Finski jezik, zamenice i pomoćni glagol BITI - potvrdni i odrični oblik

Danas želim da vas upoznam sa nekim osnovnim stvarima iz oblasti gramatike finskog jezika, a to su zamenice (pronominit) i pomoćni glagol BITI (verbi OLLA)- potvrdni i odrični oblik (positiivinen ja negatiivinen).

Zamenice predstavljaju jednu od promenljivih vrsta reči. One se odnose na lica, stvari, osobine, odnosno zamenjuju imenice ili prideve. Dele se na imeničke i pridevske.

Imeničke zamenice

Imeničke zamenice su samostalne u rečinici i u tim slučajevima imaju gotovo iste osobine kao i imenice. Dele se u nekoliko vrsta, a mi ćemo se danas baviti jednom od njih, a to lične zamenice.

U finskom jeziku postoje sledeće zamenice:

Persoonapronominit

Demonstratiivipronominit

Refleksiivipronominit

Indefiniittipronominit

Interrogatiivipronominit

Resiprookkipronominit

Relatiivipronominit

Lične zamemice (Persoonapronominit)

Lične zamenice u srpskom jeziku imaju (muški, ženski i srednji), kao i broj (jedninu i množinu). Finske lične zamenice nemaju rod. Sve ovo naravno jer je jasno da je poznavanje maternjeg jezika jedan od uslova za učenje stranog

Jednina: (yksikkö) (srpski)

1. ja 

2. ti  

3. on (muški rod), ona (ženski rod), ono (srednji rod)

Množina: (monikko) (srpski)

1. mi

2. vi

3. oni (muški rod), one (ženski rod), ona (srednji rod)

Jednina: (yksikkö) (finski)

1. Minä

2. Sinä

3. Hän ( Upotrebljava se za sva tri roda, jer finski jezik nema rod).

Množina: (monikko) (finski)

1. Me

2. Te  ( upotrebljava se, kao i u srpskom jeziku i onda kada se formalno obraćate  nekome)

3. He ( Upotrebljava se za sva tri roda, jer finski jezik nema rod).

Finski ima regionalne dijalekte i različite društvene varijante (žargone, slengove…). Govorni finski se često znatno razlikuje od standardnog finskog jezika. Svaki strani jezik se uvek uči u njegovoj standardnoj varijanti jer je naravno to uvek najispravnije. Govorni finski je najrasprostranjeniji u helsinškom okrugu i velikim gradovima centralne i južne Finske. Njegova osobenost je u skraćivanju reči.

Recimo, zamenice "minä" i "sinä" (ja i ti) skraćuju u  minä → mä, sinä → sä

Primer skraćenog oblika:

Puhutko sinä englantia? - Govorite li engleski ? → Puhut sä enkkuu?

Primeri standardnog finskog:

Minä puhun  - Ja govorim

Sinä puhut - Ti govoriš

Hän  puhuu - On, ona govori

Me puhumme - Mi govorimo

Te puhutte - Vi govorite

He puhuvat - Oni, one govore
( Ovo He se odnosi na bića, dok se za stvari koristi Ne)

...ili, u rečenicama:

Minä puhun suomea. - Ja govorim finski

Minä olen Tarja. - Ja sam Tarja.

Kuka sinä olet? - Ko si ti?

Minne he menevät? - Gde oni idu?

Hän asuu Helsingissa. - On živi u Helsinkiju.

Me olemme kotona. – Mi smo kod kuće.

inače, lične zamenice  (minä, sinä, hän,me, te, he) se u govornom jeziku ne upotrebljavaju izuzev u 3. licu jednine, odnosno samo ako biste rekli „Hän puhuu“ (On govori), dok biste sve ostalo izgovarali bez zamenica, izuzev u retkim slučajevima, kada je bitno da naglasite subjekta radnje. Moram da napomenem da se čak i ovaj oblik u 3 licu jednine danas sve ređe koristi u govornom finskom, i za sada opstaje samo u jugozapadnoj Finskoj, ali ipak, kada je u pitanju standardni finski, on je za sada,  neophodan.

Kao što se u govornom srpskom ne govori:  "Ja govorim engleski", već "Govorim engleski",  tako se i u finskom govornom jeziku, zamenice ne upotrebljavaju, izuzev, kao što već rekoh, u 3. licu jednine.

