June 2019 ~ F I N S K A

U nekim starijim tekstovima pisala sam o Danu zastave u Finskoj. Ako vas to bude zanimalo, naći ćete to i sami, ali bih sada samo napravila kratak uvod radi priče koju ću vam danas ispričati.

Naime, Dan zastave u Finskoj ne obeležava se samo jednom u toku godine. Prema finskom zakonu, zastave se moraju vioriti sa javnih zgrada nekoliko puta godišnje, na dane koji su odrađeni finskim zakonom. Ti dani su recimo kada je Dan Kalevale...zatim prvog maja kada Finci slave Vappu, kada je Dan nezavisnosti, Dan majki... 4. juna na dan rođenja finskog maršala Mannerheima itd.

Mannerheim

Takođe, podrazumeva se... i to se u Finskoj poštuje, iako to nije zakonom propisano, da se zastave viore i na Sibeliusov dan, koji je i Dan finske muzike, Dan očeva, Runebergov dan, Dan Evrope, Dan finske književnosti itd..

Pre neki dan je bio jedan od tih dana...4. juni. Na ovaj dan, slave se dva praznika, dan rođenja finskog maršala Mannerheima (Mannerheimov dan se obeležava od 1942. godine) i Dan finskih odbrambenih snaga (od 1950.), a velika vojna parada se svake godine organizuje u drugom gradu Finske. Ove godine, Rovaniemi je bio domaćin ove manifestacije. Parada sa 1000 učesnika se protezala od sportskog centra Keskuskenttä pa preko glavnog velikog mosta Jätkänkynttilä. Učestvovali su Laplandska vazduhoplovna brigada, Karelijska brigada, Vojna akademija, Mornarička brigada, veterani, Nacionalni univerzitet odbrane, Utti Jaeger brigada i mnogi drugi. Inače, od 1919. do 1939. slavio se sličan praznik koji se zvao Dan vojne zastave.

E sad sledi priča...

Jednu granu finskih odbrambenih snaga, naravno, čini i finsko vojno vazduhoplovstvo ...i sada ću ispričati priču o nečemu što buni sve ljude sveta kada vide zastavu finskog vazduhoplovstva.

Pre neki dan, svi turisti koji su se zatekli u Rovaniemiju tokom parade, bili su, pa blago rečeno, šokirani, kada su videli na ulicama kako pripadnik finskog vazduhoplovstva na čelu kolone, nosi zastavu sa navodnim „kukastim krstom“ koji se takođe nalazi i na mnogim letelicama. Naravno, nije za čuđenje, ali samo onima koji ne znaju istoriju ove finske zastave.

Krst, poznatiji kao „svastika“ ili kukasti krst, inače sveti simbol u mnogim religijama sveta, iako zapadni svet ovaj krst poistovećuje sa nacizmom, fašizmom, holokaustom, ratom... pravo značenje tog krsta nema ni priblizno tako negativan kontekst. Kao dekorativni element, pojavljuje se još u doba neolita, a najstariji nalazi svastike nađeni su na ostacima posuda sa prostora današnjeg Irana i Balkana. Recimo, svastika se takođe nalazi u opštoj upotrebi u svim građanskim i religijskim ceremonijama u Indiji. Simbol takođe ima drevne korene i u Evropi gde se pojavio na mnogim artefaktima, a do početka 20. veka nalazio se u širokoj upotrebi širom sveta kao simbol sreće i blagostanja.

U Indiji, đainizam je jedna od tri najveće religije, koja propisuje životni put oslobođen svakog nasilja prema bilo kom živom biću. Đainisti smatraju da su nenasilje i samokontrola načini kojima se postiže oslobođenje — đaina. Ovu religiju je sledio i sam Mahatma Gandi.

Zastava đainista

U Aziji i Africi svastika se i danas koristi u svom originalnom značenju, a organizacije koje se bore za ljudska prava je koriste kao simbol sreće i blagostanja. Kao i u drugim slovenskim zemljama, upotreba svastike kao simbola je vrlo česta u Rusiji u predmetima narodne radinosti i umetničkim delima inspirisanim slovenskom religijom. I samo izvorno značenje ove reči, Svastika (od sanskrt. Svasti= sreća, zdravlje), upućuje na to da ovaj znak, zbog zloupotrebe Hitlera i Trećeg Rajha, danas, na žalost, ljudi, posebno u Evropi, potpuno pogrešno tumače.

