Razni mirisi često umeju da isprovociraju neka moja sećanja.
Danas sam potpuno sigurna da su se ta
uparivanja desila još u mom najranijem detinjstvu i trajno arhivirala u mozgu.
Eto recimo, juče, na Badnji dan, ili Jouluaatto, dok sam pravila korvapuusti,
odnosno finske rolnice od cimeta, miris cimeta me je mislima odveo daleko u
Laponiju, u malu belu kuhinju sa starim namestajem od borovine, u kojoj ih je,
obavezno za svaki Božić, spremala moja
baka Tarja Heleena, uz uvek uključeni radio Rovaniemi, odnosno današnji
radio Iskelmä, dok bi sa njega dopirala divna muzika tradicionalnih božićnih
pesama. Ta sećanja mi uvek razneže srce i dušu.
Iako slavim oba Božića, u vreme mog odrastanja
slavila sam samo ovaj, mamin, kako sam ga inače zvala, jer je moj voljeni
pokojni tata, Srbin, bio komunista kao i mnogi u to vreme, pa sam zato za ovaj
više
i vezana. Za
sećanje na mog tatu, juče sam bila na
groblju i upalila sveću, jer se ona, po finskim običajima, upravo
na Badnji dan pali za pokojnu rodbinu i prijatelje.
Juče, kada je krenulo praznično raspoloženje, pravila su se razna
jela, ukras himmeli je bio iznad stola, na stolu obavezno cvet joulukukka, sveća,
grana jelke sa obavezno ručno rađenim ukrasima, papirne zvezde koje svetle i
obavezno nešto crveno, kao simbol Božića. Tu su i koza od slame i jabuke. Koza
je simbol Božića jer reč Joulupukki (Božić Bata), doslovce znači Božićna
koza, jer je u starim vremenima on bio ogrnut u kožni ogrtač sa kozjim rogovima
na glavi.
Opisaću vam kako izgleda Badnji dan u Finskoj...
Na Badnji dan, po tradiciji, doručkuje se sutlijaš posut cimetom i
šećerom. Ovaj finski sutlijaš se razlikuje od drugih jer se pravi od pirinča,
punomasnog mleka, jednog umućenog jajeta, pavlake, brašna i šećera. Nakon
doručka očevi sa decom idu u nabavku božićnog drveta, jelke, dok su mame u
poslednjim nabavkama, jer prodavnice obično toga dana rade do podneva, dok su
na sam Božić zatvorene. Iako 24. decembar u Finskoj nije državni praznik već
samo 25. i 26. decembar, na ovaj dan posle podne ne radi skoro ništa osim
javnog prevoza. Zatim se uz prenos proglašenja božićnog mira, ruča lagani
ručak, u krugu najbližih, da bi se posle toga cela porodica uputila u saunu na
pročišćenje pred doček Hristovog rođenja ali i zbog opuštanja i suzbijanje
napetosti pred dolazak gostiju na večeru. Ne treba zaboraviti i da je sauna u
Finskoj simbol čistote. Božićna večera se služi oko 18 časova na Badnje veče.
Večera je za razliku od ručka, raskošnija, ali sa tradicionalnim
jelovnikom za ovu prigodu...prasetinom, pečenom šunkom, ćuretinom, haringom,
bakalarom, lososom, ikrom, dinstanom šargarepom sa pirinčem, crnim finskim
raženim hlebom, salatom od cvekle, kuvanim krompirom, pitom, keksićima
od đumbira i pudingom od bobičastog voća, a na stolu su obavezno i
korvapuusti, pullapitko i još svašta nešto. Za ovu priliku obavezno se
pije nacionalno piće glogg, što je zapravo kuvano vino sa dodacima.
Nacionalna televizija, kao deo tradicije, na ovaj dan, još od
1992. prikazuje crtani film za decu Lumiukko (Sneško Belić), i uz taj film
odrastaju mnoge generacije. Ovaj crtani je postao sastavni deo božićnih
praznika a Finci ga doživljavaju sa puno nostalgije. Na Badnje veče, običaj je
da najmlađe dete koje ume da čita, pročita pred svima deo iz Jevanđelja
po Luki koji opisuje rađanje Hrista. Kasnije, oko ponoći, tate se
naprasno gube sa proslave, jer ustvari idu da se preruše u Joulupukki (Božić
Batu), kucaju na vrata uz obavezno pitanje "Onkos täällä kilttejä
lapsia?" ( Ima li u ovom domu dobre dece?), nakon čega vesela i uzbuđena
deca trče do vrata da dobiju poklone. Deca se zahvaljuju pevajući pesmu,
Joulupukki laula (Pesma Božić Bati). Inače, Finska je jedina zemlja na
svetu u kojoj se pokloni ne stavljaju tajno noću pod jelku već im se uručuju
lično Za razliku od ostalog hrišćanskog sveta, Fincima je Badnje veče veći
praznik od Božića. Na ovaj dan, običaj je i da se ispred kuća stavljaju snopovi
ovsa kako bi ptice imale hranu tokom zime.
