Poets of the fall, muzika iznad muzike (I deo)

U Finskoj svi znaju  za grupu Poets of the fall, ili skraćeno POTF. Oni su moja najomiljenija grupa, ili kao što sam ih jednom u jednom od tekstova, poređala, moj finski Top1 od Top 10, a Marko Saaresto, pevač, osnivač, tekstopisac, kompozitor i lider grupe, moj najomiljeniji finski umetnik. Pazi, tako kaže i moja LastFM stanica, koja beleži samo moja slušanja muzike dok sam ulogovana na LastFM, inače, kada bi se računala moja preslušavanja pesama grupe POTF u kolima dok vozim, dok šetam, pišem, spremam stan…bila bi to opet moja naslušanija grupa od kada postoje. Nego, krenimo sa upoznavanjem ove fantastične grupe i fantastičnog Marka.

Poets off the fall (Markus, Jani, Jari, Marko, Jaska i Olli)

Marko Saaresto

Marko Saaresto ( 4 godine)

Marko Saaresto

Marko Saaresto, rođen je u Helsinkiju 5. decembra 1970. godine. Markova majka je pre njegovog rođenja živela dugo u Engleskoj i kada se udala za Markovog oca, prešli su u Helsinki gde se Marko i rodio. Majka ga je još kao sasvim malog forsirala da govori engleski, tako da je bukvalno od rođenja  dvojezičan. Iz tog razloga, Marko odlično govori engleski jezik i piše savršene stihove na ovom jeziku, jer je smatrao da bi ga pisanje pesama na finskom verovatno ograničilo na slušalačku publiku  koja ne bi išla dalje od njegove Finske. Naravno, tu je u potpunosti bio u pravu jer sve planetarno poznate finske grupe, rade isključivo pesme na engleskom jeziku ( Nightwish, Apocalyptica, H.I.M, Tarja Turunen, Sonata Arctica, The Rasmus…). Ipak, na koncertima skoro uvek peva jednu pesmu na finskom jeziku, i to pesmu Salaisuuksia (Tajne), koju u originalu izvodi finska pevačica Johanna Kurkela, supruga Tuomasa H. lidera finske grupe Nightwish.

Marko je inače mnogostruko talentovan i obrazovan. Diplomirao je grafički dizajn a dok je bio na studijama, bio u u okviru razmene studenata u Irskoj i na Floridi a  završio je i za sportskog masera.

Markov hobi je crtanje stripova, za koje misli da će ih jednom objaviti, kao i čitanje knjiga. Nekoliko puta je izjavljivao da ima tone knjiga i da ih čita po nekoliko istovremeno.

Iako je muzika ljubav njegovog života, uspeo je da bude uspešan i kao reklamni preduzetnik  dok je imao sopstvenu reklamnu agenciju Sleeping dog u poslovnom delu grada Espoo, Matinkylä koja je funkcionisala osam godina. Bio je i vizuelni umetnik pa i džudo trener, jer se od malena bavi sportom, izučavao je akupunkturu i majstor je za tai či borilačke veštine. Sve je to bilo lepo i krasno, ali muzika je bila ono što je zaista želeo da radi i o čemu je maštao od malih nogu. Svira gitaru i klavir, a pohađao je i časove klasičnog pevanja na Sibelius akademiji u Helsinkiju. Na kraju je odlučio da proda sve što je imao i stekao…pa i stan, jer se rano odvojio iz roditeljskog doma, lišio se bezbednosti i udobnosi i rešio da ostvari svoje snove u koje je toliko verovao, pa je živeo u podrumu gde je imao samo krevet i frižider. Često je izjavljivao kasnije da je u tom periodu bio veoma uplašen i nervozan, na ivici egzistencije, ali da je bio istrajan da da sebi šansu za uspeh.

Eh, kako ja volim njegov iskren osmeh, prijateljski stav prema svima, njegovo slatko luckasto ponašanje na sceni, njegovu mimiku dok peva…volim tu njegovu  sigurnost na sceni, povezanost sa publikom,  familijarni odnos sa prijateljima iz  grupe,  ljupke plave oči…

Ovo sigurno niste znali…Marko voli da se, u pauzama na turnejama, opušta uz meditaciju, a često tada  i sam štrika neke jednostavne stvari, najčešće šalove, jer ga to jako opušta dok se odmara.

