Na temu finskog dizajna pisala
sam već
nekoliko puta, ali naravno, da biste zaista stekli uvid u to zbog čega
je finski dizajn toliko cenjen u svetu, predstaviću vam
umetnika čiji
mi se rad veoma dopada.
Tuomas Markunpoika
Tuomas
(34), je rođen u finskom gradu Jyväskylä a diplomirao je na Univerzitetu za
dizajn u Lahtiju. Dobitnik je Lammhults nagrade za dizajn, a bio je nominovan i
za mnoge nagrade, a jedna od njih je i za dizajn godine 2013. u Londonu.
Njegov stil mi se dopada, ne samo
zbog originalnosti, već i zbog njegovog pristupa umetnosti. Naime, on uvek napominje
da savremeni dizajn ne treba da bude u zatvoru trendova i mode, već treba
da vrati ljudske emocije u centar dela.
Od
njegovih radova, najpoznatije su dve serije. Prva serija je serija vaza, zvana Amalgamated, i to od drvenih bojica i
grafitnih olovaka, jer one imaju srce kojima pišu. Sam naziv serije govori o
tome kako nastaju ova dela. Olovke lepi i spaja u posebne table, a onda
rezanjem dobija prava mala remek-dela.
Ove inovativne, praktične i minimalističke
vaze rađene
su u limitiranoj seriji. Amalgamated je zapravo serija koja se bavi odnosom
između
masovne proizvodnje i individualnog cilja.
Druga serija njegovih radova se zove Engineering
Temporality i inspirisana je sećanjem na voljenu baku
koja je imala Alchajmerovu bolest.
Gledajući je kako propada, ta sećanja
su mu se duboko urezala u dušu. Ova kolekcija je omaž
krhkosti memorije i njenog gubitka. Govorio je da je bakina bolest bila
razotkrivanje tkiva njenog života i isparavanje same srži
njene ličnosti, svih sećanja,
koja su od nje na kraju napravile samo školjku ljudskog bića.
Pokrivanjem komada nameštaja od drveta u mrežu zavarenih čeličnih prstenova pre
nego što ih uništi vatrom, on stvara objekte koji imaju nebulozne veze sa
originalom ali se pojavljuju maglovito i mutno. Ti objekti simbolično otkrivaju nestajanja memorije
pozivajući se na prošlost, objekte koji su ogrezli u pojam krhkosti kroz
fizičke i psihološke vrline koje odražavaju privremenost.
I, zaista je u
pravu...jer kada sećanje prenesemo na materijalizovani objekat, taj
objekat postaje uspomena i lična stvar prema kojoj imamo neku dozu
odgovornosti. Jednostavno, objekat natopljen sećanjem, postaje tako nezamenljiv
i dragocen zbog tog prenosa sećanja.
Markunpoika je predstavio
ovu zbirku kao njegov diplomski rad na Akademiji za dizajn u Eindhovenu (
Holandija), 2012. godine
Više o ovom umetniku možete naći na njegovom sajtu http://markunpoika.com
Making of Engineering Temporality from Tuomas Markunpoika on Vimeo.