Kada govorimo o pridevskim zamenicama, svi znamo da su one promenljive vrste reči koje u rečenici imaju istu službu reči kao pridevi, odnosno zamenjuju prideve. Danas ćemo se baviti jednom vrstom pridevskih zamenica, odnosno prisvojnim zamenicama (Possessiivipronominit).

Minun / moj, moja, moje  ( Finci nemaju rodove, već se jedna reč koristi za sva tri roda)

Sinun / tvoj, tvoja, tvoje

Hänen / njegov, njegova, njegovo, njen, njena, njeno

Meidän / naš, naša, naše

Teidän / vaš, vaša, vaše

Heidän / njihov, njihovo, njihova

Neki primeri:

Tämä on minun kirjan. Ovo je moja knjiga.

Tämä talo on teidän – Ova kuća je tvoja

Mikä sinun nimesi on?- Kako se (ti) zoveš?

Sada bih vas upoznala sa pomoćnim glagolom BITI.

Prezent ovog glagola glasi:

Glagol BITI / Verbi OLLA

Jednina: (srpski) potvrdni  / odrični oblik

1. sam / nisam

2. si   / nisi

3. je / nije

Množina: (srpski) potvrdni  / odrični oblik

1. smo /nismo

2. ste / niste

3. su/ nisu

Jednina: (finski) potvrdni  / odrični oblik

1. olen / en ole

2. olet   / et ole

3.  on / ei ole

Množina: (finski) potvrdni  / odrični oblik

1. olemme / emme ole

2. olette / ette ole

3. ovat / eivät ole

Znači, kada spojimo lićne zamenice i prezent pomoćnog glagola BITI/ OLLA dobijamo sledeće:

( Potvrdni oblik - Positiivinen)

minä olen / ja sam

sinä olet / ti si

hän on / on, ona, ono je    ( Za ovaj primer hän se koristi za ljude, a se za životinje, kao recimo: “Hän on Tarja” (Ono je Tarja), “Se on kissani” ( Ono je mačka)

me olemme / mi smo

te olette / vi ste

he ovat / oni, one, ona su

( OdrIčni oblik – Negatiivinen)

minä en ole / ja nisam (ili samo “nisam”)

sinä et ole / ti nisi ((ili samo “nisi”)

hän ei ole / on, ona, ono, nije

me emme ole / mi nismo (ili samo “nismo”)

te ette ole / vi niste ((ili samo “niste”)

he eivät ole/ oni, one, ona nisu

Primer za odričan oblik:

Kada nas neko pita: “Onko Kimmo ruotsalainen?” ( Da li je Kimmo Šveđanin?), ako odgovaramo u odričnom obliku, možemo odgovoriti na više načina:

1.       Ei ( Ne)

2.       Ei ole ( Nije)

3.       Ei, hän ei ole ruotsalainen. (Ne, on nije  Šveđanin)

Neki primeri:

Hän on 8-vuotias. – On je osmogodišnjak ./ Ona je osmogosišnjakinja.

Minä olen Tarja. – Ja sam Tarja.
Minä olen  poika. - Ja sam dečak.

Tuomas ei ole naimisissa – Tomas nije oženjen.

Minä olen suomalainen – Ja sam Finkinja/ Finac ( Finci nacionalnost pišu malim slovom)

Kuka sinä olet? - Ko si ti?

He eivät ole työssä – Oni ne rade.

Minä olen tyttö. – Ja sam devojka.

Tarja ei asu Belgradissa. Hän asuu Rovaniemellä. – Tarja ne živi u Beogradu. Ona živi u Rovaniemiju.

Me olemme naimisissa. – Mi smo supružnici..

Te olette minun lapsenlapset – Vi ste moji unuci.

He ovat Tarja ja Gabriel. - Oni su Tarja i Gabrijel.

Ukoliko nameravate da idete u Finsku, privremeno ili trajno, svakako će vam znanje finskog jezika biti od izuzetne koristi. Jer, kao što reče poznati japanski pisac Haruki Murakami, znanje novog jezika daje “pasoš vašoj duši da nesmetano putuje van nacionalnih granica”. Budite sigurni da je u pravu.