Marko obožava i životinje, posebno pse…

Prva grupa, Playground, koju je osnovao 2002. godine bila je lokalno uspešna, i sa njom je snimio samo demo sa 11 pesama,  a  u proleće 2003. godine, zajedno sa prijateljem Ollijem (Olli Tukiainen) koji je tada diplomirao klasičnu gitaru na državnom konzervatorijumu Oulunkylä, osniva grupu Poets of the fall. 

Marko i Olli

Ova divna grupa je poznata i popularna širom sveta, ne samo iz razloga jer su im pesme isključivo na engleskom jeziku, pa mnogi i ne znaju da su finska grupa, već prvenstveno zbog izuzetnih pesama, koje imaju zaista ogromnu vrednost, zbog  genijalnih Markovih tekstova, odlične muzike, vrsnih školovanih instrumentalista i još mnogo, mnogo toga, što ćete saznati iz ovog teksta.

Grupa POTF je veoma posebna finska alternativna rok grupa, mada, kako i sam Marko voli da kaže, ne voli da ih ljudi svrstavaju u žanrove, jer u njihovim pesmama ima svega, u zavisnosti od inspiracije, a mišljenja je da je žanr okov za kreativnost. Pesme su, kao što rekoh, na engleskom jeziku,  tekstovi su im osobeni znak jer su dubokoumni i sjajni sa mnogo simbolike, muzika odlična  a Markov bas - bariton vokal koji često dopunjuje falsetto pevanjem je prepoznatljiv obožavaocima  celog sveta. 

Kažu da njegov bariton ima opseg od B1 do E5, ali ovi podaci nisu ništa u poređenju sa tim koliko on svojim baršunastim magičnim glasom, toliko ume da emotivno  iznese tekst i donese sirovu emociju slušaocu.

Falsetto koristi skoro u svakoj pesmi, čime kao da upotpunjava čitavu simboliku njegovog stvaralaštva...snažan a istovremeno i nežan glas je u dosluhu i sa nazivom grupe, jer je naziv rođen iz dve suprotne strane, pozitivnog i negativnog, koje formiraju celinu, prožimaju se i ne mogu jedna bez druge. Poets ovde predstavlja pozitivnu stranu, a The Fall negativnu.

Kao što i sam naziv grupe nosi izvesnu životnu metaforu, tako su im i tekstovi pesama izrazito duboki, kompleksni  jer  Marko ima  taj dar da uvek pravu reč i pravu misao stavi na papir.

Grupu POTF pored Marka čine i gitarista Olli Tukiainen i  klavijaturista Markus "Captain" Kaarlonen, dok koncertno izdanje grupe POTF uključuje i basistu Janija  Snellmana, gitaristu  Jaska Makinena i bubnjara  Jarija Salminena, koji su zajedno od samog početka.

Snimili su do danas, sedam studijskih albuma: Signs of Life (2005), Carnival of Rust (2006), Revolution Roulette (2008), Twilight Theater (2010), Temple of Thought (2012), Jealous Gods (2014), Clearview  (2016). 

A kako je zapravo sve počelo…

Poetsi (kako ih u zargonu mnogi zovu), stekli su svetsku popularnost 2002. godine, pre izdavanja prvog studijskog albuma i to zahvaljujući planetarno poznatoj vanserijskoj igrici Max Payne, tačnije drugom delu igrice  Max Payne 2: The Fall of Max Payne, delu finskih programera studija Remedy Entertainment, jer je Marko tada komponovao kultni vodeći singl Late goodbye  za ovu igricu, a kasnije i film.

Pesma Late goodbye  izazvala je veliko svetsko interesovanje za Marka i POTF, a nekoliko meseci kasnije, dobili su i nagradu na ceremoniji G.A.N.G. Awards u SAD-u.  G.A.N.G. je inače skraćenica za Game Audio Network Guild. Ovu ceremoniju je direktno prenosio i međunarodni MTV kanal kao  i američki kanali. Markova pesma Late goodbye pobedila je u kategoriji  Best Original Vocal Song – Pop, kao i u kategoriji Best Original Instrumental Song.  Dok je nastajala ova pesma, grupa je bukvalno imala samo dva člana, Marka i Ollija. Ova pesma je zasluženo pobedila, iako je konkurencija bila žestoka. Sami Järvi, pisac scenarija za Max Payne, koji je poznat širom sveta kao Sam Lake (Samijevo prezime Järvi na finskom znači jezero), ponudio je Marku usluge odličnog klavijaturiste  Markusa "Kapu" Kaarlonena Tako je prvo zvanično izdanje grupe Poets of the fall upravo bio singl Late goodbye, objavljen u Finskoj, juna 2004. godine, a Markus je od tada stalni član ove grupe.

