Labud iz Tuonele

Kada je veliki Sibelius, kao tridesetogodišnjak, 1895. godine komponovao svoje delo, The Swan of Tuonela,  (Labud Tuonele, Tuonelan joutsen), nije ni slutio da će ga upravo ova muzika, nakon 62. godine od tada, ispratiti u njegovu večnu kuću. Iako je Finlandia delo za koje ga mnogi vezuju, i na kome su mu svi Finci zahvalni, ipak ima simbolike u ovoj Labudovoj pesmi sa kojom je otplovio.

Ovu legendu za orkestar, Sibelius je komponovao inspirisan legendama iz finskog narodnog epa "Kalevala”. Pripada seriji Lemminkäinen koja se sastoji iz četiri dela:

   1. Lemminkäinen ja saaren neidot
   2. Tuonelan joutsen
   3. Lemminkäinen tuonelassa
   4. Lemminkäisen kotiinpaluu

Ovaj deo je zapravo priča o labudu koji je plivao oko Tuonele, a koga je po naredbi morao da ubije Lemminkäinen. Tuonela je carstvo mrtvih u finskoj mitologiji, kojom vlada bog Tuoni. Uz Tuonija, u ovom carstvu mrtvih su i njegova žena Tuonetar i njihova deca, bogovi patnje i bolesti. Smatra se i da je Tuonela  poslednje mesto koje čovek poseti pred odlazak na onaj svet. Lemminkäinen je pokušao da ubije Tuonijevog labuda kako bi došao do Pohjole i devojke koju je voleo, ali u tome nije uspeo jer ga je ubio Tuonijev sin…..zato je verovatno i Sibelius morao da prođe kroz ovo mesto na svom putu ka večnosti.

Poslušajte sada Labuda Tuonele

A sada ćete imati priliku da vidite kratak i autentičan video zapis, koji prikazuje samu sahranu Sibeliusa i njegovu tužnu Aino. Labudova pesma je išla dok su mu telo stavljali u grob….

Supruga Aino na sahrani Sibeliusa

I tako...to je bila pričica o ovom delu, a to, koliko Finci vole ovaj mit o labudu i njihov nacionalni ep Kalevala, pokazuje koliko je to omiljena inspiracija mnogim finskim muzičarima. 

Read More

Film o Sibeliusu ( II deo)

Kada mi se neki film toliko dopadne, kao što je ovaj, o velikom kompozitoru Sibeliusu, teško je ostati samo pri jednom kratkom tekstu o tome. Odlučila sam da film koji imam na svom DVD-u, iseckam na delove i  postavim na jednom od sledećih postova, tako da će, slutite već, ovde doći i 3.deo o ovoj temi. Doduše, pošto ga ja imam u originalu na finskom jeziku, verovatno ćete pomisliti da oko njega ne treba gubiti vreme gledajući ga…ali grešite, jer, zasigurno kada je ovakav film u pitanju, ništa manje lep doživljaj nije ni samo slušanje muzike, uz gledanje prizora nekih lepih finskih predela.

Kako bih vas malo zaintrigirala, danas ću postaviti prvi, od 15 delova, na koliko sam iseckala ovaj film, i time pokušati da vam dočaram svu lepotu ovog filmskog ostvarenja. Kao što rekoh, nije sve u prevodu, jer muzika je univerzalni jezik koji svi ljudi sa istinskom lepotom i čistotom duše razumeju. Kako je i sam Sibelius Finac, verujem da će užitak biti potpun jer ćete videti kadrove iz autentične Sibeliusove kuće i dvorišta, slušaćete jezik kojim je govorio i uživati u neverovatnoj muzici koju je stvarao.

Pre nego što pogledate ovaj prvi deo, daću vam kratak opis.

