Dragi moji
prijatelji, ljubitelji Finske, do sada smo imali 15 lekcija o finskom jeziku.
Pisala sam o komparaciji prideva, glagolima, zamenicama (pridevskim, ličnim,
prisvojnim, imeničkim), o slovima, potvrdnom i odričnom
obliku...imali smo par kurseva o raznim situacijama (kod lekara, u kupovini), pisala sam vam o nekim pravilima u finskom jeziku, harmoniji vokala, satima, danima i o još mnogo čemu. Ovde su neke lekcije
kojih se valja podsetiti, kako bismo krenuli dalje.
Danas bih počela
priču o ozloglašenim finskim padežima. Mnogi se zgroze kada čuju da ih ima 15,
ali ja ću se potruditi da vas uverim da oni i nisu takav bauk, mada, zbog činjenice
da finski jezik ima 15 padeža, da nema predloge, rodove, kao ni članove,
ima reputaciju jezika koji je veoma težak za učenje.
Finski padeži
(Sijamuoto) su:
1. nominatiivi
2. genetiivi
3. akkusatiivi
4. essiivi
5. partitiivi
6. translatiivi
7. inessiivi
8.
elatiivi
9.
illatiivi
10. adessiivi
11. ablatiivi
12. allatiivi
13. abessiivi
14. komitatiivi
15.
instruktiivi
Poslednja tri su u poslednje vreme sve
manje u upotrebi. U baltičkom delu
Finske postoji i padež Eksessiivi, ali njega nećemo objašnjavati jer se koristi
retko i samo u baltičko-finskom jeziku. Verujem da ste u ovom
spisku finskih padeža, zapazili i neke koje postoje i u srpskom jeziku
(nominativ, genitiv, akuzativ).
Danas ću vas upoznati
sa četiri finska padeža, a to su 8. padež Elatiivi, 7. padež
Inessiivi 11. padež Ablatiivi i 9.padež Illatiivi.
Ova četiri padeža sam odabrala za prve jer se često koriste i jer
pripadaju istoj grupi, grupi padeža koji se zovu Paikallissijat.
Elatiivi (Elativ)
Elatiivi (Elativ)
se kao padež pojavljuje u četiri jezika: erzjanskom, estonskom, mađarskom i
finskom. Podrazumeva radnju kretanja izvan nečega.
Elatiivi ( 8. padež),
odgovara na pitanje Mistä? - Odakle ? Od kuda?
Ako vam bilo ko
postavi pitanje koje počinje sa” Mistä?”, odgovor koji ćete reći, uvek se mora
završiti sufiksom -sta /-stä izuzev u nekim prilikama kada se
završava sa - Ita/ltä ali tada je već u pitanju padež Ablatiivi.
No, to cu objasniti kasnije.
Mistä? se
odnosi na to odakle dolazite
Mistä?- Odakle ? Od
kuda?
Mistä tulet?
ili Mistä sinä tulet?- Odakle dolazite?
I način: Mistä
sinä olet kotoisin? - Odakle si ti ? ili Od kuda si ti ( rodom) ?
II način: Mistä
olet kotoisin? - Odakle si ? ili Od kuda si ( rodom) ?
III način: Mistä
olette kotoisin?- Odakle ste? ili Od kuda ste (rodom)? (formalno obraćanje)
Ove forme u govornom
jeziku idu i ovako: ( Bez Mistä )
Olet kotoisin?
- Odakle si ? ili Od kuda si? ( rodom) ?
Primeri:
Minä olen kotoisin
Belgiasta. - Ja dolazim iz Belgije. / Ja sam iz Belgije./ Ja sam
rodom iz Belgije.
Minä olen kotoisin
Argentiinasta .- Ja dolazim iz Argentine. /Ja sam iz Argentine./ Ja sam
rodom iz Argentine.
Možete odgovoriti
punom rečenicom, ili samo skraćeno. Na primer:
Olen kotoisin…
Dolazim iz...( Rodom sam iz...)
Olen kotoisin
Helsingistä.- Dolazim iz Helsinkija. / Rodom sam iz Helsinkija.
