Iako
jezička i manjinska politika nije u nadležnosti Evropske unije, već
zemalja
članica, Evropska unija ima pravne obaveze u ovoj oblasti, budući da su
jezička i manjinska prava garantovana poveljom o fundamentalnim pravima
Evropske unije.
Finska
je jedna od vodećih zemalja u svetu kada je reč o zakonodavstvu u oblasti
jezičkih prava i jezičke politike. Ima jedan od najjačih jezičkih zakona na
svetu i primer je dobre prakse.
U
Evropi, većina zemalja službeno je jednojezična. Kao što znate, u Finskoj su
zvanični finski i švedski jezik. Finski jezik, kojim govori 92 % populacije u ovoj zemlji, pripada ugro-finskoj podgrupi
uralskih jezika. To je jedan od četiri (finski, estonski, mađarski i malteški),
od ukupno 24 oficijelna jezika u Evropskoj uniji, koji nije indo-evropskog porekla.
Švedski jezik u
Finskoj govori samo oko 5% populacije švedskih Finaca, ali je i pored toga, švedski
ipak drugi zvanični službeni jezik u Finskoj. Preostali govore saami jezikom, od kojih se u Finskoj najviše koriste severni saami, Inari saami i Skolt saami jezici, koji su finskim
ustavom zaštićeni jezici Sammi
naroda, autohtonog naroda severne Evrope, čija je postojbina Laponija. Pored
saami jezika, u Finskoj su ustavom zaštićeni još i finski romski i finski znakovni
jezik.
Finski znakovni jezik se obeležava sa SVK (skraćenica od "suomalainen viittomakieli" što u prevodu znači "finski znakovni jezik".
Evidentno je da su finski sociolingvisti, antropolozi, lingvisti,
sociolozi i drugi pripadnici akademske zajednice ukazali na
društvenu odgovornost i
obavezu da rade na očuvanju ugroženih jezika, što je država Finska prepoznala
kao bitno i korisno.
Dvojezičnost
pa i višejezičnost na državnom nivou, uprkos staro-evropskim romantičarskim
modelima zasnovanim na postulatu „jedna
država - jedan jezik - jedna nacija“, predstavlja svetsku realnost,
odnosno pravilo a ne izuzetak, jer praktično danas ne postoji državni
entitet u svetu koji je potpuno
jednojezičan.
Rekli
smo da je u Finskoj, ustavom zaštićen i jezik finskih Roma. Kada su finski Romi
u pitanju, romska naselja kakva se viđaju na Balkanu, u Finskoj ne postoje. Na
ulici recimo nije moguće videti sakupljače sekundarnih sirovina. Proces integracije
Roma, kojih ima oko 10 000, počeo je 60-ih godina prošlog veka. Obrazovani su i
bave se uobičajenim zanimanjima. Svesni su da je njihov položaj mnogo bolji u
odnosu na balkanske Rome, ali diskriminacije ipak ima, doduše ne često, međutim,
kada se i javi problem diskriminacije, država reaguje medijacijom, a kazne za
povrede prava idu i do više hiljada evra.
S
tim u vezi, iako u Evropskoj uniji čak 500 hiljada ljudi koriste znakovni jezik
kao prvi jezik, samo su Finska i Portugalija
ustavom zaštitila ovaj znakovni jezik.
Bilingvizam
je u Finskoj prisutan više od devet vekova. Punih 700 godina, Finska je
bila
integralni deo Švedskog kraljevstva, a finski jezik je postao priznat
tek nakon
1809 godine, kada je potpala pod vlast Rusije. Finski jezik je dobio
status kao i švedski jezik tek 1892 godine. dok je nezavisnost dobila
1917 godine, a
već u prvom ustavu, dve godine kasnije, pominje se i švedski uz finski,
kao zvanični jezik.