Šta da vam kažem..suomen kieli on ehdottomasti kaunein.( finski jezik je definitivno najlepši).

Read More

Nije ni u Finskoj sve fino, reče moj prijatelj

Predrasude o nekom narodu postojale su, postoje i postojaće. Iako je i nemoguće ali i neozbiljno, generalizovati i naći zajednički imenilac za sve ljude jedne nacije, ljudi to ipak vole ra rade, jer na taj način verovatno olakšavaju percepciju.

Iako mnogo volim Finsku, svesna sam da i u njoj postoje stvari ili pojave, koju stranci nekad kritikuju, koje ne razumeju i koje im smetaju. To je sasvim razumljivo, a za te lične doživljaje, veoma je značajna i kulturološka razlika. Finci malo šta ne vole u svojoj zemlji i smatraju je najboljim mestom za život. To pokazuju i svetska istraživanja,

Za ovaj tekst, inspiraciju sam našla u nedavnom razgovoru sa jednim prijateljem, koji nije Finac, a koji je u Finskoj proveo pola godine. Zaista je bio oduševljen Finskom, ali je bilo i nekih stvari na koje se žalio…

Jezik…

Rekao mi je da se trudio da ga nauči, ali da je bio na dobrom putu da od težine istog dobije tumor na mozgu, pa je odustao…

Finska zatvorenost...

Ono što mu se još nije dopalo, bilo je i to, da je Fince doživeo kao veoma uobražene ljude. Kada sam ga pitala  na osnovu čega to tvrdi, odgovorio mi je: “ Pa lepo, na poslu me kolege, dok smo radili, skoro ništa nisu zapitkivali, veoma su zatvoreni, nisu me pitali ni najosnovnije stvari, da li sam oženjen, imam li dece…”

(Ovo je preterana i neosnovana izjava…da, poznato je da su Finci zatvoreni, ali zaista nisu uobraženi. Ne vole da zabadaju nos u tuđe stvari i intimu, posebno ne na poslu sa ljudima koji im nisu bliski prijatelji. Jednostavno, takvi su, ali ne zlonamerni. Ono što se meni jedino ne dopada kod Finaca je neki čudan animozitet prema Romima. Zaista, iako ne viđam uživo nikakve fizičke ili verbalne napade na njih…moram priznati, veoma slabo ih integrišu u društvo, što je neki “blaži način” da im pokažu da nisu baš dobrodošli. Doduše, ovo je problem koji je uočljiv svuda, ali, od jedne demokratski nastrojene nacije, kao što je Finska. ipak očekujem više).

Mračne zime…

Kaže mi prijatelj: “Ubili su me oni mračni  zimski dani u Finskoj. Nije ni čudo što Finci imaju toliko samoubistava…”

(Hm, to opet  sve zavisi od čoveka do čoveka. Dosadi ti i da jedes 90 dana samo čokoladu, a  ne 90 dana mraka, Mada, nije mrak 24 časa, već nekih 17. Ima obdanice naravno, ali se rano smrkava. Pa dobro, navikne se na sve čovek. Ma kako da ne….ubistva zbog mraka? Pa niko u Finskoj ne veruje u ovo. Da nekome u Finskoj stvarno toliko smeta mrak, šta mislite da bi radije uradio? Odselio se negde na jug, ili se odmah ubio? Uzgred, svi pričaju o stopi samoubistva u Finskoj, a niko ne spominje one zemlje koje su prema podacima Svetskezdravstvene organizacije u samom vrhu u Evropi i svetu...Niko u Finskoj nema utisak da je to “samoubilačka” nacija. Eh, čuj…zbog mraka…Onda bih volela da mi neko objasni zašto je, kao što je poznato, ogromna stopa samoubistava na sunčanim Havajima? Pre bih rekla da se pojedini depresivni ljudi, koji postoje svuda u svetu, u srećnim društvima, okruženi srećnim ljudima, osećaju još depresivnije, i da je to okidač.

Ja imam potpunu suprotnost ovog fenomena. Ako bih birala između zimskog mraka i sunca iza ponoći tokom leta, ja bih se pre ubila zbog sunca….ha ha.

