Odlična mapa Helsinkija za mlade turiste

Finska je odavno jedna od  top destinacija za turiste širom Evrope, pa i sveta,  a poslednjih godina, najviše je posećuju mladi. Kako na internetu postoji mnogo mapa Helsinkija,  nije ih teško downloadovati, međutim, na njima su obično ucrtane samo ulice i znemeniti objekti. Mlade  ipak više zanimaju neke druge stveri, pa su na ovoj odličnoj mapi ucrtani objekti koji su njima od značaja. Lepo i detaljno su prikazani svi delovi grada i ubeleženi barovi, hosteli, kafei, parkovi, šoping centri, mesta za izlaske, znamenitosti za razgledanje….

Na ovoj stranici možete downloadovati  ovu zaista korisnu mapu  ili je odštampati na 8  strana.

Izvor : http://www.use-it.travel/cities/detail/helsinki/

Helsinki map by Tarja

Read More

Pitoma divljina finske tajge (Moj susret sa medvedom)

Odlazak u zoološki vrt je uvek lepo iskustvo, ma koliko godina imali, ali on nikada ne može zameniti osećaj sirove lepote kada životinju vidite u prirodnom okruženju. Doživeti irvasa kako trči kroz snežne šume, nikada ne može biti isto iskustvo kao kada ga gledate kako mirno stoji ograđen u metalnom kavezu…ili medveda, koji obično leži poprilično smoren na bezličnom betonu u zoološkom vrtu, koga je u takvom stanju čak i tužno gledati. Zato sam odlučila da vam predstavim delić mog iskustva u  divnom divljem delu Finske i susret sa mrkim medvedom, onako što se kaže ,,face to face”.

To je bio povod da se uputim u Kainuu region, istočni deo Finske, koji se graniči sa Rusijom. To je region koji je poznati prirodni rezervat u Evropi i u kome ima u izobilju divljih životinja, a najviše mrkih medveda, vukova, irvasa i mnogih drugih, a poznat je pod nazivom Martinselkonen centar divljih životinja. Ovaj centar zaista jeste u nedođiji, u neposrednoj blizini ruske granice, ali vam je zato neverovatno iskustvo uz visoke doze  adrenalina, zagarantovano.

Ukoliko ste radi da dođete u ovaj fantastični prirodni rezervat, iz Helsinkija imate avion za administrativni centar Kainuu regiona, odnosno do mesta Kaajani, a odatle autobusom idete do mesta Kuhmo, koje je udaljeno oko 100 km od Kaajanija. O ovom regionu sam već pisala i upoznala vas sa divnim mestima Sotkamo i Suomussalmi, a pored ovih mesta, još pet opština se nalazi u Kainuu regionu, Vaala, Puolanka, Ristijärvi, Paltamo i Hyrynsalmi. Kuhmo je velika opština, dvanaesta po veličini u Finskoj, sam grad Kuhmo je naseljeno područje, ali ostatak ove velike opštine je divljina  i rezervat bogat jezerima i gustim intenzivnim šumama prepunim raznih divljih životinja. Iako je ovo divljina, ona svojim izgledom, tišinom i atmosferom govori  o uzvišenosti prirode i  njenoj raznolikosti. Uopšte, ceo taj deo, od mesta Suomuusalmi, pa do mesta Kuhmo, je jedna velika divlja tajga, koja zajedno sa zaštićenim područjima u Rusiji, čine zeleni pojas Evrope, prepun divnih šuma, visokih četinara i bistrih ledenih vodenih površina.

Ako vam priča o divljim zverima i gustim šumama izaziva strah i ledi krv u venama, moram vam reći, kako bih vam odagnala taj osećaj, da u ovo mesto, odnosno njen deo sa divljom prirodom, nikada nećete moći ići sami, jer vam profesionalne službe Martinselkonen centra neće dozvoliti da idete bez njih. Ljudi iz organizacije Petola ili još jedne, Hossa, će vam omogućiti da bezbedno i bezbrižno uživate u neposrednoj blizini medveda, da ga slikate, snimate, da gledate vuka dok zavija, divite se risovima i mnogo toga još, kako biste se na trenutak upoznali sa životom i navikama divljih zveri. Posebno, svi koji dođu ovde žele da snimaju i slikaju mrkog medveda, najvećeg mesoždera u Evropi, na kog su Finci izuzetno ponosni, i nisu ga za džabe  izabrali da bude nacionalni simbol Finske, a ovaj deo Finske je najveće stanište medveda u Evropi. Uzgred, samo da napomenem da najveća sportska marka iz Finske nosi nazov Karhu (medved), kao i najpoznatije finsko pivo, koje se proizvodi još od 1898. godine. Inače, ove avanture u ovoj pitomoj divljini, dozvoljene su samo od aprila do septembra, zimi naravno ne, zbog snega i nepristupačnog terena, a verovatno i zato što mede tada spavaju. U vreme ponoćnog sunca, životinje se, uz hrabre i sposobne ljude iz Petole ili Hosse, mogu posmatrati i noću.

