Padeži u finskom jeziku

Dragi moji prijatelji, ljubitelji Finske, do sada smo imali 15 lekcija o finskom jeziku. Pisala sam o komparaciji prideva, glagolima, zamenicama (pridevskim, ličnim, prisvojnim, imeničkim), o slovima, potvrdnom i odričnom obliku...imali smo par kurseva o raznim situacijama (kod lekara, u kupovini), pisala sam vam o nekim pravilima u finskom jeziku, harmoniji vokala, satima, danima i o još mnogo čemu. Ovde su neke lekcije kojih se valja podsetiti, kako bismo krenuli dalje.

Danas bih počela priču o ozloglašenim finskim padežima. Mnogi se zgroze kada čuju da ih ima 15, ali ja ću se potruditi da vas uverim da oni i nisu takav bauk, mada, zbog činjenice da finski jezik ima 15 padeža, da nema predloge, rodove, kao ni članove, ima reputaciju jezika koji je veoma težak za učenje.

Finski padeži (Sijamuoto) su:

1. nominatiivi 

2. genetiivi 

3. akkusatiivi

4. essiivi

5. partitiivi 

6. translatiivi

7. inessiivi 

8.  elatiivi 

9.  illatiivi 

10. adessiivi 

11. ablatiivi 

12. allatiivi 

13. abessiivi 

14. komitatiivi 

15. instruktiivi 

Poslednja tri su u poslednje vreme sve manje u upotrebi. U baltičkom delu Finske postoji i padež Eksessiivi, ali njega nećemo objašnjavati jer se koristi retko i samo u baltičko-finskom jeziku. Verujem da ste u ovom spisku finskih padeža, zapazili i neke koje postoje i u srpskom jeziku (nominativ, genitiv, akuzativ).

Danas ću vas upoznati sa  četiri finska padeža, a to su 8. padež  Elatiivi, 7. padež Inessiivi  11. padež Ablatiivi i 9.padež Illatiivi. Ova četiri padeža sam odabrala za prve jer se često koriste i jer pripadaju istoj grupi, grupi padeža koji se zovu Paikallissijat.

Elatiivi (Elativ)

Elatiivi (Elativ) se kao padež pojavljuje u četiri jezika: erzjanskom, estonskom, mađarskom i finskom. Podrazumeva radnju kretanja izvan nečega.

Elatiivi ( 8. padež), odgovara na pitanje Mistä? - Odakle ? Od kuda?

Ako vam bilo ko postavi pitanje koje počinje sa” Mistä?”, odgovor koji ćete reći, uvek se mora završiti sufiksom -sta /-stä  izuzev u nekim prilikama kada se završava sa - Ita/ltä  ali tada je već u pitanju  padež Ablatiivi. No, to cu objasniti kasnije.

Mistä? se odnosi  na to odakle dolazite

Mistä?- Odakle ? Od kuda?

Mistä tulet?  ili Mistä sinä tulet?- Odakle dolazite?

I način: Mistä sinä olet kotoisin? - Odakle si ti ? ili  Od kuda si ti ( rodom) ?

II način: Mistä olet kotoisin? - Odakle si ? ili  Od kuda si ( rodom) ?

III način: Mistä olette kotoisin?- Odakle ste? ili Od kuda ste (rodom)? (formalno obraćanje)

Ove forme u govornom jeziku idu i ovako: ( Bez Mistä )

Olet kotoisin? - Odakle si ?  ili Od kuda si? ( rodom) ?

Primeri:

 

Minä olen kotoisin Belgiasta. - Ja dolazim iz Belgije. / Ja sam iz Belgije./ Ja sam rodom  iz Belgije.

Minä olen kotoisin Argentiinasta .- Ja dolazim iz Argentine. /Ja sam iz Argentine./ Ja sam rodom  iz Argentine.

Možete odgovoriti punom rečenicom, ili samo skraćeno. Na primer:

Olen kotoisin… Dolazim iz...( Rodom sam iz...)

