Eero Aarnio i savršeno dizajnirane stolice

Ko god dođe na aerodrom Helsinki -Vantaa, i provede vreme čekajući svoj let, nema sumnje da će se najbolje opustiti u jednom delu aerodroma, kog će sigurno primetiti zbog predobrih, udobnih i nesvakidašnjih fotelja u kojima se ljudi, sedeći tako ušuškano, izolovani od buke, odmaraju, "surfuju"  internetom, čitaju, spavaju, slušaju muziku...ćaskaju telefonom...

Taj deo se nalazi u jednom od dva salona na ovom aerodromu, a ovaj u kome se nalaze ove tako opuštajuće stolice se nalazi  kod čvorišta za letove unutar evropske Šengen bezvizne zone, kod kapije 25, (samo idete uz stepenice i duž koridora). Sam salon je svetao, prostran sa predivnim pogledom na avionsku pistu, prepun belog nameštaja, u onom klasičnom finskom stilu, bez suvišnih detalja i šarenila. U tom ogromnom salonu, desno je bar. Posle toga su bele sofe sa visokim naslonima za one koji su voljni da se odmore. Na suprotnom kraju salona su relaks fotelje ispred velikih TV ekrana , a tu su i plave kabine u nizu, odnosno samostalne izolovane kabine u kojima se nalaze računari za one koji bi da prekrate vreme, a nemaju laptop ili mobilni, kako bi pristupili iinternet mreži. 

U produžetku su laptop barovi sa visoim stolovima i stolicama i besplatnom WiFi  mrežom, koja je po mom skromnom mišljenju najbolja i najbrža na svetu.. Bežično punjenje vaših mobilnih telefona je ovde dostupno i veoma lako, a mobilni se pune jednim klikom preko predajnika, odnosno PowerKiss prstena koji dobijate na recepciji za vaš model telefona. Videćete na recepciji gde piše PowerKiss wireless  Taj prsten, odnosno njegov deo zabodete u vaš mobilni i stavite na crveni krug na stolu,koji telefon puni veoma brzo. 

PowerKiss  kompanija, koja je pionir i lider u oblasti bežičnog punjenja  je osnovana u Helsinkiju  2008. godine a trenutno se bavi idejnim rešenjem za bežično punjenje laptopa i svih drugih električnih uređaja. Neki aerodromi u Engleskoj su od Finaca već dobili na korišćenje ove PowerKiss punjače, kao i aerodromi u Stokholmu, Frankfurtu, Parizu, Kopenhagenu, Oslu...

Ono što je na ovom aerodromu apsolutni hit, ali ne u tehnološkom, već u dizajnerskom smislu su čuvene stolice Ball Chair i Bubble Chair koje je dizajnirao veliki finski dizajner Eero Aarnio. U njima je moguće sve...tu se ljudi fotografišu, deca se ljuljaju, bebe uspavljuju, ljudi dremaju, razgovaraju telefonom, meditiraju, slušaju muziku...jer su anatomski tako napravljene da vas potpuno izoluju od buke, imate WiFi mrežu, udobne su, odnosno preudobne i skoro da nema putnika koji ih ne koristi dok čeka na svoj let. Naravno, na ovom aerodromu nisu samo stolice ovog dizajnera hit, već i lampe, stolovi...

Ball Chair i Bubble Chair

Eero Aarnio  je rođen 1932. u Helsinkiju. Ovaj dizajner enterijera, najpoznatiji je po svom inovativno dizajniranom nameštaju. Od kako je 1960. godine počeo da eksperimentiše sa plastikom, živim bojama i organskim oblicima, istupajući od, do tada,  tradicionalnog dizajna nameštaja,  njegova popularnost je neprekidno rasla, da bi danas postao poznat i priznat širom sveta. Iako je dizajnirao mnogo toga, legendarne kreacije  od fiberglasa, Ball Chair iz 1963. i Bubble Chair iz 1968 godine, njegov su zaštitni znak. Bubble Chair je postala prava  ikona pop kulture. To je ona providna okrugla stolica, koja pruža mnogo svetlosti i koja zaista podrećaa na mehur sapunice. Najprestižniji muzeju sveta imaju mnogo toga iz asortimana  ovog  genijalnog dizajnera: Albert muzej u Londonu,  muzej MoMA  u Njujorku u desetine ostalih u Americi, Vitra Design Museum  u nemačkom gradu Vajl na Rajni koji je jedan od najprestižnijih muzeja dizajna u svetu, muzej MUDE u Lisabonu, Design Museum u Helsinkiju centar Georges Pompidou u Parizu, Bauhaus u Sidneju  i mnogi drugi u Kanadi, Norveškoj, Češkoj...Dobitnik je preko 20 značajnih nagrada, kako međunarodnih, tako od svoje rodne  Finske. Eero je završio primenjenu umetnost u Helsinkiju, oženjen je i ima sina i ćerku. 