Iako je fenomen ponoćnog sunca fenomenalan, pogled na more koje je obasjano suncem u toku noći neopisivo lep, a divna je i šetnja tada, kao i osećaj da si kao izgubljen u svemiru, jer nemaš osećaj da je ponoć dok ti igraš odbojku na pesku sa prijateljima, iako za par sati ideš na posao…ali za nekog, ko kao ja, nije preterani ljubitelj leta, pa kada u podne sunce upeče i dođe kao nezvani gost koji nema tendenciju da ode, pa te tako prati do ponoći, zaista  zna da smori. Zamislite sada nekog ovako bele puti kao ja, ko se plaši štetnog sunčevog zračenja, ko pocrveni  pri pogledu na sunce..i situacije gde se u 1 sat noću mažem kremom za sunčanje sa zaštitnim faktorom 40. Eto, menjam ponoćno sunce za mrak i mesec, koji je mnogo ljubazniji od sunca. jer nema želju da sprži moju kožu…pa, ako ste za trampu, javite se .

 ...šalim se, naravno, jesam zimski tip, ali volim  i prijatna leta u Finskoj, i ponoćno sunce i ne smeta mi ni melanholični zimski mrak u sred dana. Meni je sve fino i ne smeta mi ništa od toga...

...ali, reći ću vam šta mi smeta i šta mi nije fino...

Moj prijatelj je izneo ono što mu zaistinski nije prijalo. Ne voli (nije navikao) na mračne zimske dane, ne voli (nije navikao) da ljudi nisu znatiželjni i ljubopitljivi, jezik mu je delovao težak za učenje (što i nije daleko od istine)...i jedino je u onoj tvrdnji da su Finci skloni samoubistvu zbog zime, podlegao predrasudama, ali ne zlonametno, već onako bezazleno. Zato i jeste moj prijatelj....nema zlo, zavist i pakost u sebi. .

ali, objasniću vam na jednom primeru, koje osobine kod ljudi ne volim.

Pisala sam dosta tekstova na temu odličnog obrazovnog sistema u Finskoj, NE ZATO, da bih veličala Finsku, ili ponižavala sve što nije finsko, već zaista, nadajući se, da će ljudi moći da prepoznaju gde  grešimo, kako da i deci sa naših prostora ponudimo najbolje, kako da promenimo sistem, kako da nešto naučimo od onih kod kojih su rezultati fascinatni i očigledni, kako da postanemo bolji…

…i zaista, mnogo divnih ljudi je ove moje tekstove nesebično delilo na svojim sajtovima, shvativši poentu da je korisno učiti od uspešnijih, jer je greh da naša deca ne dobiju isto. Ogroman broj ljudi ih je pročitao. Bilo je mnogo divnih komentara, ali onda, na sto pozitivnih, naiđe neko ko bez ikakvih argumenata, pakosno napiše: “Ma šta znaju ti Finci…”,  “ Baš da neću da kopiram glupe Fince”…

Gde su ovde argumenti, gde je neko konkreno mišljenje zašto im se nešto ne dopada? Nema ih, jer je ovo jezik pakosnih (kako ih danas moderno nazivaju) hejtera, kojih je u današnje vreme sve više i više. Prihvatam neslaganje, prihvatam da razmenjujemo mišljenja, ali hejterske izjave ne prihvatam. Moji tekstovi su moje misli, one su kao fasada moje kuće, ne želim na njoj grafite u vidu  “dubokoumnih misli” instant patriota i raznih ljudi koji misle da je demokratija javna pljuvaonica i sudnica u kojoj se izriče presuda smrtne kazne bez argumentovane  optužbe. 

Ovo sam napisala iz razloga da bih ukazala na to zašto neki ljudi nikada neće živeti bolje…batalite mržnju, sarađujte sa svima, učite od uspešnih pa možete postati i uspešniji od njih. Nemojte u svima videti protivnika i konkurenciju.

Read More

Finska misica, zvezda televizijskog kanala „24 Kitchen“

Od kada se pojavio ovaj kanal, 2011. godine, a koji je specijalizovan za oblast kulinarstva, i gde se najviše promoviše hrana i spremanje hrane, broj gledalaca se svakim danom uvećava na globalnom nivou.