Moje društvo i ja  nismo dolazili iz pravca Helsinkija, već iz Ooulua, pa smo se autobusom do mesta Karhu, odnosno dela koji se zove Lentiira, vozili nekih četiri i po sata. Po dolasku, odmah smo se uputili ka Petola centru, u ulicu Lentiirantie, koje je pravo izvorište  informacija o ovom kraju Finske. Ukoliko samo želite da se informišete i saznate divne i zanimljive stvari o divnoj tajgi, divljim životinjama, istoriji ovog kraja, drevnim pričama naroda ovog kraja o  nastanku sveta, krugu prirodnog i nadprirodnog, o životu i patnji kroz istoriju, zatim da vam puštaju video filmove o ovom predelu, upoznaju sa izgledom, zvucima i navikama  predatora… sve to je potpuno besplatno. 

Ono što se plaća, a ujedno i unapred zakazuje pozivanjem njihovog centra, je obilazak tajge sa vodičima, posmatranje zveri iz neposredne blizine i snimanje i fotografisanje istih. Ovde se takođe može iznajmiti i celokupna oprema za lov i ribolov, kajak za vožnju divnim vodama i kupiti dozvola za lov i ribolov. Naravno, tu se mogu kupiti i mnogobrojne brošure, knjige i suveniri…Zatim smo sa vodičem, koji je izgledao kao Supermen, a koji je poznavao ćud prirode i životinja kao  David Bellamy, krenuli duž predivne i guste šume. Sa svih strana su dopirali neki krici, zvuci, šuštanje iz grmlja, bezbroj ptica koje nikad nisam videla….kad…vodič nam reče da sačekamo par minuta na nekoj čistini gde je ostavio pozamašan plen i da spremimo aparate jer svakoga časa možemo ugledati medveda. Čekali smo nekih 10 minuta, dok nam je u međuvremenu vodič objašnjavao kako se treba ponašati pri susretu…najednom, ispred nas se pojavila gromada od medveda, koja je izgledala tako pitomo, kao moj meda sa kojim sam se igrala u detinjstvu, osim što je bio 300 puta veći, ali gledajući kako komada  i jede onaj plen, uhvatila me je panika. Već sam gledala kuda bih mogla da pobegnem, ako me pojuri, ali slušajući instrukcije vodiča, medved nas je samo pogledao i nastavio dalje, ne konstatujući nas. Iako me je oblila znoj, uživala sam u onom naboju adrenalina  u mom telu. Posle dvosatne šetnje i susreta sa mnogim divljim životinjama, lisicom, vukom, medvedom, risom, pticama grabljivicama…otišli smo u divnu brvnaru – restoran, jedinu u ovom delu i glavnu za jelo, gde se služi tradicionalna hrana Kianuu regiona koja je rezultat uticaja  istočne i zapadne kulture ishrane…divlje pečurke, riba, divljač, razna mesa na žaru, deserti od bobičastog voća…

Uopšte, kako ova karelijska, tako i kuhinja svih regiona u Finskoj, bazira se prema godišnjim dobima i sezonskoj hrani. Gospođa kojoj sam zaboravila ime, ali znam da je vlasnica, svakom strancu turisti, koji je zainteresovan, pokazuje kako se pravi karelijska pita. Glavna trpezarija bila je prepuna neverovatnih fotografija raznih životinja, koje su im slali turisti iz celog sveta, nakon posete ovog mesta..Tu sam imala priliku da upoznam gospodina Arija Sääskija,  koji je pionir  izleta zvanog “Oseti finsku tajgu” i koji vam u svako doba može ispričati 1001. priču o ovom kraju.