Eero Aarnio

Ono što je zanimljivo u vezi sa stolicama Ball  i Bubble Chair je i to da su se ove stolice pojavile u filmovima o Džejmsu Bondu, kao i to da su u njima sedele mnoge lepotice na naslovnim stranama časopisa Playboy, ali i ne samo to...za ovim stolicama finskog dizajnera luduju i mnogi poznati, pa ih tako u svojim domovima poseduju i Elton Džon, Bing Krozbi, prinčevska porodica u Monaku i mnogi drugi. Danas se ove stolice prodaju u 70 država sveta, a ubedljivo najviše se prodaju u Japanu i Nemačkoj.

U svetu je izdato mnogo knjiga o njemu. Neke od njih su:

That´s it. Vestígio, Consultores de Design, Portugal 2001

Eero Aarnio. Fang Hai. China Architecture & Building Press 2002

Assume a round chair–Eero Aarnio and the 60´s. Kunsthalle Helsinki, University of Art and Design, Helsinki 2003

Eero Aarnio. Fang Hai. Southeast University Press, China 2003

Eero Aarnio, Kaj Frank Design Prize. Design Forum Finland 2008

I Protagonisti del Design/Eero Aarnio, Hachette, Italy 2011

Finci ga znaju i iz filma “Ristikon varjossa”,  u kome je igrao i dvanaestogodišnji Eero.

White Rabbit by Kim Simonsson at Helsinki-Vantaa (HEL) Airport, Finland.

http://www.dedece.com/docs/userManaged/newsletter_files/23/35/dedece02_aarnio.pdf 

Read More

Samostrel na finski način

Iako smo svi svedoci da je “selfie” preplavio svet (izvinjavam se što za ovaj termin nemam adekvatnu reč na srpskom), svi takođe znamo da se  po pravilu, da ne kažem po “difoltu”, svi trude  da na tim fotografijama izgledaju najbolje  što mogu, što je i razumljivo...ali naravno,  uvek postoje i oni koji žele da budu originalni, a takav “selfie”, ili “samostrel”, kako na Balkanu duhovito prevode ovu reč, napravila je Finkinja  Iiu Susiraja.

Na žalost, “selfie” fotografije za potrebe paklene trojke Facebook, Instagram, Twitter, najčešće i nemaju neki umetnički duh, već su to većinom samo banalne fotke koje su tu da skupe “lajkove”, ali i kao takve, meni su neke od njih zanimljive i drage, jer volim da vidim fotografije mojih prijatelja, poznanika, rodbine...pa makar to bile i samo fotografije na kojima se vidi neki detalj iz njihove svakodnevnice ili bilo šta drugo. S druge strane, kada sam videla fotografije ove finske umetnice, u prvi mah su mi bile malo odbojne, ali kada sam bolje razmislila o onome šta je njima htela da kaže, postale su mi čak i simpatične...mada, ne previše. Ipak, priznajem da me je šokirala njena smelost i malo luckast način “samostrela”.

Iiu Susiraja je finska umetnica rođena 1975. u mestu Turku. Rođena je kao Pirre Karvinen, ali je 2006. godine promenila ime u Iiu Susiraja. Završila je Fakultet likovne umetnosti. Poznata je po tome što je uglavnom ona u prvom planu na svojim fotografijama i video spotovima koje pravi. Ovih dana je internet preplavljen njenom serijom “selfie” fotografija, koje su brutalno iskrene, nadrealne, cinične, zabavne, nekima i ružne, ali i pored svega toga, mora se priznati da je privukla pažnju. Momenat koji je presudio da napravi ovu seriju fotografija je taj, jer joj se smučilo da gleda ljude koji pokušavaju da prave fotografije, posebno one namenjene postavljnju na društvene mreže, na kojima žele sebe da predstave  kao srećnije, lepše, bogatije, uspešnije od onoga kakvi zaista jesu.