Kuvari su u poslednje vreme postali velike zvezde u svetu, a ovakvi kanali i emisije o kuvanju, jedne od najgledanijih. Setimo se samo Steve Karapandže, uz koga su generacije i generacije uživale u predivnim receptima. Onda su se pojavljivali Jamie Oliver,  Nigella Lawson, Gordon James Ramsay, Rudolph van Veen…

Kada su poplave ove godine zadesile Balkan, dolazak jednog kuvara, zvezde kanala „24 Kitchen“,  u Beograd, tačnije u hotel Slavija, kako bi napravio besplatne obroke za mnoge evakuisane porodice, izazvalo je pravu euforiju oduševljenja. Rudolph van Veen, holandski kuvar i miljenik svih gastronomskih poklonika, tada je pokazao na delu i svoju humanost,, ali i  to, koliko su vrsni kuvari u danasnje vreme prave zvezde.

Kako i sama volim da kuvam, kanal „24 Kitchen“mi je jedan od omiljenih. Od nedavno se, na ovom izuzetno popularnom kanalu, u ulozi kuvara, našla i finska misica za 2012. godinu,  Sara Chafak. 

 

Sara Chafak (24), lepotica iz Finske, izuzetno je podigla gledanost ovog kulinarskog kanala „24 Kitchen“, na kome od nedavno vodi emisiju ”Suolasta sahramiin“ (Od soli do šafrana). Ova lepa  i pametna dama, vesele naravi, izuzetnog smisla za humor, nije neka profesionalna i vrsna kuvarica, ali voli da kuva i fino to radi. Ona, iako vitka, ne mari previše za dijetalne stvari, već samo da je to što pravi ukusno i da je ono što voli.  

 Rođena je u Helsinkiju, gde i danas živi, dete je iz mešovitog braka, pa ima finske i marokanske krvi, i iz tog razloga najviše voli da kombinuje finsku kuhinju i marokanske začine. Divno peva, a i izuzetno kliza na ledu. Prošle godine je bila jedan od takmičara u finskoj verziji “Plesa sa zvezdama, na ledu”, i  na kraju završila kao treća. 

 

Odrasla je u porodici gde ih je bilo petoro dece. Sara ima tri brata i sestru. Odlično govori pet jezika. Završila je studije za međunarodni marketing. O tome, zašto je dolaskom Sare na ovaj kanal povećana gledanost kod muške populacije, izlišno je govoriti. Poznati finski reper Mikael Gabriel snimio je spot za pesmu posvećenu njoj, u kome se i Sara pojavljuje.

Inače, u Finskoj su najpopularniji kuvari Kalle Kiukainen koji je radio u svim vrhunskim restoranima u Helsinkiju, Santeri Hämäläinen, Sara La Fountain o kojoj sam pisala ovde, Teemu Laurell, Hans Välimäki i mnogi drugi.

Ako ste raspoloženi da napravite jedan kolač po Sarinoj recepturi, a koji se zove ”Prolećni slojevit kolač” ili u prevodu, “Keväinen täytekakku”, sledite uputstva.

Keväinen täytekakku

Koru koju sečete na tri dela pravite ovako: Penasto umutite 6 jaja ( ne posebno belanca i žumanca, već zajedno) i 200 grama šećera. Kada se to dobro umuti, dodajte 230 grama pšeničnog brašna, obavezno prethodno prosejanog, prašak za pecivo, 1 vanil šećer i 4 kašičice vanila ekstrakta, sve to ponovo dobro izmešajte i pecite u podmazanom okruglom kalupu ili kalupu prekrivenim papirom za pečenje,  pola sata na temperaturi od 190 stepeni.

Kada je kora ispečena, izvadite je iz kalupa, sačekajte da se ohladi na rasecite na tri jednaka dela.

Prvu koru stavite na tacnu pa je premažite džemom od jagoda. Preko toga poređajte sveže jagode presečene na pola pa premažite umućenom zaslađenom slatkom pavlakom. Na to stavite drugu koru. Po originalnom receptu, druga kora se premazuje ispasiranom rabarbarom iz kompota, (kompot se priprema od stabljike rabarbare), ali kako se na Balkanu nekad rabarbara teško nabavlja, možete koru opet tanko premazati džemom od jagoda. Kore se premazuju kako bi taj sloj imao ulogu lepka da voće "ne beži" sa kore, a i da bi kora bila sočnija. Na to se ponovo ređaju jagode, ali i kupine, takođe presečene  na pola, pa na to opet mažete slatku pavlaku. Preko toga ide treća kora koja se samo, kroz cediljku, obilno pospe šećerom u prahu

Preko toga ukrasite kolač voćem i listićima mente za dekoraciju.

