Pravila ponašanja na putevima Finske

Iako ne verujem da bi se iko usudio da ide kolima do Finske, ukoliko krenete u društvu ili porodično, u nekim situacijama  pri većim udaljenostima, čak i iznajmljivanje kola uz plaćen benzin, može vas koštati ili manje ili isto kao kupovina karata za 4 osobe, a užitak da sami vozite, razgledate i zastajkujete gde god poželite je, po mom mišljenju,  mnogo veći.

Ono što stranci veoma  brzo uoče je to što na putevima u Finskoj nikada nema guzve. Iako sve porodice u Finskoj imaju auto, mala gustina naseljenosti na tolikoj površini je rezultat takvog saobraćaja niskog intenziteta. U većim gradovima u “špic terminima’, saobraćaj je kao u ostalim zemljama kada nije špic, dok u vangradskim oblastima, naročito na putevima severne Finske i istočne Karelije, ponekad satima ne prođe ni jedan auto. Sećam se kada su jednom pre nekoliko godina štrajkovali vozači autobusa u Tampereu, na  ulicama su bili automobili u broju kao što ih svakodnevno ima u ostatku Evrope, a Fincima je to delovalo kao totalni kolaps u saobraćaju. Oni su navikli na prazne puteve, na odsustvo gužve i sve van toga im ne deluje normalno.

Periferni putevi su uzi od ostalih puteva. Zelene kutije su pune peska

Poseban užitak je u letnjem periodu kada su dani dugi, odnosno kada noći ni nema…zamislite vožnju u doba ponoći po prostranim putevima Finske duž jezera, dok se iznad vas tek oko 1 po ponoći malkice smrkava, a  nebo se presijava u veličanstvenim rozo ljubičastim tonovima.

Put za Pudasjärvi

U Finskoj postoji mnogo benzinskih pumpi, ali ih u Laponiji ima manje, odnosno, razmak između dve pumpe može da bude dosta veliki, pa je tako preporuka da tankujete benzin gde god naiđete na pumpu. Baš zato što su razmaci između pumpi veliki, uz svaku benzinsku pumpu imate i restoran i kafić koji rade do kasno u noć. Kada se pumpa noću zatvori, vi i sami možete natočiti benzin uz pomoć kreditne kartice, koju ubacujete u automat pumpe …zatim sledite uputstva i benzin će biti u vašem rezervoaru.

 

Ukoliko vam, ne daj Bože, zatreba pomoć na putu, tu je Autolitto..nešto kao auto – moto savez. Dežurne službe su na raspolaganju 24 časa, a možete ih pozvati na broj 0200-8080. Cena poziva je 1,95 evra  po minuti.

Autolitto

Nošenje sigurnosnih pojaseva je obavezno za sve putnike u vozilu, a deca  koja su niža od 135 cm moraju imati specijalne sigurnosne  uređaje. Farovi moraju biti uključeni i danju i noću. Kao i većina sveta, Finci voze desnom stranom, a ograničenja brzine variraju, u zavisnosti da li je leto ili zima. Generalno je 50 km/h ograničenje u naseljenim mestima, 80 do 100 km/h van naseljenih mesta  i 120 km/h na autoputu, dok se od sredine oktobra pa do aprila, brzina smanjuje na 100 km/h na autoputevima i za 20 na ostalim putevim. U Finskoj postoje putevi prvog i drugog reda. Putevi prvog reda su autoputevi, koji imaju brojne oznake od 1 – 29. Označeni su brojem bele boje na crvenoj pozadini. Kako ni na autoputevima nije gust saobraćaj, na njima nema naplate putarine. Put koji sam prešla milion puta je autoput br 4, koji spaja južnu i severnu Finsku…od Helsinkija na krajnjem jugu preko Lahtija, pa do mesta Jyväskylä…zatim ide Oulu, Kemi pa Rovaniemi,  Ivalo, Sodankylä… i tako sve do mesta Utsjoki na samoj granici sa Norveškom. Ovo je ujedno i najduži autoput u Finskoj, dug 1300 km. Najkraći autoput je broj 29 od mesta  Keminmaa do mesta Tornio, koji je dug svega 17 km. U Finskoj se nalazi i najseverniji autoput na svetu.