Reakcije  su mahom takve da se ogroman broj ljudi divi njenoj hrabrosti da tako surovo predstavi sebe, neki su je doživeli kao heroinu koja se cinično podsmeva svima onima koji su robovi predstavljanja sebe i stvarnosti lepšom nego što jeste, mada, ima i onih koji sa užasom i gađenjem gledaju na njen rad. Ono što je sigurno je to, da nikoga nije ostavila ravnodušnim.

Galerija njenih radova obuhvata nekoliko kolekcija:

» Hyvä käytös  -  Dobro vladanje (2008-2010)

» Älä nyt suutu - Ne ljuti se (2008-2009)

» Syömään, pöytä on katettu - Jedite, sto je postavljen (2010)

» Kaunis tuhmuus - Nestašna lepotica (2008-2009)

» One size fits all - Jedna veličina odgovara svima (2010)

» Tuhmaa pullaa - Nevaljale lepinje (2011-2012)

» Täydellinen arki  - Savršena svakodnevnica (2012-2013)

» Arjen sankarit Installaatio - Instacije heroja svakodnevnice (2013)

Svoje radove je izlagala širom sveta i za to osvojila nekoliko značajnih nagrada.

Ipak, ukusi su različiti, pa cenim da fotografije koje slede neće kod svih ostaviti isti utisak. Ipak, ako smem da iznesem svoje mišljenje, iako shvatam duboku poruku ovih fotografija, nekako mi gledanje istih ne ide dobro bez dva Ranisana. Tako ih bolje “varim”. Možda sam staromodna i bez previše razumevanja za ovakve egzibicije, ali ipak radije volim da vidim dela poput Miloske Venere, nego ovako nešto. Nekako je danas izgleda “trend” da je lepše ono odvratnije, bez smisla i sa totalnim odsustvom estetike, jer je tobože to umetnost koju razumeju samo oni produhovljeni i sa IQ >200. U tom slučaju, radije ću biti ona neproduhovljena ograničena osoba koja će se radije diviti delima jednog Tarnera, Monea.. uživati u onome što su stvorili Dega, Vermer, Mikelanđelo...nego diviti se ovakvoj umetnosti...mada, možda je vaš želudac bolji...

http://www.ignant.de/2014/10/21/iiu-susirajas-body-talking-selfies/

Read More

Finski jezik, glagoli i neke zanimljivosti

Pozdrav dragi moji...

Iz vaših mnogobrojnih pisama i komentara, shvatila sam da mnogi od vas imaju želju i volju da nauče ovaj divan jezik, i da im ovaj blog umnogome  pomaže.  Poslednje pismo na tu temu, dobila sam pre tri dana od devojke oz Hrvatske, koja već intenzivno uči finski jer se sprema za postdiplomske studije u Finskoj. Rekla mi je da je mnogo toga naučila o finskom jeziku i svemu o Finskoj, upravo iz mojih tekstova. Lepo smo proćaskale o temama koje su je interesovale...studije, jezik...i tada sam joj rekla da ću sledeći tekst napisati upravo za nju. Možda me je tada shvatila ozbiljno, možda i nije, ali ja ispunjavam obećano, u znak moje podrške i želje da uspe u onome čemu se posvetila.  Pa draga “N”, nadam se da će ti i ove kratke lekcije biti od koristi.

Danas se neću baviti jednom temom, već ću prošetati kroz finski jezik i naučiti vas nekim zanimljivim i korisnim lekcijama.

