Vodič za svakodnevnu kupovinu u finskim marketima ( II deo)

Nakon prvog dela, koji se nalazi ovde, evo i drugog dela vodiča za svakodnevnu kupovinu u finskim marketima.

Pa krenimo dalje...

Rekla bih vam nešto o znacima koje ćete nalaziti na pojedinim ambalažama prehrambenih proizvoda. Prvo ću vam predstaviti znak stilizovanog labuda koga Finci zovu Joutsenmerkki. Ovaj znak možete naći samo na proizvodima u nordijskim zemljama (Islandu, Finskoj, Norveškoj, Danskoj, Švedskoj  i autonomnim delovima...Farskim ostrvima, Grenlandu, Olandskim ostrvima). Ova Eko-oznaka je zajednički znak Nordijskog saveta. Ako ste ekološki svesni i želite da podržite ekološke proizvode, kupujte proizvode sa ovim znakom. Kupovinom ovih proizvoda se deluje dvojako...na potrošače, kako bi i sami doprineli ozdravljenju planete i na kompanije, kako bi proizvodile više proizvoda koji podržavaju održivi razvoj. Da bi neki proizvod dobio ovaj znak, mora da ispuni izuzetno zahtevne kriterijume i stoga je ovaj znak u nordiskim zemljama veoma cenjen.On izgleda ovako...

Joutsenmerkki

Drugi znak koji želim da vam predstavim je ovaj ključ sa zastavom Finske, ili kako ga Finci zovu - Avainlippu. Kada vidite ovaj znak, znajte da kupujete  baš domaće finsko...ono kao Made in Finland (Tehty Suomessa). Ovo je registrovani kolektivni znak koji se daje na tri godine, pa se kasnije obnavlja, ukoliko proizvod ispunjava stroge kriterijume. 

Avainlippu

Kada naiđete na ovak srcoliki znak, koji Finci zovu Sydänmerkki, to znači sledeće... on zapravo znači da su ovi proizvodi preporučeni za osobe koje imaju kardio-vaskularnih problema, odnosno da imaju u sebi izuzetno malo masti i soli, ili da imaju malo ili nemaju uopšte one loše masti, znači one stvari koje se inače ne preporučuju ovim bolesnicima.

Sydänmerkki

Kada vidite ovaj znak koji Finci zovu Hyvää suomesta -merkki (Dobra  finska marka), ona se koristi samo na proizvodima  ( isključivo jaja, riba, meso i mlečni proizvodi) koji  su iključivo finski, domaći, sa finskih farmi a ne iz uvoza. Pored proizvodnje, uvek se i pakuje u Finskoj.  Ovaj znak ćete poznati po tome što je na slici  beli labud sa finskom zastavom.

Hyvää suomesta -merkki

Ovaj logo sa labudom, ima isti status kao i ovaj logo koji Finci zovu Joutsenlippu uz koji je dodat i tekst Ruokaa omasta masta (Hrana iz vlastite zemlje), kako bi se povećala vidljivost ove marke.

Sirkkalehtilippu je znak koji se koristi samo za 100% domaće finsko povrće, odnosno ono koje je gajeno u Finskoj. Ovaj znak sa jedne strane ima zeleni list a sa druge finsku zastavu.

Sirkkalehtilippu

Ova dva znaka, Luomuliitto i Eurolehti Luomumerkki su znaci za organske marke. Prvi, Luomuliitto sa znakom bubamare je logo  finskog udruženja koje promoviše organsku hranu, Kada vidite ovaj znak, znajte da je taj proizvod, od samog nastanka do krajnjeg proizvoda bio pod nadzorom inspekcije koja strogo kontroliše kvalitet organske proizvodnje. Na kraju krajeva, na finskom se organsko kaže Luomu. Drugi znak, na kome je beli list od zvezdica na zelenoj pozadini je oznaka koja se primenjuje u svim zemljama, članicama EU,  i samo na onim proizvodima koji zadovoljavaju stroga evropska pravila za organsku hranu i pića.  Ovaj EU-list  simbolički predstavlja vezu Evrope i prirode, a sastoji se od 13 zvezdica raspoređenih u obliku lista na zelenoj podlozi. Kuriozitet je da je autor logoa nemački student srpskog porekla Dušan Milenković.

Luomuliitto

Eurolehti Luomumerkki

Za kraj opisa znakova  predstaviću vam i znak Maakuntien Parhaat ( Regionalno najbolje), gde vam i ime sve samo kaže.