Oznaka za autoput

Putevi drugog reda zovu se magistralni putevi. Njih ima 59 i obeleženi su brojevima od 40 do 99. Označeni su crnim brojevima na žutoj pozadini. Regionalni putevi obeležavaju se crnim trocifrenim brojevima na beloj pozadini.

Evropskih puteva, označenih sa slovom E i brojem, na zelenoj pozadini, ima malo u Finskoj, što je i prirodno jer je na krajnjem severu Evrope. Recimo put E67, vodi od Helsinkija, preko Rige,Varšave pa do Praga….Takođe, autoput 4 označava se i kao broj E75

U Finskoj nema planininskih oblasti, pa nema ni planinskih puteva. Zbog mnogobrojnih jezera, u Finskoj ima mnogo mostova, kao i šumovitih oblasti pored puta.

Kada prolazite pored šuma, obratite posebnu pažnju da vam ne izađe irvas ispred auta. Irvasi, jeleni i losovi uopšte ne reaguju na  zvuk automobilske sirene..i zapamtite, ukoliko ipak udarite u neku od ovih životinja i ubijete je, OBAVEZNO se javite policiji jer ste zakonom obavezni to da uradite. Policija to samo evidentira, ali vas ne kažnjava. Ukoliko ne prijavite incident, snosićete velike kazne. Inače irvasi i losovi najviše istrčavaju u periodu novembar – decembar i juli – avgust, a u toku dana rano ujutru i uveče pred sumrak. Nekada izlaze u krdima i blokiraju put na nekoliko minuta.

 Još jedna stvar koje se morate striktno pridržavati je i ta da  OBAVEZNO od 1. novembra, pa do marta, ili u Laponiji do nedelje posle Uskrsa morate imati zimske gume na automobilu. Dozvoljene su tri vrste zimskih guma, standardne, univerzalne i one sa  metalnim šiljcima. Grejači motora se preporučuju. Ono što je još interesantno je i činjenica da se rastojanje između dve destinacije, zimi mnogo skraćuje iz razloga što se u zimskoj sezoni obeležavaju privremeni sezonski  službeni putevi  preko zaleđenih jezera..dakle, umesto da kružite dugim putem oko velikog jezera, vi ga samo popreko pređete preko zaleđene površne. Ovo nije uopšte opasno jer je i zakonom dozvoljeno. Led u Finskoj je zimi toliko debeo i gust da  brdo kamiona može istovremeno da prelazi jezero bez opasnosti. Ovi poprečni putevi su jasno obeleženi i svakonevno se proverava njihova bezbednost. Recimo put preko leda od mesta Oulu do mesta Hailuoto je dug 10 km, ali on skraćuje duplo rastojanje koje bisteo bavljali regularnom trasom.

Oulu - Hailuoto

Voznja noću u toku zime može biti veoma opasna zbog istrčavanja divljači na put. Zbog svoje veličine i građe, sudar sa njima, i ako ih ne usmrti, izaziva velika oštećena na vozilu, Losovi često noću lutaju po glavnim putevima.

Znakovi pokraj puta nose standardne međunarodne oznake i finski tekst, izuzev kod znaka STOP. Ispod finskog teksta je i natpis na švedskom jeziku, koji je drugi zvanični jezik u Finskoj. U severnoj Finskoj, odnosno u Laponiji, takođe imate dvojezične natpise, ali tako što je gornji natpis na finskom a donji na sami jeziku kojim se govori u Laponiji. Ostali saobraćajni znakovi su standardni, osim što su znakovi upozorenja  u obliku jednakostraničnog trougla, crvenih ivica i žutog središnjeg dela, dok su u većini zemalja sveta sa belom pozadinom. Žute pozadine  su samo u sledećim državama: Švedskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Finskoj, Grčkoj, Poljskoj, Makedoniji i na Islandu. 