U Finskoj, ovaj kolač retko sa strane oblažu pavlakom, već se služi upravo ovako, kao na slici, kako bi se videlo voće.

Eto, Sara vam je dala recept za kolač koji se često jede u Finskoj. Kako se kolač brzo i jednostavno pravi, bilo bi lepo da uključite i decu da prave sa vama.

Prijatno…i, preporučujem vam da ponekad pogledate emisije na ovom odličnom televizijskom kanalu.

Read More

Pesmica iz Finske koju smo svi, kao deca, rado pevali

Verovatno niste znali da su generacije i generacije, možda  baš i vi, a sada i vaša deca, odrastale uz jednu divnu staru pesmu iz Finske, koja se i danas u Srbiji, ali i u Finskoj, uči u školama, u okviru nastave  muzičke kulture, a to je pesma koja se u originalu zove “Kevättä metsässä”, ili u prevodu sa finskog “Proleće u šumi”, a nama je poznata kao "Šuma blista, šuma peva". 

Sigurna sam da ovu pesmicu mnogi znaju, ali da retko ko zna da je to finska pesma.

Ako vam naslov ništa ne znači, setićete se o kojoj pesmici se radi čim pročitate par stihova...

Šuma blista, šuma peva, la ku ku ku ku ku ku ku,
ptice svud', pesme tu i tamo,
šta li meda radi samo,
ptice svud', pesme tu i tamo,
da li medi med da damo?
La la la la la.....

Ova pesma se nalazi na mnogim muzičkim kompilacijama pesama za decu, a  najpoznatija srpska verzija je ona koju peva Dragan Laković i hor "Kolibri", dok je u finskoj verziji (originalnoj), napoznatija ona koju  izvodi  Eeva-Leena Pokela, poznatija kao Eveliina Pokela. Ona je, kao i Dragan snimila mnoge pesme za decu, kao i mnogobrojne televizijske emisije za  najmlađe. Ta  pesmica se nalazi na kompilaciji Lennä Lennä Leppäkerttu ( Let let bubamaro), na kojoj pesmice izvode Eveliina Pokela i Lapsikuoro ( Dečiji hor). 

Evo finskog teksta koji se u prevodu razlikuje od  srpske verzije, iako moram reći da ima dodirnih tačaka.

Menin metsään kevätsäällä, la ku ku ku ku ku ku ku
linnut lauloivat siellä täällä, siellä täällä , siellä täällä.
linnut lauloivat siellä täällä, linnut lauloin siellä täällä.

La la la la la.....

Nalle tuohisessa mettä kantoi, la ku ku ku ku ku ku ku 
mulle mennessänsä kättä antoi, kättä antoi, kättä antoi.
Mulle mennessänsä kättä antoi, mennessänsä kättä antoi

...i tako dalje

Da su dečije pesme sa severa odomaćene na Balkanu, govori i podatak da je još jedna pesma koju deca rado pevaju  svuda na Balkanu, ovaj put došla iz Švedske…a to je pesma “Kad si srećan”

A sada poslušajte i srpsku i finsku verziju...

