Finska imena i prezimena

Verovatno ste, čuvši ponekad finska imena i prezimena, pomislili kako se svaki muškarac zove Mika i da se svim Fincima prezimena završavaju na – nen. Naravno da je ovo šala, jer se  tek 40 % finskih prezimena zaista završava ovim nastavkom. Ostali nastavci koji se najčešće pojavljaju u prezimenima su  –la, -lä, -emi, -äki, -mi, -alo…(Aki Kaurismäki - finski reditelj, Marko Hietala - gitarista grupe Nightwish, Antti Niemi -hokejaš, Ville Valo - pevač grupe H.I.M…)

Kada govorimo o prezimenima sa nastavkom  -nen, ona su potekla iz istočne Finske, tačnije iz Karelijske oblasti, početkom 16. veka, a kasnije su se proširila na čitavu Finsku. Prvo prezime sa ovim nastavkom je bilo Korhonen, a to je danas ujedno i najčešće finsko prezime. Sufiks –nen je zapravo deminutiv i dodaje se imenicama kada želimo nešto da umanjimo…

Primeri:

pala - komad / pala nen- komadić

lapsi- dete / lapso nen - malo dete

tuuli – vetar / tuulo nen - vetrić, povetarac

Kada su u pitanju prezimena, tu ovaj nastavak više pokazuje pripadnost nego deminutiv. Prezime Virtanen bi doslovce značilo “mali potok, potočić”, ali pošto je u pitanju prezime, to znači da su porodica, ili preci živeli ili žive pored potoka.

Inače, po statistikama, Top 10 najčešćih prezimena u Finskoj su: Korhonen, Virtanen, Koskinen, Mäkinen, Mäkelä, Nieminen, Hämäläinen, Laine, Heikkinen i Järvinen….

Recimo prezime Järvinen znači da su preci živeli pored jezera, Mäkinen da su preci živeli kod nekog brda. Nieminen su sa poluostrva, Peltonen je prezime koje govori da su preci živeli pored polja, itd.. Ryhänen je recimo prezime koje je biblijskog porekla kao recimo ”Jagnje Božije”...

Mnoga finska prezimena su na ovaj ili onaj način povezana sa prirodom, odnosno terminima iz prirode ili sa nekim mitskim ili istorijskim likovima.

U Finskoj, po zakonu svako mora imati prezime i jedno do tri imena. Devojke udajom preuzimaju muževljevo prezime ili svom dodaju i muževljevo. S’ obzirom na to da su finska prezimena uvek u nekom značenju, kombinovanje dva prezimena ume da bude zabavno. Ako se recimo devojka sa prezimenom Karhu ( Medved) uda za gospodina Pulska (Debeo), pa zadrži prezime i doda muževljevo…to će u prevodu značiti “debeli medved”. Od pre 10 godina, u Finskoj je  postao trend da mladi kada se uzmu, smisle novo prezime, kako bi obeležili početak novog života, ali srećom, Finci veoma drže do tradicije, pa su ovi primeri ipak retki.

Odaću vam tajnu da neka finska prezimena nemaju nikakve sufikse već jednostavno imaju neko značenje, pa tako čuveni arhitekta Alvar Aalto se preziva TALAS, pevač grupe H.I.M Ville Valo se preziva SVETLOST…

Sada bih vam predstavila nekoliko finskih prezimena i njihovo značenje:

Laukkanen - u prevodu znači “Onaj ko galopira, ko hoda krupnim koracima” (Janne Laukkanen - hokejaš)

Järvi - u prevodu znači “jezero” (Paavo Järvi - dirigent)

Järvinen  - izvedeno od reči “järvi” što znači “jezero” (Anna Järvinen- finska pevačica)

Harmaajärvi -  u prevodu znači “sivo jezero”

Korhonen  - - izvedeno od stare finske reči “korho”  što znači “gluv” (Mikko Korhonen - finski gitarista)

Nieminen - izvedeno od reči “niemi”  što znači “poluostrvo” (Jarkko Nieminen - finski teniser)

Partanen - izvedeno od reči koja znači “brada” (Mika Partanen - finski hokejaš)