Olen kotoisin Helsingistä.- Dolazim iz Helsinkija. / Rodom sam iz Helsinkija.

Olen kotoisin Belgradista- Dolazim iz Beograda. / Rodom sam iz Beograda.

Olen kotoisin Turusta - Dolazim iz Turkua./ Rodom sam iz Turkua.  (Turku - grad u Finskoj).

 

Olen kotoisin Italiasta.- Rodom sam iz Italije.

Olen kotoisin Englannista. - Rodom sam iz Engleske.

Olen kotoisin Espanjasta. - Rodom sam iz Španije.

Olen kotoisin Serbiasta. -Rodom sam iz Srbije.

Olen kotoisin Lapin pääkaupungista.- Rodom sam iz glavnog grada Laponije.

...ili samo

Englannista. - iz Engleske.

Ranskasta. - Iz  Francuske.

Yhdysvalloista. - Iz SAD-a

Suomesta. - Iz Finske.

Virosta. - Iz Estonije.

 Mistä kaupungista sinä olet kotoisin? - Iz kog si grada (rodom) ?

Oulusta - Iz Oulua.( Oulu-grad u Finskoj)

Lontoosta - Iz Londona

Pariisista -Iz Pariza

Moskovasta - Iz Moskve.

Tokiosta- Iz Tokija.

New Yorkista- Iz Njujorka.

Tukholmasta - Iz Stokholma.

Ovde obratite pažnju kada dodajete nastavke na naziv grada. Ako se osnovno ime grada završava samoglasnikom, onda na naziv grada ide samo nastavak, a ako se naziv grada  završava suglasnikom, onda se između imena grada i nastavka, stavlja slovo “i”.

Primer:

Pariisi + sta - Pariisista

New York + i + sta - New Yorkista

Jedini izuzetak je naziv za Finsku. Iako se naziv za Finsku (Suomi), završava samoglasnikom, ne kaže se Suomista, već  i prelazi u e i dobijamo Suomesta. - Iz Finske.

Kako biste napisali odakle ste, kada su u pitanju sledeće zemlje?

Islanti (Island)

Puola (Poljska)

Saksa (Nemačka)

Marokko (Maroko)

Kiina (Kina)

Intia (Indija)

Mistä tunnette toisenne? - Odakle se poznajete?

  

Mistä tulet?  Odakle dolaziš?

Minä tulen kirjastosta.- Dolazim iz biblioteke.

Minä tulen lähetystöstä.- Dolazim iz ambasade.

Minä tulen saunasta. -  Dolazim iz saune.

Minä tulen koulusta.- Dolazim iz škole.

Minä tulen metsästä. -  Dolazim iz šume.

Minä tulen elokuvateatterista.- Dolazim iz bioskopa.

ili samo...

Kirjastosta.- Iz biblioteke... itd

Iz svega ovoga sledi da sta  i stä  odgovaraju srpskom  iz.

 

Primer: Nouda paketti postista. - Preuzeću paket iz pošte.

Mistä?- Odakle ? / Postista - Iz pošte.

Primer 2: Nousen sängystä kello 7.- Ustajem iz kreveta u 7.

Mistä?- Odakle (ustaješ) ? / Sängystä.- Iz kreveta

Evo naslova jedne finske knjige... Rakkaudesta Sinulle. Prevod je..Iz ljubavi prema tebi.

Elatiivi se koristi da pokaže i materijal, razlog,  temu odnosno predmet razgovora, kao i da pokaže nečije mišljenje. Na primer:
Tyttö hymyili onnesta. - Devojka se osmehnu sa srećom. / razlog
(onnesta - sa srećom)
Pöytä on tehty puusta .- Sto je napravljen od drveta. / materijal
(puusta- od drveta )
Minusta suklaa on liian makeaa.- Po mom mišljenju, čokolada je preslatka./ mišljenje
(Minusta- Po mom mišljenju.)
Elinasta tämä on kivaa. - Po Elininom mišljenju, ovo je super./ mišljenje
(Elinasta - Po Elininom mišljenju.)
Kirja kertoo Suomesta.- Knjiga govori o Finskoj./ predmet razgovora
(Suomesta - o Finskoj.)
Minusta kaikki on hyvin. -  Mislim da je sve u redu.
Onko sinusta tämä hyvä?- Mislite li da je ovo dobro? 