Kada dođete u Finsku, iznenadićete se kako uvek možete naći odličnu i raznovrsnu  ribu, bilo svežu ili zamrznutu, a kako i ne biste kada Finska ima toliko jezera, reka i more. I pored svega toga, mnogo bele ribe koje budete kupovali u finskim marketima su iz susedne Estonije. pa ako želite baš finsku ribu iz kristalno čistog mora i jezera,kupujte uvek od lokalnih ribara, gde se mahom uvek i prodaje sveža riba, za razliku od marketa gde je pretežno smrznuta, ali odlična.

 

Napomena za ljude koji paze na sastav aditiva i ostalih E upozorenja. Naime, pošto sam i sama posle operacije rešila da i više nego pre pazim na listu aditiva na namirnicama, moram reći da se naročito užasavam aditiva koji se smatra najotrovnijim, a to je E-621 ili MSG (monosodijum glutamat). Na žalost, on je i dalje u upotrebi ( ima ga i u Vegeti i Začinu C, kockama supe, kečapu, majonezu, proizvodima „sa manje masnoće”). Naravno, iako je MSG toksičan a i jak alergen, nećete umreti od jedne kašike začina, ali je nevolja jer on oma  kumulativna  svojstva i izaziva opasne promene u organizmu. U Finskoj, kao i u svim državama sveta takođe postoje proizvodi koji sadrže MSG, odnosno E-621 i na žalost on još nije u Finskoj zabranjen, iako su za sada u Finskoj zabranjeni E - 103, E-105, E - 107, E-111, E - 121, E-125, E-126, E-128, E-130, E-152, E-181, E-216, E-217, E-230, E-231, E-232, E-233,  E-430, E-924.  U Srbiji od ovih aditiva nisu zabranjeni E-128, E-216, E-217, E-230, E-231, E-232, E-233. Da biste u Finskoj  zaobišli E-621 koji ni u Srbiji nije zabranjen, obavezno pogledajte deklaraciju i pogledajte da li negde piše MSG, ili E-621,ili Natriumglutamaatti, Mononatriumglutamaatti, Hiivauute, Glutamaatti, Useimmiten arominvahvenne (pojačivač ukusa). Za sada sam ovo videla na  nekim kobasicama i viršlama  u Finskoj, pa pažljivo posmatrajte etikete .

Pitate se kako je Finska, koja vodi računa o svemu dozvolila da se na njenoj teritoriji koriste takvi aditivi...pa, reći ću vam ovo. Finska je 1981 godine zabranila mnoge aditive za koje je bilo dokazano da izazivaju napade astme, alerijske reakcije i mnoge druge nuspojave, ali je, kada se nakon toga pridružila EU, sve to morala ponovo da stavi kao dozvoljene aditive, jer ih je EU odobrila na svojim listama, a Finska je, kao i druge članice EU morala to da poštuje.

Ako vas interesuje radno vreme prodavnica, apoteka, bilo čega u Finskoj, idite na sajt http://aukioloajat.com/ .  Sa leve strane birate mesto, a sa desne da li vam treba prodavnica, knjižara, apoteka, hotel...i kliknite ENTER na vašoj tastaturi. Odmah ćete dobiti izlistano sve...od adrese, radnog vremena i mape... Na žalost, stranica je samo na finskom jeziku ali prevedite neke  reči preko Goggle-a i mnogo će vam pomoći. Evo ja sam recimo kliknula na grad Rovaniemi i na Kirjakaupat ( Knjižare) i pokazao mi je sledeće:

Kako je danas subota, on mi je pokazao koje prodavnice knjiga sada rade i za sada to je samo jedna. Na dnu slike u narandžastom polju piše auki alle 1h odnosno da je otvorena još oko sat vremena.  Kliknem na zeleno markirano na mapi i otvoriće se sledeće:

U levom uglu slike imate koliko je sada sati (sada je 5 dok ovo kucam) i dole vidite da nedeljom radi do 6. Brzo i lako...

 
Nastaviće se...

Read More

Vodič za svakodnevnu kupovinu u finskim marketima ( I deo)

U par navrata sam pisala o finskoj kuhinji, upravo jer ste vi to tražili...ovde, ovde, ovde  i ovde...

Negde je u fokusu bila tema kako u Finskoj pronaći proizvode na koje smo navikli na Balkanu, negde je bila predstavljena gastronomska razglednica Helsinkija, zatim priča o brzoj hrani i na kraju  priča o kupovini mlečnih proizvoda. 

Danas sam htela malo da vam pričam o finskim  supermarketima i kupovini namirnica za svakodnevnu upotrebu.

Već sam vam rekla da je hrana u Finskoj skuplja nego u ostalim severnim zemljama Evrope, a možda je i među najskupljima u Evropi. Kako često putujem ka pojedinim evropskim destinacijama, rekla bih da je hrana u Finskoj nešto skuplja nego u Nemačkoj i Austriji a možda sličnih cena kao u severnom delu Italije.