Osim ove varijante, postoji i noćna varijanta snimanja divljih životinja iz zgrade - skrovišta do kog vas vodi gospodin Ari. Do njega se kreće u 5 popodne. Ari vam tada objašnjava pravila koja su veoma stroga i striktna, kako biste bezbedno i uspešno snimili divljač sa otvora, koje je taman toliko veliko da stane kamera. Skrovište je malo, ali dobro opremljeno. Ari vam tada ostavlja užinu u paketima (voda, čaj, banana, jogurt, sendviči, čaše i salvete) i odlazi. Do 7 ujutru, kada dolazi po vas, najstrožije je zabranjeno napuštati zgradu, ako želite da sačuvate živu glavu. Na ovu varijantu su išla dva druga iz naše grupe, dok smo mi fini, ipak spavali u hotelu.

Nakon toga, otišli smo na prenoćište u hotel Kalevala, koje je divno drveno zdanje, jer se svojom arhitekturom u potpunosti uklapa u beskrajno lepo okruženje. Spavali smo kao omađijani, u onoj svežini vazduha okruženoj četinarima i  brezama, sa terasom koja gleda na jezero i Rusiju, koja je udaljena na samo dva kilometara…sutra ujutru, krenuli smo za Rovaniemi…bio je to divan izlet, koji ću zauvek pamtiti.

Jonas i Timo, koji su spavali u maloj zgradi u šumi, odnosno, koji su strpljivo čekali celu noć kako bi snimali zveri, bili su oduševljeni i puni priča. Tri puta su se pojavljivale zveri, i njušile oko zgrade, dok su ih oni snimali, ali su u 3 noću ipak legli da spavaju jer je bilo suviše mračno za snimanje, pošto je to vreme kada u belim letnjim polarnim noćima nastupa mrak…

….i tako, iako ovi medvedi nisu ličili na mog medu iz detinjstva koji se zvao Zriki Kikiriki jer je umesto jednog ispalog oka imao našiveno plavo dugme, jednako su me oduševili snagom i nekim autoritetom, kao da su gospodari šuma, pa i ne čudi zašto je Fincima on omiljena životinja.

A sada pogledajte fotke koje sam ja uslikala...tu je i kratak video zapis koji se malo ljulja, ali, nije mala stvar stajati i snimati toliku gromadu...

Read More

Imaginaerum

Pre par dana sam po drugi put gledala ovaj film, sasvim slučajno. Ne, nisam neki preterani ljubitelj današnje filmske umetnosti, jer su, po mom mišljenju, najbolji filmovi već snimljeni...(Sjaj, Kad jaganjci utihnu, Sibirski berberin, Pijanista, Blistavi um, Život je lep,..), mada, pogledam  tu i tamo po koji film nekad, ali sam ovaj film, prvi put prošle godine, pogledala  namenski, iz radoznalosti,  jer  je koautor ove filmske fantazije upravo Tuomas Holopainen, idejni tvorac najpoznatije finske grupe Nightwish. Ujedno i njihov sedmi studijski album, istoimenog naziva, nosi istu osnovnu  temu i ideju, kao i sam film. Album  je nastao neposredno, pre filma i  bio je osnova za priču koju je Holopainen napisao, a koju je u scenario pretočio  Stobe Harju.

Album i film su se u početku zvali Imaginarium, ali su ih, kako bi se izbeglo mešanje sa drugim medijima, članovi benda,  promenili  u Imaginaerum. Kako je  pesma Storytime, objavljena kao prvi singl sa albuma, početkom novembra 2011, godine, pre promene naziva albuma, u toj pesmi se i danas pominje prvobitna  reč “ Imaginarium”