Olen kotoisin
Belgradista- Dolazim iz Beograda. / Rodom sam iz Beograda.
Olen kotoisin Turusta
- Dolazim iz Turkua./ Rodom sam iz Turkua. (Turku - grad u Finskoj).
Olen kotoisin Italiasta.-
Rodom sam iz Italije.
Olen kotoisin
Englannista. - Rodom sam iz Engleske.
Olen kotoisin Espanjasta.
- Rodom sam iz Španije.
Olen kotoisin Serbiasta.
-Rodom sam iz Srbije.
Olen kotoisin Lapin
pääkaupungista.- Rodom sam iz glavnog grada Laponije.
...ili samo
Englannista. -
iz Engleske.
Ranskasta. -
Iz Francuske.
Yhdysvalloista.
- Iz SAD-a
Suomesta. - Iz
Finske.
Virosta. - Iz
Estonije.
Mistä
kaupungista sinä olet kotoisin? - Iz kog si grada (rodom) ?
Oulusta - Iz
Oulua.( Oulu-grad u Finskoj)
Lontoosta - Iz
Londona
Pariisista -Iz
Pariza
Moskovasta -
Iz Moskve.
Tokiosta- Iz
Tokija.
New Yorkista-
Iz Njujorka.
Tukholmasta -
Iz Stokholma.
Ovde obratite pažnju
kada dodajete nastavke na naziv grada. Ako se osnovno ime grada završava samoglasnikom,
onda na naziv grada ide samo nastavak, a ako se naziv grada završava
suglasnikom, onda se između imena grada i nastavka, stavlja slovo “i”.
Primer:
Pariisi + sta -
Pariisista
New York + i + sta
- New Yorkista
Jedini izuzetak je
naziv za Finsku. Iako se naziv za Finsku (Suomi), završava samoglasnikom, ne
kaže se Suomista, već i prelazi u e i dobijamo Suomesta.
- Iz Finske.
Kako biste napisali
odakle ste, kada su u pitanju sledeće zemlje?
Islanti (Island)
Puola (Poljska)
Saksa (Nemačka)
Marokko (Maroko)
Kiina (Kina)
Intia (Indija)
Mistä tunnette
toisenne? - Odakle se poznajete?
Mistä tulet?
Odakle dolaziš?
Minä tulen kirjastosta.-
Dolazim iz biblioteke.
Minä tulen lähetystöstä.-
Dolazim iz ambasade.
Minä tulen saunasta.
- Dolazim iz saune.
Minä tulen koulusta.-
Dolazim iz škole.
Minä tulen metsästä.
- Dolazim iz šume.
Minä tulen
elokuvateatterista.- Dolazim iz bioskopa.
ili samo...
Kirjastosta.-
Iz biblioteke... itd
Iz svega ovoga sledi
da sta i stä odgovaraju srpskom iz.
Primer:
Nouda paketti postista. - Preuzeću paket iz pošte.
Mistä?-
Odakle ? / Postista - Iz pošte.
Primer 2:
Nousen sängystä kello 7.- Ustajem iz kreveta u 7.
Mistä?-
Odakle (ustaješ) ? / Sängystä.- Iz kreveta
Evo naslova
jedne finske knjige... Rakkaudesta Sinulle. Prevod je..Iz ljubavi
prema tebi.
Elatiivi se koristi da pokaže i materijal, razlog, temu odnosno predmet razgovora, kao i da pokaže nečije mišljenje. Na primer:
Tyttö hymyili onnesta. - Devojka se osmehnu sa srećom. / razlog
(onnesta - sa srećom)
Pöytä on tehty puusta .- Sto je napravljen od drveta. / materijal
(puusta- od drveta )
Minusta suklaa on liian makeaa.- Po mom mišljenju, čokolada je preslatka./ mišljenje
(Minusta- Po mom mišljenju.)
Elinasta tämä on kivaa. - Po Elininom mišljenju, ovo je super./ mišljenje
(Elinasta - Po Elininom mišljenju.)
Kirja kertoo Suomesta.- Knjiga govori o Finskoj./ predmet razgovora
(Suomesta - o Finskoj.)
Minusta kaikki on hyvin. - Mislim da je sve u redu.