Finski supermarketi često imaju svoju PL liniju (od private lable) proizvoda  koji su jeftiniji od ostalih za bar 20 - 40 %. To je nešto kao što je u Srbiji DOBRO, privatna robna marka kompanije DIS marketa, i ti proizvodi sa oznakom DOBRO su jeftiniji od istih proizvofa konkurenata u DIS-u, ili kao što je PREMIA, robna marka MAXI-ja ili MERCATOR marka u Rodić marketima ili marka ARO u METRO-u. U Finskoj su od tih PL marki najpoznatije  RAINBOW  koje se mogu kupiti u sledećim marketima: S- market, PRISMA, Sokos, ABC, ALEPA i Sale. Ovi proizvodi su odličnog kvaliteta a znatno jeftiniji nego isti proizvodi drugih proizvođača. Znači, kada uđete u ove markete ili supermarkete, obavezno tražite proizvode koje imaju RAINBOW logo, ako želite da uštedite. Na svakom kupljenom proizvodu, bilo koje marke, imate podatke o tome gde je proizvedeno, iz koje zemlje je poreklom proizvod, nutritivne  podatke, rok upotrebe itd, ali i obavezno upozorenje da li proizvod sadrži neke supstance, odnosno alergene, kao upozorenje za ljude koji su osetljivi na pojedine stvari iz hrane.

Treba napomenuti da ovakve PL marke nisu jeftinije jer su lošijeg kvaliteta, već zato što u njihovu cenu nisu uračunati nepotrebni troškovi marketinga i luksuznog pakovanja. Zanimljivo je, kada su RAINBOW proizvodi u pitanju, da pored toga što naravno piše da je proizvedeno u Finskoj, jer tako i jeste, mnogi proizvodi su poreklom iz raznih zemalja. Iz Srbije ima nekoliko proizvoda, i to oko 5-6 pretežno voćnih i iz Slovenije su tu higijenski tamponi...

RAINBOW proizvode ćete prepoznati po logou u obliku plavog kvadrata:

 Evo nekih proizvoda iz izuzetno bogatog RAINBOW asortimana:

Moj omiljeni slatkis

Dzem od kajsija

Sladoled

Sir Gauda

Toalet papir

Sunka

A evo i nekoliko proizvoda iz Srbije, koji su naravno upakovani u finsku ambalažu. Poznato je da je Srbija veliki izvoznik malina, pa ovim lepim kvalitetnim malinama iz Srbije, nisu odoleli ni Finci.

Dzem od malina iz Srbije

Marmelada od malina iz Srbije

Smrznute maline iz Srbije

Pored marke RAINBOW, tu je i marka PIRKKA koja je zastupljena u K - marketima. ( K- citymarket, K-market, K-extra, K-supermarket...). Pirkka proizvodi imaju ovakav logo:

Dimljeni fileti kalifornijske pastrmke

Sirni namaz

Losos

Pire krompir sa cveklom

Takođe, u marketima Siwa, Valintatalo i Euromarket, Tarmo i Stockmann prodaje se marka ELDORADO

Pasulj

Kada je u pitanju Stockmann, najprestižnija i najstarija robna kuća u Finskoj, koja u svakom svom objektu ima odeljak delikatesa/supermarketa, moram vam reći da je on ubedljivo najskuplji, ali i ubedljivo najsnadbeveniji, pa mnogi i pored visokih cena rado kupuju upravo ovde. Pored toga, kako ne bi uništili svoj izuzetan ugled, ovde se u najmanju ruku prodaje samo roba vrhunskog kvaliteta.

Po mom skromnom mišljenju, nekako su mi cene najpristupačnije u LIDL supermarketima, koji su u Finskoj zastupljeni već 14 godina. Često je jeftiniji nego kada sa karticama lojalnosti kupujete u nekom od prethodno nabrojanih supermarketa. O karticama lojalnosti pisala sam OVDE.
U Finskoj postoji preko 150 LIDL prodavnica širom zemlje. Pored LIDL-a dosta povoljan je i Prisma Jumbo.

Veliki i najsnadbeveniji supermarketi su obično na obodima grada, i oni uglavnom imaju veću  paletu proizvoda nego oni marketi u centru grada, dok je recimo u centru grada veća ponuda mesara i piljara.