Od izuzetaka postoje neki finski glagoli koji su upareni sa pitanjem Mistä?, a oni su tykätä, nauttia, ostaa,  myöhästyä, löytää, pitää. puhua. Oni idu samo uz ovaj padež i moraju se naučiti napamet.

Pokazaću vam par primera:
(Nauttia ) Nautin tästä kirjasta. - Uživam u ovoj knjizi. ( Nauttia- Uživati)
(Puhua) Me puhuimme tästä asiasta jo eile. - Razgovarali smo o tome juče. (Puhua-Govoriti)
(Tykätä) Tykkään suklaasta.- Volim čokoladu. (Tykätä- Voleti, svideti se .)

löytää + elatiivi (mistä?)

Sinä löydät linkit internetistä.

Vi ćete pronaći linkove na internetu.

Myöhästyä + elatiivi (mistä?)

Turistit myöhästyvät junasta.

Turisti su zakasnili na voz.

 

Ostaa + elatiivi (mistä?)

Mies ostaa kameran kaupasta.

Čovek kupuje video kameru u prodavnici.

Već ste videli da se reči zemalja i gradova završavaju na -sta /-stä , kada je u pitanju odgovor na pitanje Mistä? ali evo i nekih izuzetaka zemalja i gradova koje se na ovo pitanje moraju završiti na - Ita/ltä  i samo tako i mogu.

Mistä olet kotoisin? - Odakle si ? ili  Od kuda si ( rodom) ?
Olen kotoisin Venäjältä. - Dolazim iz Rusije. / Rodom sam iz Rusije.
Olen kotoisin Tampereelta. - Dolazim iz Tamperea. / Rodom sam iz Tamperea. (Tampere- grad u Finskoj.)
Olen kotoisin Rovaniemeltä . - Dolazim iz Rovaniemija. / Rodom sam iz Rovaniemija.( Rovaniemi- grad u Finskoj.)
Olen kotoisin Imatralta. - Dolazim iz Imatre. / Rodom sam iz Imatre.( Imatra- grad u Finskoj)
Olen kotoisin Vantaalta.- Dolazim iz Vante. / Rodom sam iz Vante. (Vantaa- grad u Finskoj)

Iz tog razloga, pošto se sada reči završavaju sa Ita/ltä, ovde je u pitanju padež Ablatiivi.

Inessiivi (Inesiv)

Inessiivi (Inesiv) je takođe padež lokacije. On se pojavljuje u erzjanskom, estonskom, osetinskom, mađarskom i finskom jeziku. Odgovara na pitanje Missä? - Gde ?

Ako vam bilo ko postavi pitanje koje počinje sa” Missä?”, odgovor koji ćete reći, uvek se mora završiti sufiksom -ssa/-ssä

Inače, Elatiivi (Elativ), Inessiivi (Inesiv) i  Illatiivi (Ilativ) su veoma povezani, što možete videti i na slici ispod.

U finskom jeziku  Mistä? Elatiivi (Elativ), Missä? Inessiivi (Inesiv)  i Mihin?  Illatiivi (Ilativ), mogu da označavaju nešto kao naše Gde? Međutim koriste se u različitim situacijama, u zavisnosti da li ste se negde uputili, da li se negde nalazite ili dolazite od negde. Razlikuju se po mestu i smeru radnje.
Primer: 
Vidite po nastavcima koji su padež.