Broj telefona za hitne slučajeve u Finskoj ( vatrogasci, hitna pomoć, milicija) je broj 112. Vožnja u pripitom i pijanom stanju u Finskoj  se veoma strogo kažnjava, a dozvoljeni promili alkohola u krvi su u Finskoj mnogo niži nego u ostatku Evrope, tako da policija takvog vozača ima i pravo i obavezu da odmah uhapsi.

Jedna informacija ako želite prevoz taksijem. Taksi vozila su obično stacionirana oko  glavne autobuske i oko glavne železničke stanice, ili na mestima predviđenim za taksi vozila. Nije uobičajno da zaustavljate  taksi  van ovih stajališta ili dok su u toku vožnje. Taksi se obično rezerviše telefonom. Cena taksi usluge je skuplja u manjim mestima. Ako putujete na dužu trasu, cenu ugovarate pre vožnje.

Što se tiče novčanih kazni  za  saobraćajne prekršaje, one su sledeće:

-          Ako se ne zaustavite kod znaka STOP,  kazna je 40 evra

-          Ako ne držite dovoljno i preporučeno odstojanje između vozila, 60 evra

-          Ako nemate vezan pojas, 60 evra

-          Prolaz na crveno svetlo,  60 evra

-          Ako ne poštujete pravo prvenstva prolaza, 60 evra

-          Nepropisno preticanje 85 evra

-          Prekoračenje, od 115 evra pa naviše…zavisi koliko ste prekoračili brzinu

-          Korišćenje radara,  120 evra

-          Vožnja bez vozačke dozvole 120 evra… itd.

Ako su vam ove cene kazni nekako niske u odnosu na neke druge države Evrope, Finci su disciplinovani vozači i zaista retko dođu u situaciju da budu kažnjeni, a i vožnja bez guzvi sigurno utiče na to da oni nisu nervozni vozači, tako da retko prave saobraćajne prekršaje. Saobraćajna kultura im nalaže da voze bezbedno, prvo zbog sebe,  pa i zbog drugih. Takođe bih dodala da su ove cene kazni, iako Finci dosta zarađuju, za njih veoma visoke, jer su oni veoma racionlni i štedljivi i svako bacanje para na kazne, za njih predstavlja veliki i nepotrebni trošak. Inače, u Finskoj, za teže  saobraćjne prekršaje, Finci plaćaju kazne u zavisnosti kolika im je plata. Što veća plata, veći je iznos kazne. Visina zarade je preko  poreskih organa dostupna policiji, i na osnovu te informacije formiraju  visinu novčane kazne.  Ovaj vid prakse naplate kazni u zavisnosti od  materijalne situacije, rezultat je dugogodišnjih studija koje su pokazale da dobro situirani, nadobudni i agresivni vozači u “ besnim” mašinama, najčešće prave  saobraćajne  prekršaje.

Ako dolazite  u Finsku kolima, potrebna vam je Međunarodna vozačka dozvola, dok vam zeleni karton više nije potreban. Ako imate vozačku dozvolu iz Nordijskih zemalja, EU zemalja ili ETA-zemalja, ona važi i u Finskoj, a možete je i zameniti za finsku vozačku dozvolu, ako boravite stalno u Finskoj ili najmanje šest meseci. Ukoliko imate vozačku dozvolu iz nekih zemalja, koje spadaju u Ženevski ili Bečki sporazum o drumskom saobraćaju, možete voziti u Finskoj sa tom vozačkom dozvolom samo godinu dana, a posle tog perioda morate je promeniti za finsku vozačku dozvolu. U ovu grupu spadaju između ostalih i Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija….Hrvatska i Slovenija to pravo imaju jer su  u grupi EU zemalja.

Kada pored puta naiđete na oznake puta koje su oivičene isprekidanim linijama, kao na slici ispod, to znači da ćete,  krećući se u prikazanom pravcu, naići na skretanja za prikazane puteve.

