Često mi se
obraćaju čitaoci ovog bloga sa sugestijom da pišem na neku temu koja njih
zanima. Ovaj put ispunjavam želju Nadi, vernoj čitateljki ovih finskih priča.
Ona je poželela da pišem o nacionalnim parkovima Finske i da joj dam sugestiju
za posetu nekom od njih.
Pa
ovako...verovali ili ne, u Finskoj postoji 39 nacionalnih parkova.
Finski
nacionalni parkovi su zapravo zaštićena područja sa jedinstvenim prirodnim
karakteristikama. Osnovna funkcija nacionalnih parkova je zaštita prirode i pod
uslovom da se neka osnovna pravila ponašanja poštuju, svako može slobodno
boraviti u njima. Osim uživanja u krajoliku i uočavanju raznih životinja i
biljaka, parkovi nude idealne mogućnosti za rekreaciju i razne aktivnosti na
otvorenom.
U Finskoj je
prvi nacionalni park ustanovljen tek 1938. godine, i to tek nakon 60
godina duge javne rasprave o ovom pitanju. Posle Drugog svetskog rata bilo je
samo dva nacionalna parka, i to Pyhätunturi i Pallas-Ounastunturi,
kao i dva prirodna rezervata prirode, Malla i Pisavaara. Smatralo se da
nacionalni parkovi treba da služe da ljudi uživaju i relaksiraju se u prirodi,
a prirodni rezervati da se koriste u naučne svrhe. Danas u Finskoj ima 19
prirodnih rezervata.
Iako je
Finska imala težak zadatak da obnovi svoju infrastrukturu posle Drugog svetskog
rata, uspostavljanje novih zaštićenih područja je takođe smatrano zadatkom od
nacionalnog značaja. Tako je drugi set nacionalnih parkova ustanovljen
1956. godine, a to su bili: Rokua, Liesjärvi, Petkeljärvi, Linnansaari,
Pyhä-Häkki, Oulanka i Lemmenjoki.
Treći talas
formiranja nacionalnih parkova desio se 1982. godine. Tada je proglašeno još 11
nacionalnih parkova: Helvetinjärvi, Patvinsuo, Salamajärvi, Hiidenportti,
Riisitunturi, Isojärvi, Suomenlahti, Kauhaneva - Pohjankangas, Lauhanvuori,
Seitseminen i Tiilikkajärvi. Ostali su nastali 1983, 1989, 1990, 1991,
1993, 1994, 1996, 2000, 2003, 2005, 2011 i poslednji 2014 Etelä-Konneveden,
koji je za sada najmlađi nacionalni park u Finskoj.
Već ste iz
mojih tekstova mogli da shvatite koliko je Finska obdarena netaknutom prirodom,
divnim jezerima, šumama...a Finci to veoma umeju da cene. U Finskoj ogroman
broj stanovništva živi u gradskom području, a skoro svi oni imaju obavezno i
kuću u prirodi gde vole da provode svoje vikende i godišnje odmore. Ono što sve
strance oduševljava u Finskoj je to, da se te kuće u prirodi obavezno stapaju u
ambijent svojom drvenom građom, jednostavnim stilom bez gipsanih lavova, anđela
i ostalih kičerajskih rekvizita i tako ne remete ni u jednom pogledu onaj divan
prizor. Finci znaju kolika je dobrobit prirode na ljudsko zdravlje. Vreme
provedeno u prirodnom okruženju povećava fizičku aktivnost jer nas priroda mami
da se pokrenemo. Priroda nas revitalizuje i pomaže nam da se oporavimo od
stresa, poboljšava koncentraciju, imunitet, krvnu sliku, cirkulaciju...reguliše
krvni pritisak, poboljšava san. Uopšte, aktivnost u prirodnom okruženju
poboljšava naše društveno blagostanje i osećaj zajedništva: Imamo pozitivnije
stavove prema drugim ljudima i naše raspoloženje se brzo poboljšava.
Ne bih ni da
spominjem koliko je boravak u prirodi bitan za pravilan rast i razvoj dece.