Danas
ustav Finske podrazumeva da su finski i švedski nacionalni jezici u Finskoj. Uz
to, u ustavu stoji i specijalna obaveza da se zaštite, kako sam već i
napisala, saami jezici, finski romski i
finski znakovni jezik. Osim toga, postoji i jezički akt za finski i švedski,
jezički akt za saami jezike, a od poslednjih par godina i akt za znakovni jezik. Međunarodni sporazumi o
jezičkim pravima takođe obavezuju Finsku, a među njima su, osim deklaracije
Ujedinjenih nacija, pre svega dokumenti nastali pod okriljem Saveta Evrope: Evropska
povelja o regionalnim i manjinskim jezicima i Evropska konvencija o zaštiti
nacionalnih manjina. Njihovo sprovođenje prati komitet ministara Saveta Evrope,
ali je Evropska unija i te kako zainteresovana za to, da li se zemlje članice
ponašaju u skladu sa njima.
Povelju je Finska usvojila 1998. godine. Finska je
takođe potpisnica i Nordijske jezičke konvencije koja garantuje prava
građanima nordijskih zemalja da koriste
svoj jezik u drugim nordijskim zemljama. Evropska unija u
svrhu integracije svih
svojih stanovnika, preduzima
veliki broj pravnih mera i izdvaja
velika sredstva za finansiranje
ne samo službenih,
nego i manjinskih jezika.
U
Finskoj je službeni jezik finski, kao i švedski, a finski je priznati manjinski
jezik u Švedskoj i ruskoj Kareliji. U Skandinaviji su jezici isprepletani, pa su
tako švedski, norveški i danski slični, s tim da su danski i norveški sličniji,
jer je norveški nastao od danskog, koji je vekovima bio službeni jezik u Norveškoj.
Pisani oblik norveškog sličniji je danskom, dok se izgovara sličnije švedskom.
U Švedskoj je, kako sam već napisala, finski priznat kao manjinski jezik, ali
pored finskog, priznati manjinski jezik u jednom delu Švedske je i meänkieli,
koji u prevodu doslovce na finskom znači “naš jezik”. Šveđani ga zovu
tornedalsfinska. Naime Meänkieli se koristi u
pograničnom području između Švedske i Finske u kome živi pretežno finsko stanovništvo, koje
govori finski dijalekat
relativno strukturano udaljen
od standardnog finskog.
Pre 2000. godine taj lokalni dijalekat proglasio se posebnim
jezikom, pod imenom meänkieli, a od
2000. godine švedski zakon dozvolio je upotrebu
ovog varijeteta (umesto
švedskog) u javnom
domenu jezičke upotrebe
(odnosno u lokalnoj
administraciji). Meänkieli je potpuno nerazumljiv Šveđanima.
Sprovođenje Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima prati se svake četvrte
godine.
Iako
finski i švedski imaju ravnpravan status u Finskoj, švedski je manjinski jezik, jer je maternjii za samo 5 %
ukupnog stanovništva u Finskoj. U Finskoj postoji i švedska skupština Folketinget,
organizacija koja se bavi očuvanjem švedskog jezika i kulture, kao i
zastupanjem interesa švedske populacije u Finskoj. Iako u Finskoj postoji
savršen jezički zakon, nekada su prisutni manji problemi, pa tako, za Fince
kojima je maternji jezik švedski, postoje
nekada problemi da ostvare zdravstvene
usluge na svom maternjem jeziku, ali se radi na tome.
Strategija
za nacionalne jezike Finske, usvojena je 2012 godine. Reč je o prvoj strategiji
te vrste u Finskoj, koja je bila jedan od proritenih projekata vlade Jyrkia
Katainena. Cilj strategije bio je da se osigura budućnost za oba živa
jezika Finske sa jasno izraženom političkom voljom. Smatralo se da
aktuelni ustav i jezički akt nisu zastareli, ali da postoje izazovi u njihovoj
primeni. Strategija za nacionalne jezike Finske je bila potrebna jer jezički akt i jezički zakoni, nekada nisu bili dobro
interpretirani. Po zakonu imali su dobra jezička prava, ali ona nisu bila dobro
primenjena. Da bi se pomoglo javnim službenicima, da garantuju da su svačija
jezička prava poštovana, strategija sadrži listu kao podsetnik šta se sve treba
činiti kako bi se u potpunosti omogućilo poštovanje jezičkih prava. Postojao je
problem, koji se negde i danas još
sreće, da jezičke veštine javnih službenika nisu dovoljno dobre, jer još nema
dovoljno javnih službenika koji tečno govore oba jezika.
