Uskršnje čarolije

U hrišćanskom svetu Uskrs je jedan od najvećih praznika. Tog dana se slavi Isusov povratak u život, a ove godine ga, ponovo nakon 2014. godine,  svi hrišćani obeležavaju u isto vreme. Posle ove, to će se desiti i 2025. godine.

Uskršnji praznici su, kao i svuda, počeli na Veliki petak, (Pitkäperjantai), koji je je u Finskoj više dan za tugu, pa se u crkvama, na ovaj dan žalosti, oltar pokriva  crnom tkaninom a mise se obavljaju tiho, bez orgulja i crkvenih zvona. Kod nas se zove “Veliki petak” a u Finskoj "Dugi petak". Taj naziv se retko može videti izvan Skandinavije.

U Rovaniemiju još ima snega po ulicama, pokraj puteva i na obižnjem brdu. Danas je bilo nula stepeni, a hlaadno je bilo i ovih dana, ali to svakako nije sprečilo male šarene veštice da tako obučene u stare šarene krpice idu od vrata do vrata noseći blagoslov u domove u vidu brezinih grančica koje su ukrašene raznobojnim krep papirima i perjem u boji, a sve to kako bi iz domova oterale zle duhove. Pred vratima one pevaju stihove domaćinu kako bi otvorio vrata... ”Virvon varvon tuoreeks terveeks tulevaks vuodeks. Vitsa sulle, palkka mulle.”, a stihovi u prevodu znače nešto kao..."Mašem grančicom za uspešnu i zdravu godinu, grančica je za tebe, a poslastica za mene...".Kao nagradu od domaćina, dobijaju čokoladice, uskršnje čokoladne zeke, parice...a one svakom domaćinu daruju po jednu grančicu koja im stoji u kući da je čuva.

Ovaj običaj je sličan onome kada se u Srbiji na Badnje veče korinđa. Na sreću, ovaj običaj korinđanja, pevanja duhovitih vrcavih pesmica, kako bi deca od ljudi, ispred čijih vrata pevaju,  dobila jabuke, orahe, slatkiše...se još uvek zadržao u Vojvodini, pa me to, kada sam u Srbiji, odnosno u Vojvodini, mom drugom domu, to uvek raduje i podseća na Finsku. To su lepi običaji koji se prenose s kolena na koleno i bilo da ste vernik ili niste, deca se ovom običaju uvek raduju. 

U Finskoj su male veštice koje pevaju pesmice od vrata do vrata isto lep običaj, koji se praktikuje širom Finske, ali se malo zna da je ovo ustvari miks istočnih i zapadnih uticaja, jer korene ovog rituala nalazimo u ruskoj i švedskoj tradiciji. Od ruske je pokupila brezine grančice, koje u Ruskoj pravoslavnoj crkvi predstavljaju palmine grane koje su polagane na zemlju kada je Isus ulazio u Jerusalim, a od švedske tradicije su nastale ove veštice, koje u švedskim ritualima imaju zadatak da teraju zle duhove iz domova. Ovaj predivan običaj se u Finskoj zove Virvonta, i on je nešto kao pandan zapadnjačkoj “Noći veštica”, samo što su ovde veštice zapravo slatke i dobre jer daruju zdravlje i sreću svima kojima daju ukrašenu grančicu.

Iako je Finska, država sa stanovništvom pretežno protestantske vere (70%), ostalih 30% zauzima pravoslavna i rimokatolička vera. Finska pravoslavna crkva je druga zvanična crkva u Finskoj pored Evangelističke luteranske finske crkve i veoma je poštovana od strane ostalih Finaca. Iz tog razloga je lako zaključiti kako su se umešali raazličiti uticaji u finsku kulturu i tradiciju. Iako Finci nisu previše religiozni, veoma poštuju tradiciju i ponose se njom.

Na finskom jeziku se Uskrs čestita uz izgovaranje “Hyvää pääsiäistä”, što znači “Srećan Uskrs”. Kako se na Veliki petak, koga Finci zovu Dugi petak ne jede puno, kao ni u subotu, nedelja kao glavni dan Uskrsa, u finskoj reči za Uskrs koja je “Pääsiäinen” krije pravo značenje, a to je kraj gladovanja i kraj uzdržavanja od jela i pića, što znači bogatu trpezu. Već sam pisala o hrani i poslasticama koje se tradicionalno jedu za Uskrs, ali ja sam ovaj put pravila poslastice koje su bile želja moje dece, a ta tradicija je za mene najbitnija.

U Finskoj se ne boje jaja već se jedu čokoladna minjon jaja, ali kako sam ja krativac koji voli da se igra,  obožavam da ih dekorišem na svoj način. 

Ili ih dekorišem svilom koju kuvam privezanom za jaje, ili ih ukrašavam salvetama koje pomoću umućenog belanca lepim na jaja, ili ih pak bojim prirodnim putem...žuta jaja kurkumom, crvena cveklom itd. Uglavnom, bitno je da se lepo igram i da uživam.

Evo vam delić atmosfere iz mog doma i mojih ruku delo. Naravno, tek kada su mi deca na okupu i kada mi dođe starija ćerka koja živi u Italiji, mojoj sreći nema kraja. Da mi svi budete srećni i zdravi, dragi moji prijatelji...

Srećan Uskrs svima!- Hyvää pääsiäistä kaikille!