Za početak, jedan savet. Ne znam koliko se vas dopisuje sa Fincima, ili vežba pisanje finskog jezika, ali promena jezika na tastaturi ume da bude prilično smarajuća, ukoliko se istovremeno dopisujete, recimo na finskom i srpskom, hrvatskom, slovenačkom ... Sa ljudima iz bivše Juge, kada kuckam na engleskoj tastaturi, mogu uz pomoć prečica da kucam i slova “š, ć, č” ili da kucam i takozvanom “ošišanom latinicom” ( Hej, sta se radi? Kada cemo se videti? ), i potpuno će me razumeti, ali, kada kucam sa Fincima, nema šanse da umesto tri praseta, odnosno slova “ä, ö, å” (tako ih zovu), kucam “a, o, a”, jer može doći do tolikih grešaka, koje u potpunosti mogu da promene smisao reči.

E, da se to ne bi desilo, a da opet ne premeštate jezik svaki čas, ukoliko imate englesku tastaturu, naučiću vas kako da na istoj, pomoću prečica, kucate ova slova. Slede prečice, a zatim i objašnjenje. 

ä (Alt+ 0228 )                                                                    

ö (Alt + 0246)

å (Alt+ 0229 )

Ö (Alt + 0214)

Å (Alt + 0197 )

Ä (Alt + 0196 )

A sada objašnjenje...

Pre svega, proverite da li vam je uključen taster za numeričku tastaturu, onaj sa desne strane na tastaturi ( dugme NumLock). Kada ga uključite, prvo pritisnite taster Alt i držite ga dok ne otkucate sve brojeve za dato slovo, pa tek onda otpustite taster Alt. Znak + ne kucate. 

Sada bih počela sa nekim kratkim lekcijama...

Da li ste znali da se u finskom jeziku slova å, g, b, q, f, c, x i z, koriste samo u rečima stranog porekla i zato se u finskim rečnicima nalazi tek par strana  sa rečima koje počinju ovim slovima:

bussi - autobus, bulevardi - bulevar, bordelli - javna kuća, bolsevikki - boljševik, boheemi - boem,  blogi - blog, baletti - balet, balsami - melem, banaani - banana, bakteeri - bakterija, coctail - koktel, charterlento - čarter, geeni - gen, gaselli - gazela, generaattori - generator, gladiaattori - gladijator, zoomi - zum, fakiiri - fakir, folio - folija, friikki - fanatik, farao - faraon...     

                                                                                    

Takođe, jedna od stvari koju biste morali da zapamtite. Recimo, dolazite u Finsku i uzimate telefonski imenik kako biste pronašali nečiji broj telefona. Recimo da tražite nekoga sa prezimenom na slovo “Ä”, kao na primer Olli-Pekka Äijälä (finski hokejaš). Zapamtite da se ovo slovo ne nalazi tamo gde i slovo “A”, već se ova tri slova “ä, ö, å”, ( tri praseta), nalaze  poslednja u finskoj abecedi. Isti princip je i kada tražite neku reč u finskom rečniku. Reč “lahja - poklon” će biti na početku reči koje počinju slovom “L”, dok će reč “lääkäri - lekar” biti na kraju. Eh te tačkice...ovde ih ima čak 10 (päämäärä - cilj)..a ovde 12 ( vääjäämätön - naizbežan).

Kada govorimo o intonaciji u finskom jeziku, moramo znati da je u nekim jezicima intonacija jedini aspekt pomoću koga razlikujemo dve, naizgled iste, rečenice. To se sreće i u srpskom jeziku:

- Ideš u bioskop.

- Ideš u bioskop?

U finskom jeziku intonacije praktično i nema, pa recimo kada bih to isto napisala na finskom:
- Menet elokuviin. ( Ideš u bioskop)...i kada bih na istu tu rečnicu dodala i znak pitanja, to ne bi bila upitna rečenica, odnosno ne bi ništa značila, već Finci to grade na drugačiji način, dodavanjem nastavka. Iz tog razloga, to bi izgledalo ovako:
- Menet elokuviin. ( Ideš u bioskop.) 
- Menetkö elokuviin? ( Ideš u bioskop?)