Nurmi - u prevodu znači “livada” (Paavo Nurmi - finski atletičar)

Linna - u prevodu znači “dvorac” (Väinö Linna- finski književnik)

Mäkinen -  izvedeno od reči “mäki” što znači “breg”  (Tommi Mäkinen - finski reli vozač)

Ruoho - u prevodu znači “trava” ( Marita Ruoho - finska sportistkinja)

Mustonen - izvedeno od reči “musta” što znači “crno”  ( Olli Mustonen - finski pijanista)

Peura - u prevodu znači “irvas ” (Heikki Peura)

Seppänen - u prevodu znači “kovač” (Iiro Seppänen - finski mađioničar)

Mäkelä - u prevodu znači “mesto na brdu” (Juho Mäkelä - finski fudbaler)

Ranta - u prevodu znači “stanovnik na obali” (Kristian Ranta - finski gitarista)

Vanhanen - izvedeno od reči “vanha” što znači “star”  (Matti Vanhanen - finski političar)

Virtanen - izvedeno od reči “virta” što znači “tok”  (Jake Virtanen - hokejaš)

Rinne - u prevodu znači “nagib”

Venäläinen - u prevodu znači “Rus” (Sami Venäläinen - hokejaš)

Saari - u prevodu znači “ostrvo” (Arto Saari - finski fotograf)

Ruotsalainen - u prevodu znači “Šveđanin” (Reijo Ruotsalainen - hokejaš)

U finskom jeziku postoje i dvojna prezimena između kojih ne stoji crtica.

U Finskoj su se ranije koristili patronimi ( deo ličnog imena koji nosi ime oca ili muških predaka) ili matronim ( deo ličnog imena koji nosi ime majke). Početkom dvadesetog veka, sve se više ovaj način potiskivao  u Finskoj i 1920. godine uvelo se porodično prezime. Na Islandu se još uvek koriste patronimi, koji su po zakonu obavezni.  Većina  Islanđana  umesto  prezimena  ima  patronim.  Patronimi  se  u  islandskim muškim imenima završavaju na  –son ( sin) , a u ženskim na  –dóttir (ćerka).  U Finskoj su patronimi zakonom dozvoljeni, ali su jako retki, i retko ko ih koristi. U Švedskoj ima ogroman broj prezimena koji su zasnovani na patronimu. (Johansson ( Johanov sin), Andersson...).Ovakvih prezimena ima puno i u Danskoj ( Jensen, Jorgensen...)

Primer:

Na finskom se sin kaže “poika”, a ćerka “tytär”. Recimo ako bi se ocu koji se zovi Mati rodio sin Olli, Olli bi se prezivao Olli Matinpoika ( Olli, Matijev sin) ili ako bi se rodila ćerka Martta od oca koji se zove Heiki, zvala bi se Martta Heikintytär ( Martta, Heikina ćerka).

 

I na kraju, ponovila bih ono što mi večito para uši kada čujem kako spikeri i ljudi koji, generalno nisu sa finskog govornog područja izgovaraju finska imena i pojmove onako ”po srpski”. Kao prvo, akcenat je uvek na prvom vokalu, dužina fonema se obeležava jednim ili udvojenim slovom, pa ako izgovarate takvu reč, udvojena slova izgovarajte malo oduženo... i treće, najbitnije…slova (y, ä, ö) se moraju izgovarati u “srpskoj varijanti”samo kao ( i, e,e )..pa se recimo, prezime Rystimäki mora čitati samo kao Ristimeki i nikako drugačije. Kada se, pak, pišu finska prezimena, nikako nemojte ö zameniti sa o, ili ä sa a,  jer značenje može biti skroz pogrešno, pa čak i neprijatno. Ova zamena slova je dozvoljena samo u e-mail adresama iz praktičnih razloga.

Kada govorimo o imenima,  u ranim godinama 19. veka imena deci su se uzimala iz almanaha, koga je izdala Kraljevska akademija Turku, a koja su  se uglavnom odnosila na imena svetitelja, mitskih likova ili ličnosti iz Biblije, pa su u to vreme devojčice najčešće dobijale ime Aino ( po tragičnom liku iz Kalevale), Eeva (Adamova žena), a dečaci Juhani ( Jovan, po Sv. Jovanu). Ahti (Bog mora u Kalevali), Tapio ( Bog šuma u Kalevali)...

