U Rovaniemiju je još sneg. Jelka na glavnom trgu Lordi, gde
je sneg uglavnom očišćen, stoji sa sve
svetiljkama još od Božića, i sve je to lepo i krasno, ali nekako glavni utisak
nije kao da je Uskrs. Ali, šalu na stranu, iako se po prirodi ne naslućuje da
je ovaj veliki praznik, ipak se to naslućuje po prodavnicama koje su prepune
čokoladnih zeka i čokoladnih jaja, po tezgama sa prolećnim cvećem (iz
staklenika ili iz uvoza) i nezaobilaznim prepunim rafovima na kojima stoji
glavni uskršnji delikates- Mämmi.
Rovaniemi, veceras 27.63.2016.
Rovaniemi, danas popodne, 27.3. 2016
Rovaniemi, danas popodne, 27.3.2016.
Na
istoku Finske, gde se više oseća uticaj
pravoslavnog hrišćanstva, pravi se drugi specijalitet, a to je Pasha. Pasha
je puding krem boje koji se izrađuje od domaćeg slatkog sira, jaja, pavlake i
začina tako što se ostavi da se stvrdne
preko noći i to tradicionalno u kalupu ukrašenom verskim motivima
U Finskoj se na ovaj praznik male devojčice maskiraju u
uskršnje veštice, na lice crtaju pegice i tako obučene u stare šarene krpice
idu od vrata do vrata noseći blagoslov u domove u vidu brezinih grančica koje
su ukrašene raznobojnim papirima i perjem u boji, a sve to kako bi iz domova
oterale zle duhove. Pred vratima one pevaju stihove domaćinu kako bi otvorio
vrata: "Virvon varvon tuoreeks terveeks tulevaks vuodeks. Vitsa sulle,
palkka mulle", a stihovi u prevodu znače "Mašem grančicom za uspešnu
i zdravu godinu. Grančica je za tebe, a poslastica za mene.". Kao
nagradu od domaćina, dobijaju čokoladice, uskršnje čokoladne zeke i čokoladna jaja,
parice...a one svakom domaćinu daruju po jednu vrbinu grančicu koja im stoji u
kući da je čuva.
Ovaj predivan običaj
se u Finskoj zove Virvonta. U Finskoj je ovaj praznik nešto kao pandan zapadnjačkoj “Noći
veštica”, samo što
su ovde veštice zapravo slatke i dobre jer daruju zdravlje i sreću svima kojima
daju ukrašenu grančicu.
Moj rucni rad
Verovali ili ne, u
susednoj Norveškoj je opet nesvakidašnja proslava Uskrsa. Uskrs im
dođe kao dan Šerloka Holmsa. Oni na ovaj praznik rešavaju ubistva jer su na
televizijskim programima samo detektivski filmovi, časopisi objavljuju
kriminalističke priče a ambalaže mleka imaju slike sa pričama o nerešenim ubistvima.
Rekoh ja da Skaninavci uvek imaju neku svoju osobenost u svemu, pa čak i u
proslavi Uskrsa.
Na finskom jeziku se Uskrs čestita uz izgovaranje “Hyvää pääsiäistä”,
što znači “Srećan Uskrs”. Kako se na Veliki petak, koga Finci zovu Dugi petak ne
jede puno, kao i u subotu, nedelja kao glavni dan Uskrsa, u finskoj reči za
Uskrs koja je “Pääsiäinen” krije pravo značenje, a to je kraj gladovanja i kraj
uzdržavanja od jela i pića, što znači bogatu trpezu. U Finskoj se ne boje jaja
već se jedu čokoladna minjon jaja. Ova
jaja pravi finski gigant u pravljenju čokolade, Fazer, a ukus ovih minjon jaja nije
sa ovoga sveta, verujte mi na reč.
Ova čokoladna jaja koja su smesa najbolje čokolade, badema i lešnika
su najstariji proizvod Fazera i prave se od 1896. godine. Ova jaja se ručno
prave u fabrici u gradu Vantaa i godišnje se proda više miliona komada. Kuriozitet
je da su ova jaja u pravoj ljusci od kokošjih jaja koja su ispražnjena, obrađena,
sipana čokolada i zatvorena. Ma lepota Božja.
Uz ovu čokoladnu lepotu, želim vam sladak i srećan Uskrs.
Nakon teksta Kada Finci pevaju pesme sa prostore Ex-Yu (Ideo), koji je bio izuzetno popularan, jer je samo na ovom blogu imao na stotine
hiljada pregleda do sada, rešila sam da napišem i drugi deo i postavim još
hitova za koje možda niste ni sanjali da će ih finski pevači ”obraditi”.
Ujedno, ovo je bio i jedan od mojih tekstova koji je, pored
tekstova o poslovima u Finskoj, finskom obrazovanju i tekstovima o finskom
jeziku bio najviše objavljivan na mnogim popularnim portalima u celom regionu.
Iz tog razloga, evo prilike da ponovo uživate u starim dobrim hitovima i da procenite
koje verzije vam se više dopadaju.