Ako bih morala da vam opišem film u par rečenica, rekla bih da je to divna, emotivna  priča o starom kompozitoru Tomu, koji, poslednjih dana života,  uz  nadrealno  i maštovito putovanje unutar mozga, između dve dimenzije, pokušava da drži demenciju na odstojanju, vraćajući se  u svoje detinjstvo i krhke slike koje su mu još ostale. Njegova muzika, prijatelji, ćerka koju je zbog svojih razloga odbacio, sećanje  na  rani gubitak oca i  vreme kada je postao siroče, sva njegova prošlost, samo su mrlja u njegovom umu. Ovo je jedan od onih filmova koji vam  daju više pitanja nego odgovora, koji vam, ako emotivno  zaronite u njegovu suštinu, ne dozvoljava da “ostavite mozak na ulaznim vratima”, jer se osnovne ideje metaforički prepliću  i teraju da se identifikujete sa likovima. Ono što nam na početku filma deluje kao detinja avantura, brzo postaje zahtevno emocionalno putovanje  koje se bavi  sukobom racionalnog i iracionalnog. Uopšte, iako scene skaču od jedne do druge, na kraju sve  na kraju ima smisla, ali definitivno, pomaže ako se gleda više puta jer tada stvari postaju mnogo jasnije. Imaginaerum nije lak film, i mislim da ga mlađe generacije teško mogu razumeti. Kako god, ovu  dirljivu priču o ljubavi i opraštanju,  o jakoj podsvesnoj  poslednjoj želji da i u snovima traži biće koje je i obacio i voleo, o ljudskom  duhu i našoj suštini a sve to začinjeno fantazijom i  odličnim scenama i muzikom, preporučujem od sveg srca…a dirljiv kraj kada se u poslednjim minutima pred smrt, stari Tom  miri sa ćerkom,  teško da će vas ostaviti bez suza. 

Pogledajte  inserte iz filma....

Imaginaerum by Nightwish - Movie Scenes from Tarja M. on Vimeo.

Tuomas Holopainen, scena iz filma

Možda je ovo zapravo, finska filmska verzija knjige mrtvih ili knjige umiranja… ili možda knjige života i malo je reći, ali film me je oduvao svojom magijom…

Zanimljivost u vezi sa ovim filmom je ta da je, pre premijere, Tuomas izjavio da se u filmu krije tajni kod koji je potrebno naći i dešifrovati, a da onome, koji to otkrije, sledi nagrada. Ljudi širom sveta su se mučili pola godine, a misteriju je, sredinom juna 2013. godine, rešio tinejdžer Stefano iz Italije. On je, naime, otkrio da se tajni kod krije u sceni sa Gem i Ann, u sobi starog Toma, na jednoj od slika na zidu. Kako je, još kao dečak naučio tajni jezik Antantide, da bi razmenjivao tajne poruke sa drugarima,  nije mogao da veruje kada je na  jednoj od slika na zidu, u obliku Atlantis koda bilo napisano da će nalazač, kao tajno blago dobiti veliko platno sa motivom iz filma, potpisan od strane svih članova benda, kao i dve karte za koncert bilo gde u svetu i pristup bekstejdžu, na turneji  2015-2016. Inače, ovaj  jezik je umetnički konstruisan jezik koji je sastavio Marc Okrand 2001. godine za potrebe Diznijevog ostvarenja Atlantis, the lost Empire, kojeg je mladi Stefano bukvalno naučio napamet jer mu je to bio i ostao omiljeni film. Iako je kod na slici bio sitan i napisan naopako, Stefano ga je, kao pravi mladi detektiv ipak otkrio, ali kako je morao i da dekodira celu šifrovanu poruku, a DVD snimak mu nije mogao jasno uveličati datu sliku, Steafano se baš pomučio…sreći njegovoj nije bilo kraja i jedva je dočekao jutro, kako bi kontaktirao putem datog mejla, kancelariju Nightwisha, a kada je dobio odgovor da je on prvi i jedini to uspeo, bio je izuzetno uzbuđen.

…i za kraj ovog dela priče o filmu, samo da dodam da je premijera ovog filma bila 10. novembra 2012. u Hartwall areni u Helsinkiju, i da su kritičari o ovom filmu rekli da je to fascinantno putovanje  u kome su spojene mistika  Davida Lyncha, Cirque du Soleil magija i fantazija  Salvadora Dalija,

Marco Hietala, zadovoljan, nakon premijere albuma  Imaginaerum u Helsinkiju

…što se tiče istoimenog albuma  iz 2011. koji je prethodio filmu, mogu reći da je to sedmi studijski i prvi konceptualni album koji je namenski pravljen kao osnova za  film. To je inače album, koji je već prvog dana kada se pojavio u prodaji, prodat u 50000 primeraka, a ujedno je i drugi i poslednji album koji su uradili sa Anette Olzon , sa kojom su  civilizovano i u prijateljstvu raskinuli saradnju.