Nije dovoljno da dete samo bude na igralištu ispred zgrade, da se ljulja na
ljuljašci i bude na “svežem gradskom” vazduhu...veoma je bitno da, kad god je
to moguće, boravi u prirodi, jer priroda je najbolje igralište. U poređenju sa
unutrašnjim prostorijama, divan prirodni ambijent prirodno podstiče decu da
budu fizički aktivna: da se popnu, skoče, potrče i koriste svoju maštu.
Sve ovo je važno za razvoj deteta. Motoričke veštine pomažu deci da uče, budu
kreativna i da postanu bolji u rešavanju problema. Priroda smanjuje
uznemirenost a formiranje jake veze sa prirodom tokom detinjstva pomaže im da
postanu bolji ljudi.
Sada bih vam ukratko prikazala nekoliko nacionalnih parkova
u Finskoj, a ostatak sledi u sledećem tekstu.
1. Nacionalni park Arhipelag (Saaristomeren
kansallispuisto) - Saaristomeri
Nalazi se na jugozapadu Finske.
Odlikuju ga mnogobrojna stenovita i šumovita ostrva u Baltičkom moru. Mnogi se
slažu da je to jedan od najlepših i najvećih arhipelaga na svetu. Arhipelagom
dominiraju ili veća ostrva sa rustičnim selima, šumska ostrva ili
vetrovito-stenovita ostrva. Ima ih oko 2000. Na kom god da ste ostrvu,
pogled ide ka otvorenom moru.
Kada ljudi odluče da posete ovaj
nacionalni park, veoma je bitna činjenica da ovde ima mnogo vila i
vikendica po ovim ostrvima, a turisti se najviše odlučuju za ostrva Korppoo, Jurmo,
Nauvo, Parainen, Houtskari i Kemiönsaari.
Ovde je more relativno mirno,
pa jedrilice, kajaci i motorni čamci klize po kristalno čistom moru.
Takođe, ovo je odlično mesto za ribolov.
Ako vam na moru smeta slana voda, ovde na Baltiku, a posebno
na arhipelagu, voda je tek malo slankasta, odnosno skoro je slatka, jer je
salinitet tek 0,6%. Bilo kako bilo, priroda je predivna ¸ a ono što je ovde
veoma zanimljivo je i to što se skoro samo ovde može naći pyöriäinen
(perajasta
pliskavica) .
2. Nacionalni park Lemmenjoki (Lemmenjoen kansallispuisto) - Lemmenjoki
Lemmenjoki je sa svojom površinom od 2 850
km², definitivno najveći nacionalni park u Finskoj i jedan od najvećih u Evropi. Nalazi se
na krajnjem severu finske Laponije. Pripada dvema opštinama, Inari i Kittilä.
Lemmenjoki nacionalni park se graniči sa Övre Anarjokka nacionalnim parkom u
Norveškoj.
Sam naziv Lemmenjoki potiče od sami reči “Leammijohka”, što znači “Topla
reka”. Inače, ovaj nacionalni park najviše privlači planinare¸ kao i one koji
vole da tragaju za zlatom...da, dobro ste čuli...
Zlatna
groznica na reci Lemmenjoki započela je 1950. godine kada su lokalni
stanovnici, braća Ranttila, pronašla prvi zlatni grumen.. i danas svako leto
kopači zlata pronađu zlatni grumen čak i do 50 grama težine. Pored zlata, ovaj
park krase i mrki medvedi, suri orlovi i losovi, što samo govori o pitomoj
divljini prelepe Laponije.
 |
Lemmenjoki - foto Jonáš Gaigr
|
 |
Lemmenjoki - foto Kristin
Repsher
|
 |
| Lemmenjoki |
 |
Lemmenjoki - foto Mika
Mäkeläinen
|
 |
Lemmenjoki - foto Mika
Mäkeläinen
|
3. Nacionalni park Petkeljärvi (Petkeljärven kansallispuisto)- Petkeljärvi
Nacionalni
park Petkeljärvi se nalazi u Sevrnoj Kareliji na samoj granici sa Rusijom.