Na sajtu http://alk.tiehallinto.fi/www2/valimatkat/index.htm možete izračunati koliko vam treba  vremena da dođete  iz jedne tačke u Finskoj, do druge, uz detaljan prikaz razdaljine.

Za sada toliko, srećan put...

Spisak finskih autoputeva. Ovo Vt je skraćenica od Valtatiet (Autoput)

Vt1 Helsinki-Turku
Vt2 (Helsinki-)Palojärvi-Pori
Vt3 Helsinki-Tampere-Vaasa
Vt4 Helsinki-Oulu-Rovaniemi-Utsjoki
Vt5 (Helsinki-)Heinola-Kuopio-Kajaani-Kemijärvi-Sodankylä
Vt6 (Helsinki-)Pernaja-Joensuu-Kajaani
Vt7 Helsinki-Vaalimaa(raja)
Vt8 Turku-Vaasa-Oulu
Vt9 Turku-Tampere-Jyväskylä-Kuopio-Joensuu-Niirala(Raja)
Vt10 Turku-Hämeenlinna-Tuulos(-Lahti)
Vt11 (Tampere-)Nokia-Pori
Vt12 Rauma-Tampere-Lahti-Kouvola
Vt13 Nuijamaa(raja)-Lappeenranta-Jyväskylä-Kokkola
Vt14 Juva-Parikkala
Vt15 Kotka-Mikkeli
   
Vt16 (Vaasa)-Ylistaro-Kyyjärvi-(Jyväskylä)
Vt17 Ei käytössä [Kuopio-Joensuu]
Vt18 Vaasa-Seinäjoki-Jyväskylä
Vt19 Jalasjärvi-Seinäjoki-Uusikaarlepyy
Vt20 Oulu-Kuusamo
Vt21 Tornio-Kilpisjärvi
Vt22 Oulu-Kajaani
Vt23 Pori-Jyväskylä-Joensuu
Vt24 Lahti-Jämsä
Vt25 Hanko-Lohja-Hyvinkää-Mäntsälä
Vt26 Hamina-Taavetti
Vt27 Iisalmi-Kalajoki
Vt28 Kokkola-Kajaani
Vt29 Keminmaa-Tornio

Mreza autoputeva, klikni za uvelican prikaz

Natpis na finskom i sami jeziku u severnoj Finskoj

Put za Vuosaari je zatvoren, a zuta tabla pokazuje obilaznicu

Standardna obelezja ispred kruzne raskrsnice

Espoo

Read More

Jean Sibelius - Priča o nezvaničnoj himni sveta

Oi Suomi, katso, sinun päiväs koittaa, yön uhka karkoitettu on jo pois, ja aamun kiuru kirkkaudessa soittaa kuin itse taivahan kansi sois. Yön vallat aamun valkeus jo voittaa, sun päiväs koittaa, oi ija synnyinmaa. Oi nouse, Suomi, nosta korkealle pääs seppelöimä suurten muistojen, oi nouse, Suomi, näytit maailmalle sa että karkoitit orjuuden ja ettet taipunut sa sorron alle, on aamus alkanut, synnyinmaa…

...tako u originalu glase reči pesme Finlandia hymni ( Himna Finlandia), velikog finskog kompozitora Sibeliusa

Znate, potpuno mi je jasno zašto je Jean Sibelius Bog u očima svih Finaca. To što je on stvarao, to je nebeska muzika, to je muzika kroz koju se oseća patnja, borba, ponos i pobeda…muzika koja mene hipnotiše, jača duh i telo, bistri um i čisti dušu.