Takođe su česti primeri imena koji imaju veze sa prirodom…(Aamu – jutro, Helmi- biser, Ilta-veče, Päivä - dan, Suvi- leto, Vesa- mlado stablo, Vuokko- cvet Anemona…

Danas se deci najviše daju imena Sofia, Elias, Aleksi, Aada, Aino, Leo. Ella, Lauri…

…a ovako bi neka finska imena glasila na srpskom…Rauha - Mira / Anni - Ana / Johanna - Jovana / Helmi - Bisera / Mikka, Mikael – Mihajlo, Petri, Pekka - Petar / Pirjo- Brigita / Taina -Tanja / Virpi - Vitka / Matti-Mateja / Tapani - Stefan / Elias - Ilija / Luukas - Luka...a moje ime Tarja je u srpskom jeziku Darija.

Read More

Helsinki, nekad i sad

Svaki grad ima neku svoju priču iz prošlosti, neke davne dane koje nismo imali prilike da upoznamo i doživimo, ali se nadam da će nas ovi prizori i slike uvesti u vremeplov zvani, Helsinki, nekad...i sad.

 ...pa, zaplovimo zajedno...

Helsinki, slike 1 i 1a

Na ovim slikama ( 1 i 1a), se vidi zaliv Töölö u Helsinkiju, koji je spojen sa otvorenim morem. Ovaj kraj se veoma izmenio u odnosu  na gornju sliku iz 1913. godine  Na novijoj fotografiji koja je slikana sa tornja Narodnog muzeja Finske, pogled se pruža na čuvenu građevinu koju je projektovao Alvar Aalto, zvanu Finlandia,  odmah pored  Finaladia parka. Inače Finlandia ima kosi krov jer je Aalto tvrdio da kosi krovovi daju bolju akustiku. Spolja je sva u mermeru, ali posebnom mermeru, donetom iz italijanskog grada Karare. Iako se na ovoj fotografiji ne vidi, levo od Finlandie, u blizini je još jedna znamenita zgrada, Finska nacionalna opera, a između njih Hesperia park.

Helsinki, slike 2 i 2a

Ovaj deo grada, zvan Katajanokka, (Slike 2 i 2a), ostao je, čini mi se, relativno sličan, osim što je na fotografiji iz 1910. godine tu pored Uspenske katedrale u to vreme postojala i Normenova kuća (Norrménin talo), ili Normenov dvorac, koja je bila takođe, kao i katedrala, izgrađena od crvene cigle, a projektovao je finski arhitekta Theodor Höijer. Demontirana je 1960. godine iz, meni, nepoznatih razloga, a  na tom mestu danas stoji bela zgrada u kojoj je sada sedište kompanije Storaenso, glavne za šumarsku industriju  Finske, koju je takođe projektovao Alvar Aalto. Za starim dvorcem tuguje čitava Finska i svi naprosto misle da ova bela zgrada odudara od stila ovog dela grada, jer je upravo ovaj deo grada prepun onih starih, predivnih zdanja, zidanih u stilu secesije, poznatijem po nazivima Jugend ili Art Noveau. Inače, nikad mi nije bilo jasno zašto su uništene Normenova kuća, kao i prelepa Huber kuća, rad istog arhitekte koja se nalazila u centru Helsinkija, da bi je zamenila rugobna zgrada u kojoj je danas sedište kompanije Fiskars. Na ovoj slici iz današnjih dana, skroz desno je kej, odnosno putnička luka odakle veliki feri brodovi idu ka Stokholmu, Talinu, Rostoku i Mariehamnu ( glavnom gradu Alandskih ostrva).