Ovaj deo, odnosno sam uvod filma, počinje autentičnim arhivskim snimkom iz 1957. godine i tužnim septembarskim danom kada je Sibelius sahranjen, dok u pozadini ovih kadrova ide Sibeliusova Finlandia, Op. 26 u izvođenju  Lahti Symphony Orchestra. Telo mu je bilo izloženo u katedrali u Helsinkiju  kako bi mu građani odali poslednju počast, da bi na kraju povorka krenula ka mestu Jävenpää, kraj njegove kuće Ainola, jer je po njegovoj želji sahranjen upravo u dvorištu ispred kuće….kadrom posle tih arhivskih snimaka, počinje film kada ostareli Sibelius dva dana pred smrt šeta sa svojom suprugom Aino, gde  gledajući u ždralove koji obleću oko kuće, priča kako su te ptice zapravo ptice njegovog detinjstva koje su došle po njega…na žalost, bio je u pravu…i kako to obično biva sa retrospektivnim sećanjem pred smrt, on se sećanjem vraća u ono čega se iz najranijeg detinjstva priseća, a to je smrt oca dok je bio sasvim mali, odrastanja uz majku, sestru i brata, njegovog prvog susreta sa violinom sa kojom ga je upoznao rođak, zaljubljivanje u violinu, muziciranje  sa sestrom i bratom u  prirodi, pa sve do  njegovog odlaska na studije u Helsinki….tu  se završava ovaj prvi deo…

Ono čega nema u filmu su neki detalji  koje bih volela da vam ispričam, a u vezi su sa samom smrću čuvenog kompozitora.

Sibelius je naime radio i komponovao do pred samu smrt, mozak mu je savršeno radio, ali su ga zato ruke izdavale, jer od drhtanja ruku nije mogao da zapisuje, pa je uvek diktirao nekom drugom. Iako je imao kataraktu tih poslednjih meseci svog života, jasno je video ždralove koji su mu najavili odlazak među besmrtne. Tog 20. septembra 1957. godine, posle doručka uzeo je novine da pregleda štampu jer mu je to bio ritual, ali ga je vrtoglavica onemogućila u tome. Sat vremena posle toga, osetio je slabost i kolabirao je. Ničega se nije sećao ali je jedino prepoznao svoje ćerke koje su stajale pored kreveta. Toga dana, oko 21 h je preminuo. Istovremeno je na radiju bio prenos koncerta iz Helsinkija gde se izvodila njegova Peta simfonija, iako tada još nisu znali da je preminuo. U nedelju, 29 septembra, dan pre sahrane, na imanju Ainola, porodica je održala malu pomen,  gde je Jussi Jalas, kompozitor i muž Sibeliusove ćerke Margarete,  svirao Pesmu moga srca. Nakon ove privatne ceremonje, kovčeg je sproveden u Helsinki, a dok su telo Sibeliusa unosili u Helsingin tuomiokirkko, odnosno Luteransku katedralu, Helsinška filharmonija je svirala Baha.  Kasnije su svirana Sibeliusova dela. Oko 21 h uveče ( simbolično u vreme Sibeliusovog smrtnog časa),  pa sve do ponoći, katedrala je bila otvorena za javnost jer su građani hteli da isprate svog nacionalnog heroja. Za tih 3 sata, pored tela Sibeliusa prošlo je oko 17000 ljudi. Studenti su dežurali tu noć pored kovčega. Sahrana je obavljena u ponedeljak 30. Septembra 1957, a veliki kompozitor je sahranjen uz zvuke svog dela Swan of Tuonela. Mnoge uticajne i poznate ličnosti su prisustvovale samoj sahrani. Povorke ljudi su bile duž celog puta od Helsinkija do mesta Jävenpää (50 km), sve je bilo tako tužno, dostojanstveno i tiho. Nakon sahrane, vidno skrhana bolom, supruga Aino i tadašnji predsednik Finske Urho Kekkonen prvi su položili vence. Na traci koju je Aino položila pisalo je "Od tvoje voljene supruge u znak zahvalnosti za život posvećen velikoj umetnosti”. 1969, Aino je otišla da zauvek bude sa svojim voljenim suprugom, tu u dvorištu njihove kuće.

Sibeliusov grob

Lahti Symphony Orchestra od 2000. godine svakog septembra organizuje Međunarodni festival Sibelius, u Sibelius hali. Ovaj orkestar je snimio sva Sibeliusova dela, a za 150-godišnjicu od rođenja velikog kompozitora, za 2015.  priprema nešto posebno….pa, verujmo im na reč .

Lahti Simfonijski Orkestar

Read More

Film o Sibeliusu

Ovaj film o velikom finskom kompozitoru, Sibeliusu, gledala sam pre par godina prvi put, a juče sam ga, sasvim slučajno  ugledala na jednoj stranoj televiziji. Moram priznati da mnogo volim taj film i…eto, poželela sam da impresije podelim sa vama.