Neno Belan...postoji li osoba koja ne voli pesme ovog izuzetnog
umetnika? Nema lepšeg osećaja, nego kada tokom leta po sunčanom danu, vozite putem
koji baca pogled na more i slušate
pesmu Sunčan dan (Sunny day). To je shvatio i Tony Montana pa je od ove pesme
nastala pesma “Bulevardi punainen”.
Nakon ovih pesma, poslušajte kako u finskoj verziji zvuče Dino Merlin, Magazin,
Aerodrom, Tajči, Indexi, Amila, Novi fosili, Zdravko Čolić, Hari Mata Hari,
Regina, Doris Dragović, Neda Ukraden, Crvena jabuka, Kemal Monteno, Teška industrija...
Pojedine pesme nemaju youtube video, pa ih poslušajte na
postavljenom linku.
Tony Montana - Bulevardi punainen Neno Belan - Sunčan dan
Kada su se krajem 2013. godine u
Finskoj čule priče o mogućnosti uvođenja plaćanja školarine za strane studente
u ovoj zemlji, retki su bili oni koji su mogli da poveruju u tako nešto. Tu su
se mogle čuti razne varijacije na temu, ali su svi verovali da je u pitanju ipak
samo jedan loše konstruisan trač.
Međutim...
Sredinom decembra 2015. godine, u
Finskoj je donet zakon u kome piše da studenti koji nisu iz EU/EEA ( Evropske
unije ili Evropskog ekonomskog prostora) sada moraju da plaćaju školarinu
ukoliko žele da studiraju na engleskom jeziku. To znači da svi studenti koji
nisu iz EU zemalja ili iz Lihtenštajna, Norveške ili sa Islanda, moraće da plate
godišnje školarine, i to počevši od avgusta 2017. godine. Jedino studenti iz
zemalja koje nisu iz EU/EEP (odnosno EEA), a koji žele da studiraju na finskom
ili švedskom jeziku osnovne ili master studije, biće oslobođeni plaćanja. Takođe,
samo će postdiplomske studije ostati i dalje besplatne.
Iako se ovome pričalo i decembra
2014. godine, Vlada je tada ipak odustala od naplate školarine od najmanje 4000
evra za studente koje nisu iz EU/EEA a koji su želeli da studije u Finskoj
imaju na engleskom jeziku. Ipak, 2015,
to se više nije moglo izbeći. Zakon je izglasan dvotrećinskom većinom, iako su se
neke stranke poput Leve alijanse (Vasemmistoliitto),
Zelene lige ((Vihreä liitto) i Švedske narodne partije (Svenska
Folkpartiet) odlučno protivile tome.
Za sada, Finska još ne naplaćuje školarinu
u redovnim studijskim programima, bilo da su u pitanju domaći ili strani
studenti, iako su troškovi života i stanovanja i dalje briga studenta, ali,
ponoviću. od avgusta 2017. godine, svi studenti koji ne pripadaju EU/EEA a koji žele da upišu osnovne ili master
studije na engleskom jeziku, plaćaće školarinu ( iako je predloženo da minimalni iznos bude 1500 evra...priča se da će školarine biti mnogo veće, od 10 000 do 20 000 evra). Ukoliko niste iz EU/EEA,
a želite da upišete osnovne ili master studije na finskom ili švedskom, ili
postdiplomske studije, one će i dalje biti besplatne. Ipak, i pored ovako loših vesti za studente koji ne pripadaju EU/EEA, nazire se ideja da će Finska obezbediti neke vrste stipendija za ove studente.
Iz ovoga sledi da ukoliko do
avgusta 2017. godine, odnosno do upisa na jesenji semestar 2017. godine upišete
studije u Finskoj, ići ćete po starom programu, besplatno.
U Finskoj trenutno studira oko 20 hiljada
stranih studenata od kojih je većina iz zemalja koje nisu iz EU/EEA. Iako sam
vam u OVOM tekstu pisala o izuzetnim uslovima studiranja u Finskoj, taj tekst više
ne važi, bar u onom delu o besplatnom studiranju, iako je sve ostalo tačno. Na žalost,
ako pričamo o mnogim ex-Yu zemljama, izuzetno mi je žao što će naši mladi biti
uskraćeni za ovaj izuzetan sistem obrazovanja. Jedino mogu da se nadam da će
Finska ovo u bliskoj budućnosti ukinuti, ili ću u suprotnom morati da im
preporučim neku drugu zemlju Skandinavije, u kojoj je studiranje još uvek
besplatno...a to je još samo u Norveškoj. U
Danskoj školarine variraju u zavisnosti od studijskog programa, dok su školarine
za studente iz zemalja koje ne pripadaju
EU/EEA oko 10 000 evra godišnje. Na Islandu se školarina ne plaća ali se plaćaju
takse od 100 - 250 evra. U Švedskoj je školarina za studente iz zemalja koje ne pripadaju EU/EEA od
najmanje 9700 evra godišnje....
...znači, ili pravac Norveška ili
hvatajte poslednji voz za studiranje u Finskoj.
Posts