Helsinki, slike 3 i 3a

Na ovim slikama ( 3 i 3a), prikazan je deo Erottaja trga na kraju Esplanadija. Bela zgrada desno je Švedsko pozorište, a ulica sa leve strane  vodi u pravcu Helnsiške katedrale ( pravo skroz do kraja, pa odmah levo). Inače ova zgrada pozorišta ima jednu zanimljivost…slično kao na Allianz areni u Minhenu, zgrada uveče svetli u bojama u zavisnosti šta se prikazuje. Ako svetli zeleno, prikazuju se švedske i finske drame, crveno svetli kada su muzičke predstave, žuto ako su predstave za decu i plavo kada se prikazuju strani klasici. Gornja slika je iz 1938. godine.

Slike 4 i 4a

Južna luka u Helsinkiju je kao konzervirana ( Slike 4 i 4a)….Pravo se vidi centar, katedrala i Market skver, a levo je Market hala. Inače odavde takođe kreću putnički brodovi kao i sa gore opisane zapadne luke. Gornja slika je iz 1908. godine.

Slike  5 i 5a

Još jedan pogled na Töölö zaliv, gledan iz Kaisaniemi parka. ( Slike 5 i 5a). Na fotografiji novijeg datuma vidimo ove tri zgrade sa desne strane, koje se nastavljaju u nizu duž čitave ulice. Ispred zgrada je široki kej sa klupama i delom za šetače. Od tog dela, iza zgrada, pocinje Kallio četvrt, a ako bi iza ove zgrade koja je skroz desno na slici, skrenuli levo u poprečnu ulicu, izašli bi na Kallio crkvu o kojoj sam već pisala. Gornja slika je iz 1904. godine.

Slike 6 i 6a

Pogled na Hakaniemi četvrt, kao i na ulicu Hakaniemenranta, zgradu Unije metalskih radnika i zgradu McDonalds (Slike 6 i 6a). Jedino je zgrada desno, ostala u istom duhu, a danas se u njoj nalazi Sokos robna kuća sa mnoštvom brendirane robe. Gornja fotografija je iz 1926. godine.

Slike 7 i 7a

Još jedan pogled na stari deo Helsinkija, (Slike 7 i 7a), i naselje Katajanokka, za koje sam vam već rekla da je izgrađeno u Jugend stilu. Veoma se primećuje na fotografijama da se od 1910 pa do danas, malo šta, na sreću promenilo. U prvom planu na ovoj fotografiji je zelena zgrada poznata pod nazivom Aeolus, koja se nalazi na uglu dve ulice, pa tako ima dve adrese…Kruunuvuorenkatu 1 I Satamakatu 5. Projektovao je arhitekta Selim A. Lindqvist i završena je 1903. Inače, ovo naselje ima veoma homogenu strukturu građevina i fizički razdvaja severni i južni deo luke. Lično, mnogo volim ovaj deo grada.

Slike 8 i 8a

Pohjoisranta (Slike 8 i 8a) ili severna plaža je deo Helsinkija, odnosno šetalište pored obale u delu grada koji se zove Kruununhaka. I ovaj deo grada je sličan gornjoj fotografiji iz 1903. godine, a na ovoj fotografiji vidimo dela slavnih finskih arhitekata, Theodora Höijera, Larsa Soncka, Magnusa Schjerfbecka, Sebastiana Gripenbergina i mnogih drugih.

Slike 9 i 9a

Pogled na Katajanokku i na Uspensku katedralu u daljini. Ovaj deo je baš pretrpeo značajne izmene.(9 i 9a)

Slike 10 i 10 a

Pogled na reku Keravanjoki 1910. godine i sad…(Slike 10 i 10a)

Slike 11 i 11a

Još jednom pogled na južnu luku i Olimpia terminal koji je izgrađen 1952. za potrebe Olimpijskih igara u Helsinkiju. Odavde polazi Silja line feri za Stokholm i Talin. Fotografija je iz 1931. godine. (Slike 11 i 11a)

Slike 12 i 12a

Pogled na ostrvo Harakka sa Kaivopuisto obale. Bela zgrada koja danas postoji je bivša kasarna. Fotografija je iz 1929. godine. (Slike 12 i 12a)

Slike 13 i 13a

Kaisaniemi park,najstariji park u gradu, lociran u delu grada zvanom Kluuvi. (Slike 13 i 13a)

...nadam se da ste uživali u ovom današnjem vremeplovu....

Read More