Sam Sibeliusov život, njegova predivna muzika i mnoštvo magičnih scena finske prelepe i grandiozne prirode dovoljan su razlog da uživate gledajući ovo ostvarenje iz 2003. godine, koje je režirao Timo Koivusalo, finski glumac, reditelj, pisac, kompozitor…jednom rečju, svestrani umetnik. Ovaj režiser imao je neke svoje idole koji su mu značili pa je njima u čast napravio tri biografijska filma…jedan od  njih je posvećen i velikom Sibeliusu, a ovaj film je ujedno i prvi dugometražni igrani film o čuvenom kompozitoru. Deset godina pre Koivusala, film o Sibeliusu želeo je na napravi i najpoznatiji finski reditelj u istoriji Holivuda, Renny Lauri Harjola, poznatiji pod umetničkim imenom Renny Harlin, koji je tvorac kultnih filmova…Umri muški 2, Strava u ulici brestova 4, Alpinista, Poljubac za laku noć …i mnogih drugih, ali se plan nekako izjalovio.

Ovaj film o Sibeliusu nije samo obična biografija, to je pre svega životna priča, ljubavna priča, priča o muzici koja je promenila istoriju ali i priča o jednom narodu, njihovoj borbi za nezavisnost, nacionalnom ponosu kao i o temperamentu i karakteru ovog naroda sa severa. Ako tome dodamo i snimanje na autentičnim lokacijama u Finskoj, kao što je njegov dom Ainola, zaista ćete okom kamere ušetati u dom Sibeliusa. Ostali kadrovi snimani su po finskim gradovima jezerima, selima…pa se tako mogu videti predivni delovi gradova Pori, Naantali, Lahti, Helsinki, predivno mestašce Hollola, preslatki gradići Rauma, Kuhmoinen i Ulvila, selo Haapamäki i mnogo lepih predela ove tajanstvene i gorde zemlje koja je inspirisala velikog kompozitora da napiše svoje remek delo, simfonijsku poemu Finlandia.

Kao uvod u film, prikazuju se arhivski autentični snimci Sibeliusove sahrane, mnoštva ljudi isped velike katedrale u Helsinkiju koji su došli da poslednji put pozdrave njihovog nacionalnog heroja koji je bio u sanduku u automobilu posutim cvećem i kojim je poslednji put prošao pored svog naroda.

Priča počinje kroz sećanja starog Sibeliusa, u tišini svog doma Ainola, na rano detinjstvo, gubitak oca, detinjstvo, studentske dane, zaljubljivanje u njegovu buduću ženu Aino, porodični život, rođenje njegovih ćerki, gubitak najmlađeg deteta….sve do  bacanja nota svoje poslednje simfonije u vatru i dana, kada je u uobičajnoj jutarnjoj šetnji jato ždralova letelo iznad Ainole, dok je jedan izdvojeni ždral leteo kružno oko kuće…Sibelius je tada predosetio da će umreti i svojoj voljenoj Aino je rekao da su to ždralovi njegove mladosti koji ga zovu da pođe sa njima….posle dva dana je umro…

Muzika iz ovog filma je objavljena  na zasebnom CD-u, a bez  ovih divnih nota, film ne bi imao takvu jačinu kakvu ima.

 1 Finlandia, Op. 26 08:36

 2 Symphony No. 1 in E minor, Op. 39: II. Andante, ma non troppo lento 09:03

 3 Suite in E major, JS 188: II. Allegro molto 01:36

 4 Interludium for Piano in C minor 00:30

 5 Maestoso in C minor 00:34

 6 Sonata in F major, JS 178: II. Andante 06:03

 7 Symphony No. 1 in E minor, Op. 39: I. Andante, ma non troppo - Allegro energico 09:44

 8 Karealia Suite, Op. 11: III. Alla marcia 04:13

 9 Lemminkäinen Suite, Op. 22: II. The Swan of Tuonela 09:32

 10 Valse triste, Op. 44, No. 1 04:47

 11 Symphony No. 2 in D major, Op. 43: I. Allegretto 09:16

 12 Andante festivo 05:38

Ne smem da zaboravim da dodam i glumačku ekipu koja je verno dočarala ovu priču…Martti Suosalo kao mladi Sibelius, Heikki Nousiainen kao stari Sibelius, Miina Turunen kao Aino Sibelius, Seela Sella kao stara Aino…i mnogi drugi.

