziku...

Város – grad

Város-ok (városok) –gradovi ( ovo „ok” označava množinu)

A város-om (városom) – moj grad

A város-om-ban (városomban)- u mom gradu ( ovo „ban” označava lokaciju) ban= u

Takav sistem povezivanja koji ide u nedogled, ponekad dovodi do izuzetno dugih reči karakterističnih za mnoge uralske jezike.

Zatim, ni finski, ni mađarski, ni saami ( laponski), ni estonski, koji je najsličniji finskom, nemaju rod. U finskom se i ONA,  ON i ONO kaže jednostavno „Hän”, dok se u mađarskom, ONA, ON i ONO kaže jednostavno “ő”.Zato je Fincima, Estoncima i Mađarima zbog toga teško da nauče, recimo srpski jezik u kom postoje muški, ženski i srednji rod. Finci i Estonci doduše odlično govore engleski, pa su tu prepreku savladali  Zato se često događa da Mađari, kao znatno lošiji poznavaoci engleskog jezika na srpskom jeziku mešaju rodove i kažu “moj mama”, “on je došla”…Oni, a posebno Mađari, ne razmišljaju o rodovima jer uopšte ne poznaju tu kategoriju u svom jeziku. Zato će jedan Finac lakše naučiti mađarski jezik od recimo Italijana, jer će sa manje teškoća shvatiti logiku mađarskog jezika, i obrnuto, Mađar će lakše neučiti finski od Italijana. Međutim, čak ni ovih nekoliko sličnih momenata u oba jezika, ne može zanemariti činjenicu da su ova dva jezika međusobno skroz nerazumljiva, ali ako uzmemo u obzir nekoliko hiljada godina nezavisnog razvoja i različite istorijske uticaje, obim jezičke diverzije između finskog i mađarskog ne iznenađuje. Neke od očiglednih razlika između ova dva jezika su i one u osnovnom redosledu reči, fonologiji i vokabularu.

 Na primer, iako su oba zasnovana na latiničnom pismu, mađarski jezik ima 44 slova (a, á, b, c, cs, d, dz, dzs, e, é, f, g, gy, h, i, í, j, k, l, ly, m, n, ny, o, ó, ö, ő, p, q, r, s, sz, t, ty, u, ú, ü, ű, v, w, x, y, z, zs), dok finski ima samo 29. Sve te razlike u migracijskim obrascima i istorijama dovele su do geografske izolacije između jezičnih grupa što je zauzvrat dovelo do nezavisne evolucije jezika i kulture.

Mađarski i finski imaju i “lažne prijatelje” odnosno reči koje se u oba jezika isto pišu, a imaju drugačije značenje. Takve reči su na primer: enne, hinta, kuka, villa, apu, heti, havas… pa tako je recimo na mađarskom heti –sedmica ( nedelja), a na finskom heti  - odmah...

Međutim, i pored razlika  između ovih jezika, ugrofinski dani, odnosno finougarski ( finougrijski), obeležavaju se od 1928. godine, i razvili su se u jedan od najvažnijih događaja koji upoznaju širu javnost sa finsko-ugarskim narodima i jačaju veze među njima.

Zanimljivosti

1. Pre nego što je stvoren standardni finski jezik, finski jezik se sastojao od niza dijalekata, koji su se grubo mogli podeliti na istočni i zapadni dijalekat. Zapadni dijalekt je uglavnom onaj na kome je zasnovan standardni finski. Dijalekti se danas pretežno zasnivaju na razlikama u akcentovanju, ali izvan Finske postoji nekoliko zanimljivih dijalekata koji se zvanično smatraju različitim jezicima, iako su potpuno razumljivi sa standardnim finskim. To su karelijski jezik u Rusiji, meänkieli kojim govori finska manjina u Švedskoj i kven, kojim govori finska manjina u Norveškoj.

2. Prema odluci koju je doneo Četvrti fino-ugarski kulturni kongres u Helsinkiju 1931. godine, finnougrijski dani se održavaju svake godine trećeg vikenda u oktobru u Estoniji, Finskoj i Mađarskoj. Tokom poslednjih nekoliko godina, u to vreme se u finougarskim regionima Rusije organizuju finougarski događaji. Cilj finougarskih dana je kulturna i obrazovna saradnja između Estonije, Finske, Mađarske i finougarskih naroda koji žive u Rusiji, kao i da međusobno upoznaju srodne narode  i  ojačaju kulturnu samosvest, a poslednjih godina koncentrisani su i na moralnu podršku finougarskih naroda koji žive na ruskoj teritoriji, kako njihovi jezici i kulture ne bi nestali zbog rusifikacije ili globalizacije.

3. Najstarije finske izvorne reči su reči povezane sa prirodom, nazivima delova tela, glagoli koji iskazuju osnovne ljudske radnje i reči koje izražavaju srodstvo. Neke od najstarijih reči u finskom jeziku su: kuu-mesec, muna-jaje, koivu-breza, kala-riba, pelätä - strah, päivä-dan, nuoli- strela, pesä-gnezdo, purra-ugristi, äiti-majka, luu-kost, tuli-vatra, lumi-sneg, vesi-voda itd.

4. Kada je u pitanju etimologija, poreklo reči, najstarije pozajmljenice u finskom jeziku su indoevropske, a sledeće su baltičke pozajmljenice. Nakon baltičkih, u finski jezik su ušle germanske pozajmljenice a zatim i ranoslovenske. Reči pozajmljene iz švedskog jezika smatraju se najnovijim pozajmljenicama u finskom jeziku.

Indoevropsko poreklo reči imaju reči... omena-jabuka, mehiläinen-pčela itd. Pozajmljenice iz baltičkih jezika su tytär-ćerka, apila-detelina, kirves-sekira, harja-četka...itd. Pozajmljenice iz germanskih jezika su aalto-talas, joulu-božić, kulta-zlato...itd.Reči slovenskog porekla su pappi-sveštenik, piirakka-pita, lusikka-kašika, risti-krst ...dok su reči švedskog porekla kissa-mačka, harppu-harfa, ankka-patka, katu-ulica itd.

Eto, nadam se da sam vam malo objasnila ono što vas je zanimalo, a niste imali pravu informaciju. Shvatili ste da je odgovor da se finski i mađarski govornici međusobno ne razumeju, iako pripadaaju istoj, ugrofinskoj grupi. Odgovor je možda i u tome da je između ova dva naroda i velika geografska udaljenost, kao i to da su se ovi narodi iz iste jezičke grupe razdvojili pre oko četiri hiljade godina. Ono što je sigurno je činjenica da su oba jezika jako zanimljiva za učenje, jer  stavljaju dosta izazova pred onoga ko se upusti u tu avanturu, kao i to da su teški za učenje, ali, kada se shvate pravila, sve se može postići, ali, samo uz veliki trud.