Igricu Max Payne je Britanska akademija filmske i televizijske umetnosti, skraćeno BAFTA proglasila za najbolju svetsku PC igricu za 2001. godinu.

 

Ovi momci funkcionišu kao jedno i najbolji su prijatelji, kažu, više su porodica. Znaju sve o svakome, uvek su tu jedan za drugoga, i osim kreativne rasprave kada je u pitanju nastajanje pesme i albuma, banalnih rasprava i trzavica nikada nema. Kažu da umeju da budu nervozni kada su duge naporne turneje i dugotrajne vožnje autobusom, ali tada ne bacaju agresivne varnice jedan na drugoga nego se, po sopstvenom receptu,  brane ćutanjem, dok im se raspoloženje ne popravi.

Da biste zaista stekli uvid u rad ove grupe, volela bih da tekst pročitate do kraja, uz obavezno slušanje  pesama sa video spotova, kako budu išle redom tokom ove priče o njima, jer će se i među vama naći sigurno budući ljubitelji njihovog rada.  Ova grupa zavređuje  da joj posvetite bar dva sata, što čitajući ovaj i naredni tekst ( II  deo), što slušajući muziku, koja će vas, kao vremeplov voditi kroz razvojni put POTF-a.

Prvi, debi album Signs of Life nastao je nakon izdavanja dva singla…jednog sa pesmom Late goodbye, juna 2004. i drugog, singla Lift, objavljenog septembra 2004. Pomenuti debi album izašao je januara 2005. godine, osvojio top liste posle samo sedam dana od objavljivanja, ostao na istim 56 nedelja i kasnije sertifikovan kao platinasti. Sve pesme sa ovog albuma su delo fantastične POTF trojke. Ovaj album je na Emma-gaala, koji je najveći finski godišnji muzički događaj, dobio nagradu za najbolji debi album 2005, a grupa POTF nagradu za najbolju novu grupu. Naslov albuma Signs of Life je isti kao i naziv instrumentala grupe Pink Floyd sa albuma iz 1987. godine, jer su svi članovi ove finske grupe veliki poštovaoci grupe Pink Floyd.

Sa ovog albuma obavezno poslušajte pesme Late goodbye, Lift i prelepu nežnu baladu Sleep, za koju sam napravila skroman spotić davne 2011. godine...

 

Drugi album, Carnival of Rust, objavljen je  aprila 2006. godine. Na tom albumu se nalazi moja omiljena pesma, po kojoj i album nosi naziv, a spot za tu pesmu je dobio  YLE Audience Choice Award za najbolji finski spot svih vremena. Po mom mišljenju, potpuno opravdano. Nije zbog toga jer je to moja omiljena pesma, već jer ima odličnu poentu, odličnu simboliku i metaforu. U centru pažnje spota je Zoltar, vašarska robot mašina, koja kada se ubaci novčić u nju,  izbacuje karticu koja u jednoj metaforično -šifrovanoj  rečenici proriče sudbinu. Život je prikazan kao karneval, simbolično prikazan kroz tarot karte koje se  pojavljuju u toku spota na svetlećim panoima…Star, Nine of Swords, High Priestess, Ace of Wands, Strength...pa ponovo Nine of Swords i na kraju Stars… Marko nas svakim svojim spotom tera da povezujemo značenja i shvatimo neke životne istine. Prva kartica zvezde u kartama, koju devojci pod maskom pokazuje Zoltar, označava početak života, a sa istom karticom se spot i završava. Marko je i ovaj put, za manje od pet minuta, pokazao kako svet  zapravo funkcioniše i šta jedino može da bude smisao života. Ljubav je jedini zajednički cilj svakom ljudskom biću na ovom svetu. Materijalističke radosti mogu nam dati nekoliko trenutaka uzbuđenja, ali na duži rok ljubav je jedini način doživotne sreće.Na kraju sami dokučite šta u poslednjem kadru spota znači kartica koju mašina izbacuje, a na kojoj piše cor cordis.

Ovaj album je posle samo mesec dana dostigao platinasti tiraž, a iste godine izdat je i u Rusiji, Nemačkoj, Švedskoj, Australiji, Ukrajini…Režirao ga je Finac Stobe Harju, koji je režirao i film Imaginaerum/ Nightwish, spot The Islander iste grupe i mnoge spotove grupr POTF a najtiražniji finski i nordijski  dnevni list Helsingin Sanomat, proglasio ga je za Najbolji finski album.