Film je zasluženo osvojio mnogo nagrada …ali nisu nagrade ono što je najvrednije kod ovog filma, već su to emocije koje prožimaju vaše biće dok gledate kadrove ove predivno ispričane priče.

Read More

Ponešto o bibliotekama u Finskoj

Volim da čitam, ali na žalost nekako, moram priznati, slabo posećujem biblioteke. Naravno da to nije dobro,  ali ja sam jedna od onih koja više voli da kupuje knjige koje voli da čita, nego da ih iznajmljujem, tako da je Sajam knjiga više nekako ,,moj teren”.

Nacionalna biblioteka Finske u Helsinkiju

Knjigama se rado vraćam, pa zato volim da su tu, uvek uz mene, na mojim policama koje se usuđujem nazvati  ličnom bibliotekom.

Biblioteke su ipak nešto, čemu se divim, i  znam da me je odlazak u istu, uvek veselio. Divno je što postoje i  što imaju veliku ulogu  u životu  većine ljudi.  

Na žalost, praviti poređenje između biblioteka u Finskoj i Srbiji je neumesno, jer je Srbija ipak relativno siromašna zemlja, ali svakako želim da iznesem par podataka o tome kako to funkcioniše u Finskoj, jer sam shvatila da i pored činjenice da imamo divne, stručne ljude koji rade po bibliotekama, koji se trude da zainteresuju mlade i ne samo mlade, za knjige, koji organizuju književne večeri i svašta još lepog i korisnog, ipak mislim da bi država morala bolje sagledati ulogu biblioteke u društvu na lokalnom, nacionalnom, pa i internacionalnom nivou, i u skladu sa tim pomoći svojim građanima da im izvori znanja budu uvek besplatni i dostupni.

Rotunda - gornji nivo

Kult knjige je u Finskoj veoma razvijen. Finci veoma vole da čitaju i jedna su od najčitanijih nacija na svetu. To pokazuju i svetske statistike. Po njima svaki Finac u proseku pročita 21 knjigu godišnje, što je duplo više od preporučenog evropskog standarda. Biblioteke su u Finskoj tradicionalno namenjene čitavim porodicama,  pa je veliki kuriozitet i to da, pošto su biblioteke izuzetno opremljene,  posećene i razvijene, one maksimalno pokrivaju i školsku omladinu pa zato u finskim školama skoro i da ne postoje biblioteke jer se sve uzima iz javnih biblioteka.

Statistike kažu i da 80 % Finaca ima  člansku kartu biblioteke koje su besplatne za sve. Sa ovim karticama se u biblioteci može koristiti sva literatura, sva elektronska izdanja, možete učiti jezike kroz jezičke video sadržaje, čitati časopise i novine, koristiti brošure, priručnike i još mnogo toga. Članske karte se mogu dobiti uz obični identifikacioni dokument a deca moraju imati pismeno dopuštenje od roditelja. Iz biblioteke se može izneti 90 % sadržaja. Knjige se mogu zadržavati do mesec dana, filmovi i muzika do 7 dana. Ako bilo šta izgubite ili oštetite, platićete štetu. Postoje takođe i knjige koje se ne smeju iznositi, ali za koje postoji pravilo da ih možete uzeti 10 minuta pre zatvaranja biblioteke uveče, ali ih morate vratiti sutradan odmah u 9 ujutru, kada se biblioteka otvori. Zakasnite li i samo sat vremena, platićete kaznu i to od trideset evra. Eto, na žalost imam i dokaz za priložiti…  :(

Ko nema u glavi...ima 30 evra za bacanje

Zbog činjenice da je kult knjige toliko razvijen u ovoj zemlji, stranci veoma brzo shvate da su upravo iz tog razloga  biblioteke uvek najlepše zgrade, obično u najlepšim delovima  grada. Mnoge od njih je  lično Alvar Aalto projektovao.