Na proizvodima kojima uskoro ističe rok upotrebe, obično je zalepljena narandžasta nalepnica i oni su uvek 30% jeftiniji, ali i ovi popusti najčešće važe samo za one koje poseduju kartice lojalnosti. pa vam iz tog razloga preporučujem da ih uzmete kada budete bili u tim supermarketima. ( Kada je u pitanju S-etukortti, kartica koja važi u svim prodavnicama S-grupe (Sale, Alepa, Prisma, S-Market...), postoje 4 vrste ove kartice, u zavisnosti koja vam najviše odgovara. Osnovna S-etukortti se ne plaća i kupac je besplatno dobija na zahtev, dok se ostale tri minimalno plaćaju pri dobijanju istih, ali se taj novac vrati već za jednu ili dve kupovine). K-Plussa-kortti, kartica koja važi u svim prodavnicama K- grupe (K-Market, K-Citymarket, K-Extra, K-Supermarket...), se plaća oko 8 € pri prvom dobijanju, što je beznačajno u odnosu na svu kasniju uštedu, dok je YkkösBonus-kortti besplatna pri preuzimanju i važi u svim prodavnicama Tradeka lanca.

K-Plussa-kortti

A sada bih ponešto napisala o hlebu (Leipä), koji ćete naravno kupovati svaki dan dok ste u Finskoj. Ako ste navikli na beli hleb, koji na Balkanu mnogi vole da kupuju, u Finskoj će to biti malo teže pronaći, jer Finci baš i ne vole i ne kupuju beli hleb. Finci radije jedu hleb od celog zrna ili hleb koji u sebi ima bar 3 vrste žitarica, ali ako ste baš ljubitelj samo belog hleba, onda vam je najpribližnija varijanta hleb koji se zove Ranskanleipä odnosno francuski hleb, ili beli tost hleb.

 

Ubedljivo najpopularniji, najtraženiji i najjeftiniji hleb u Finskoj je ruisleipä (ražani hleb), koje je jedan od najbitnijih stavki finske kuhinje i finske tradicije. Ovaj hleb je izuzetno zdrav jer ima mnogo vlakana, ali onima koji su navikli na beli hleb, biće potrebno malo vremena da počnu dobro da ga vare. U Finskoj postoji dosta vrsta ražanog hleba, ali je najpopularniji  i najjeftiniji onaj od oštrog brašna- näkkileipä...zatim  ruispala, hleb sa rupom u sredini ako kuglof, dok se za praznike, Uskrs, Božić...a posebno u istočnoj Finskoj jede hleb limppu - tradicionalni slatki ražani hleb u koji se stavljaju  cimet, kandirano voće, pomorandža, anis...već po želji. Ja zaista volim ražani hleb, njega uvek jedem i u Srbiji, a u Finskoj volim i vesirinkeli koji je nešto između đevreka i kifli.

Kada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi, sve imate u posebnom tekstu OVDE   Videćete da je i kod Finaca bogata ponuda mleka ( maito) i mlečnih proizvoda.

Gde, na koji način se u Finskoj kupuje alkohol,  i ko ga može kupiti, pogledajte OVDE Doduše, ono što vam u tekstu o alkoholu nisam napisala su još par stavki...naime, sistem za reciklažu u Finskoj je veoma razvijen, a uz to se može i uštedeti. Pored svake prodavnice imate i mali deo za recikliranje plastičnih boca i limenki,  gde ćete, ako vratite neudubljenu limenku ili očuvanu praznu plastičnu bocu sa zatvaračem, dobiti 0,15 € za limenku i od 0,10 - 0,40 € za plastičnu bocu. Iako je u Finskoj izričito zabranjeno piti alkohol na javnom mestu, mnogi to rade, a posebno na proslavi Vappu ( 1. maja), a nekada to rade i vikendom kada se opuštaju. Mnogi ljudi tada, posle takvih provoda, iz raznih razloga, da li zbog zarade ili da bi im grad bio čistiji, sakupljaju te boce i nose ih u reciklažni centar kojih ima na mnogo mesta i tako zarade sebi hranu za dan ili par dana.

Recimo ako je limenka piva oko 0,80 €, kada vratite limenku, dobijate nazad 0,15 € i pivo vas izađe još jeftinije. Povratna ambalaža ne važi za staklenu ambalažu.

.

Pri kupovini povrća, obično su razvrstana na povrće (vihannekset) i korenasto povrće (juurekset). Kako na svakom povrću, iznad cene,  piše i zemlja porekla, najbolje je da izaberete lokalno, to jest finsko. Korenasto povrće je izuzetno popularno u Finskoj jer je deo bukvalno svakog tradicionalnog jela, a posebno raznih variva. Šargarepa (porkkana) je nezamenljiva i Finci je obožavaju. Ona je posle krompira, povrće koje Finci najčešće jedu. Celer (selleri, juurselleri, mukulaselleri) se takođe dosta koristi, kao i cvekla (punajuuri), paškanat (palsternakka), indijski krompir (bataatti), repa (nauris), rotkvica (retiisi). U Finskoj se jede i neko korenasto povrće koje se na Balkanu ili ne može naći ili se ne gaji i ne uvozi. Jedna od takvih je i švedska repa ( lanttu) koja je blagog ukusa a koriste je za supe i variva. Sve nazive voća i povrća imate na ovom linku.