Udvojena slova u finskom jeziku nisu uretkost, naprotiv. Mogu biti udvojeni i suglasnici i samoglasnici. Mi imamo par reči koje imaju duple vokale, ili zato jer su poreklom iz latinskog jezika, ili u nekim složenim rečima, u superlativu prideva i iz drugih razloga ( Vakuum, najjednostavniji, zoološki vrt, koordinata... i ako te reči napišemo bez udvojenog vokala, iako to neće biti po pravilu, svi će znati na šta smo mislili, ali ako u finskom jeziku izostavimo udvojeno slovo, reč će promeniti značenje.  Evo nekih primera:

pako - bekstvo     pakko - moranje, prinuda

kato - pad, gubitak     katto- krov

kisa - trka    kissa- mačka

kitti - kit   kiitti - hvala ( neformalno)

suma - gužva, zastoj   summa - zbir

palo - vatra, požar   pallo-lopta

te - vi  tee- čaj

muta - blato - mutta - ali

korpi - divljina  korppi - gavran (Sad znate kako se preziva Kiira Korpi )

polo -loše   poolo - polo

värin - boja ( genitiv)  väärin - pogrešno 

Postoji milion primera ovakvih reči, ali bih sada još samo da vam kažem da u finskom svi suglasnici mogu biti udvojeni izuzev sledećih (h, d, v, j), dok samoglasnici mogu svi biti udvojeni.

A sada malo ozbiljno... 

Danas sam htela da vas upoznam sa glagolima u finskom jeziku. Svi znamo da su glagoli promenljiva vrsta reči koji označavaju radnju, stanje i zbivanje. Finski glagoli podeljeni su na pet tipova. ili grupa.

U prvu grupu glagola spadaju oniu glagoli koji se završavaju sa dva ista ili različita samoglasnika, ali je poslednji samoglasnik uvek "a" ili "ä". (-aa, -ea, -eä, -ia, -iä, -oa, -ua, -yä, -ää, -öä) Ovde spadaju glagoli nukkua - spavati, istua - sedeti, asua - živeti, lähteä - napustiti, katsoa - gledati, kääntyä - okrenuti, puhua - govoriti, lukea - čitati, ili  kirjoittaa - pisati, opettaa - učiti...

Osnova se gradi odbacivanjem poslednjeg samoglasnika. Na primer...u lekciji o zamenicama naučili ste kako se na finskom kaže “ja, ti, on...” minä, sinä, hän...
Znači, od glagola ove prve grupe odbacuje se poslednji samoglasnik i dodaju se nastavci...
Glagol asua (živeti )...oduzmemo mu poslednji samoglasnik i ostaje nam asu. Na to se dodaju nastavci

minä asun   - ja živim   (Minä asun Rovaniemellä - Ja živim u Rovaniemiju)
sinä asut - ti živiš
hän asuu - on, ona, ono živi
me asumme - mi živimo
te asutte  vi živite
he asuvat - oni, one, ona žive

Naravno sve to možete govoriti i skraćeno, ne navodeći lica...recimo (Minä asun Rovaniemellä - Ja živim u Rovaniemiju), može se reći i (Asun Rovaniemellä - Živim u Rovaniemiju).

Lična zamenica se po pravilu piše samo u trećim licima, a u ostalima samo ako je neophodno isticanje subjekta. Još jedna napomena: u 3.l.j. uvek se udvostručuje vokal na koji završava osnova. U ovom primeru se osnova završila slovom “u”, pa smo njega udvostručili (hän asuu).

Uzmimo još neki primer... kääntyä - okrenuti. Oduzmimo poslednji vokal i ostaje nam osnova käänty.

minä käännyn  - ja okrećem  
sinä käännyt- ti okrećeš
hän kääntyy- on, ona, ono okreće  (u 3.l.j. uvek se udvostručuje vokal na koji završava osnova)
me käännymme - mi okrećemo
te käännytte  vi okrećete
he kääntyvät - oni, one, ona okreću

 evo još nekih:

lähden, lähdet, lähtee, lähdemme, lähdette, lähtevät
nukun, nukut,  nukkuu, nukumme, nukutte,  nukkuvat.