Iako je Sibelius bio majstor simfonijske muzike, a njegova simfonijska poema Finlandia pravo remek delo, malo se zna da je ta Sibeliusova poema, nastala inspirisana prethodnim delom Sibelliusa, Finlandia himnom. Muziku za Finlandia himnu (Finlandia Hymni), Sibelius je komponovao 1899. godine, za potrebe mitinga,  kao bunt protiv ruskog carstva, čijeg je i Finska bila deo. To je bila godina u kojoj je među Fincima, nacionalizam sve više jačao, kao i nezadovoljstvo usled sve većeg ruskog ugnjetavanja. Ova muzika je svojom jačinom i gordošću naprosto hipnotisala Fince i dala im nadljudsku snagu da se bore protiv ogromne ruske imperije. Sibelius je, uvidevši koliko njegova muzika podiže narodne mase, ubrzo napisao simfonijsku poemu Finlandia, u kojoj je, u jednom delu mestu našla i Finlandia hymni, koja se savršeno uklopila u celokupno delo Finlandia. Kasnije je Sibelius preradio himnu u samostalno delo. Kako je ova himna doprinela da se Finska odvoji od Rusije i izbori za svoju nezavisnost 1917. godine, tu nije bio kraj finskim mukama. Već u novembru 1939. godine, 2 meseca nakon izbijanja Drugog svetskog rata, Rusija se ponovo okomila na Finsku u želji da je osvoji.  To je nateralo finskog pesnika Veikko Antero Koskenniemija da 1940. godine napiše reči za  Sibeliusovu Finlandia hymni  Ova  pesma je tada ponovo, ali na snažniji način uticala da se finski maleni narod, oslobodi i pobedi  Rusiju u Zimskom ratu. Rusija je pretrpela velike žrtve i  potpisivanjem mirovnog sporazuma u Moskvi, marta 1940. godine dobila je samo 11 % finske teritorije, a Finska je sačuvala svoju nezavisnost i tada stekla neverovatnu  međunarodnu reputaciju zbog svoje hrabrosti i istrajnosti.

Iako je ova pesma  dizala finski duh i istrajnost u borbi protiv Rusije, iako su je toliko pevali i voleli da je to postala i ostala najvažnija nacionalna patriotska pesma za sve Fince, Sibelius,nije u početku bio oduševljen idejom da se himni dodaju reči govoreći “Ovo delo nije namenjeno da se peva, pisana je za orkestar, ali, ako svet želi da je peva, neka je peva, ja tu ne mogu ništa” Na kraju je Sibelius dao blagoslov horskoj verziji pesme i prvi put je zvanično izvedena u Helsinkiju, 7. decembra 1940 godine, u univerzitetskoj velikoj sali.

Danas, iako je pesma Maamme himna Finske, ona nikada nije zvanično priznata, Finci je ne vole preterano i bore se da himna postane upravo Sibeliusova  Finlandia hymni, koja je u srcima svih Finaca jedina himna Finske. Do sada su stručnjaci razmatrali više puta zahtev da se promeni himna Finske, ali uvek su odbijali da to bude Sibeliusova himna jer navodno nije prilagođena širim narodnim masama jer zahteva naprednu pevačku veštinu. 

Finlandia Hymni je, reklo bi se, osvojila ceo svet. Ona je bila zvanična himna  države Bijafre, dok je postojala. Takođe je, sa prilagođenim i izmenjenim tekstom i himna William Marsh Rice Univerziteta u Hjustonu. Od muzike Finlandia Hymni, napravljena je svetska hrišćanska himna Be Still, My Soul, koja se izvodi  u svim zapadnim crkvama na svetu, zatim na drugi tekst na ovu Sibeliusovu muziku, Lloyd Stone je napisao tekst za svetsku pesmu mira This Is My Song,  koja obrađuje temu na globalnom nivou, veličajući mir i nadu, zatim, ona je, takođe sa izmenjenim tekstom i himna Univerziteta St. Ambrose u Devenportu, kao i u izmenjenom nazivu  Prayer for Wales, nacionalna pesma Velsa. Finska grupa Nightwish je na svojoj svetskoj Imaginaerum  turneji, svaki koncert započinjala Finlandia himnom, ponoseći se svojom državom…i,  nabrajanju nikad kraja.

