Kada
pomislite na finske kuće, verovatno vam je najbliža asocijacija na to, neka drvena kuća
sa saunom, i to ćete dolaskom u Finsku sigurno i videti. Nekako, kada
pogledate turističke prospekte o Finskoj, tu su uvek neki idilični
predeli sa kućicama u šumi kraj jezera…ali, nisu Finci poznati samo po takvim
kućama. Finski dizajn su u svetu proslavile i kuće FUTURO i VENTURO, finskog arhitekte Mattija Suuronena. Zato i treba videti nešto novo,
nešto drugačije, što ceo svet povezuje sa Finskom, ali na žalost, slabo se o
tome zna kod turista, što je šteta.
Videli ste iz mojih tekstova, da su Finci veoma inovativni kada je arhitektura u
pitanju, i tu su otišli zaista daleko. Recimo da, nigde u svetu nisam videla
toliko modernih crkava, kao u Finskoj, a videla sam da upravo tako
nesvakidašnje građevine, izazivaju
veliku pažnju turista. Zato sam i
rešila da vas danas upoznam sa ovim, svetski poznatim kućama, od kojih se
original, to jest Futuro 001 nalazi u gradu Espoo… ali, pre toga, bilo bi lepo
da vas upoznam sa tvorcem ovih futurističkih dela.
Matti
Suuronen je finski arhitekta (1933-2013), rođen u jednom selu pokraj grada Hämeenlinna
u Finskoj. Diplomirao je na Univerzitetu tehnologije u Helsinkiju, a u gradu
Espoo kraj Helsinkija imao je svoju firmu Casa Finlandia. Suuronen
je postao međunarodno poznat po projektovanju objekata korišćenjem ojačane
plastike, posebno kuća Futuro i Venturo. On je uveo novu upotrebu
materijala kao što su poliesterske smole, fiberglas...Ključni elemenat u
njegovom dizajnu bio je stvaranje montažnih elemenata koji bi se kasnije sastavljali u kompletne strukture. Značajan doprinos dao je i na inovativnom
dizajnu benzinske stanice kraj mesta Lempäälä.
A
sada ću
da vas upoznam sa Futuro kućom.
Dizajn
kuće
Futuro, kako joj i samo ime kaže, nastao je šezdesetih godina prošlog
veka, i veoma podseća na futurističke leteće tanjire. Prvenstveno je bila namenjena da
bude skijaška
kabina za odmor, jer se brzo zagreva, a koja bi mogla da se postavlja i na nepristupačnim
terenima. Krajnji rezultat bio je univerzalno prenosiv dom koji je bio sposoban
da se masovno replicira i nalazi u gotovo svakom okruženju. Kuća Futuro se sklapa i demontira za
jedan dan, a delovi (ukupno 16 delova) se prenose helikopterom do lokacije. Jedina
neophodnost na lokaciji za postavljanje, su četiri betonska stubišta, tako da bi Futuro kuća
mogla da se postavi bilo gde. Zbog integrisane poliuretanske izolacije i
električnog sistema grejanja, kuća se može zagrejati na udobnu temperaturu za
samo trideset minuta, od -28,8 do 15,6 ° C.
|
Dumbai ( Dombay), Rusija |
Zvanično
je predstavljena 1968. godine. Između 1968. i 1978. godine u Finskoj je
proizvedeno dvadesetak kuća Futuro, od
kojih je dvanaest prodato stranim kupcima. Proizvodne dozvole prodate su u
dvadeset pet zemalja. Iako
je oblik Futuro bio povezan sa estetikom naučne fantastike, on predstavlja
značajnu ranu istragu o upotrebi novih materijala u montažnim stambenim
objektima. Futuro je elipsasta, montažna kuća, od kojih je, oko 100
primeraka, izgrađeno krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. Ove kuće
su tada postale veoma poznate i tražene među kolekcionarima širom
sveta. Njene dimenzije su 4 m visina i 8 m prečnika. Težina
je 2,5 tone. Površina je 50 m kvadratnih, zapremina 140 m kubnih.
Suuronen
je često citirao matematiku, a ne utopijske ideale tada nastalog svemirskog
prostora kao inspiraciju za Futuro. Probao je nekoliko sličnih oblika, ali na
kraju se odlučio za 2:1 proporcionalnu elipsu. U "dizajnu" Futuro-a,
elipsa je morala biti ponovljena što je moguće češće u celoj strukturi - u
prozorima, vratima, ručkama, utičnicama, svetlima...
Ugovor o
proizvodnji je dodeljen kompaniji Helsinki pod nazivom Polykem, a prvi
prototip je sagrađen početkom 1968. godine, iako je, tek kada je proizveden
treći primerak, rođen i naziv "Futuro". Specifikacije enterijera
variraju jer se može kupiti ili samo kao školjka, ili sa različitim modularnim
elementima unutrašnjosti. Najčešće prihvaćena unutrašnja specifikacija je predsoblje,
kupatilo, čajna kuhinja, dnevni boravak sa otvorenim kaminom sa roštiljem, šest stolica koje su se noću rasklapale u krevet i garderoba. Vrata
su bila vrlo slična ulazu u avion, kada su zatvorena, integrisana su u zgradu a
služe i kao stepenište. Kuća je bila dostupna u tri boje: bela, crvena, žuta i svetlo
plava.
Futuro
kuća
je bila izložena u Londonu 1968. godine kao deo FinnFocus sajma, ali njen uspeh
je bio kratkotrajan i do sredine sedamdesetih godina kuća je bila skinuta sa
tržišta. Kada je vlasnik prve Futuro kuće, nazvane Futuro 001, Matti Kuusla postavio
ovu kuću
na šumovitoj
obali jezera Puulavesi u Finskoj, izazvao je javni protest zbog toga što je
izgledala previše neprirodno za rustično okruženje sa velikim drvenim kućama, koje su Fincima služile, i služe
kao beg iz grada i urbanog, pa im je patuljasta, plastična, futuristička
kuća
bila poslednja što bi poželeli pokraj jezera.