Read More

Tony Kakko, muzičar kome se divim

O ovom izuzetnom finskom muzičaru, frontmenu grupe Sonata Arctica, jednom od sedmorice mojih najomiljenih finskih muzičara, (Perttu Kivilaakso, Marko Saaresto, Tuomas Holopainen, Tomi Joutsen, Alexi Laiho, Tony Kakko i Toni Wirtanen), htela sam još odavno da napišem tekst, ali me je jedna stvar stalno sprečavala. Iako se kod tekstova o nekom muzičaru, radi iznošenja nekih podataka mora koristiti Wikipedia, nikada ne volim da se moj tekst i priča bazira na tehničkim podacima, a priča o Toniju (Toni Kristian Kakko mu je pravo ime, a Tony umetničko), je u startu osuđena na površnu priču bez ulaska u njegov privatni život, jer je on, verovatno, jedina osoba iz, kako finskog, tako i globalnog sveta muzike, o kojoj nema tračeva, privatnih fotografija...jer, koliko god on bio toliko nežna i osoba ogromnog srca, po pitanju njegove porodice i zaštite privatnog života, tu ume da bude surov i neumoljiv. Smatra da je njegova dužnost da suprugu, sa kojom je u braku već 17 godina i njihovu ćerku, zaštiti od medijske buke i provlačenja po žutoj štampi. Novinari, kao novinari, koliko god nalazili puteve da nešto otkriju i objave, u Tonijevom slučaju to ne rade, jer ga izuzetno poštuju. Čak i ovo što sam napisala, mnogo govori o njemu. 

Toni je rođen 1975. godine u gradiću Kemi, u finskoj Laponiji, blizu grada Tornio. baš kao i trojiica njegovih prijatelja i članova Sonate, što bivšh, što sadašnjih...Tommy, Marko i Jani. Toni je zaljubljen u svoje rodno mesto i tu i danas živi sa svojom porodicom. Često napominje da je zimski tip i da mu prija hladna klima Laponije, i ako bi ikada morao da ode iz Finske u neku drugu zemlju da živi, to bi bila sigurno neka država sa istom klimom…Kanada, Rusija, Norveška…

U grupi Sonata Arctica, u početku je bio i glavni vocal, a svirao je i klavijature, sve do  njihovog trećeg albuma, dok je od tada on samo vokal, a Henkka (Henrik Klingenberg) klavijaturista. Uzgred, kako biste shvatili kakav je Toni, shvatićete i iz priče, kako su izabrali baš Henkku... Naime, kada je 2002 godine Mikko Härkin, napustio grupu iz ličnih razloga, Sonata je najavila potragu za novim klavijaturistom. Pored ogromne količine aplikacija iz celog sveta, u najužem izboru je ostala samo nekolicina njih, od kojih su svi bili vrsni klavijaturisti, ali Tony je rekao drugarima iz grupe da će se sa svakim od kandidata družiti po jedno veče opušteno u baru, pa ko im najviše mentalno bude odgovarao, njega će uzeti. Izbor je pao na Henkku i pokazalo se da nisu pogrešili. Sonata Arctica je i danas prvenstveno grupa dobrih prijatelja i istomišljenika, a onda grupa muzičara. Sa Henkkom su prvi koncert imali februara 2003. u gradu Tornio.

Iako je grupa, od svog pojavljivanja osvajala i Finsku i svet, prvi pravi uspeh je krenuo 2004. godine, kada su, nakon što su se izdavačke kuće grabile za njih, odabrali Nuclear Blast. Tada su svirali kao predgrupa grupi Iron Maiden na njihovoj svetskoj turneji, da bi nakon ove turneje i povratka u Finsku, saznali su da su jedan od kandidata za najveću finsku nagradu Emma ( finski Grammy), u konkurenciji  „najbolji finski hard rock / metal album“, Te godine snimili su novi album Reckoning Night, koji je osvojio top liste u Finskoj, Nemačkoj, Japanu, Norveškoj, Švajcarskoj... a Toni je te godine postao i tata preslatke devojčice. Sve same lepe stvari...Posle toga, dobili su poziv od grupe Nightwish da budu njihovi specijalni gosti na evropskoj turneji, saznali su da im je album Silence premašio zlatni tiraž i da se bliži platinastom...vrtoglavi uspeh je krenuo...

Septembra 2004 imali su seriju rasprodatih koncerata u Japanu, na koje su Japanci odlepili i od tada, pa do dana današnjeg, Japanci su ludi za Sonatom...Novembra te godine svirali su u najpoznatijem rok klubu u Finskoj, u klubu Tavastia u Helsinkiju, koji je bio rasprodat danima pre koncerta, i kada su primali zlatnu ploču, Tony se zahvalio a aplauz koji su dobili, bio je najduži i najgromoglasniji u istoriji tog kluba. Februara 2005. u Japanu snimaju live DVD For The Sake Of Revenge, posle koga postaju Bogovi  u Japanu i ostatku sveta...( naravno, ne zato jer Toni  likom podseća na Isusa)...šalim se, naravno...