Nightwish-u je ovo prvi album koji sadrži uvodnu pesmu…Taikatalvi (Zimska čarolija)….i jedna je od retkih, možda treća ili četvrta pesma na finskom jeziku…(pored Kuolema tekee taiteilijan – Smrt stvara umetnika, Lappi – Laponija… i još jedne ili dve, koliko se sećam), koju su Nightwish objavili u svojoj dugogodišnjoj karijeri. Pesmu Taikatalvi  peva  gitarista  Marco Hietala….tekst je mnogo lep, a uz onu divnu muziku, zaista zvuči mistično….Valkomeren niin aavan...joka aavekuun siivin saapuu mut kotiin noutamaan…(Bela ogromna pučina na krilima fantomskog meseca, dolazi  da me vodi kući.)…već i sam tekst u ovoj pesmi nagoveštava  dolazak smrti ( starog kompozitora u filmu)…

... pa, verujem da sam vas malo zaintrigirala da pogledate ovaj film, ali i da preslušate predivnu muziku sa istoimenog albuma, kao i muziku iz filma....ubeđena sam da ćete uživati, i izvući onu divnu poentu koliko je život ustvari divan...

Poslušajte muziku sa albuma, koja  se u više navrata pojavljuje u filmu, kao i autentičnu muziku iz filma...

Nightwish - Imaginaerum [Full Album] from Tarja M. on Vimeo.

Nightwish - Imaginaerum OST (The Score) [Full Album] from Tarja M. on Vimeo.

Read More

Finska, zemlja ponoćnog sunca

Mnogi se pitaju kako Finci izdrže par zimskih meseci bez sunčeve svetlosti, kada nastupi vreme polarnih noći. Na to pitanje priroda sama daje odgovor, dajući im u toku leta vreme kada sunca ima u izobilju, kako u toku dana, tako i tokom noći, jer  tada sunce gotovo da i ne zalazi ispod horizonta. Priroda time tada kao da želi da se iskupi za sve one tamne  zimske dane i noći, kojima su Finci izloženi, pa im daruje magične letnje polarne dane. Ovaj intenzivni kontrast u osvetljenju ima veliki uticaj na sve oblasti života u Finskoj.

 

Ponoćno sunce, ili polarni dan je prirodni fenomen koji se pojavljuje u letnjim mesecima, severno od Arktičkog kruga i južno od Antarktičkog kruga. Broj dana u toku godine sa potencijalnim ponoćnim suncem povećava se što se ide dalje od ekvatora prema polovima. Dve trećine svih ljudi na svetu, koji žive u području pojave ponoćnog  sunca, živi u Finskoj. U najsevernijem delovima finske Laponije, sunce ostaje iznad horizonta i više od 70 dana uzastopno.  Iako je ovaj fenomen najizraženiji  na severu Finske, bele noći su činjenica u celoj zemlji,  ali u blagoj formi, pa čak i Helsinkiju na južnoj obali, kada ova pojava doprinosi doživljaju dana bez prestanka.

Iz razumljivih razloga, javni prostori oživljavaju u leto. Leto u Finskoj je vreme provedeno napolju, u prirodi, u uživanju, a sve brige su odložene za zimu, kada nastupe polarne noći. Vikendima u letnjem periodu, na ulicama gradova skoro da ni nećete čuti finski jezik, jer su svi na jezerima u svojim vikendicama ili negde drugde u prirodi, ali su zato gradovi tada prepuni turista, pa se najčešće tada čuju japanski, nemački i  engleski jezik.

Mnogi ljudi širom sveta vole da posećuju Finsku, jer ona ima najdrastičnije i najjedinstvenije promene godišnjih doba…zimu koja donosi mnogo snega, leda i fenomen  polarnih noći, zimu sa mrakom tokom  dva - tri meseca, prelepu Auroru Borealis i avanture uz Deda Mraza…jesen koja donosi  predivnu i čuvenu  Rusku,  prolećno bujanje prirode i leto sa suncem koje ne zalazi po dva meseca….a svega ovoga, naravno, nigde nema osim u Finskoj.