I tako, svi koji poznaju istoriju Finske, nedaće kroz koje je prošla oslobađajući se od Švedske i Ruske okupacije, a posebno porodice koje su izgubile drage i bliske osobe u najgorim zimskim finskim smetovima boreći se za  ovu divnu zemlju, znaju šta Finlandia znači. Finlandia hymni je mnogo više od pesme. Mnoge generacije su decenijama posle Zimskog rata, odrastale u strahu da bi Rusija opet i opet mogla da napadne Finsku u želji da je osvoji, pa se tako sećam da su generacije koje su odrastale sedamdesetih godina 20. veka prvo  učile gde je sklonište,pa tek onda da pišu i uče slova, a svaka zgrada, škola ili bilo kakva ustanova bila je u obavezi da ga ima, a ima ga i danas. Svi su znali kako zvuče signali za vazdušnu opasnost…Svi su imali podsvesni strah od rata, ali su svi i učeni i vaspitavani u Sisu duhu, da fanatički vole i brane svoju zemlju. Knjiga koja opisuje sve te nedaće, neverovatan finski duh i snagu, je Tuntematon Sotilas, odnosno  u prevodu Neznani vojnik, koju je napisao Väinö Linna ubrzo nakon rata i koja je upravo zato najpoznatiji finski roman. U istoimenom filmu u jezivo tužnim scenama u pozadini ide Finlandia hymni…i danas, ne verujem da postoji osoba u Finskoj koja se ne naježi na prve tonove Finlandia himne. Na Dan nezavisnosti Finske, ova pesma se čuje na svakom koraku. To treba doživeti.

Čuveni američki dirigent, Leopold Stokowski najbolje je opisao Finlandia himnu, rekavši da je to muzika koja zaslužuje da bude himna sveta. Zaista mislim da ova pesma to zaslužje.

 A sada poslušajte tri verzije Finlandia hymni...

U ovom spotu, poslušajte Finlandia hymni.

U ovom spotu, poslušajte Finlandia simfonijsku poemu, gde od 6:10 min, počinje Finlandia hymni Ovde poslušajte muški hor, koji peva Finlandia hymni Verzija grupe Nightwish...

Read More

Helsinki, raj za kupoholičar(k)e

Aleksanterinkatu

Helsinki je zaista mamac za trošenje para. Tržni centri, robne kuće, pijace, butici, obilje jedinstvenih suvenira i rukotvorina, izuzetni i svetski poznati predmeti čuvenog finskog funkcionalnog dizajna, najpoznatiji skandinavski i svetski brendovi…isprazniće vaš džep pre nego što kažete “Perkeleeee”.

Glavne  robne kuće i tržni centri, otvoreni su svakim radnim danom do 21h, subotom do 18h i  nedeljom od 12-18h. Prodajni objekti koji su manji od 400 kvadratnih metara, nemaju ograničenja, već rade prema svojoj poslovnoj politici, ali generalno, svi prodajni objekti, veliki i mali, zatvoreni su tokom važnih državnih praznika, na Božić (25. dec),  Novu godinu (1. jan), Dan nezavisnosti (6. dec), Dan očeva (druge nedelje u novembru), Bogojavljanje(6. jan), Prvi maj, Veliki petak i Uskrs, Dan majki (druge nedelje u maju),  Spasovdan, Ivanjdan  i na Duhove. Na Badnje veče sve je otvoreno od 7 – 12 h.

Kamppi u vreme praznika

U  Helsinkiju je lako šopingovati jer je ceo Helsinki jedan veliki tržni centar, ali turisti se nekako oslone uvek na centar, obilazeći znamenitosti. U neposrednoj blizini Esplanade parka, sa njegove zapadne strane, nalazi se kilometarski duga ulica, Pohjoisesplanadi, koja je poznata po tome jer su u njoj smešteni svi najvažniji  finski brendovi…Marimekko, Aarikka, Arabia, Iittala, Kalevala Koru, Artek, Finlayson, Pentik, Annikki Karvinen i mnogi drugi, tako da tu sve vrvi od turista koji su željni da kupe nešto finsko i originalno, jer je finski dizajn jedan od najpoznatijih u svetu. Ova ovde Marimekko prodavnica je glavna, ali imate ih takođe i u Hakaniemi centru, Kamppiju  kao i u  Kämp galeriji koji je maleni tržni centar usmeren samo na luksuznu robu. Takođe, ovo je i ulica  gde se nalazi najveća knjižara u čitavoj Skandinaviji, Akateeminen Kirjakauppa koju je projektovao Alvar Aalto. U Helsinkiju  je sve dobro smišljeno i dobro raspoređeno, kako bi se turisti, prema afinitetu kupovine, lakše snalazili i racionalno trošili vreme. Tako su recimo svi najekskluzivniji svetski brendovi locirani takođe u prelepom Esplanadi okružnju, u najelegantnijem delu, zvanom Galleriaa Esplanad. Do njega se dolazi tramvajskim linijama 3B,, 4, 4T, 7A, 3T  i 7B, ako dolazite sa periferije Helsinkija. Esplanadi je ipak više za one sa dubljim džepom.