Toni često ističe da obožava svoj posao jer je zahvaljujući njemu i turnejama ispunio svoju želju da upozna sve predele sveta, mnogo ljudi i da uživa u upoznavanju različtih kultura. Njemu, kao velikom filantropu, ovaj posao znači i priliku, da kroz mnogobrojne humanitarne koncerte, pomogne ljudima, a naročito deci, koju istinski voli, jer je, kako sam kaže, i on jedno veliko dete koje i dan danas uživa u igricama i crtanim filmovima. Verovatno je i to bio jedan od povoda da napiše divnu pesmu o dečijim pravima I Have a Right, kroz nezaobilazni komentar da ga izuzetno boli svaka nesreća koja izlazi iz oka deteta. Ovu pesmu je napisao kao poslednju za album Stones Grow Her Name, iz 2012. godine, jer je naprasno izletela iz njega, kada je album već bio u završnim pripremama. U jednom delu ove pesme, čuje se dete koje izgovara reči izvoda iz Deklaracije  Ujedinjenih nacija o pravima deteta… “You have the special right to grow up and to develop physically and spiritually in a healthy and normal way, free and with dignity.You have the right to love and understanding Your parents have special responsibilities for your education and guidance.You should be taught peace, understanding, tolerance and friendship among all people.”

Moj favorit sa ovog albuma je, pored pesme  I Have a Right, svakako i pesma Alone In Heaven, koja je izuzetno jaka i emotivna. Toni je kroz priču o gubitku dvojice velikih prijatelja, ispričao svoju  viziju poimanja samoće...i samim rečima “Heaven. What the hell would I do in that place without you?...In heaven, alone in heaven.”...snažno dočarao svoju ogromnu ljubav prema ljudima koje voli. Svojevremeno je izjavio da, iako nije religiozan, veruje, i teši ga činjenica da čovekovom smrću,  čoveku tu nije kraj, jer veruje da postoji nešto posle ovog života, jer čovek zapravo ne  može samo da nestane. Tada je rekao i da je on veliki ljubitelj zime, snega i zimskog sunca i da je to za njega vizija raja, jer toplotu naprosto, niti voli, niti podnosi, iako zna mnogo ljudi, ljubitelja leta, kojima bi ovaj sneg i led  izgledao kao istinska scena pakla, ali da bi, u slučaju da mora da bira između toga da bude sam u svom raju i boravka sa prijateljima u paklu, uvek izabrao da ostane sa svojim prijateljima…

Toni je veliki prijatelj sa ostatkom grupe Sonata, voli ga i finski narod, i kolege, jer je veliki dobrica, uvek nasmejan i spreman da svima pomogne. Njegov najbolji prijatelj je Tuomas Holopainen, iz grupe Nightwish. Na Tuomasovom prvom solo albumu The Life and Times of Scrooge, Toni peva pesmu Cold Heart of the Klondike, jer je ovaj Tuomasov album zamišljen da na njemu pevaju nejgovi najbliži prijatelji...Tony, Johanna Iivanainen, njegova verenica Johanna Kurkela...

…inače, Toni je specifičan po tome što voli da piše duge tekstove pesama, kako bi izgledali kao neka priča u malom, ali ponekada kaže, dođe i do komičnih situacija kada, posle serije od 50 koncerata, mozak zablokira pa  zaboravi pojedine delove teksta ili redosled strofa...par puta je pokušao da se izvadi tako što je pokazao publici da počne da peva, nadajući se da će ga oni podsetiti na reči, ali publika često krene pogrešan stih ili strofu, pa nastane haos, ali se posle svi zajedno smeju…

Eto, Toni je divan čovek, muzičar, prijatelj…njegovi tekstovi su lepi, emotivni i uvek sa snažnom porukom. Ovo su mojih top 5 pesama.. a pre njih obavezno pogledajte ova dva koncerta iz Japana i Finske...Toni zaista peva fantastično, uživajte!

Sonata Arctica - (Live) For The Sake Of Revenge (Japan) from Tarja M. on Vimeo.

Sonata Arctica Live In Finland (Full HQ DVD) from Tarja M. on Vimeo.

Mojih top 5 

Read More