Onko sinusta tämä hyvä?- Mislite li da je ovo dobro?
Od izuzetaka postoje neki finski glagoli koji su upareni sa pitanjem Mistä?, a oni su tykätä, nauttia, ostaa, myöhästyä, löytää, pitää. puhua. Oni idu samo uz ovaj padež i moraju se naučiti napamet.
Pokazaću vam par primera:
(Nauttia ) Nautin tästä kirjasta. - Uživam u ovoj knjizi. ( Nauttia- Uživati)
(Puhua) Me puhuimme tästä asiasta jo eile. - Razgovarali smo o tome juče. (Puhua-Govoriti)
(Tykätä) Tykkään suklaasta.- Volim čokoladu. (Tykätä- Voleti, svideti se .)
löytää + elatiivi (mistä?)
Sinä
löydät linkit internetistä.
Vi ćete pronaći linkove
na internetu.
Myöhästyä
+ elatiivi (mistä?)
Turistit
myöhästyvät junasta.
Turisti
su zakasnili na voz.
Ostaa
+ elatiivi (mistä?)
Mies
ostaa kameran kaupasta.
Čovek kupuje video
kameru u prodavnici.
Već ste videli da se reči zemalja i gradova završavaju na -sta /-stä , kada je u pitanju odgovor na pitanje Mistä? ali evo i nekih izuzetaka zemalja i gradova koje se na ovo pitanje moraju završiti na - Ita/ltä i samo tako i mogu.
Mistä olet kotoisin? - Odakle si ? ili Od kuda si ( rodom) ?
Olen kotoisin Venäjältä. - Dolazim iz Rusije. / Rodom sam iz Rusije.
Olen kotoisin Tampereelta. - Dolazim iz Tamperea. / Rodom sam iz Tamperea. (Tampere- grad u Finskoj.)
Olen kotoisin Rovaniemeltä . - Dolazim iz Rovaniemija. / Rodom sam iz Rovaniemija.( Rovaniemi- grad u Finskoj.)
Olen kotoisin Imatralta. - Dolazim iz Imatre. / Rodom sam iz Imatre.( Imatra- grad u Finskoj)
Olen kotoisin Vantaalta.- Dolazim iz Vante. / Rodom sam iz Vante. (Vantaa- grad u Finskoj)
Iz tog razloga, pošto se sada reči završavaju sa Ita/ltä, ovde je u pitanju padež Ablatiivi.
Inessiivi (Inesiv)
Inessiivi (Inesiv) je takođe padež lokacije. On se pojavljuje u erzjanskom, estonskom, osetinskom, mađarskom i finskom jeziku. Odgovara na pitanje Missä? - Gde ?
Ako vam bilo
ko postavi pitanje koje počinje sa” Missä?”, odgovor koji ćete reći, uvek se
mora završiti sufiksom -ssa/-ssä
Inače, Elatiivi (Elativ), Inessiivi (Inesiv) i Illatiivi (Ilativ)
su veoma povezani, što možete videti i na slici ispod.
Primer:
Vidite po nastavcima koji su padež.
Matkustan Suomeen, Ouluun. - Putujem u Finsku, u Oulu. Illatiivi Kuda?
Asun Suomessa, Oulussa. - Živim u Finskoj, u Oulu. Inessiivi Gde?
Olen kotoisin Suomesta, Oulusta. - Dolazim iz Finske, iz Oulua. Elatiivi Odakle?
Laiva on laiturissa. - Brod je usidren.
Missä? -Gde?
Gde je brod? Brod je usidren.
Po nastavku i pitanju, vidimo da je u pitanju Inessiivi
Leipä on kaapissa. - Hleb je u ormaru.
Olen
kaupassa.-Ja sam u prodavnici.
Kirjastossa on tänään
paljon ihmisiä. - U biblioteci je danas mnogo ljudi.
Missä sinä asut?
Gde živiš? - Asun Helsingissä - Živim u Helsinkiju.
Missä olit
viikonlopuna? - Gde ste bili za vikend?
Klubissa.- U
klubu
Kaupassa.- U
prodavnici.