Cene voća i povrća su veće nego recimo u Srbiji, mada se može naći i da je ista kao u Srbiji. Salate su inače pakovane u malim kutijama ( oko 1,5 € po porciji), koje su dovoljne za jedan obrok za jednu osobu i nekako mi je isplativije da kupim na pijaci celu glavicu salate, pa da je imam za više dana.

 

Na početku najduže ulice u Helsinkiju, Hämeentie, blizu metro stanice Hakaniemi postoje prodavnice gde se mogu naći skoro svi sastojci koji se koriste za spremanje orijentalne kuhinje ( ukoliko volite kinesku ili indijsku kuhinju, a ne biste da ih jedete samo u restoranima), a za ljubitelje organske hrane, preporučujem odličan ekomarket Ruohonjuuri, koji se nalazi u Helsinkiju u Kamppi centru, jer je pravi raj za ljubitelje organskih proizvoda.

Ruohonjuuri

Ako tražite ribarnice, mesare, prodavnice voća i povrća, značiće vam da su ribarnice - kalakauppias, a ribe se prodaju i u prodavnicama koje nose naziv kalatori ili kalatorikalakauppa ili recimo kalaliike. Moram da vam kažem da nigde osim Finske nećete naći toliki izbor kvalitetne, divne i ukusne ribe. Meso se prodaje u mesarama - lihakauppias, koje se još mogu zvati i lihakauppa ili lihaliike. a voće i povrće  u prodavnicama gde piše hedelmät ja vihannekset ili vihanneskauppias. 

U Finskoj i tokom zime možete kupiti i lubenicu, nektarine, grožđe...tropsko voće, ali im je ukus, pa blago rečeno - nikakav. Zato se lepo držite finskih bobica, da li tokom sezone ili zamrznute, uvek po pristupačnoj ceni, jer ćete sigurno pojesti nešto, prirodno, domaće, zdravo i ukusno. Na žalost, pošto u Finskoj zima traje od novembra do marta, oni su jadni primorani da jedu i ovo drugo voće, jer ako bi kupovali i jeli samo sezonsko i sveže, to bi mogli samo tokom dva - tri meseca tokom godine.

Zapamtite, u Finskoj nema plastičnih kesa. Najbolje je da sa sobom u prodavnicu nosite svoju torbu, a ako je ne ponesete možete je kupiti na kasi. Ove torbe kupljene na kasi su za višekratnu upotrebu i verujte mi da su toliko praktične i izdržljive da traju godinama. Naravno, da ne biste svaki put kupovali novu torbu, samo pre kupovine, ponesite svoju.

...nastaviće se....

Read More

Kupanje u ledenom finskom jezeru, melem za zdravlje

Kada pričam prijateljima kako sam se kupala u otvoru leda na - 14 stepeni, mnogi me gledaju kao da nisam normalna. Zapravo, znam da se svi oni tako čude jer ne znaju da je to zapravo divan osećaj, a ne neakakav mazohistički čin. Mnogima tada pred očima izlaze scene iz filma Titanik, kada su se ljudi ledili u vodi čekajući da im stigne pomoć...ali, nadam se da ću vas malo razuveriti da nije sve tako,  naprotiv. 

Ja, vatreni obozavalac zime

Pokušaću da vam objasnim taj osećaj. Za razliku o ronjenja pod ledom, kog se istinski plašim, plivanje u otvorima leda, ili kako to Finci zovu ...avantouinti, je zaista divno iskustvo. Spoljašnje dejstvo hladne vode na ljudski organizam izaziva opštu povratnu reakciju u vidu stresa. U zavisnosti od snage i dužine izloženosti dejstvu hladnoće, stres može biti jak i razarajuć ili blag i aktivirajući. Upravo ovo kratkotrajno plivanje u ledenoj vodi daje taj aktivirajući stres koji pokreće jačanje otpornosti organizma. Pored ovoga, deluje još i na detoksikaciju tela, poboljšanje cirkulacije...i zapravo, kupanje u hladnoj vodi jedini je način da vežbamo elastičnost krvnih sudova jer što su elastičniji, imaćemo manje problema s krvnim pritiskom. Ovo su samo neke blagodeti, ima ih mnogo.