Što se zanimljivosti oko ovog spota tiče, iako je spot napravljen 2006.godine, zbog izuzetnog doprinosa finskoj kulturi, ovaj spot je ponovo, nakon tri godine, ali u visokoj rezoluciji ponovo izdao  Elmeri Raitanen, jedan od najboljih umetnika za vizuelne efekte, koji radi u sklopu Remedije, koja je izdala sve one najpoznatije finske PC igrice.

Ono što je još zanimljivo u vezi ovog spota je i glavna ženska uloga, koja je ponovo poverena Markovoj najboljoj drugarici, učiteljici joge. Mia Jokiniva je imala zapaženu ulogu i u spotu za pesmu Lift ( zatvoreniku Marku pokazuje Roršarhovu tekst mrlju moljca), a u spotu Carnival of Rust je devojka sa maskom na licu, u baletskim patikama.

Kada bi se naziv grupe Poets of the fall doslovno preveo na finski, grupa bi se zvala” Syksyn runoilijat”(pesnici jeseni) , ali Marko uvek ističe da se naziv grupe ne može tako banalno prevoditi, jer u tom nazivu ima mnogo simbolike. Verovatno bi im više bio naklonjen naziv “Putouksen Pajatsoa”.

A sada pogledajte spot moje omiljene pesme i moje omiljene grupe. Za sada ovoliko...
Nastaviće se...

Read More

Radost Evrope - Kako je Jarko postao Darko

Aleksandar i Jarko

Danas, 2. oktobra 2017. godine, u Beogradu počinje 48. Međunarodni susret dece Evrope "Radost Evrope", koji traje do 5. oktobra. Ova vesela manifestacija sa sloganom "Svako dete ima krila" okupila je ove godine više od 500 dece iz 17 zemalja.

Tim povodom, deca iz 17 beogradskih osnovnih škola ugostila su u svojim domovima vršnjake iz Belorusije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Kine, Litvanije, Makedonije, Moldavije, Nemačke, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovačke, Slovenije, Turske i Ukrajine.

Postanska marka iz 1983.

“Radost Evrope” je zaista divna manifestacija koja promoviše prijateljstvo kao simbol jedinstva dece, kroz različite aktivnosti i prezentaciju razmene različitih kultura. Autentična dečja kreativnost, izražena u direktnom kontaktu sa građanima Beograda, svakog oktobra otvara vrata za bolje međusobno razumevanje i bolje razumevanje dečjeg sveta uopšte.

“Radost Evrope” je najznačajnija manifestacija posvećena deci Evrope. Ustanovljena je 1969. godine povodom Svetskog dana deteta, a prvi put je trajala od 3. do 7. oktobra 1969. godine. Nastala je prema ideji legndarne Donke Špiček, dugogodišnje urednice programa za decu i mlade TV Beograda.

Prvi plakat iz 1969. godine

Interesanto je da manifestacija “Radost Evrope” odoleva svim izazovima, pa  je tako opstala i tokom devedesetih godina kada je međunarodna zajednica izolovala Jugoslaviju (sada Srbiju). Do 2008. godine, glavni događaji su se odvijali u beogradskom Sava centru, a od tada u Beogradskoj areni.

A sada, kako to i priliči ovom blogu, upletimo malo Finske u ovu lepu priču.

Naime, jedan od najznačajnijih sprskih književnih stvaralaca, Duško Radović, povodom prvog susreta dece Evrope, sačinio je “Rečnik prijateljstva” izabravši  petnaest najlepših reči za decu: dete, Evropa, hleb, igra, knjiga, ljubav, majka, mir, otac, pesma, prijatelj, ptica, radost, sloboda i sunce. Za početak, naučimo ovih  petnaest reči na finskom.

Dete – lapsi

Evropa   – Eurooppa

Hleb – leipä

Igra – peli

Knjiga – kirja

Ljubav – rakkaus

Majka – äiti

Mir – rauha

Otac – isä

Pesma – laulu

Prijatelj – ystävä

Ptica – lintu

Radost – ilo ( može i ”riemu”)

Sloboda – vapaus

Sunce – aurinko

A sada sledi jedna lepa pričica iz 1983. godine, kada su na manifestaciji “Radost Evrope” učestvovala i deca iz Finske, koja su bila smeštena u porodicama svojih vršnjaka, učenika osnovne škole “Radoje Domanović” iz Beograda. Jednu lepa priču o dečaku iz Beograda i njegovom gostu iz Finske, objavio je tada i popularni list “Praktična žena” novembra 1983, a kasnije i sajt Yugopapir, pa prenosim tekst u celini.