Saunassa. -
U sauni.
Inessiivi -
Inesiv može ukazivati i na vreme, vreme izvršenja radnje:( kada?)
Teen kaikki työt kahdessa päivässä.
- Ja ću završiti sav posao za dva dana.
Luen kirjan
viikossa. - Pročitao sam knjigu za nedelju dana.
Pimenee kymmenessä minuutissa. - Mrak je pao za 10 minuta
Tuossa tuokiossa - U jednom
trenutku.
Viime tingassa - U
poslednjem trenutku.
Syyskuussa - U septembru.
Tulen Norjaan ensi kuussa. -
Dolazim u Norvešku sledećeg
meseca.
Inessiivi - Inesiv može
ukazivati i na neku aktivnost:
Hän oli ruoanlaitossa, kun
tulimme. - Ona je spremala kada smo došli.
Inessiivi -
Inesiv može ukazivati i na nešto što se dešava u određenom trenutku.
Kolme kertaa päivässä. -Tri puta
na dan.
Talo - ( Kuća) talo/ssa ( jednina)- u kući.
Talo - ( Kuća) talo/i/ssa ( množina) - u kućama.
Množina se gradi ubacivanjem “i”.
Od izuzetaka postoje neki finski
glagoli koji su upareni sa pitanjem Missä?, a oni su käydä, olla, seisoa i viihtyä.
Käydä
+ inessiivi (missä?)
Äiti
käy usein kaupassa. - Mama često ide u prodavnicu.
Käyda teatterissa- Posetiću pozorište.
Minä käyn kaupassa.- Ići ću u kupovinu.
Me kävimme Suomessa. -Išli smo u Finsku.
Inessiivi - Inesiv-ako se koristi glagol on
( ima) i to se odnosi na objekat.
Kirjassa on 50 sivua. - Knjiga
ima 50 strana.
Huoneessa on 2 ikkunaa. - Soba
ima 2 prozora.
Uputstvo kako se menjaju lične zamenice u ova tri padeža.
Illatiivi (Ilativ)
Illatiivi (Ilativ)
je takođe padež lokacije, za kretanje u nešto. On se pojavljuje u erzjanskom, estonskom, inarsko-samskom,
litvanskom, mađarskom. severnosamskom i finskom jeziku. Odgovara na pitanje Mihin?
- Kuda?/ Kuda ideš?
Ako vam bilo ko postavi pitanje
koje počinje sa ”Mihin?” odgovor koji ćete reći, završava se malo drugačije. Ilativ
ima tri vrste završetka.
1. Ako se reč u nominativu završava
samoglasnikom, onda se doda taj isti samoglasnik + n.
Primer: Mihin? - Kuda?
Talo -
kuća. Talo +o +n - Taloon -U kuću
( kući). (Skraćeno od “idem kući ”)
Pankki
- banka. Pankki+i +n - Pankkiin -
U banku. (Skraćeno od “idem u banku”)
Puna rečenica
je Menen pankkiin.- Idem u banku.
Tiistaina
menen pankkiin. - U utorak idem u banku.
Kauppa
- prodavnica. Kauppa+a+n -Kauppaan - U prodavnicu.
Menen
kauppaan. - Idem u prodavnicu.
Järvi -
jezero. järvi + i +n - järviin - Na jezero.
Recimo,
ako ispred imenice stoji pridev, i on se menja po istom pravilu.
Syvä
järvi. - Duboko jezero. - syvä +ä+n järvi+i+n - Syvään järviin = U duboko jezero.
2. Ako
je reč kratka, to jest, sastoji se od jednog sloga koji se završava sa dva
samoglasnika, onda ide h + poslednji samoglasnik + n.
Primer: Mihin? - Kuda?
Työ -
posao. Työ+h+ö+n -Työhön - Na posao.
Zatim, imenica
Tajland se sastoji od dve kratke reči: Thai - land, Thai - zemlja..odnosno na
finskom Thai maa ili Thaimaa. Finci prvi deo reči prepisuju a reč maa bi bila
maa+h+a+n, Thaimaahan.
Thaimaahan
- Na Tajland.
Mihin menet
kesällä?- Gde ćeš na leto?