Opisaću vam osećaj kupanja u ledenoj vodi reka i jezera tokom zime. U Finskoj se ovakvo kupanje naziva MORŽEVANJE. Moje kupanje u velikom otvoru zaleđenog jezera, gde često ima dosta kupača, uvek krene sa nekom nelagodom pre nego što uđem u vodu. Priznajem, potrebna je jaka volja i dosta hrabrosti. Nikada nisam ulazila naglo, već postepeno, posle vežbi zagrevanja na suvom ( prvo malo vežbi zagrevanja, pa malo trčanja i vežbi disanja), ali se ni ne sme ulaziti u vodu ako je telo znojavo ili preterano rashlađeno. Zatim se ulazi do kolena, umiva lice i kvase vrat, grudi i leđa. Brzo posle toga imate želju da uđete u vodu jer je temperatura vazduha uvek niža od temperature vode, pa je hladnije onako napolju u kupaćem, nego u vodi. Naravno, pri ovakvim kurama ne nose se odela za kupanje ( märkäpuku).

Tog dana kada je napolju bilo - 14°C , temperatura vode je bila 1°C. Kada uđem u vodu, posle onog prvog šoka i trenutnog gubitka osećaja u nogama koji prođe veoma brzo, nastupa  svesnost osećaja hladnoće i počinje neka blaga bol u celom telu a onda se telo navikne isto kao kada se leti na moru telo navikne na vodu iako vam samo ulaženje bude strašno. Taman kada se naviknete, morate energično plivati bar 30 metara, a ne stajati kao klada. Verujte, i to je priroda sama regulisala jer čovek, posle izlaganja niskoj temperaturi, automatski ubrzava povratnu reakciju organizma, terajući ga na aktivnost, a ne na pasivnost. ( Kada stojite recimo po veoma hladnom vremenu napolju čekajući autobus, telo vas samo tera da cupkate u mestu kako biste se zagrejali). Kako u ledenoj vodi nikada ne ostajem duže od 5 minuta (a nemojte ni vi da ne biste dosli u stanje duboke hipotermije), najgori osećaj su minuti nakon izlaska iz vode kada nastupa groznica i drhtavica...ali zapravo, ta groznica i drhtavica, koje su posle 5 minuta u vodi u fazi blage hipotermije, su veoma dobre za zdravlje jer deluju kao masaža da se telo što pre zagreje. U ovoj blagoj fazi hipotermije temperatura tela je oko 32 stepena. Ovde važi pravilo da što se brže i energičnije gubi toplota, to se brže ostvaruje porast temperature. Čim se obučete i ogrnete ćebetom, osećaj postaje neverovatan, jer se osećate fantastično...čilo, snažno, raspoloženo, razbuđeno, energično...a telesna temperatura se vraća na normalu posle nekih dvadesetak minuta. Ovakav energetski potencijal držaće vas ceo dan, a posle toga ga možete održavati i svakodnevnom hidroterapijom. Nemojte se praviti važni i ostajati dugo u vodi kako ne biste došli u fazu doboke hipertermije kada postoji rizik za zdravlje i kada je temperatura tela ispod 20 stepeni. Ako se pridržavate uputstava i saveta ljudi koji su dugo godina u tome, lekara itd, to vam se nikada i nikako ne može dogoditi.

Ako se posle prvog kupanja u hladnoj jezerskoj vodi desi da vam se koža peruta, stolica bude tvrda i kao ovčja a zglobovi pucketaju, znači da se niste dovoljno dugo pripremali za ovakav podvig, ali ništa zato...sve će se regulisati kupkom u toploj vodi i mazanjem kože maslinovim uljem.

Moram da vam skrenem pažnju da ako se nikada niste izlagali ovakvim hladnim šokovima, nemojte ni sada, bar ne pre prilagođavanja organizma. Pripreme moraju da traju mesecima, pa i godinu...za početak se možete na kraju tuširanja kod kuće, tretirati toplo hladnim tuširanjem. Ova hidroterapija će delovati savršeno na vaš organizam i pripremiti ga za veće izazove - kupanje u hladnoj vodi. Hladna voda deluje stimulišuće, a topla voda opušta. Oni zajedno deluju poput neke pumpe koja pokreće krv. Kada se telo izlaže hladnoj vodi, tok cirkulacije kreće se ka unutrašnjim organima, a kada se telo izlaže toploj vodi, cirkulacija se iz unutrašnjosti kreće ka koži. Izlažući kožu vrućem pa hladnom, nateraćete cirkulaciju da se pokrene, a to je veoma značajno...blokiraćete moguća zapušenja, trombove i slično, ali i poboljšati detoksikaciju i kretanje krvi do svih organa jednako, poboljšaćete cirkulaciju, sniziti krvni pritisak, umanjiti bol, smanjiti stres...