Korišćenje svih resursa u bibliotekama je besplatno za sve. Ne plaćaju se ni članarine, niti bilo šta drugo. Biblioteke finansiraju opštine iz budžeta kroz plaćanje taksi, dok veće projekte kao što su izgradnja biblioteka, restauracija, kreiranje velikih baza podataka, elektronskih izdanja, velike nabavke publikacija …finansiraju zajedno Ministarstvo obrazovanja i lokalne opštine zajedničkim snagama. Dokaz koliko je biblioteka i besplatan  pristup izvorima znanja bitan, govori i podatak da  u samom ministarstvu postoji nekad i do četiri stručnjaka koji se bave isključivo bibliotekama. Državi je u cilju da njeni građani imaju jednaka prava na izvore informacija,  kontinuirano sticanje novih znanja i sticanje informatičkih veština pa je u tom smislu i korišćenje i pozajmljivanje sadržaja potpuno besplatno i dostupno svima, kao i korišćenje interneta, elektronskog materijala, iznajmljivanje DVD filmova,  diskova sa muzikom…a sve to naravno, sa softverski onemogucenim kopiranjem. A ako se zna da Finska nije Srbija gde sve vrvi od piraterije, već gde su originalni diskovi veoma skupi, ljudi mahom dođu u biblioteku, iznajme neki  disk, preslušaju ga i odluče da li im se dovoljno dopada da bi kupili original. Zakon o zaštiti autorskih prava je na veoma visokom nivou, pa tako autori i prevodioci nekih dela koja su dostupna u bibliotekama na besplatno iznajmljivanje, dobijaju od biblioteka finansijsku nadoknadu. Ono što biblioteka ima pravo da naplati su kazne ili posebne usluge kao što su slanje knjiga na kućnu adresu, prebacivanje elektronskih izdanja na diskove itd. Kako je Finska zemlja gde se poštuje red, tako su i kazne dosta visoke ako se ne pridržavate pravila….već sam priložila svoj Corpus delicti....

Glavna zgrada biblioteke u Helsinkiju

U bibliotemama FInske se mogu naći knjige i na 30 - 40 svetskih jezika, naravno i na srpskom....

Ono što je za svaki primer i pohvalu je i taj što se građani kontinuirano i na svakom mestu animiraju da koriste knjige, pa se zato biblioteke u ovoj zemlji mogu naći u mobilnim bibliotekama na točkovima, u tržnim centrima ( Cable book), na benzinskim pumpama ( Igs), železničkim stanicama ( muzičke biblioteke)…

Kada je reč o bibliobusevima u Finskoj,  odnosno bibliotekama na točkovima, oni u ovoj zemlji imaju veliki značaj i sastavni su deo svakog lokalnog bibliotekačkog sistema.. Kažu da ih u Finskoj postoji oko 200. Svaki od njih ima voznu maršutu do 400 km. Dobro su proučene regionalne potrebe pa tako postoji više tematskih bibliobuseva, ali i onih standardnih. Od tematskih postoje posebni busevi za decu, zatim nordijski koji obilaze pogranične delove, bibliobuseve koji su raspoređeni po mestima gde živi najviše imigranata, gde se nude najviše literatura za učenje finskog jezika itd…Iz ovoga bi se moglo zaključiti da  je država Finska veoma razvila osećaj za  kulturološku i socijalnu raznolikost i da ima visok stepen brige i odgovornosti za  čitalačke korisnike. Svi ovi autobusi biblioteke poseduju najsavremeniju informaciono komunikacijsku tehnologiju koju primenjuju u radu sa korisnicima. Ove  pokretne biblioteke pre svega služe da stanovništvu udaljenih mesta omogući pristup knjigama, kao i stanovništvu na severu zemlje kada je zimi pod ledom. Ove biblioteke imaju oko 17000 stajališta. Finska je na trećem mestu u svetu po primeni ovih vrsta usluga građanima, odmah iza SAD i Velike Britanije.

Bibliobus za decu

Bibliobus u Helsinkiju

Osim ovih bibliobuseva imaju i više plutajućih biblioteka brodova.