Iako su sve table i
natpisi u Finskoj dvojezični, reklo bi
se da su švedski Finci “svoj na svome” ali nije uvek i svuda tako. Čak i
poslodavci često imaju problem da nađu radnike koji tečno govore oba
jezika.
Iako sva finska deca u školi, pored maternjeg finskog, i stranog jezika,
obavezno uče
i švedski od šestog razreda, retko ko dođe do stadijuma da ga govori kao
svoj
maternji. Deca u Finskoj kojima je švedski maternji, drugi nacionalni
jezik, to
jest, finski, uče od drugog razreda. Deca kojima je finski maternji,
obično
savladaju švedski u proseku tako da ga dosta razumeju i da mogu da vrše
sasvim dovoljnu komunikaciju. Ipak, mnogo njih ga nauči i savršeno,
posebno ako
žive u mestu gde ima mnogo švedskih Finaca.
Pre nekolko godina, bilo je polemka
u parlamentu da li finska deca treba obavezno da uče švedski jezik u osnovnoj
školi, ali je ipak odlučeno da je to dobro, obavezno, pa i
neophodno, bar prema mišljenju sadašnjih
vladajućih partija, to je garancija da Finska ima otvoren prozor ka
nordijskim zemljama. Upravo zahvaljujući tome što je finski jezik toliko
drugačiji od ostalih susednih jezika, koji pripadaju germanskoj grupi
jezika...norveškog, švedskog i danskog, poznavanje švedskog im olakšava
da bolje
razumeju sve ove jezike.
Visoko-školsko
obrazovanje dostupno je i na finskom i na švedskom, a postoje i jednojezični
univerziteti, bilo na finskom ili švedskom. Najveći univerzitet u Helsinkiju je
dvojezičan. Jedna od najpoznatijih švedskih Finkinja u svetu i kod nas je Elisabeth Rehn, koja je bila Specijalini izvestilac Ujedinjenih
nacija za ljudska prava, na prostoru bivše Jugoslavije, devedesetih godina prošlog veka. Ona je u
Finskoj bila Ministar odbrane, a malo je falilo da pobedi i Marttija Ahtisaarija na predsedničkim izborima 1994.
Osim
Olandskih ostrva (Landskapet Åland) koja čine autonomnu oblast Finske, sa
većinskim švedskim stanovništvom, i Saami narod, u finskoj Laponiji ima jednu
vrstu autonomije za pitanja jezika i kulture. Reč je o authtonom narodu sa
severa Evrope, koji su dalji rođaci Finaca, koji su duže zadržali nomadski
način života. Napisala sam “Laponija” da biste znali orijentaciono o kom delu
sveta pričam, ali Saami narod svoju postojbinu zovu Sápmi, a naziv “Laponija” su dali drugi. Saami narod
se bavi gajenjem irvasa, pa vreme ne mere
kratanjem sunca već kretanjem irvasa, i zato imaju čak osam godišnjih doba.
Helsinki je najveći Saami grad jer u njemu ima više Saami stanovnika nego u
bilo kom gradu u Finskoj, preko 1000. Samo četvrtini pripadnika Saami naroda, maternji
jezik je saami jezik, što je posledica višegodišnje asimilacije. U Finskoj se
govori uglavnom severni saami jezik, ali ima i 250 govornika Inari saami jezika i oko 300 govornika skolt saami jezika.
Iako u Finskoj postoje odlični jezički
zakoni, saami jezici polako postaju ugroženi. Saami jezički akt čiji je cilj
očuvanje tih jezika, usvojen je 1992. godine, a zatim još jedan 2004. To su
bili važni koraci koji su preduzeti da saami jezici budu legalno priznati. Uvek
je važno finansirati revitalizacije jezika i njegovo učenje. Sledeći veliki
korak bio je 2012. kada je uspostavljen program za revitalizciju saami jezika.