Kako započeti hidroterapiju kod kuće? Prvo skvasite celo telo vodom koja vam prija, mlakom i prijatnom. Polako povećavajte temperaturu do veoma vruće - takve da je pristojno dobro izdržavate. Bitno je da vam svaki deo tela bude zagrejan ovom vrućom vodom, a posebno noge i stopala jer se ovi delovi tela najsporije zagrevaju. Zatim smanjite na dosta hladniju koliko možete da izdržite.  Od ovoga vam ne može biti loše i ništa vam se neće desiti. Kada pokvasite svaki deo tela, povisite temperaturu na malo topliju od pređašnjeg vrućeg i snizite na još hladniju nego pre toga. Ponavljajte menjanje 3-7 puta, svaki put pomerajući granicu toplog i hladnog što dalje. Veoma je bitno uvek početi toplom pa tek onda hladnom vodom, jer ako telo nije zagrejano, u koži slabo cirkuliše krv, krvno sudovi pod kožom su zgrčeni od hladnoće, pa bi se pod uticajem hladne vode još više zgrčili. 

Nikada se nemojte brisati nakon završetka ove toplo-hladne terapije, već budite u toploj prostoriji dok se telo samo ne osuši. Preporuka je i da narednih sat-dva, ostanete u toploj prostoriji. Napomena... Ako imate srčanih problema, kardio - vaskularnih problema, astmu...nemojte ovo ni započinjati ni probati bez saglasnosti vašeg lekara. Takođe, bolesne osobe, koje imaju povišenu temperaturu ne smeju da rade ovakve hidro terapije. U Finskoj ovakve stvari se ne dozvoljavaju trudnicama i damama koje tada imaju menstrualni ciklus.

Pored hidroterapije postoji još par načina kojima ćete se mesecima pripremati za kupanje u hladnoj vodi ( jezeru, reci...). Ove meke terapije moraju prethoditi onim ozbiljnijim. Neke od mekih terapija kojima ćete pripremati telo su i trljanje izuzetno toplim pa izuzetno hladnim oblogama, polivanje toplom pa hladnom vodom, kao i masiranjem posle prskanja hladnom vodom, koje se sprovodi na sledeći način: kada se polijete dovoljno hladnom vodom (u početku oko 20°C), ili bolje reći poprskate celo telo količinom od 1 l  vode, krenite da masirate telo počevši od predela vrata ka nogama i nazad sve dok se telo samo ne osuši a koža postane topla na dodir (oko 3 minuta). Ovo sprovodite svaki dan, uz postepeno snižavanje temperature vode za po 1°C sve dok koža i telo to dobro podnose. Ako primetite da vam temperature niže od 10°C više ne odgovaraju, to radite danima i nedeljama pa kada se naviknete, opet malo snizite temperaturu vode. Ovakve pripremne meke terapije se rade ili odmah ujutru ili dva sata pred spavanje. Najbolji efekti nastupaju kada dođete do kombinacije baš hladne vode i energičnog masiranja tela.

Takođe, postoji još jedna bitna stavka oko priprema za zimsko kupanje tj. morževanje, a to je da se uklopite u prirodni režim kupanja na otvorenom. Ako ste tokom leta u vodi na reci, jezeru ili moru u jednom dahu boravili oko 30 minuta, tokom jeseni se kupajte 10 minuta, a tokom zime od 1 - 3 minuta. 

Mnogi Finci rone pod ledom, ja nisam, ali ko zna, možda...mada teško, jednom i to probam. Naime, nijedan sport ne zahteva veću svesnost za vreme od ronjenja, a ronjenje pod ledom samo pojačava prirodu granice između života i smrti. Ne samo da niste u mogućnosti da izronite gde želite zbog zamrznute površine vode, koja vas potencijalno može zarobiti u polarnim vodama, već i svakim dodatnim minutom provedenim u ovim ledenim vodama povećavate mogućnost da dobijete hipotermiju i oštećenje nerava. Kako ja nisam sklona takvim ekstremima, ne ronim, još uvek, a ne preporučujem ni vama, naročito ne bez dugotrajne obuke i stručnog nadzora.

Naravno, bez da vam ja kažem, znate da otpornost na hladnoću u velikoj meri zavisi od mesta gde čovek živi i gde se rodio, jer energija nekog podneblja utiče još od samog začeća na razvoj ploda dajući mu tako odbrambene mehanizme za aklimatizaciju na neke specifične uslove života. Finci su zbog specifičnosti klime gde žive, adaptirani na hladnoću više nego neko ko živi u toplim krajevima, međutim, verovali ili ne, iz razloga jer 99% Finaca stalno koristi saunu, koja je deo svakodnevnog života u Finskoj, Finci mnogo bolje podnose toplotu nego 50% ljudi koji žive u toplijim krajevima. Zašto, pitate se?