Matkustan Suomeen, Ouluun. - Putujem u Finsku, u Oulu. Illatiivi    Kuda?
Asun Suomessa, Oulussa. - Živim u Finskoj, u Oulu.  Inessiivi   Gde?
Olen kotoisin Suomesta, Oulusta. - Dolazim iz Finske, iz Oulua. Elatiivi Odakle?
Laiva on laiturissa. - Brod je usidren.
Missä? -Gde? 
Gde je brod? Brod je usidren. 
Po nastavku i pitanju, vidimo da je u pitanju Inessiivi 
Leipä on kaapissa. - Hleb je u ormaru.

Olen kaupassa.-Ja sam u prodavnici.

Kirjastossa on tänään paljon ihmisiä. - U biblioteci je danas mnogo ljudi.

 

Missä sinä asut?  Gde živiš? - Asun Helsingissä - Živim u Helsinkiju.

Missä olit viikonlopuna? - Gde ste bili za vikend?

Klubissa.- U klubu

Kaupassa.- U prodavnici.

Saunassa. - U sauni.

 

Inessiivi - Inesiv može ukazivati i na vreme, vreme izvršenja radnje:( kada?)

Teen kaikki työt kahdessa päivässä. - Ja ću završiti sav posao za dva dana. 

Luen kirjan viikossa. - Pročitao sam knjigu za nedelju dana.

Pimenee kymmenessä minuutissa. - Mrak je pao za 10 minuta

Tuossa tuokiossa - U jednom trenutku.

Viime tingassa  - U poslednjem trenutku.

Syyskuussa - U septembru. 

Tulen Norjaan ensi kuussa. -  Dolazim  u Norvešku sledećeg meseca.

Inessiivi - Inesiv može ukazivati i na neku aktivnost: 

Hän oli ruoanlaitossa, kun tulimme. - Ona je spremala kada smo došli.

Inessiivi - Inesiv može ukazivati i na nešto što se dešava u određenom trenutku.

Kolme kertaa päivässä. -Tri puta na dan.

Talo - ( Kuća)   talo/ssa ( jednina)- u kući.

Talo - ( Kuća)   talo/i/ssa ( množina) - u kućama.

Množina se gradi ubacivanjem “i”.

  Od izuzetaka postoje neki finski glagoli koji su upareni sa pitanjem Missä?, a oni su käydä, olla, seisoa i viihtyä.

Käydä + inessiivi (missä?)

Äiti käy usein kaupassa. - Mama često ide u prodavnicu.

 
Käyda teatterissa- Posetiću pozorište.

Minä käyn kaupassa.- Ići ću u kupovinu.

Me kävimme Suomessa. -Išli smo u Finsku.

Inessiivi - Inesiv-ako se koristi glagol on ( ima) i to se odnosi na objekat.

Kirjassa on 50 sivua. - Knjiga ima 50 strana.

Huoneessa on 2 ikkunaa. - Soba ima 2 prozora.

 

Uputstvo kako se menjaju lične zamenice u ova tri padeža.

Illatiivi (Ilativ)

Illatiivi (Ilativ) je takođe padež lokacije, za kretanje u nešto. On se pojavljuje u erzjanskom, estonskom, inarsko-samskom, litvanskom, mađarskom. severnosamskom i finskom jeziku. Odgovara na pitanje Mihin? - Kuda?/ Kuda ideš?

Ako vam bilo ko postavi pitanje koje počinje sa ”Mihin?” odgovor koji ćete reći, završava se malo drugačije. Ilativ ima tri vrste završetka.

1. Ako se reč u nominativu završava samoglasnikom, onda se doda taj isti samoglasnik + n.

Primer: Mihin? - Kuda?

Talo - kuća. Talo +o +n  - Taloon -U kuću ( kući). (Skraćeno od “idem kući ”)

Pankki - banka. Pankki+i +n  - Pankkiin - U banku. (Skraćeno od “idem u banku”)

Puna rečenica je Menen pankkiin.- Idem u banku.