Bio je to konkretniji program koji je ponudio konketnija rešenja u zajedničkoj
saradnji Saami naroda i Ministarstva obrazovanja, Nakon toga, program, koji je
bio i istorijski document, usvojila je i
finska vlada. To je bio predlog koji je potekao iz Saami parlamenta, a Saami
pokret je počeo da jača šezdesetih godina prošlog veka. Sammi jezik i
obrazovanje na saami jeziku bilo je ono za šta su se borili i izborili.
Shvatili su tada da je Saami narod postao sve više finski narod, koji se potpuno
asimilovao u finsko društvo, a da su samo počeli da gube svoj Saami identitet. Tada je
pokret i nastao kako bi se saami jezik i kultura sačuvala.
Do tada je ceo
školski sistem na severu Finske bio samo na finskom, a od sedamsedestih godina
to nije tako, već su se, samostalno i bez pomoći države organizovale i obuke na
saami jeziku. Osamdesetih godina u finskom ustavu prvi put se pojavljuju i
termini saami jezik i Saami narod. Osamdesetih godina usvojen je i nordijski
saami politički program, a sredinom devedesetih počeli su da se menjaju i
zakoni.
Sa
lingvističke tačke gledišta, najvažniji instrument bila je Evropska povelja o
regionalnim i manjinskim jezicima, jer
ima veoma snažan sistem monitoringa. Svi izveštaji se veoma pažljivo
proučavaju i komentarišu, a sve preporuke komiteta ministara Saveta
Evrope imaju jak uticaj
na nacionalnom nivou, pa vlasti u Finskoj nastoje da u velikoj meri
poštuju
preporuke, da ih primenjuju i da ulažu finansijska sredstva u to, pre
svega
kada je reč o očuvanju Inari i Skolt saami jezika. To je došlo sa
međunarodnog
nivoa. Sve međunarodne i evropske konvencije i povelje, imale su jak
uticaj na manjinsku
politiku u Finskoj.
U
zaštiti jezičkih manjinskih prava, više od 15 godina, važnu ulogu je
imala i institucija ombudsmana za manjine, koja je 2015. proširila
mandat na sve oblike
diskriminacije, osim rodne. Ombudsman za diskriminaciju pomaže građanima
da
zaštite svoja jezička manjinska prava. On predlaže zakone ali i nadgleda
njihovo sprovođenje u praksi, istražuje slučajeve i vodi računa da se
jezička
prava poštuju. Ukoliko primeti da se prava ne poštuju, kontaktira vlasti
ili
privatne kompanije u kojima je diskriminacija prijavljena ili primećena,
pokušava da utiče na njih da koriguju ponašanje, a ako to ne uspe
prijavljuje
to tribunalu za diskriminaciju ili civilnom sudu.
Danas, prema zakonu o dečjoj zaštiti, i predškolskim ustanovama
se omogućava da širom zemlje postoje i vrtići na saami jeziku, znači ne samo na
teritoriji gde većinski žive. Za sada, osnovne škole na saami jeziku ne
postoje, ali se u gradovima gde ima dosta saami naroda, kao
što su Helsinki, Rovaniemi, Oulu, iako to nije zakonom obavezno, organzuju i
nastave na ovom jeziku, na dobrovoljnoj bazi. Studije na saami jeziku postoje u gradovima Oulu i Rovaniemi.
U
finskom ustavu se pominje i romski jezik. Romi u Finskoj imaju pravo da održe svoj jezik, a vlasti su dužne da
promovišu njihovo pravo da ga kosiste, međutim, Romi ipak nemaju pravo na
obrazovanje na romskom jeziku, niti da koriste romski u obraćanju vlastima.