U drugu grupu glagola spadaju oni glagoli koji  se završavaju sa -da/ -dä
tehdä - raditi, juoda - piti, syödä - jesti, myydä - prodavati, saada - dobiti, viedä - izvoziti...
Osnova se gradi odbacivanjem -da, -dä
Na primer syödä - jesti. Kada odbacimo  -dä, dobijamo osnovu syö. Na nju dodajemo nastavke.
Ovde u prezentu nema udvostručavanja vokala u 3. licu jednine

minä syön  - ja jedem  
sinä syöt- ti jedeš
hän syö- on, ona, ono jede
me syömme - mi jedemo
te syötte  vi jedete
he syövät - oni, one, ona jedu

evo još jednog  primera... juoda - piti

minä juon  - ja pijem   
sinä juot - ti piješ
hän juo- on, ona, ono pije
me juomme - mi pijemo
te juotte vi pijete
he juovat - oni, one,  ona piju

Izuzetak je glagol tehdä - raditi. On se menja drugačije pa to naučite napamet.

minä teen  - ja radim   
sinä teet - ti radiš
hän tekee- on, ona, ono radi
me teemme - mi radimo
te teette - vi radite
he tekevät - oni, one,  ona rade

Pored glagola tehdä, imamo još jedan izuzetak, a to je glagol nähdä - videti. On se menja ovako: minä näen, sinä näet, hän näkee, me näemme,te näette, he näkevät.

 U treću grupu glagola spadaju oni glagoli koji se završavaju na -sta/-stä, -lla/-llä, -rra/-rrä, -nna/-nnä

kävellä - hodati, nousta - rasti, tulla - doći, mennä - ići, opiskella - naučiti, kuunnella - slušati, kuulla - čuti,

Osnova se gradi odbacivanjem poslednja dva slova. Uzmimo glagol tulla - doći. Njegova osnova je tul. Na nju dodajemo nastavke.

minä tulen - Ja dolazim
sinä tulet - ti dolaziš
hän tulee - on, ona, ono dolazi
me tulemme - mi dolazimo
te tulette - vi dolazite
he tulevat - oni, one,  ona dolaze

 Kao što vidite, kod ove vrste glagola se  u prezentu  između osnove i ličnih nastavaka umeće slovo e.

idemo na još jedan primer: kävellä - hodati

minä kävelen - Ja hodam
sinä kävelet - ti hodaš
hän kävelee - on, ona, ono hoda
me kävelemme - mi hodamo
te kävelette - vi hodate
he kävelevät - oni, one,  ona hodaju

U četvrtu grupu glagola spadaju oni glagoli koji se završavaju na samoglasnik+ta/tä...haluta - želeti, vastata - odgovoriti, rohjeta - smeti, tavata - sresti...(-ata/-ätä, -ota/-ötä, -uta/-ytä...)

Osnova se gradi odbacivanjem poslednja dva slova, ali se kod ove vrste glagola u prezentu  između osnove i ličnih nastavaka umeće slovo a.

Idemo na  jedan primer: haluta-želeti  ( halu + a + nastavak)

minä haluan - Ja želim
sinä haluat - ti želiš
hän haluaa - on, ona, ono želi
me haluamme - mi želimo
te haluatte - vi želite
he haluavat - oni, one,  ona žele

 ...i peta, poslednja grupa glagola je ona koja se završava na i+ta/tä: tarvita - trebati, valita - promeniti,  häiritä - ometati... idemo na primer häiritä - ometati. Osnova se gradi odbacivanjem poslednjeg slova i dodavanjem se i nastavka  (häirit + se + nastavak)

minä häiritsen - ja ometam
sinä häiritset - ti ometaš
hän häiritsee - on, ona, ono ometa
me häiritsemme  - mi ometamo
te häiritsette - vi ometate
he häiritsevät - oni, one,  ona ometaju

U finskom jeziku postoji i šesta grupa glagola koja se izuzetno retko koristi. Ovi glagoli  se završavaju nastavcima -eta/-etä, ali ih ovde neću sada objašnjavati.

(Paeta, kylmetä, vanheta, kalveta, valjeta, tarjeta, rohjeta, nuoreta, pidetä, lyhetä, tummeta...)

Toliko za sada. Nadam se da nije bilo teško. Vežbajte ih do neke sledeće lekcije. Ako želite da vežbate, sledeće glagole razvrstajte po grupama i menjajte ih po licima: mennä, tulla, opiskella, tavata, tarvita, laulaa, auttaa, kirjoittaa,korjata, varata, purra, panna, olla, juoda, syödä, jäädä, ottaa, ostaa,valita.

Read More