Tiistaina menen pankkiin. - U utorak idem u banku.

Kauppa - prodavnica. Kauppa+a+n -Kauppaan - U prodavnicu.

Menen kauppaan. - Idem u prodavnicu.

Järvi - jezero. järvi + i +n - järviin - Na jezero.

Recimo, ako ispred imenice stoji pridev, i on se menja po istom pravilu.

Syvä järvi. - Duboko jezero. - syvä +ä+n  järvi+i+n - Syvään järviin = U duboko jezero.

2. Ako je reč kratka, to jest, sastoji se od jednog sloga koji se završava sa dva samoglasnika, onda ide h + poslednji samoglasnik + n.

Primer: Mihin? - Kuda?

Työ - posao. Työ+h+ö+n -Työhön - Na posao.

Zatim, imenica Tajland se sastoji od dve kratke reči: Thai - land, Thai - zemlja..odnosno na finskom Thai maa ili Thaimaa. Finci prvi deo reči prepisuju a reč maa bi bila maa+h+a+n, Thaimaahan.

Thaimaahan - Na Tajland.

Mihin menet kesällä?- Gde ćeš na leto?

Thaimaahan - Na Tajland.

3.Ako se reč sastoji od nekoliko slogova i genitivna osnova se završava dugim vokalom, onda na kraju ide nastavak -seen.

Primer: Mihin? - Kuda?

Lontoo - London Genitiv od Lontoo je Lontoon, a dugi vokal u genitivnoj osnovi je oo, pa se iza njega dodaje -seen. Lontooseen- U London.

Pensas- Grm. Genitiv od Pensas je Pensaan, a dugi vokal u genitivnoj osnovi je aa, pa se iza njega dodaje -seen. Pensaaseen - U grm.

Od izuzetaka postoje neki finski glagoli koji su upareni sa pitanjem Mihin, a oni su väsyä, tutustua, vaikuttaa i tottua  idu samo uz ovaj padež. Oni se moraju naučiti napamet.

Zadatak 1. 

Odgovori pravilno.

Mihin hän menee?- Kuda on ide sada?

Posti- Pošta___________________________________

Kirjasto-Biblioteka ­­­­_____________________________

Helsinki______________________________________

Zadatak 2. ( obratite pažnju na pitanje, padež i odredite nastavak na reč u zagradi)

1. Mihin menet, kun haluat uida? (uimahalli) _____________________________________________ 2. Missä syömme? (ravintola ja kahvila) ________________________________________________ 3. Mistä tulet? (työ) ____________________________________________________________

4. Missä mummo on? (koti) __________________________________________________________

5. Mihin he menevät? (pankki) ______________________________________________________

6. Mistä he ostavat teatteriliput? (teatterikassa) __________________________________________ 7. Missä hän remontoi autonsa? (autokorjaamo) _________________________________________ 8. Mistä linnut palaavat keväällä? (etelä) ________________________________________________ 9. Missä lapset opiskelevat? (koulu) __________________________________________________

10. Mistä äiti kertoo? (hänen elämä) ____________________________________________________

 

Ablatiivi  (Ablativ)

Ablatiivi  (Ablativ) je 11. padež. Izražava pokret " s površine 'ili' iz blizine" ili "od nekoga".On se pojavljuje u erzjanskom, estonskom, inuktitutskom, latinskom, osetinskom, sanskritskom, tlingitskom, turskom, mađarskom i finskom jeziku. Odgovara na pitanje Miltä? - Odakle? Od koga?

Ako vam bilo ko postavi pitanje koje počinje sa Miltä? odgovor koji ćete reći, uvek se mora završiti sufiksom -- Ita/ltä 

Mistä tulet? - Odakle ste?

Olen kotoisin Venäjältä. - Ja sam iz Rusije.

Jednina: Maa - Zemlja / maalta-iz zemlje

Množina: Maa - Zemlja/ ma/i/lta - iz zemalja.