Thaimaahan
- Na Tajland.
3.Ako
se reč sastoji od nekoliko slogova i genitivna osnova se završava dugim
vokalom, onda na kraju ide nastavak -seen.
Primer: Mihin? - Kuda?
Lontoo
- London Genitiv od Lontoo je Lontoon, a dugi vokal u genitivnoj osnovi je oo,
pa se iza njega dodaje -seen. Lontooseen- U London.
Pensas-
Grm. Genitiv od Pensas je Pensaan, a dugi vokal u genitivnoj osnovi je aa, pa se
iza njega dodaje -seen. Pensaaseen - U grm.
Od izuzetaka postoje neki finski
glagoli koji su upareni sa pitanjem Mihin,
a oni su väsyä, tutustua, vaikuttaa i tottua idu samo uz ovaj padež. Oni se moraju naučiti napamet.
Zadatak
1.
Odgovori
pravilno.
Mihin
hän menee?- Kuda on ide sada?
Posti-
Pošta___________________________________
Kirjasto-Biblioteka
_____________________________
Helsinki______________________________________
Zadatak
2. ( obratite pažnju na pitanje, padež i odredite nastavak na reč u zagradi)
1.
Mihin menet, kun haluat uida? (uimahalli)
_____________________________________________ 2. Missä syömme? (ravintola ja
kahvila) ________________________________________________ 3. Mistä tulet?
(työ) ____________________________________________________________
4.
Missä mummo on? (koti) __________________________________________________________
5.
Mihin he menevät? (pankki) ______________________________________________________
6. Mistä he ostavat teatteriliput? (teatterikassa) __________________________________________
7. Missä hän remontoi autonsa? (autokorjaamo)
_________________________________________ 8. Mistä linnut palaavat keväällä?
(etelä) ________________________________________________ 9. Missä lapset
opiskelevat? (koulu) __________________________________________________
10.
Mistä äiti kertoo? (hänen elämä) ____________________________________________________
Ablatiivi
(Ablativ)
Ablatiivi
(Ablativ) je 11. padež. Izražava
pokret " s površine 'ili' iz blizine" ili "od nekoga".On
se pojavljuje u erzjanskom, estonskom, inuktitutskom, latinskom, osetinskom,
sanskritskom, tlingitskom, turskom, mađarskom i finskom jeziku. Odgovara na
pitanje Miltä? - Odakle? Od koga?
Ako vam bilo ko postavi pitanje
koje počinje sa Miltä? odgovor koji ćete reći, uvek se mora završiti sufiksom --
Ita/ltä
Mistä
tulet? - Odakle ste?
Olen
kotoisin Venäjältä. - Ja sam iz Rusije.
Jednina:
Maa - Zemlja / maalta-iz zemlje
Množina:
Maa - Zemlja/ ma/i/lta - iz zemalja.
Juna
lähtee asemalta. - Voz polazi sa stanice.
Lainaan
rahaa äidiltä. - Pozajmiću novac od majke.
Joka
viikko saan postikortin häneltä. - Svake nedelje
dobijam razglednicu od njega.
Otan kirjan pöydältä. - Uzeću knjigu sa stola.
Tuula tulee kaupungilta.- Tula dolazi iz grada.
Pyydän sinulta anteeksi.- Molim za oproštaj od tebe.
Ablativ
takođe izražava vreme, meru, a ponekad i vlasništvo nečega.
Viini on vuodelta 1879.- Vino je iz 1879. godine.
Lopetamme tältä päivältä.-Mi ćemo
završiti za danas.
Maito maksaa kaksi euroa
litralta.-Mleko košta 2 € po litru.
1 Komentari / Kommentit:
Тек сада се прикључих овоме курсу финскога језика и већ ми се допао. Кажу да је наш српски језик тежак има седам падежа, а шта је тек фински онда кад има петнаест :). Не знам за шта ће ми фински али га мало густирам преко интернета, ваљда што ми се допада Финска и њени бајковити предјели. Хвала Вам на овим инспиративним текстовима који нас макар мало одврате од наше сурове реалности у којој живимо у ЦГ.
Post a Comment