Koliko su Finci zaluđeni knjigama i sticanjem znanja govori i podatak da je u sred Helsinkija u  jednom od velikih tržnih centara, odmah iznad restorana smeštena Cable Book biblioteka koja je uvek puna ljudi, i gde je veselo, bučno i veoma suprotno od onoga što je uobičajno za klasične biblioteke. Tu je sve besplatno, pa mnogi ljudi u pauzi šopinga dođu tu jer imaju mogućnost da pristupaju besplatno internetu, salju poštu, gledaju tablu sa najnovijim dešavanjima u gradu, čitaju novine, slušaju muziku, čitaju najnovije knjige,  gledaju filmove sa DVD-a, skeniraju, kopiraju, štampaju… Pored svega ovoga, u ovoj biblioteci postoji još jedan odličan servis koji se doduše minimalno naplaćuje ( najviše do 5 evra), a to je da ako imate neko elektronsko izdanje neke knjige a nema je više u prodavnicama, ovde će vam za sat vremena odštampati i ukoričiti kao što je i sam original…Za ovaj projekat je biblioteka Helsinkija dobila 1 000 000  dolara kao nagradu od Bila Gejtsa.

Levo, Rotunda..desno, juzno krilo Fabiania

O bibliotekama Finske ću pisati neki drugi put, a do tada, nemojte podleći zluradim mišljenjima i  površno donositi zaključke kako Finci mnogo uče i čitaju jer su im zime duge pa nemaju šta da rade tokom hladnih zimskih dana. Takve ću razočarati činjenicom da su u letnjem periodu biblioteke još posećenije. Ključ ovako dobrih rezultata je u činjenici da je država voljna i željna da svim svojim građanima ponudi mogućnost stalnog ličnog usavršavanja, besplatne izvore znanja, kontinuiranost u intelektualnom razvoju i potpunu upućenost u najnovije informacione tehnologije.

...bilo kuda, knjiga svuda....

Read More

Gastronomska razglednica Helsinkija

Za ljude otvorenog duha koji su uvek spremni da upoznaju druge kuhinje, druge kulture, druge ukuse, Helsinki je u potpunosti spreman da vas upozna  sa nacionalnom kuhinjom od njenih najsevernijih delova pa sve do krajnjeg juga. Ovo će biti mali uvod  o restoranima u glavnom gradu Finske.

Svaki put kada iznova posetim Helsinki, postoji nešto novo i uzbudljivo na kulinarskoj sceni ovog grada. Delom zbog toga sto se nivo usluga uvek pokušava dovesti do savršenstva a delom i zbog njihove potrebe da svoju nacionalnu kuhinju menjaju, dorađuju i integrišu sa internacionalnim stilovima i ukusima.

Kako mnogi imaju predrasude u vezi sa finskom kuhinjom, mnogi finski kuvari na to umeju da odgovore kako, samo neupućeni mogu da misle loše o njihovoj kuhinji. Evo, predlažem da probate supu od šparoga ili kotlet od losa i odmah ćete se zaljubiti u ove ukuse, a ako kao predjelo probate medveđu paštetu, dimljenog losa ili recimo kobacice od specijalne vrste jelena – soba,  bojim se da više nećete pomisliti na pljeskavice…

Finska kuhinja je poslednjih decenija daleko odmakla, pa su mnogi turisti, zahvaljujući poseti finskim restoranima shvatili da među ljudima koji je nikada nisu posetili, i dalje vladaju predrasude da je severnjačka kuhinja siromašna i nemaštovita. Istina je zapravo daleko od toga. Oni obožavaju funkcionalnu i zdravu ishranu,  koriste dosta žitarica, vole da uživaju u specijalitetima, umereni su u jelu i paze da hrana bude lagana i zdrava. Tako se na jelovnicima i dalje nalaze tradicionalni specijaliteti poput kobasica, ali u izmenjenom sastavu: masnoće životinjskog porekla zamenjene su biljnima, a dodati su i sastojci poput brašna od borove kore, koje poseduje lekovita svojstva. Finska gastronomija vrhunac doživljava leti, kada počinje sezona rakova. Ja se uver radujem karelijskoj piti, odnosno, kako se zove na finskom, Karjalanpiirakka.
 