Juna lähtee asemalta. - Voz polazi sa stanice.

Lainaan rahaa äidiltä. - Pozajmiću novac od majke.

Joka viikko saan postikortin häneltä. - Svake nedelje dobijam razglednicu od njega.

Otan kirjan pöydältä. - Uzeću knjigu sa stola.

Tuula tulee kaupungilta.- Tula dolazi iz grada.

Pyydän sinulta anteeksi.- Molim za oproštaj od tebe.

Ablativ takođe izražava vreme, meru, a ponekad i vlasništvo nečega.

Viini on vuodelta 1879.- Vino je iz 1879. godine.

Lopetamme tältä päivältä.-Mi ćemo završiti za danas.

Maito maksaa kaksi euroa litralta.-Mleko košta 2 € po litru.

Read More

Ukusno finsko leto

Juče, 21. juna,  na severnoj zemljinoj hemisferi počelo je leto. Neko ga voli, neko ne, i to najviše zbog nesnosnih vrućina, ali, bilo kako bilo, ono je tu, sa svim svojim vrlinama i manama.

O letu u Finskoj pisala sam najmanje pet puta tokom ovih pet godina, od kada pišem o mojoj Finskoj, pa se neću vraćati na priče o tome kada i kako dolazi leto  od juga do severa. Ovaj put ću vam pisati o tome kako leto utiče na Fince.

Stranci uvek misle da Finci jedva čekaju leto samo zbog toga jer su željni sunca, koje se nekako krije od njih skoro pet meseci tokom zime. Da, ima i toga, ali verujte mi, Finci bi se pre odrekli sunca nego onih drugih stvari koje leto donosi a koje za Fince imaju kultni status. Tu je na prvom mestu hrana, verovali ili ne.

Kod Finaca važi ono da je “leto došlo onda kada stigne omiljeni uudet perunat, a ne kada to kalendar pokaže. Uudet perunat je u bukvalnom prevodu “novi krompir”. Ovaj novi krompir se jede blago obaren, a kuva se u vodi u kojoj ima soli i mirođije, kome se na kraju doda i malo putera, i to se onda jede kao nezaobilazni prilog uz mariniranu haringu, sos od pečuraka ili meso sa roštilja i salatu. To tokom leta viđate u finskim domovima isto koliko i hleb u nekom domu u Srbiji, znači...jedu ga svi. On se bere u svom ranom periodu sazrevanja dok je još mali i pravi je delikates. Tardicionalno se sprema ovako: Uzme se kilogram ovog malog, okrugnog, novog krompira, prelije se sa tri litre hladne vode i doda se oko 70 grama ( da, da, baš toliko) soli. Bitno je napomenuti da se ovaj krompir ne ljušti. Kada voda provri, kuva se još 15 minuta, a zatim se skloni sa vatre, doda veza mirođije, poklopi i ostavi da odstoji još deset minuta. Nakon toga, kada se uverite da su fini, meki i mirišljavi, doda se malo putera, sitno seckan mlad luk, sveža mirođija i šta već po želji.

uudet perunat link

Link

Ono što je Fincima simbol leta, pored ovog krompira koji ima savršen ukus, a nije ni nalik našem mladom krompiru, su i nezaobilazne grillimakkara (roštiljske kobasice), koje se tokom leta jedu u nenormalnim količinama, i uvek samo sa roštilja. Da Finci ne jedu mnogo povrća, bobičastog voća i ražanog hleba, pitam se kolike bi im bile masnoće u krvi. Finsko leto nije leto bez ovih debelih, ukusnih kobasica, koje se specijalno prave za roštilj a koje se uvek jedu uz senf i uz pivo, naravno. Svi Finci ih obožavaju, od najmlađih do najstarijih. Naravno, mogu da se kladim da bi Finac pre hteo da se tokom leta odrekne sunca nego piva, kobasica i novog krompira.