Osnovan je 1956. godine i on je ujedno i najmanji nacionalni park u
Finskoj sa površinom od svega 6 kilometara kvadratnih. Pogodan je za posetioce
svih uzrasta tokom cele godine. Petkeljärvi i njegova neposredna okolina
su pogodni i za posetioce sa otežanim kretanjem.
 |
| Foto Heikki Räsänen |
 |
| Foto J. Parkkinen |
 |
| Foto tea karvinen |
4. Nacionalni park Ekenäs arhipelag (Tammisaaren saariston kansallispuisto) - Tammisaari
Nacionalni park
Ekenäs arhipelag sa svojim mnogobrojnim ostrvcima blizu otvorenog mora je prava
lepota koja privlači prave ljubitelje prirode. Do njega se može doći samo
vodenim taksijem ili čamcem. Spada u zaštićno područje Finske. Sam nacionalni
park se nalazi u zapadnom delu Uusimaa regiona, vodene površine su
zastupljenje 90 %, a jedina kopna predstavljaju 4 mala stenovita ostrva: Älgö,
Modermagan, Jussarö i Fladalandet. Park je osnovan 1989 godine i zauzima
površinu od 52 kvadratna kilometra. Tokom leta postoje organizovane ture
obilaska.
Ovaj
nacionalni park sam obišla više puta i jedan je od mojih top 5. O njemu
sam već pisala OVDE, pa možete pročitati i
upoznati se sa lepotama ovog arhipelaga.
 |
| Ekenäs Archipelag- Foto H-E Nyman |
 |
| Ekenäs Archipelag- foto- Anssi_V |
 |
| Ekenäs Archipelag- foto- Anssi_V |
5. Nacionalni park Liesjärvi (Liesjärven
kansallispuisto) Liesjärvi
Nacionalni park Liesjärvi osnovan je 1956. godine a
nalazi se u brdovitom delu Tamele. U pejzažu dominiraju izvijene obalske linije
četiri postojeća jezera i dve močvare. Pošumljeno je preko 31 km obalskog
prostora. Skoro čitav nacionalni park je pokriven gustim šumskim zajednicama,
pa i na omanjim tresetištima. Više od polovine prostora zauzimaju šume omorike,
a više od jedne trećine su stabla stara i preko 150 godina. Šumske zajednice i
obalske zone utočišta su velikom broju detlića i veverica.
 |
| Foto: Jari Kostet |
6. Nacionalni
park Oulanka (Oulangan kansallispuisto) - Oulanka
Nacionalni
park Oulanka je jedan od mojih Top 5 nacionalnih parkova u Finskoj. koji
sam posetila minimum deset puta. Iskreno, ako ih uporedim sa još ostala četiri,
ne bih znala na koje mesto da ga stavim. Najjednostavnije rečeno, svi bi bili
na prvom mestu...a koja su preostala četiri, videćete ako budete pročitali
tekst do kraja. Oulanka, taj raj na zemlji, prostire se duž dve oblasti
Finske... duž Severne Ostrobotnije i duž (pa gde bi drugo) moje Laponije,
odnosno južnog dela Laponije. Naslanja se jednim delom na samu granicu sa
Rusijom, gde se nastavlja kao Paanajärvi Nacionalni park. Park je osnovan 1956.
godine. Oulanka je prvi finski nacionalni park, koji je postao deo Svetske
fondacije za prirodu (World Wide Fund for Nature, WWF)
 |
| Foto Teemu Tretjakov |
U ovom parku se nalazi i istraživacki centar
Univerziteta Oulu, koji je uključen u međunarodno-istraživački rad vezan za
aero zagađenje, zagađenost tla, kao i sprečavanje negativnih uticaja na biljni
i životinjski svet.
 |
| Foto: Raino Lampinen |
Kroz
park protiče reka Oulankajoki, koja se dalje uliva u Belo more, i na čijem se
toku obrazuje par vodopada. Na nekim mestima možete videti brzake i slapove,
kao što su Kiutaköngas, Taivalköngas ili Jyrävä.
 |
| Oulanka - foto wilderness |
 |
| Oulankajoki |
Severni
deo parka čine velike tresetne površine, od posebnog značaja za zaštićene
životinjske vrste datog prostora, kao što je mrki medved.