Njihova prava su mnogo ograničenija od prava Saami naroda, kao autohtonog
naroda u Finskoj, ili Šveđana. Najveći problem u zaštiti romskog jezika je u
tome što romska kultura nije otvorena prema Finskoj i finskom narodu. Finci i
finske institucije su u više navrata želele da preuzmu odgovornost za negovanje
romskog i se upoznaju sa romskom kulturom, ali je romska populacija poprilično
bila zatvorena. Trenutno se organizuju velike rasprave sa romskim
predstavnicima kako bi se čulo direktno od Roma, šta oni žele da se uradi po
pitanju njihovog jezika i kulture, ali kako stvari stoje, u skorijoj budućnosti
neće se stvoriti romski jezički akt.
Kada
je u pitanju funkcionisanje dvojezičnosti u praksi u finskom javnom servisu YLE
(čita se ovako: otvore se usta da se izgovori U, a izgovori se I-LE), stvari su
više nego dobre. U javnom informisanju postoje 4 TV kanala koja emituju TV
program, sve u HD rezoluciji, a jedan od njih, YLE FEM je na švedskom. YLE1,
YLE2, YLE TEEMA su na finskom. Postoje i dva radio kanala na švedskom, jedan za
stariju ( YLE VEGA), a jedan za mlađu populaciju (YLE X3M). Olandska ostrva su
samostalna i imaju svoj javni servis, pa sa njima YLE samo sarađuje. Međutim
postoje i regionalne radio stanice u oblastima gde se govori švedski. Za Saami
narod na severu Finske postoji nacionalni YLE Sámi Radio, ali i TV program na
saami jeziku, Na YLE FEM kanalu svaki dan su vesti na saami jeziku. Takođe,
postoji i regionalna TV stanica na saami jeziku, koja se prikazuje samo na
severu Finske. Prvi TV program na saami jeziku YLE Ođđasat, emitovan je na finskoj televiziji YLE1 u
decembru 2013. i imao je 120 hiljada gledalaca, više od ukupne Saami populacije
u svetu. Povremeno se emituju programi na Inari saami i Skolt saami jeziku.
Najpopularniji saami radio program je nedeljni program za mlade, “Sugarshock”,
odnosno u originalu na sami jeziku “Sohkaršohkka”. Verujte mi,
ovaj radio program koji vode harizmatični i energični Aslak Paltto i Heli
Huovinen je pun dobre muzike i odličnih zanimljivih tema.
Švedski TV kanal emituje emisije na svom maternjem švedskom jeziku,
ali uporedo ide i titl na finskom jeziku
za sve emisije, osim emisija koje idu uživo, kao što su vesti, tako da u
Finskoj svi mogu da gledaju YLE FEM kanal, čak i ako ne znaju švedski. U svakom slučaaju, manjina koja govori
švedski, dobja pun paket usluga kada je reč o informativnom, dečjem program,
aktuelnostima, dramskom programu.
Kada je vlada 2012. usvojila stragetiju za nacionalne jezike Finske,
bilo je važno kakve će implikacije ona
imati na javno informisanje. Pored toga što su finski, švedski i saami jezik
zaštićeni ustavom, u Finskoj se emituju vesti i na ruskom jeziku, YLE Novosti
po-russki, svakog dana od 2014. godine, jer ruska manjina sve više raste u
Finskoj. U Finskoj se takođe, poslednjih godina
govore i mnogi imigrantski jezici…somalski, estonski, ruski, engleski i
arapski.
Finska je veoma otvorena kada je u pitanju upotreba svih jezika koji
se koriste u zemlji, i to vidi kao dobru i pozitivnu stvar što ima mnogo
imigranata, za koje smatra da treba da im bude omogućeno da što više koriste
svoje maternje jezike, ali isto tako i da je veoma važno i neophodno da svi oni nauče
finski, ili još bolje, i finski i švedski, ako planiraju da žive i rade u
Finskoj.
Prema
statistikama Finske, kada je poznavanje drugih stranih jezika u pitanju, 90 % Finaca
govori švedski jezik 70 % engleski
jezik, 18% nemački, 3% francuski, 3% španski, 3% ruski, 1% italijanski, 2% ni
jedan drugi strani jezik.
Posts