grillimakkara

Leto bez borovnica? Ne, nikako. Tokom jula i avgusta borovnice su toliko rasprotranjene širom Finske, da Finci u šali kažu da im zemlja iz vazduha,  u ovom periodu deluje kao plava fleka...što zbog plavih jezera  ( u Finskoj ih ima oko 190.000), što zbog plavetnila pod obiljem borovnica. Finci od njih prave pite, džem, sve i svašta...ali bez borovnica u mleku, ni jedan Finac ne započinje dan. To je nešto najomiljenije. To mi miriše na detinjstvo. Pored borovnica, leto se ne može zamisliti i bez barskih kupina, koje rastu samo u mom delu zemlje, u Laponiji. Te sočne, kisele, kremaste i narandžaste lepotice su nešto što se željno čeka, posebno na pijacama u južnom delu Finske, jer tamo ne uspevaju. Jagode se jedu uz pavlaku ili sladoled. Ne znam zašto. To kao da je neko nepisano pravilo u Finskoj. Možda niste znali, ali jagode u Finskoj koje nevereovatno dobro uspevaju, zbog obilja severnog sunca u ovo doba godine, jagode su neuporedivo sočnije, crvenije i slađe od ovih jagoda koje jedemo recimo u Srbiji.

Ono što kod nas u finskoj Laponiji raste, i nigde više, a Finci ga obožavaju je i poseban laponski krompir puikula..nešto kao krompir sa ukusom badema. Ja ga obožavam, a uvozi ga i EU, sa zaštićenom oznakom poreka, kao krompir iz Laponije. On se sprema na specifičan način, samo kuvanjem na pari, a ne direktnim kuvanjem u vodi. Pored krompira, topla letnja supa od graška je nezaobilazna tokom leta. 

Puikula

Ne možete ni zamisliti kolika količina bobičastog voća preplavi Finsku svake godine. i pored toliko branja i svega, Finski stručnjaci su procenili da se u Finskoj jedva ubere 5-10%. Tolike su te količine. Jedan divan slatkiš, poslastica koju Finci obožavaju tokom leta je i muurinpohjalettu, koju sam kao mala tamanila, a i sada ih volim. To su palačinke od heljdinog ili ječmenog  brašna koje se prave u velikom tiganju, napolju, na otvorenom plamenu, tako da im ivica bude hrskava. Preko njih ide divan krem od slatke pavlake pa preko njih sočne jagode....raj!!! Ukoliko vam je potreban recept, evo vam moj originalni...Umutite ½ l punomasnog mleka sa dva jajeta, prstohvatom soli i prstohvatom šećera. Zatim u to dodajte dve pune šolje brašna od heljde ili ječma (ja stavljam jednu šolju pšeničnog i jednu šolju heljdinog brašna) i 50 gr istopljenog putera. Testo zatim mora da odstoji dva-tri sata. Pripremam ih uvek na okruglom limu koji mi stoji iznad otvorene vatre...odn. zapalim vatru, sa jedne i druge strane poređam cigle ili blokove, preko stavim okrugli lim i na njima pečem palačinke u veličini koju ja želim. Bitno je da dobiju divnu smeđu boju sa obe strane i da budu tanke. Probajte, izuzetno su ukusne.

muurinpohjalettu

Pored hrane, zadovoljstva koja leto donosi Fincima su i lakši koraci i preplanula lica. Zaista znam taj osećaj kada posle višemesečnog gaženja po snegu, bilo utabanom ili onom dubljem, korake zamahnete po travi ili čistom asfaltu. Noge vam nekako dođu laganije, osećate se kao košuta. A ten? Pa zamislite Fince koje inače imaju svetao ten, kakva im je koža lica posle skoro pola godine bez sunčeve svetlosti. Hm, nekako sablasno beo. Iz tog razloga, tokom tih par letnjih meseci kada sunce ne zalazi ni tokom noći, Finci poprimaju zaista neku zdraviju boju i lepše izgledaju, a još ako se uzme u obzir da su Finci tokom leta kao “pušteni s lanca” jer ne ulaze u domove, osim kada spavaju, onda vam je sve jasno. 