Ljubiteljima planinarenja od srca preporučujem stazu Karhunkierros, ili na
finskom "Medveđi prsten", koja je jedna od najboljih pešačkih staza u
Finskoj, dužine impresivnih 80 km. Staza vodi do velikih i udaljenih područja,
pa morate zaista biti dobro pripremljeni i u odličnoj kondiciji za to. Najbolje
vreme za posetu Nacionalnom parku Oulanka je bukvalno tokom cele godine, jer je
ovde tako nestvarno lep krajolik. Putem ćete videti neke prirodne kolibe koje
služe kao skloništa za jednu noć, koje su potpuno besplatne za korišćenje, ali
tokom sezone mogu biti pretrpane turistima, pa je zato dobra ideja i da
ponesete šator. Sve staze za planinarenje su dobro označene, pa i nije potrebno
imati svoju kartu, dovoljan vam je jednostavan raspored koji možete dobiti u
informativnom centru. Nikako nemojte zaboraviti sprej protiv insekata.
Tokom šetnje kroz park u određenom delu godine možete prikupiti mnogo jagoda,
kupina, borovnica, močvarnih jagoda i pečuraka
Ako je "Medveđi prsten" preduga staza za vas,
imate i stazu "Mali medveđi prsten", koja je 12 km duga, a koja
vodi do prelepih slapova Myllykoski i Jyrävänjäri. Moguće je proći ovaj krug u
roku od pet do šest sati.
 |
| Foto Seppo Ulmanen |
Oulanka je takođe vrlo bogata životinjskim vrstama. Ovde se
mogu naći vuk, ris, tvor, lasica, jazavac, lisica, mrki medved, jelen, los,
sibirski divlji sob...Na tragove medveda, vuka i ostalih vrsta možete
naići veomo često, ali morate biti srećnici pa da ugledate neke od njih i to
uglavnom zbog toga što su skriveni duboko u šumi izvan označenih staza.
Park ima i mnogo retkih vrsta ptica... sibirske ševe, sove, orlove i mnoge
druge, a reke su prepune lososa.
Oulanka je jedinstvena i po tome što je park ostao u
netaknut od ljudske ruke više od 100 godina, a to se vidi po tome jer se u ovom
parku ne može videti nikakvo ljudsko delovanje, pa čak i kada su prirodne
kolibe u pitanju jer su njih napravili prvi stanovnici ove oblasti, Sammi
narod oko 1930. godine.
Mnoge vrste biljaka se pojavljuju
samo na određenim mestima. Bogatija tla su prekrivena smrekovim i borovim
šumama, dok su visoki borovi i mešovite šume uglavnom na stenama.
Roze-bela kalipso orhideja, zaštitni znak parka, retko se može sresti na drugim
mestima.
Nadam se da sam vam probudila želju
da posetite Oulanku.
7. Nacionalni park Nuuksio (Nuuksion
Kansallispuisto)-Nuuksio
Nuuksio nacionalni park se nalazi
u Uusimaa regionu blizu glavnog grada i još bliže gradu Espoo. U ovom
nacionalnom parku se nalazi jedinstven prirodnjački centar Haltia, koji je
poznat po tome jer je to prva javna zgrada u Finskoj izgrađena u potpunosti od
drveta, kao kombinacija divnog arhitektonskog dizajna i
najsavremenijih ekoloških rešenja.
Haltia je prva velika javna
građevina u Finskoj koja je u potpunosti sagrađena od unakrsno lameniranih
drvnih elemenata. Ovi robusni elementi su većinom obučeni daskama finske
smreke – tamno smeđe spolja i svetle iznutra, baš kao i samo drvo.
Strateški postavljeni prozori i balkoni pružaju prekrasan pogled na jezero,
okolnu borovu šumu i šumarke breza iz izložbenih soba centra, restorana i
drugih prostorija. Krov zgrade je doslovno zelen, prekriven biljkama koje će
upiti ugljenik, sunčevu svetlost i kišu.
Jezero Pitkäjärvi i Nuuksio nacionalni park počinju odmah iza ovog prirodnjačkog
centra. Park je prepun breza i četinara. Ima 43 mala jezera.
 |
| Haltia |
8. Nacionalni park
Koli (Kolin kansallispuisto) - Koli
Ja ovako zamišljam raj na zemlji.
Znači, shvatili ste da je i on u mojih Top 5, iako bi po mom
senzibilitetu mogao da bude i moj totalni favorit. Nacionalni park Koli se
nalazi u oblasti Severne Karelije blizu mesta Joensuu, Lieksa i Kontiolahti, a
na obali jezera Pielinen. Koli je verovatno jedini nacionalni park u Finskoj
koji je inspirisao sve značajne umetnike Finske, od kompozitora do slikara kao
što su Sibelius, Juhani Aho, Eero Järnefelt. Ilmari Aalto...U ovom delu Finske
su nešto toplija leta nego u Helsinkiju i nešto hladnije zime, ali ekstrema i
nema.