Marimekko

Akateeminen Kirjakauppa

Akateeminen Kirjakauppa

Još jedna velika šoping ulica je i Aleksanterinkatu (Aleksandrova ulica), koju svi Finci zovu Aleksi. Lako se nalazi jer je u najužem centru. Od Trga senata ( tu gde se nalazi velika katedrala, simbol Helsinkija), ulica se nadovezuje ka zapadu, odnosno, ulaz u katedralu je naspram Aleksanterinktu. U ovoj ulici se nalazi mnogo tržnih centara i prodavnica. Jedan od njih je i Kauppakeskus Kluuvi, odnosno Kluvi šoping centar (metroom do Kaisaniemi stanice), sa četiri sprata, na 10 000 kvadratnih metara i sa 700 parking mesta, gde se nalaze mnogobrojni finski i svetski brendovi…Misako, George -Gina & Lucy, Fred Perry, Tiger of Sweden, G-Star RAW, Superdry…inače, nikako nemojte izaći iz Kluuvija a da ne pojedete nešto ukusno i finsko organsko domaće u Eat & Joy. Tu sami meljete brašno za svoje pecivo, točite svoje boce sirovim mlekom…kao kod bake na selu…a i najbolji kuvar Heikki Ahopelto ovde ima svoj restoran Armas koji ima takvu  hranu  koja, kao da nije sa ovog sveta. Verso bar ima prefinjenu salonsku atmosferu sa šampanjcem i đakonijama…ma, ovde se jednostavno uživa  dok se pare troše. U Aleksanterinkatu se nalaze i najbolje prodavnice sa nakitom, kao i robna kuća Aleksi 13 u kojoj se  prodaju i neki brendovi kojih nema u drugim robnim kućama. U Aleksiju 13, na petom spratu je restoran sa lepom hranom, a na prizemlju je kafić (Uzgrad, da napomenem, da se u finskim kafićima uslužujete sami, tako što odete do šanka, platite i sami sebi odnesete piće do stola, jer konobari uslužuju samo po restoranima). 

Eat & Joy

Na drugom kraju Aleksanterinkatu, između Trga senata i pijace, nalazi se trgovački kvart Torikorttelit (Tori kvart), srce starog Helsinkija sa brojnim zanatskim radnjicama, boemskim restoranima i umetničkim radionicama. Prethodna destinacija koju sam objašnjvala, ulica Pohjoisesplanadi, paralelna je sa ovom ulicom, ali bliža moru, odnosno luci. Ovaj komercijalni deo grada, stvoren za šopingovanje, naziva se Kluuvi, ali ga Finci u žargonu zovu samo Keskusta (centar), u kome se osim raja za kupoholičare nalaze i sve  filijale najvećih finskih banaka. Pored ove dve ulice, još nekoliko njih su poznate baš po odličnom šopingu…Mannerheimintie, obe strane Esplanade, Korkeavuorenkatu, Fredrikinkatu i Bulevardi. Sve su na pešačkoj udaljenosti, što je najbitnije. U Mannerheimintie ulici nalaze se mnogi poznati šoping centri….Stockmann, najveća i najbolje opremljena robna kuća, ne samo u Finskoj, već u Skandinaviji, velika Sokos robna kuća, glavni konkurent Stockmannu, sa restoranom na vrhu i divnim pogledom na ulicu, a nalazi se odmah pored glavne železničke stanice, Forum, Makkaratalo (Kobasica)... Ako se ćpitate odakle tako smešan naziv, reći ću vam da ga tako svi zovu jer mu je zaštitna ograda oko parkinga ista kao neki niz kobasica.…Korkeavuorenkatu i Fredrikinkatu su ulice bogate prodavnicama i brendovima za uređenje enterijera, a tu u Fredrikinkatu je i Kamppi tržni centar (metroom do stanice Kamppi), koji ima veoma povoljne cene u odnosu na druge. Kamppi je najnoviji tržni centar u Helsinkiju, koji pored mnogobrojnih prodavnica ima i restorane, kafiće, noćni klub i kuglanu na petom spratu. Bulevardi je umetnički deo, sa mnogobrojnim umetničkim radionicama, prodavnicama, galerijama, antikvarnicama. Da napomenem da su Stockmann, Sokos i Forum spojeni podzemnim prolazom i parkingom,