link

Aurinkolahti plaza, Vuosaari link

Kada kažem da zaista žive samo napolju tokom letnjeg perioda, to bukvalno i mislim. Svi Finci imaju godišnje odmore tokom leta, a tada su svi van grada u svojim vikendicama pokraj jezera, pa se po ceo dan bave sportom, sunčaju, pecaju, plove čamcima, čitaju, kupaju, roštiljaju i uživaju, a sve nekako u preteranoj varijanti kako bi valjda akumulirali mnogo, mnogo energije, koja im je u zimskom periodu u sleep modu.  Iz tog razloga, tokom dugih meseci arktičkog leta kada sunce nikada potpuno ne zalazi, u fenomenu poznatom i kao “bele noći”, Fincima se menja i stanje duha. Doduše, u onakvoj lepoti, kada ima sunca u izobilju a bez vrućina i sparnih dana, sa prijatnih 22-23 °C, a u onakvom zelenilu prirode i plavetnilu neba i jezera, ne može se ne uživati. Uzgred, znate li onaj osećaj kada pomislite kako biste voleli da zbog mnogobrojnih obaveza dan traje duže...e, baš zbog tog vizuelnog produženja dana, usled veoma duge obdanice, uvek imate utisak da imate vremena za sve. Kada su u pitanju letnje temperature u Finskoj, Finci se veoma šale oko toga pa je jedna od  šala i ova: "Jesi li čuo da će za vikend biti 30 °C?  Da, da...15 °C u subotu i 15 °C u nedelju. "

Ovo je i vreme kada se vrlo mala deca bacaju u vodu i uče da  plivaju. U Finskoj ako dete sa dve godine ne zna da pliva, to je isto kao i kada sa sedam godina ne zna da govori, pa iako je u junu temperatura jezera ispod 20 °, deca se čeliče i navikavaju na hladno, kako bi jačala svoj imuni sistem.

Buđenje prirode na severu, tokom leta je impresivna predstava: desetine hiljada ptica selica stiže sa juga zemlje do gnezda i sve vrvi od života. Za razliku od zemalja gde vrelo sunce suši vegetaciju i prži travu koja je već u julu kao slama,  Finska  ostaje zelena tokom celog leta. U gradovima, tišina često iznenadi posetioce. Čak i glavni grad Helsinki je u ovom periodu veoma pust. Posebno je mirno od kraja juna do početka avgusta. To je vreme kada većina Finaca uživaa u svojih četiri do šest nedelja letnjeg odmora u miru sela, po mogućstvu na obali pored jezera. 

Finska ima pet miliona stanovnika i milion letnjikovaca pokraj mnogobrojnih jezera, što govori da skoro svaka porodica ima svoju letnju kuću daleko od gradske vreve, a svaka letnja kuća svoju saunu u kojoj Finci svakodnevno čiste svoj um i telo.

Ako dođete u Finsku tokom leta, genijalno je iznajmiti auto, pustiti muziku i ploviti kroz nepregledna prostranstva sa magično lepom prirodom i to na odličnim  putevima na kojima nikada nema gužve, jer u Finskoj to ne postoji. Zamislite samo da pustite Sibeliusa ili Kaskija dok vas u kasnu noć preliju crveno-žute boje severnog ponoćnog sunca.

Finska je tokom leta nešto posebno. To vam sa sigurnošću tvrdim. U vreme brzog životnog tempa retkost je ono što se najviše ceni, a to su onaj mir i tišina svojstveni samo finskim nepreglednim prostranstvima. U Finskoj ćete definitivno imati prostor za disanje i vreme za sanjanje. To vam obećavam.

 Pozdrav od Tarje...

FOTO FLICKR

Read More