Rovaniemi u tamnom delu noci, u vreme ponocnog sunca

Turisti koji dođu u Finsku kako bi osetili čari sunca koje ne zalazi, moraju biti upoznati sa dve stvari…Prvo i najvažnije je da, pošto je Finska poprilično izdužena zemlja, u svakom delu zemlje iznad polarnog kruga, samo u određenom periodu mogu doživeti prave bele noći i blagodeti ponoćnog sunca, pa se u tom smislu uvek treba orijentisati po već poznatom rasporedu kada posetiti neko mesto….naravno, što je mesto severnije, tamo je duži period belih noći. Recimo, Kemi je najjužniji grad u Laponiji, pa se bele noći u njemu zadržavaju od 18. - 24. juna, zatim, još malo severnije od Kemija je Kuusamo, u kome u polarnim belim noćima možete uživati od  12. – 30. juna, u mom Rovaniemiju su upravo sada bele noći..i to od 6. juna do 7. jula…Sodankylä se posećuje od 29. maja do 14. jula, Ivalo od 22. maja do 21. jula i u najsevernijem mestu Utsjoki od  16. maja pa do 27. jula…znaci skoro 70 dana…

…drugo, mnogim turistima je u početku teško da zaspe noću kada je napolju svetlo i sunce blješti kao da je podne, pa zato savetujem da ponesete masku za oči, jer se uz to lakše zaspi…

Generalno, u vreme polarnih dana, boje na nebu variraju od toga da li je oblačno i kakav je sastav čestica u atmosferi. Kada je vedar dan, sunce noću svetli, ponekad okruženo prelepim plavim nebom, a ponekad žuto – narandžastim, a kada je oblačno, onda je u dubokoj noći, osvetljenje takvo, kao da je neki oblačan dan u 5 popodne. Fotografija ispod pokazuje Rovaniemi od  sinoć, uživo sa web kamere, u vreme kada je bilo 0:40 h, i poprilično oblačno, ali opet dovoljno svetlo, kao u doba obdanice. Ako odete na link web  kamere u Rovaniemiju do 7. Jula, videćete kako izgleda fenomen polarnog dana. Kako su dani ponoćnog sunca u Rovaniemiju već na izmaku, noću se, ali na sat vremena pojavljuje i prava, tamna noć.

Rovaniemi, 3. 7. 2013, 0:40h

 Rovaniemi, web kamera 1

 Rovaniemi, web kamera 2

I zato, najtoplije vam preporučujem da doživite polarne dane na severu Finske, jer zvuk tišine u kombinaciji sa revitalizirajućim zracima ponoćnog sunca, pravi su prirodni lek za umorne duše…i zapamtite…u Finskoj možda nemaju beskrajna leta, ali  zato imaju beskrajne letnje dane.

Read More

Šta nikako ne raditi u Finskoj

Ako ste turista u Finskoj i jednostavno ne želite da  vas Finci gledaju popreko,  postoje par stvari  koje nekako ne biste trebali da radite u ovoj zemlji. Ovo će zato biti mali vodič koji će vas poštedeti mnogih nelagodnosti.

Pravilo broj 1- Ne prekidajte konverzaciju

Ovo je teško shvatljivo ljudima koji nisu sa prostora Finske, jer su naviknuti da često vode konverzaciju upadanjem u reč sagovorniku. Iako je u svakoj kulturi, po bontonu da se ne upada sagovorniku u reč, ipak to većna ljudi u svetu toleriše, smatra to normalnom pojavom u razgovoru i neće se smrtno naljutiti  zbog toga….ali ne i Finci. U Finskoj je ovo potpuno neprihvatljivo. Smatraju da je poštovanje sagovornika i aktivno slušanje sa razumevanjem, uzvišeno ponašanje i veština koju svaki čovek mora da nauči još u detinjstvu. Podrazumeva se da ni jedan sagovornik ne treba da vodi monolog duži od 5 minuta, već da zaobli misao i prepusti reč drugom sagovorniku. Ovo možda sada nekome zvuči kruto i strogo, ali samo ovakav  razgovor ima smisla jer se vodi na relaciji naizmeničnog pričanja i slušanja, jer kako sami kažu, prekidanjem sagovornika nećete čuti svaku reč, a svaka je bitna jer svaka nosi svoju poruku. Takođe, generalno Finci malo ili nikako ne veruju ljudima koji mnogo pričaju…i zato, ovog pravila se striktno pridržavajte ako ne želite da vas dožive kao nekog domorodca bez osnovnog kodeksa ponašanja.