Ja sam juče dala sebi na volju i pravila razne lepe stvari koje
obožavamo moja porodica i ja. Svake godine, za Božić, tu su obavezno razna
peciva...pulla, joulutorttu, korvapuusti... Sada ću vam ukratko objasniti šta
je šta, a uskoro ću vam dati na mom blogu i odlične recepte za ove finske
specijalitete.
Pulla je slatko desertno testo, u koje se obavezno stavlja začin
kardamon, koji testu daje divan karakterističan ukus i božanstven miris...jer
znamo da je kardamon važan sastojak u parfemskoj industriji. Postoji zeleni i
crni, a ja koristim crni. Videćete na slikama crne tragove u testu na narednim
fotografijama. Inače, seme mu se nalazi u mahuni, a u jednoj mahuni ima oko
dvadesetak semenki. Kada pravim testo za pullu, nikada ne uzimam mleveni
kardamon jer brzo izgubi aromu, vec onaj u mahunama, pa meljem određenu
količinu neposredno pred stavljanje u testo. Inače, kada se zamesi testo, u
koje se po želji može staviti i seckani badem, cimet i suvo grožđe, u
zavisnosti kakav oblik pravimo pri pečenju, tako se pulla i zove. Ja sam
pravila pulu u obliku hlebne pletenice, Kada se napravi, premaže se razmućenim
jajetom i pospe belim krupnim šećerom, cimetom ili seckanim bademima, po
želji.. Ovakav oblik pulle se zove pullapitko ( pulla hleb), služi se
isečen na kriške, uz kafu.
Na severu Finske, ovaj kolač pullapitko, zovu i “nisu”. Tako ga je
zvala i moja baka.
Inače kardamon je veoma zastupljenu skandinavskoj kuhinji, a
obilato se koristi u pekarskoj industriji i kao začin za meso i kobasice.
 |
| Pullapitko |
Obična pulla je od istog testa, ali se pravi u obliku malih
zemički, i takođe se posipa belim krupnim šećerom u granulama, ili pored toga i
cimetom, suvim grožđem ili seckanim bademima. Pre toga se premazuje maslacem.
Korvapuusti se
prave isto od testa za pullu, ali se zavijaju u rolnice isto posute cimetom, i
sa suvim grožđem.
 |
| Korvapuusti |
 |
| Pulla i pullapitko |
 |
| Moje pulla varijante |
Pored ovih pulla
peciva, pravila sam i božićne vetrenjače, ili joulutorttu, tradicionalni finski
kolač od lisnatog testa,sa pekmezom od suvih šljiva, koji se pravi u obliku vetrenjača,
i na kraju posipa šećerom u prahu. Izuzetno prija tokom zimskih večeri.
 |
| Joulutorttu |
Finski Božić ima svoje korene u paganskom prazniku žetve
Kekri, nazvanom po starom finskom bogu, zaštitniku stoke, koji se slavio krajem
novembra kada se završavala agrarna sezona, da bi se u XII veku, ovaj praznik
praktično asimilovao sa hrišćanskom proslavom Božića. Od tada još datira
tradicija jedenja šunke na ovaj praznik.
Sam Božić provodi se mirno, u kući, u krugu porodice. dok neki idu
na jutarnju službu u crkvu. Ovo je i dan darivanja poklona. Svrha darivanja
nema onu materijalnu stranu, već je u centru pažnje sam čin da nekoga
obradujemo i darujemo. U Finskoj mi se dopada to što su za ove praznike svi
okrenuti sećanju na drage i voljene ljude kojih više nema, nema tuluma i ceo
praznik odiše ljubavlju, mirom, milosrđem i dostojanstvom. Mnogim Fincima je
bilo jako zanimljivo i lepo kada sam im pričala kako se u Srbiji za Božić
pravi česnica, odnosno obredni hleb, koju pre ručka, domaćin diže u vis i
zajedno sa ukućanima je okreće tri puta, lomi je na pola, nakon čega svako
odlomi komad. Ovaj ritual deljenja hleba, ili kolača podrseća nas na samilost i
skromnost, na koje, u moru iskušenja ponekad i zaboravimo.
Drugi dan Božića. 26. decembar, poznat je i kao dan Svetog
Stefana ili kao dan sankanja. To je od vajkada dan za porodične posete. Toga
dana organizuju se i razne trke sankama.
Božićni i novogodišnji praznici završavaju se 6. januara na
Bogojavljanje.
Veikeää, hassua, hupaisaa, iloista, kaunista, ihanaa ja onnellista
joulua kaikille!
Uz ovaj divan dan pustila sam tradicionalnu finsku božićnu muziku
sa ovog divnog CD-a, a jednu od pesama ste slušali dok ste čitali ove redove.
Posts