Read More

VIDEO PRIČA 8 - Komičari o Finskoj kao obećanoj zemlji

Pogledajte video o tome kako su komičari serije “Državni posao” govorili o Finskoj. Naravno, radi se o eksperimentu na rok od dve godine, koji je Finska kao prva i jedina zemlja na svetu, odnosno Vlada premijera Juhe Sipilä, uvela 1. januara 2017. godine. Eksperiment je uveden radi smanjenja državne birokratije i siromaštva, a za povećanje zapošljavanja, a radi se o tome da 2000 hiljade slučajno odabranih građana, između 25 i 58 godina, koji su već prijavljeni Zavodu za zapošljavanje, svakog meseca u naredne dve godine dobijaju po 560 evra kao minimalnu platu, a da pritom za to ne moraju ništa da rade.

Inače, prosečna plata u Finskoj je oko 3500 evra mesečno, a problem je u tome što Finci neće i ne prihvataju slabo plaćene poslove koji su nekada i oko 500 evra mesečno. Do sada je bilo da ukoliko nezaposleni Finac prihvati posao za 500 evra mesečno, gubi pravo na svaku vrstu socijalne pomoći, jer se vodi kao zaposlen, i onda mu se slabo plaćen posao i ne isplati zbog troškova odlaska i dolaska, a i niko ne bi ni radio, realno gledajući, ukoliko bi mu socijalna pomoć kao nezaposlenom bila ista kao minimalno plaćen posao.

Na ovaj način se sa plaćanjem od 560 evra mesečno nezaposlenima, oni zapravo bodre da se zaposle i tako smanji stopa nezaposlenosti u Finskoj, a tako gube i strah od gubitka svake pomoći ako nađu neki slabo plaćen posao, jer će ( za sada samo ovih 2000 ljudi, koji su izabrani da primaju 560 evra mesečno), taj novac dobijati i pošto se zaposle i rade za platu od 500 evra. Poenta je što se na ovu pomoć od 560 evra ne plaća porez, dok se i na minimalnu platu plaća porez. Naravno, nakon ovog eksperimenta od dve godine, videće se da li su nezaposleni ovom osnovnom platom “ni za šta”, tako motivisani i ohrabreni da rade i slabo plaćene poslove ili će se ulenjiti i sedeti kod kuce za 560 evra mesečno, znajući da će dobijati osnovnu platu.

Oli Kangas iz vladine agencije za socijalna pitanja KELA, koja i izdvaja novac za ovaj eksperiment, rekao je  da bi kasnije taj eksperiment mogao da obuhvati i zaposlene s malim primanjima,  honorarce, kao i zaposlene sa skraćenim radnim vremenom.

Tako to radi država koja misli na svoje građane.

DRŽAVNI POSAO - Obećana zemlja from Tarja M. on Vimeo.

Read More

Srbi u Finskoj danas glasaju za Predsednika Republike Srbije

Nakon što su 2. marta 2017. godine raspisani predsednički izbori u Srbiji, rok za prijavljivanje ljudi koji žive ili trenutno borave u Finskoj, a koji bi da glasaju u Finskoj, bio je 11. mart tekuće godine.

Uslovi da bi se otvorilo biračko mesto i glasalo u inostranstvu, bili su blagovremeno podnošenje zahteva za upis u birački spisak za glasanje u inostranstvu i da se prijavi dovoljan broj birača.

Zahtev se mogao skinuti sa linka:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2016/03/zahtev_za_upis_u_biracki_spisak_podatka_da_ce_birac_glasati_u_inostranstvu.doc

Nakon toga, popunjen, potpisan i skeniran zahtev, zajedno sa skeniranom kopijom pasoša ili lične karte, bilo je potrebno poslati elektronskom poštom najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu.

Tako je odlukom Republičke izborne komisije, u Ambasadi Republike Srbije u Helsinkiju otvoreno biračko mesto broj 40, na kome građani, koji su se prijavili za glasanje u inostranstvu do 11. marta 2017. godine, mogu danas da glasaju za predsednika Republike Srbije.

Za glasanje na današnjim predsedničkim izborima, utvrđena su 53 biračka mesta u inostranstvu. U Finskoj, glasanje  se  obavlja u Helsinkiju u ambasadi Republike Srbije u ulici Kulosaarentie 36

od 7 do 20 časova po lokalnom vremenu. Potrebno je samo poneti važeću ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu.

Ambasada Republike Srbije u Helsinkiju

Inače, pre tri dana, na Yle Uutiset vestima u 18 h, bilo je reči o izborima u Srbiji. Prvo su govorili o vezi Srbije sa Rusijom i EU, zatim da je Aleksandar Vučić  favorit na izborima, ali i to da ga kritikuje opocizija za pritisak na medije i slobode govora. Posle toga su pričali da je moguće da Saša Janković  može pored Vučića da ode u drugi krug. Na kraju priloga su pričali o Belom.

Nadam se da ste obavili svoju građansku dužnost. Na kraju krajeva, ako ste pasivni i ne izlazite na izbore, a kasnije se bunite protiv vlasti, bojim se da na to nemate pravo...

Ja ovaj put, možda  po prvi put, imam za koga da glasam iz uverenja i nade da on može da bude neko ko će od Srbije napraviti bolje mesto za život, a ne kao pre kada se biralo između dva zla.

Read More