Pravilo broj 2 - Ne upoređujte Fince sa  njihovim susedima

Kada biste pitali Finca da li je i Finska bila komunistička zemlja kao i njihovi susedi Rusi, ili recimo ako biste ih upoređvali sa Šveđanima, to bi definitivno bio kraj razgovora. Zapamtite da je Finska ponosni entitet za sebe, a ne zajednica sa ostatkom severne Evrope. Veoma su osetljivi na temu istorije jer su krvavom borbom, istrajnošću i zajedništvom svih Finaca dobili mir, svoje parče tla i nezavisnost.

Pravilo broj 3- Ne ostavljajte bakšiš

Bakšiš nije najbolje prihvaćen u Finskoj,  jer to ne ide u korak sa njihovim pojmom štedljivosti, koja je, uz skromnost,  jedna od najvećih vrlina u Finskoj. Smatraju da svako treba da plati onoliko koliko je potrošio, jer je po pravilu svaka usluga već uključena u račun, pa nije neuobičajna slika da konobar izjuri iz restorana za gostom, koji mu je u salveti ostavio veći iznos nego što piše na računu, jer će smatrati da se gost slučajno zabrojao. Jednostavno, davanje bakšiša  u Finskoj nije niti pravilo, niti drugo ime za učtivost.

Pravilo broj 4 - Finci ne vole hvalisavce

Ako nešto ne podnose, onda su to hvalisavi ljudi. Niko na svetu ne voli previše hvalisave ljude, ali Fincima je za ovakvu vrstu ljudi najniži prag tolerancije. Smatraju da  skromnost i poniznost više umeju da prikažu nečju veličinuu i uspeh, nego buka i hvalisanje.

Pravilo broj 5- Nemojte nositi odeću u sauni

Iako je poznato koliko Finci cene svoju i tuđu privatnost, odeća u sauni se smatra neprihvatljivom, jer oni zaista  golotinju  u sauni ne povezuju sa sexom ili perverzijom, već isključivo sa čišćenjem tela i duha i sa zdravljem uopšte. Pojava kada vide nekoga ko ulazi obučen u saunu ili obmotan peširom, jednako im je zaostala i primitivna kao kada neko želi da ga lekar pregleda stetoskopom preko majice ili recimo da ginekolog pregleda ženu preko pantalona. Ako vas je sramota, imate saune koje su podeljene na muške i ženske, pa  će vam biti manja nelagoda  jer ćete biti sa istim polom. Inače, u Finskoj, pogotovu na neke tradicionalne praznike, čitave porodice sede skroz goli zajedno u svojoj porodičnoj sauni bez i najmanje nelagode jer je to potpuno prihvatljivo u Finskoj….tako da, u Finskoj ili zaobiđite saunu, ili se ponašajte po finskim pravilima.

Pravilo broj 6 -  Izbegavajte izliv emocija sa partnerom na javnom mestu

Iako Finci nisu roboti bez emocija, ipak morate uvek imati u vidu kada ste u Finskoj, da niste u Italiji ili u Brazilu, pa da tako postoje i neki oblici društveno prihvatljivog ponašanja kojih bi se valjalo pridržavati. Naime, Finci vole da razmenu nežnosti i intimnost sa partnerom ostave za svoj mali kutak, koji će uvek biti samo njihov…tako da  se retko ili nikako ne može videti prizor  gde se momak i devojka “vaćare” ili ljube bez daha na javnom mestu. Jednostavno, na ulici vole da drže ruke k’ sebi, izuzev kada nekoga pozdravljaju rukovanjem….i naravno, nikako nemojte živeti u zabludi da Finci nisu strastveni…jesu i to veoma, ali samo u 4 oka  i između 4 zida.

Pravilo broj 7- Nikada u posetu ne idite nenajavljeni

…nikada, ali nikada ovo nemojte da prekršite. Finci su naprosto alergični na nenajavljene goste, pa čak i do te mere da mogu da budu neprijatni, pa čak i da vas ne puste u kuću i biće potpuno u pravu. Ako već imate dogovor sa domaćinom o poseti, budite tačni ili se javite ako ćete kasniti iz opravdanih razloga, jer i ako ste najavljeni, a ne javite se ako ne dođete na vreme, garantujem vam da ćete poljubiti vrata.

Pravilo broj 8 - Ne ulazite obuveni u  nečiji dom.