Finci posle vrele saune uskaču u ledenu vodu i tako treniraju svoj termoregulacioni sistem i jačaju imunitet. Čuveni finski atletičar, višestruki olimpijski šampion, trkač na duge staze Paavo Nurmi, 1924. godine je na Olimpijadi u Parizu osvojio četiri zlatne medalje, uprkos najvrelijem letu do tada u Francuskoj. To nisu očekivali od jednog Finca koji nije navikao da funkcioniše pri tropskim temperaturama...međutim, kasnije je novinarima izjavio da ne bi nikako mogao da podnese te temperature da nije pomoću svakodnevnih tretmana u sauni, u svojoj rodnoj Finskoj, toliko usavršio svoj termoregulacioni sistem. Sauna podstiče delovanje znojnih žlezda, a organizam koji je adaptiran na vrućinu, bori se protiv nje pojačanim lučenjem znoja, koji apsorbujući veliku količinu toplote iz sloja vazduha koji direktno prijanja na kožu, spušta temperaturu organizma.

Takođe, Finci decu od malena čeliče na niske temperature i još kao bebe ih ostavljaju da spavaju u hladnim prostorijama, pa upravo iz tog razloga, skoro pa i da ne oboljevaju od upale respiratornih organa. Naravno, čeličenje organizma treba započeti od samog rođenja a kasnije ga samo redovno održavati. Danas se u Finskoj, Austriji i Nemačkoj uveliko u bolnicama i rehabilitacionim centrima primenjuje hodanje bosim nogama po kontrasnoj traci, čiji su delovi naizmenično hladni pa vrući. Mnoge trake u Finskoj su napravljene tako da su duž trake poređana korita naizmenično punjena ledenom pa veoma toplom vodom, i uz to, dok su u vodi kamenčići. Ovakvim postupcima podstiče se cirkulacija i snaži imuni sistem, povećava otpornost organizma, pa su ljudi posle ovakvih kura imuni na razne upale i prehlade. dobijaju energiju i podstiču moždane funkcije.

Pokušaću da vam objasnim zašto su Finci opčinjeni  uticajem vode na zdravlje - hladne vode prilikom kupanja u otvoru zaleđenog jezera, ili znojenjem tj. delovanjem vruće vodene pare u saunama. Finci znaju da je to odlično za zdravlje. Naime, kako se čovekov organizam sastoji od 70 % vode, nameće se odgovor da je na njega najbolje uticati vodom, a ne hemijom. Voda ima veliki toplotni kapacitet  i dobru provodljivost, mnogo puta bolju od vazduha. Iz toga razloga nam iste temperature vazduha i vode deluju totalno različito. Vazdujh je na 37 stepeni vreo, a voda na 37 stepeni mlaka (na toj temperaturi se  kupaju bebe). Tarapija vodom je jedna od najsnažnijih prirodnih terapija na poboljšanje ljudskog zdravlja. Dokazano je da osobe koje plivaju u ledenoj zimskoj vodi  50 % manje imaju šanse da dobiju neku virusnu infekciju, zaraznu bolest, respiratornu infekciju itd...od onih koji ne upražnjavaju ovu aktivnost. Takođe, oksidativni stres koji se dešava pri kratkotrajnom izlaganju celog tela hladnoj vodi, razvija izuzetnu antioksidativnu zaštitu.

Ono  što je izuzetno bitno za napomenuti je da  u toku zime u Finskoj ne smete sami ići na kupanje u otvorima leda, posebno ne ako ste stranci jer ne znate koje su rupe u ledu nastale pucanjem leda, a koje su namerno napravljene zarad kupača koji vole da upražnjavaju ovu aktivnost. Kako svako jezero ima mnogo drvenih prilaza sa stepenicama za ulazak u vodu, ako tu nema leda, tu se slobodno možete kupati, ali ako su rupe napravljene negde dalje od obale, ako ne vidite postavljen prilaz sa neklizajućom površinom  i merdevine za ulazak u vodu ili obaveštenja, ne ulazite u tu rupu jer nećete moći da izađete. Dlanovi će vam se lepiti za led, i uopšte nećete biti bezbedni. U pravim namenskim  rupama za plivanje se obično nalaze pumpe koje sprečavaju da se u otvorima leda voda ponovo zaledi. Širom Finske se nalaze ovakvi otvori za ledeno kupanje sa sve svlačionicama, prilazima a često i sa saunama. Aktivni su od oktobra do marta, kako u kom kraju Finske. Samo u Helsinkiju ih ima preko 10 i bukvalno stalno ima kupača jer je ovo Fincima izuzetan užitak.

Pozivam vas da bar razmislite o ovome i probate ako vam to zdravstveno stanje dozvoljava...Bićete mi zahvalni. :)

 

Read More