Američka
kompanija, Futuro Corporation, imala je velike nade za proizvodnju, a ovakva
Futuro korišćena je i kao bankarska
kancelarija, zvana "Spacebank" na parkingu tržnog centra Acme & Caldor u
gradu New Jersey, gde je helihopterom doneta a gde i danas postoji. Naftna kriza iz 1973. godine,
koja je utrostručila cenu plastike, bila je poslednji ekser u kovčegu...a onda
je otišao još jedan utopijski san šezdesetih godina. Banke nisu želele da
finansiraju kompaniju.
Procenjuje se da danas na
svetu postoji jo
š 60 Futuro kuća. Većina
preživelih primeraka je u privatnom vlasni
štvu a neki od njih su i u muzejima. ali
prototip Futuro (serijski broj 000) kupio je 2007. godine muzej Boijmans Van
Beuningen u Roterdamu, u Holandiji, a obnovljena
je i izložena
2011. godine. Poslednja Futuro ku
ća
proizvedena je 1978, kada je otišla u istoriju. Pogledajte
video.
1998.
godine, finski režiser Mika Taanila iskoristio je kuću Futuro za svoj film “Futuro
- A New Stance for Tomorrow”. Prema Taanili, Futuro je odražavao ekonomski bum
i optimizam o budućnosti ere. Većina ovih kuća i dalje postoji u Finskoj ( Espoo, Kauhava, Storbroskär, Pöytyä i
Hirvensalmi), Novom Zelandu (ima ih nekoliko), SAD-u ( ima ih 19), Belgiji (Tildonk), Australiji, Holandiji...
|
U Nemačkoj, Witten. Foto Mattes |
...u
Nemačkoj
(Berlin, München, Taunusstein, Niedernhausen, Haigerloch, Witten, Vlotho), Rusiji (Dombay, Krasnodar), Kanadi (Ostrvo Princa Edvarda), Švedskoj
( Tun, Örebro) Norveškoj (Nevlunghavn), Tajvanu (Wanli, gde ih je nekoliko), Ukrajini
(Hursuf), Estoniji ( Lihula), Danskoj (Kvistgård), Francuskoj (Saint-Ouen, Ploemeur, Marseille),
Grčkoj
((Limni ), Na Antarktiku ( ostrva Hop i Béchervaise), Španiji ( Peguera) i Japanu
(Maebashi, Nagano) .
|
U Švedskoj, Örebro |
|
Futuro 13, Berlin. Foto/Stefan Schneider |
|
Pöytyä. Finska |
(... Futuro broj 022 kupljen je u Južnoj
Africi u aprilu 2013. od strane umetnika Craiga Barnesa, koji ga je slučajno
pronašao dok je bio na odmoru u Africi, odakle ga je
otpremio u Veliku Britaniju radi restauracije, pa danas Futuro postoji i u
Velikoj Britaniji, gde je 2014. predstavljen
javnosti na izložbi u Londonu.
Danas
Futuro kuća
sa rednim brojem 001, stoji u Weegee Exhibition centru u gradu Espoo, kraj
Helsinkija, pa eto prilike da se slikate za uspomenu kraj ove futurističke kuće kojih danas ima tek oko 6o u
celom svetu.
|
Futuro, Espoo. Foto lewis Martin |
Ako
niste znali, svaka Futuro kuća, po ugovoru o pravima za
proizvodnju, ima svoj broj, i uvodi se u registar, da bi se znalo koliko ih ima i gde se nalaze.
Iako je Futuro, koji je bio pravi utopijski radikalizam, do
živeo
komercijalni neuspeh, on je u arhitektonskom svetu okarakterisan kao malo finsko
čudo. Ova ku
ća
ima arhitektonsku ali i kulturnu vrednost i njeno očuvanja je zna
čajno
za buduće generacije. U Finskoj ih postoji samo još pet. Činjenica, da
je Futuro br. 001 je prvi Futuro ikada napravljen nakon proizvodnje
prototipa 1968, čini ga još vrednijim. Takođe je ostao u vrlo
autentičnom stanju, pa vam toplo
preporu
čujem
da ga posetite i ovekove
čite, a ako se neko bude od vas na
šao u Finskoj i slikao kraj njega, mo
že
mi poslati fotografiju i objavi
ću je u ovom tekstu naknadno.
|
Sa bienala u Istanbulu, 2001. |
…I tako,
za kraj… Matti Suuronen je imao lepu viziju, ali zbog krize i cene plastike 1973, kada je bila velika
naftna kriza, osujećeni su svi njegovi
planovi. U vreme kada je nastala, ova ojačana plastika bila je nov, lagan i jeftin
material, pa je ova mobilna kuća mogla lako da se prenosi helihopterom. Plan mu
je bio da se masivno proizvodi, jer bi bila dovoljno jeftina da bi je svi mogli
kupiti. Za njega je mobilno življenje bilo nova mogućnost za budućnost, ali...
ako ništa drugo, ostala je jedna lepa priča i pojedini plastični svedoci kao epitaf
jedne lepe ideje.
|
Photo courtesy of the Janesville Gazette - Larry Tracy and Sue
Campbell pose in the Futuro Home. The home was a fixture around
Janesville in the 1970s |
Foto
/ Još
mnogo informacija ako vas interesuje Futuro:
Ilkka
Jukarainen, Anna-Maija Kuitunen