Radost Evrope 1983: Aleksandar Đelić ugostio je vršnjaka iz Finske / Kako je Jarkko postao Darko

 Posle jubilarnog 15. susreta prijateljstva "Radost Evrope", u beogradskoj palati sportova "Pionir" pre desetak dana, udružili su svoje snage mališani iz 14 zemalja, približno toliko jezika i uzrasta, ali sa jednim ciljem: radovati se do iznemoglosti!

Razgovaramo sa učenicima Osnovne škole "Radoje Domanović" iz Novog Beograda. Oni su dočekali Fince.

 Jedan pita, svi odgovaraju. Pred nama je vragolan, Aca Đelić. Do njega njegov gost Jarko iz Finske.
 Jarko koga mali Jugosloveni zovu Darko, Italijani - Jarkoni, Grci - Jarkus a Austrijanci Jahr!
 Jarko-Darko, naravno, ćuti.

 - Ko da je iz Finske - kažu naši, dok ruše Jarka-Darka na pod.

 - O kej, bojs - kaže Jarko-Darko u vestern stilu i hvata najbližeg do sebe...

 Aleksandar Đelić, učenik osmog razreda odgovarao je na naša pitanja. Bio je to njegov prvi intervju.

 KOD TEBE U GOSTIMA JE FINAC JARKO. KO JE ON?

 - Mnogo je sličan meni. Nije osobenjak, voli da pika fudbal, ne znam mu prezime, što nije ni bitno. Razlikujemo se po tome što je njemu na ovih plus 16 stepeni celzijusa vruće, a meni hladnjikavo.

 KAKO SE SPORAZUMEVAJU DECA IZ EVROPE?

 - Nogama i rukama ako ne znaju jedan zajednički jezik. Uglavnom nema nejasnih i nerazjašnjenih stvari.

 ŠTA MISLIŠ, TUKU LI MNOGO DECU?

 - Slušam veoma često i o takvim stvarima. To je divljaštvo. Onaj ko tuče decu neće nikada biti čovek. Postoji jedna užasno gadna situacija. To je onda kada su roditelji nesložni: o svom detetu imaju različita shvatanja i o vaspitanju deteta imaju različite poglede.

 KAKO ŽIVE NAPUŠTENA DECA?

 - To je gadno! Moja majka je od šeste godine ostala siroče. Pričala mi je kako se oseća dete bez roditelja.

 SVET JE POGODILA KRIZA?

 - Ne treba kukati. Kad smo kod te krize i nestašice, moram reći ono što ne razumem. Piju kafu a ona ih truje? Mi deca, na primer, možemo i bez čokolade. Nema je, i gotovo! Možda bi gunđali da nestane koka-kole ali bi i to brzo preboleli.

 ZAŠTO JARKA ZOVEŠ DARKO?

 - Zato što je moj drug i kad mu dam naše ime dođe mi najbliži. Kad ja odem u Finsku voleo bih da me zovu onako kako je njima najlakše. Imena nisu važna. Važno je da znaš šta hoćeš. A ja hoću da Jarko stvarno upozna nas Jugoslovene. Ne sa atlasa ili nekog udžbenika!

Nakon pisanja ovog teksta pronašla sam i kontaktirala glavnog aktera ove priče, Aleksandra, koji je bio veoma ljubazan, da mi odgovori na par postavljenih pitanja, prisećajući se tog događaja. Njegovi odgovori slede...

Draga Tarja,

Niže su odgovori na Vaša pitanja.

1. Da li se danas, posle toliko godina, možete vratiti  u  to vreme i reći mi, kakav ste utisak tada stekli o Fincima, družeći se s Jarkom i pretpostavljam, upoznavši i ostalu decu iz Finske, koja su tada stigla u Beograd na manifestaciju "Radost Evrope"?

Mogu da se vratim u to vreme vrlo lako. Glavni osećaj je osećaj bezbrižnosti, a sećanja su samo lepa, na lepo detinjstvo. Dobri drugovi i drugarice, sa kojima sam ostao u kontaktu do danas, veoma mnogo vremena smo provodili u dvorištu između zgrada i na otvorenom. Družili smo se i po kućama pre ili posle škole. Tako je bilo i kada su došli Finci u posetu. Svi smo se još više zbližili, bez obzira ko je iz kog odeljenja, već po modelu onako kako su naši gosti bili bliski jedni sa drugima. Prvi utisak koji imam kada se setim svog gosta i njegovih drugara I drugarica je – osmeh. Svi su imali jedan miran izraz lica i divan topao osmeh koji je uvek prisutan. Blagi ljudi. Komunikativni. Kao da su bili malo zreliji od nas. Možda preterujem. Vodili smo neke “ozbiljne” razgovore. Imali smo (barem ja) po 13 godina. Lepo smo se družili svi.  Imao sam čak i simpatiju – dve, njegove drugarice Satu i Sari. I Darko (Jarko) me je naučio kako se na Finskom kaže “Volim te.”