Naime, Finska tačno 101 godinu koristi ovaj krst (hakaristi) kao simbol, koji se najčešče nalazi na spomenicima, ordenju, medaljama, kao i na zastavama na raznim vojnim vežbama, vojnim paradama, kao što je bila i ova pre neki dan, a i na raznim ceremonijama koje se tiču finskog vojnog vazduhoplovstva. Posebno se često koristi u finskim oblastima, kao što su Laponija na severu, Satakunta na jugozapadu i Karelija na istoku zemlje.

U muzeju finskog vazduhoplovstva (Suomen Ilmavoimamuseo) u mestu Tikkakoski, svi znatiželjni se mogu uveriti koliko je ovaj znak u Finskoj u upotrebi. Tačnije, on je simbol finskog vazduhoplovstva još od 1918. godine, godinu dana nakon sticanja nezavisnosti i naravno, mnogo pre pojave Hitlera. Direktor muzeja i bivši pilot, Kai Mecklin, objasnio je da je finska avijacija usvojila svastiku kao svoj logotip mnogo pre nego što su Hitler i nacisti to učinili, i iako je praksa obaveznog stavljanja svastika na finske vojne avione završena pre više decenija, još uvek je lako pronaći svastiku na amblemima finske avijacije i finske vazduhoplovne akademije. Za Mecklina, kao i mnoge Fince, svastika je simbol slobode i nezavisnosti. Naime, 1918. godine, kada je u toj zemlji izbio građanski rat između finske “bele armije”, odnosno vladinih antisocijalista i proboljševičkih pristalica Sovjetskog Saveza, u kome je na kraju pobedila finska vojska, švedski grof Eric von Rosen, finskoj vojsci je poklonio avion sa ovim simbolom, plavim krstom na beloj pozadini. Tokom Prvog svetskog rata, svastika je sporadično korišćena na avionima obe strane kao lični simbol za sreću ili talisman. To još nije bio zlokobni simbol i činilo se da ima šansu da postane simbol neutralnosti. Finski "hakaristi" su čak simbolizovali borbu za slobodu kada ih je napao Sovjetski Savez.

Grof Rosen je bio i etnolog koji je proučavao vikinšku zaostavštinu i otkrio je da je ovaj krst povezan s finskim paganizmom koji je taj znak nazivao “Tursaansydän” ( Srce bogaTursasa), za koje se verovalo da donosi sreću i tera uroke.

Taj znak od četiri strele u Finskoj doživljava svoju renesansu u 19. veku, kad zagovornici finskog nacionalizma koriste drevne priče i mitove za nadahnuće i identitet. Tako je ovaj krst postao jedan od glavnih simbola u radovima Akselija Gallen-Kallele, vodećeg finskog slikara s kraja 19. i početka 20. veka koji je oslikao finski nacionalni ep Kalevalu.

Upravo je ovaj izuzetni finski slikar osmislio i dizajn finskih državnih odlikovanja, među kojima i Veliki krst Reda finske bele ruže, čija je ogrlica bila ukrašena kukastim krstovima.

Taj je orden Titu, prilikom posete Beogradu 1963. godine dodelio tadašnji finski predsednik Urho Kekkonen, poznat po politici striktne neutralnosti prema oba blokovska saveza, održavajući Finsku kao neku vrstu mosta između ta dva antagonistička saveza. Zanimljivo, samo nekoliko meseci nakon što je Tito primio odlikovanje ono je dizajnerski izmijenjeno jer je uklonjen kukasti krst kako bi odličje izgledalo manje provokativno.

Posle Drugog svetskog rata, javno prikazivanje svastike kažnjivo je, na primer, u Nemačkoj i Izraelu zbog istorije nacističke Nemačke. Nemačka je 2007. godine planirala sličan zakon za celu Evropsku uniju, ali je ipak povukla predlog zakona.

Finska, odnosno njeno ratno vazduhoplovstvo, međutim, kao što se to i videlo prethodnih dana, nema problem sa ovim, za neke, kontraverznim simbolom, pa i danas, posle toliko decenija od završetka Drugog svetskog rata redovno u ceremonijalne svrhe i dalje koristi vlastitu verziju kukastog krsta, kog nazivaju "krstom slobode". Oni i dalje uporno navode da finski hakaristi nije kukasti krst i da ima totalno drugu istoriju i drugo značenje.

Ako budete prolazili ulicom Korkeavuorenkatu 8 u Helsinkiju, videćete ovu kapiju...a mnoge slične stvari možete videti u mnogim državama sveta, a da to uopšte nije povezano sa nacizmom.