Iako je u mnogim zemljama po bontonu da se ne izuvate u kući domaćina kada dolazite u goste, ovo je totalna nekultura  po finskim pravilima ponašanja, jer naprosto morate ostaviti prljavu obuću u predsoblju i obuti papuče koje će vam domaćin dati.  Poslednjih godina, neke porodice se usvojile model da se gosti ne izuvaju, ali njih je možda 5 %, tako da će vam uobičajni putokaz po ovom pitanju biti slika kada vam domaćin otvori vrata svog doma, a vi ugledate uredno poređanu obuću pored vrata…to će vam biti najbolji  znak.

Pravilo broj 9 - Ne komentaišite hokejaške utakmice…

….pogotovo ako su igrali sa timom Švedske i ako su izgubili. Tada se pravite da ni ne znate šta je hokej i da nikada niste čuli za taj sport…ali, ako su Finci pobedili, Šveđane pogotovo, onda ih slobodno hvalite, dok gledate kako im se oči cakle od sreće. Naime Finci i Šveđani nisu  tokom istorije  uvek bili u prijateljskim odnosima i sportska nadmetanja  sa njima uvek doživljavaju kao humani rat u miru.

Pravilo broj 10 -  Nemojte buljiti u nordijske šetače

Kada vidite na ulicama Finske ljude koji se bave nordijskim šetanjem, noseći uz sebe štapove, nemojte buljiti u njih. Ovaj sport koji je cenjen u Finskoj, možda deluje šašavo, ali to je veoma koristan sport, jer je čak i skijaši, van sezone skijanja, koriste kako bi ostali u kondiciji.

…I tako, sve u svemu, Finci jesu malo specifični, ali i veoma gostoljubivi, dobronametni, obrazovani i odmereni. Vole oštar i sarkastičan humor, često su bele puti i plavokosi sa svetlim očima, vole (većina) da vikendom ( ne preko radne nedelje), popiju alkohol i da se opuste, mada  ih dosta i pređe prihvatljivu  liniju opijanja, vole da se takmiče sa Šveđanima u svemu,  pa se ponekad možda više raduju njihovom neuspehu nego svom uspehu (niko nije savršen), pažljivo i bojažljivo sklapaju poznanstva i prijateljstva, ali su, nakon sklapanja istih, najverniji i najbolji prijatelji. Veoma su obrazovana nacija, koja uvek sa vama može diskutovati o umetnosti, istoriji, politici i svemu ostalom…isto tako, veoma su dobro obavešteni jer prate i domaće i međunarodne vesti, pa imaju veoma čvrste stavove o svim događajima. Spremni su da čuju i uvaže tuđe mišljenje čak i ako se totalno razlikuje od njihovog, misle i deluju veoma razumno i staloženo ( osim ako su pijani). Piju kafu u ogromnim količinama. Ogromna populacija, skoro 80 % su ateisti koji ne veruju u Boga, ali skoro svi Finci redovno posećuju crkvu jer je to njihov način poštovanja tradicije i vere njihovih predaka. Pošto skoro svi Finci krste svoju decu, oni automatski tada postaju članovi crkve. Izuzetno poštuju veru, ali ne veruju u Boga. Svi Finci generalno, opsesivno vole svoju zemlju, možda ne i dugu zimu, ali ipak ostaju u svojoj Finskoj, ne sele se u toplije krajeve. Vole da putuju i upoznaju druge zemlje i kulture, ali  skoro svi Finci  i skoro uvek, godišnji odmor najradije provode u miru u svojim vikendicama, porodično, na obalama finskih jezera. Plaćaju velike poreze, ali i pored toga mogu fino i lagodno da žive...i, kada biste bilo kog Finca pitali da li bi želeo da se ukine plaćanje  poreza, svi bi odgovorili sa NE, jer zahvalljujući tom porezu imaju odlično i besplatno zdravstvo i školovanje, redovne plate i penzije, javni prevoz po razumnoj ceni,  odličnu socijalnu i materijalnu zaštitu za sve one koji nemaju  dovoljno sredstava za život i mnogo drugih povlastica…i, na kraju, nije bitna toliko ni duga ni hladna zima, ako uzmete u obzir koliko svi Finci misle da je Finska super mesto za život jer su uvek zaštićeni u sustemu koji savršeno funkcioniše i u kome se osećaju bezbedno i zaštićeno, jer će im, ma šta god im se desilo u životu, država pomoći da opet stanu na svoje noge….

Read More