Kada je u pitanju ponuda restorana u Helsinkiju, pokušaću da vas upoznam sa nekima od njih. Svaki restoran je u ovom gradu priča za sebe, unikatan, poseban sa svojom specifičnom pričom i istorijom, ali ono što je specifično za sve ovdašnje restorane je činjenica da se u svakom restoranu nude isključivo sezonska jela sa svežim namirnicama. Ono što je uvek na meniju je njihov nacioinalni beskvasni hleb, ili riblja pita Kalakukko od raženog brašna punjen haringama i slaninom, koji je pomalo neuobičajnog ukusa a koja je poznati specijalitet provincije Savo. 2000- te godine pokrenut je Helsinki menu project čiji je osnovni zadatak bio unapređenjenje i razvoj vrhunske finske gastronomije. Zbog toga se danas mnogi restorani u ovom gradu mogu pohvaliti Michelinovim zvezdicama. Poslednji put kada sam bila u ovom gradu sve je mirisalo na artičoke, šparoge, na finske gljive koje se ovde pripremaju na hiljadu načina, kao i na vrhunske sosove koji se služe uz odrezak od soba ili filet friškog bakalara sa žara….Sada ću vas upoznati sa mojim omiljenim restoranima u Helsinkiju.

Restoran Kappeli

Nalazi se u ulici Eteläesplanadi broj 1 u samom srcu  Helsinkija  u Esplanadi parku.ali na južnom delu. Samo ime ulice Eteläesplanadi znači "južni Esplanadi", dok se ulica na severnom delu ovog parka zove Pohjoisesplanadi. Ovaj park se u žargonu zove Espa a ovaj restoran zovu biserom Espe. Ima tradiciju dugu 144 godina i najstariji je restoran  sa godinom gradnje 1867. Osim što je na prelepom mestu i što ima divnu hranu, ovaj restoran ima zavidnu istoriju, jer su ga posećivali razni priznati umetnici, slikari, kompozitori, diplomate,političari i mnogi drugi. Sam restoran ima ogromne prozore kroz koje se pruža prelep pogled na park i zelenilo. Ovaj restoran služi isključivo finske tradicionalne specijalitete sa uvek svežim namirnicama kupljenim tog dana. Jela su savršeno ukusna.

Kappeli  desert

Kappeli panorama

Kappeli enterijer

Kappeli eksterijer

Kappeli

Kappel

Restoran Demo

Ovaj restoran je postao vrlo popularan među mladima još od 2003 kada je otvoren. Može se pohvaliti takođe zvezdicom, a u vlasništvu je dva veoma talentovana i zanimljiva Finca, kuvara po profesiji koji se zovu Tommi i Teemu.  Hrana je veoma ukusna, a meni se pravi svakoga dana, a uz sve to, ovde je veoma opuštena i prijateljska atmosfera. Cene su veoma razumne. Nalazi se u ulici Uudenmaankatu 9 i za posetu njemu, potrebna je rezervacija. Inače, ova dvojica kuvara su vlasnici još jednog odličnog restorana Grotesk, u ulici Ludviginkatu 10.

Jedan od vlasnika, Tommi

Demo enterijer

Restoran Olo

Nalazi se u Kasarmikatu 44. U samom srcu Helsinkija i nudi savremenu nordijsku kuhinju.On je više namenjen poslovnim ručkovima.Takođe je ponosni vlasnik zvezdice.

Jedan od restorana koji takođe zadovoljava visoke kriterijume Helsinki menu projecta je i nezaobilazni Zetor, mesto za vesele traktoriste, kako stoji u podnaslovu ovog zaista jedinstvenog mesta.

Za one druge pak, koji su manje željnji probanja novog, a više su za ostajanje pri poznatim specijalitetima drugih, više poznatih kuhinja,  tu su u ponudi ostale svetske kuhinje

Francuska kuhinja je primamljiva, pa je najbolji restoran sa francuskom kuhinjom La petite maison, ali nisam u njemu jela, jer se nekad rezerviše i nedeljama ranije, kao i mnogi drugi restorani u Helsinkiju, pa mi vreme to nije dozvoljavalo. Nalazi se u ulici Huvilakatu 28. Najluksuzniji i najpoznatiji francuski restoran je ipak Chez Dominique, sa tri zvezdice, čiji je vlasnik Hans Välimäki,  sa svojim brilijantnim jelima. Nalazi se u Rikhardinkatu 4. Samo oprez…U ovom restoranu obrok staje između 200 i 500 evra ( po osobi).