2. Da li je vaš gost Jarko bio posebno oduševljen nečim u Beogradu?

Znam da smo se tih nekoliko dana družili se kao da se znamo ceo život. Jarko je prihvatao svaku inicijativu za druženjem, odlaskom u neku posetu, obilazak grada. Ne sećam se bilo čega posebnog čime bi bio oduševljen. Znam sigurno da mu je bilo dobro u svemu.

3. Kako mu se dopala srpska hrana, s obzirom na to da je finska kuhinja zaista dosta drugačija?

Klopali smo bar-a-bar, sve zajedno isto i domaćinski. Nismo tada obraćali posebnu pažnju na klopu. Moja majka je spremala sve ono što je inače spremala nama u porodici, a mama kuva fenomenalno, tako da verujem na mu ništa nije nedostajalo. Šta više.

4. Da li ste nekada posle toga otišli u Finsku?

Nisam nikada bio u Finskoj. i taj deo mi je sada kada ste me to pitali I podsetili - “tužan”.

5. Da li ste se nekada posle toga videli sa tim dečakom?

Nikada se nismo videli posle toga, razmenili smo par čestitki za praznike (ako se dobro sećam), i nekako brzo izgubili svaki kontakt.

6. Da li ste ostali u kontaktu na bilo kakav način?

Osim u mislima i zajedničkim sećanjima, konkretan kontakt nismo zadržali, i zato mi je ovaj deo priče malo tužan.

7. Da li mislite da danas deca domacini, koja  primaju drugare  iz raznih zemalja, ucesnica "Radosti Evrope", mogu zahvaljujuci internetu i društvenim mrežama, lakše da neguju i održavaju prijateljstvo, ili je to negovanje prijateljstva moglo podjednako dobro da se održava i pre više decenija?

Mislim da je danas lakše biti u kontaktu sa ljudima širom planete, ali to nije presudno.

8. U intervjuu koji ste tada dali, davali ste utisak otresitog i veoma bistrog dečaka. Cime se danas bavite i da li ste u sebi zadržali nesto od onog dečačkog u sebi?

Ahahaha. Moram da priznam da neke izjave iz tog intervjua ne mogu da sto posto pripišem sebi, pa mislim da je malo radila i “novinarska sloboda”. U principu sam vrlo komunikativan i, verujem, rečit. Danas sam advokat u Beogradu. Bavim se privredno-pravnim temama (korporativno upravljanje, ugovori o građenju, održivi koncepti u energetici, infrastrukturni projekti). Aktivan sam u društvenom životu kroz različita udruženja civilnog društva iz oblasti održivosti (sustainability), kao što su Savet zelene gradnje Srbije, Centar za razvoj energetskog menadžmenta, sve u cilju podizanja svesti o potrebi smanjenja emisije CO2, povećanja energetske efikasnosti i potrebe primene novih naprednih pristupa i tehnologija u svakodnevnom životu, od transporta, izgradnje objekata, u privredi, do načina korišćenja resursa ouopte.

Zadržao sam svoj hobi, pa tokom godine organizujem sa prijateljima jedan do dva muzička događaja ili neko predavanje i puštam muziku kao DJ. Mislim da sam zadržao dosta od tog dečačkog u sebi.

Hvala Vam Tarja na interesovanju i podsećanju na ovaj divan period i ljude koje sam upoznao. Ako ste radili neko istraživanje o toj poseti finske dece Beogradu, molim da me uputite kako bih možda mogao da nađem neki kontakt od Jarka ili njegovih drugarica i drugara.

Izvinite na kasnom odgovoru, ali nekako mi je ovo vreme od Vašeg poslednjeg mejla – proletelo. Kao uostalom i vreme od posete Jarka-Darka do danas.

Slažem se da odgovore objavite javno na blogu. Za fotografiju, nemam bolju sada, pa javite ako moram da nađem neku pristojniju.

Srdačan pozdrav,

Aleksandar – Aki Đelić

Hvala Aki...

Read More