Najposećenija atrakcija ovog nacionalnog parka je
vidikovac Ukko-Koli sa kog se pruža čaroban pogled na jezero i ceo park. Tokom
leta ovde rade i panoramski liftovi. Koli je i poznato skijalište u koje dolaze
turisti iz celog sveta. Jedino su padine Ukko-Koli, Akka-Koli i Paha-Koli
zabranjene za spust i skijanje jer se tako čuvaju ovi divni prirodni
vrhovi.Tokom svih godišnjih doba postoji odličan put kojim se stiže autom do
Kolija, a tokom zime kada se jezero zaledi, postoji i 7 km dug put preko leda,
koji polazi od Vuonislahtija i znatno skraćuje putovanje. Najpopularnije skijalište
je Loma-Koli. Brizu vidikovca Ukko-Koli nalazi se i hotel a ovde postoji i
mnogo brvnara za iznajmljivanje kao i kamp oblast u Kopravaari udaljenoj oko 7
km od Kolija.
 |
| Eero Järnefelt |
 |
| Koli - panoramski lift - izvor Wiki |
9. Nacionalni park Pyhä-Luosto
(Pyhä-Luoston kansallispuisto) - Pyhä-Luosto
Pyhä-Luosto je još jedan park iz
onih mojih Top 5. Naravno, ne zato jer se nalazi u Laponiji i jer sam ga obišla
mnogo puta, već zato jer je zaista poseban. Kao što rekoh, ovaj prelep
nacionalni park se nalazi u Laponiji, u njenoj istočnoj oblasti gde su mesta Sodankylä,
Pelkosenniemi i Kemijärvi . Ovaj park je zanimljiv jer je i najstariji i najmlađi.
Znam da se pitate sad kako je to moguće, ali verujte mi da je tako...naime, Pyhä-Luosto
je nastao spajanjem dva parka. Nacionalni park Pyhätunturi je nastao daleke
1938. godine, ali mu se 2005. godine pridružio i Luosto, pa je iz toga
nastao današnji Pyhä-Luosto.
Savršen je
za porodice sa decom, a ima i divnih obeleženih staza pogodnih za jednodnevne i
višednevne izlete, onih od 4 km dužine do onih od 45 km. Za porodice sa decom
preporučujem stazu Tunturiaapa koja se nalazi na 1 km udaljenosti od centra
Naava, a sama staza je označena plavim kvadratima na stablima drveća duž staze.
Osim što je priroda fascinantna, ovde ima i mnogo borovnica koje uspevaju sve
do kasne jeseni. Za one koji vole istoriju, preporučujem da posete centar Naava, koji ima mnogo
zanimljivih izložbi o ovoj oblasti, o
geologiji, kulturi naroda koji tu živi...a tu je i kafe Loimu, ako ogladnite
ili poželite da se okrepite.
10. Nacionalni park Pallas-Yllästunturi
(Pallas-Yllästunturin kansallispuisto) - Pallas-Yllästunturi
Ovaj treći
po veličini nacionalni park, Pallas-Yllästunturi, nalazi se na severu
Finske, u Laponiji, blizu granice sa Švedskom. Status nacionalnog parka ima od
2005. godine, kada su spojeni Nacionalni park Pallas-Ounastunturi i
zaštićena oblast, prirodni rezervat Ylläs-Aakenus. Nalazi se u predelu gradova
Enontekiö, Kittilä, Kolari i Muonio. O njemu sam već pisala OVDE. Naročito je popularan
među planinarima i ljubiteljima skijanja. Ovde postoji mnogo planinarskih
staza, raznih nivoa težine, i to ukupno 350 km. Najpopularnija
staza je Hetta–Pallas¸ duga 55 km, a najviša tačka ovog parka je vrh
Taivaskero visok 810 m. Ima 63 padine za spust od kojih je najduža 3 km.
 |
| Foto .holidayclubresorts |
Nastaviće
se...
Posts