Chez Diminique

Chez Diminique

Za arapsku kuhinju, a pre svega libansku, zadužen je restoran Farouge u  ulici Yrjönkatu 6,koji  je poznat po izvrsnim jelima, divnom osoblju i nesvakidašnjem ambijentu Bliskog istoka na par koraka od severnog pola. Osoblje je veoma raspoloženo da vam svako jelo ponaosob objasnjava. Nije jeftin, ali zato vredi svake date pare. Hrana je začinjena raznim biljem i začinima. Ljudi sa Balkana ovde najviše jedu tabulli  ili neke od mnogobrojnih musaka.

Ako ste ljubitelj italijanske kuhinje onda vam toplo preporučujem Benjam’s Bistro, koji  je jedan od onih malih dragulja koje čine um sretnim a stomak zadovoljnim. Oni imaju savršena jela od testenine i nezaobilazne pizze. Usluga je uvek izuzetno prijateljska i prilično brza. Nalazi se u ulici Dagmarinkatu odmah iza zgrade Parlamenta. Prostor nije fensi opremljen, ali je atmosfera predobra i što je najbitnije, restoran nije skup. Njihova Carbonara je najbolja na svetu, a ako se posle zasladite kolačem Tiramisu, utisak je  za 10 +.

Za ljubitelje španske kuhinje, želim da preporučim restoran Nuevo u najlepšem delu grada u ulici Sofiankatu, koja je ujedno i najstarija ulica u gradu. Kuriozitet  ovog  restorana je taj da se u njemu  služi samo  espreso koji se specijalno uvozi iz Spanije. To je idealno mesto za ljubitelje njihovih specijaliteta uz neizbežnu sangriju. Ja sam otkinula na Gaspačo. Jedan je od rekih restorana koji radi i nedeljom.

Za ljubitelje kineske, japanske i korejske kuhinje, tu je bez premca restoran Gaijin u ulici Bulevardi broj 6,

Od ostalih svetskih kuhinja, u Helsinkiju  postoje i meksički, grčki, indijski, irski, mediteranski, tajlandski i ostali restorani.

Kako u Finskoj živi i ruska manjina,  a još ako ste i ljubitelj ruskih specijaliteta, obavezno posetite restoran Bellevue,  koji je otvoren  1917. godine.  Pored ovog, u Helsinkiju postoji mnogo ruskih restorana a moj omiljen je restoran Samovar koji se nalazi u srcu istorijskog dela grada a koji je opremljen kao da ste  se našli u carskoj Rusiji.

Iako je Laponija severni deo Finske, laponska kuhinja je visoko na ceni jer prezentuje Sami kuhinju, odnosno kuhinju nomadskih naroda. Za hranu sa one strane polarnog kruga, turisti su veoma zainteresovani. Laponska kuhinja snažno je uticala na Finsku, pa  je čak i južni Finci smatraju prilično egzotičnom. Lično obožavam desert od zlatnih kupina koje su uvek prisutne na svečanom  laponskom meniju.

Ono što takođe često fascinira turiste sa kojima sam pričala je i taj kako doživljavaju konobare u restoranima. Svi se slažu u jednom, a to je da svi deluju tiho, nenametljivo  i ljubazno, ali čim ih nešto pitate, veoma shvatite koliko su otvoreni i duhoviti. Ako ste nameravali da zapalite cigaretu posle dobrog obroka, znajte da je to od 2007. godine najstrožije zabranjeno.

I tako, nadam se da ste malo upoznali restoransku ponudu Helsinkija, za sada, bar ovako online. Ako vam se bude pružila prilika i da je na licu mesta  upoznate, znajte da su cene dosta visoke, ali samo za naš džep. Za njihov standard, cene su umerene, pa i  jeftine. Sasvim prosečan obrok košta  oko 20 evra, a  ako uz sve to dodate i 1 dl vina, pogotovu onog desertnog od bobičastog voća koje je njihov izvorni proizvod, odvojićete još 7 – 10 evra. Uz sve to, ne propustite ni njihovo najpoznatije domaće pivo Lapin Kulta. Uvek se preporučuje da restoran posetite od podneva pa do  16 h, jer je tada hrana u restoranima najjeftinija u toku dana, nekad  i za 40 %. Tada lepo sebi dajte oduška, pa neka sva čula uživaju…i, nemojte tada razmišljati o liniji već častite sebe kolačem od šumskih jagoda ili pitom od bobičastog voća… e  pa, prijatno vam bilo.

Terasa restorana Mattolaituri

Mattolaituri

Restoran Havis Amanda

Mbar

Read More