Forum

Kamppi

Lično, mnogo volim one male lepe prodavnice prepune nekih divnih dekorativnih predmeta za kuću, galerije, umetničke radionice za izradu predmeta od keramike, drveta, stakla…prodavnice unikatnog nakita, suvenira,  antikvarnice…pa se tu uvek najviše zadržim. Iso Roobertinkatu, Uudenmaankatu ulica, kao  i  Bulevardi i cela južna Esplanade, kao stvorene su za ovakvu vrstu ljubitelja lepih stvarčica. Tu u ulici Erottajankatu 7, nalazi se Suomen Taideteollisuusyhdistys, nešto kao Udruženje finskog zanatskog društva, gde će vam dati detaljnu mapu  ovog dela grada sa svim umetničkim prodavnicama, radionicama, galerijama itd. Ovo je područje prepuno dizajna, antikvarnica, modnih trgovina, muzeja, umetničkih galerija, restorana i salona. Ovde možete naći najzanimljivija finska dizajnerska imena, od klasika do trendi-kreatora i još mnogo toga. U srcu ovog umetničkog naselja sadržanom u 25 ulica i 200 prodavnica, su i Muzej dizajna, Muzej finske arhitekture i Fiski dizajn forum koja predstavljaju najnovije trendove u finskom dizajnu. Ovde se ogleda sva jedinstvenost i kreativnost i finskog dizajna.Starinsku umetnost, onu kao sa bakinih tavana možete naći u prodavnicama Artek, Katariina Souri, Momono, Life Art Oy, Bukowski...Dizajnom enterijera se bave prodavnice  Rakennusapteekki, Nomad, Pino, Nounou Design Showroom,Marimekko, Kauniste,Life Art Oy, Unikulma, titiMadam...Predivan nakit potražite u juvelirnicama Thomas Holmström, Anna Heino, Harri Syrjänen, Kultaseppä Kati Lappalainen...a i predivnih galerija i muzeja ima na pretek... Galleria Art Frida, Galerie Forsblom, Musta & Valkoinen, Pick Me...samo su neke od njih. Ako  se nekome od vas cene učine visokim, u prodavnici dekorativnih predmeta Arabia Factory Shop u Hämeentie ulici možete kupiti čuvene finske Arabia, Iittala,  Hackman i Pentik, malkice oštećene predmete, drugog i trećeg reda, (ništa strašno), po znatno nižim cenama. Ovde su često gužve jer ljudi uvek vole da uštede kupujući. Do ovog centra možete doći  tramvajem broj 6 ili autobusima 74 i 71.

Prodavnica caja

Neke prodavnice naprosto umeju da oduševe, da i ako ne nameravate ništa tu da kupite, osećate se lepo  u tom ambijetu....moj favorit je jedna slatka prodavnica Götan Maailma u Tarkk'ampujankatu ulici. Ona nije preterano velika, ali tu ima toliko sitnica još iz viktorijanskog perioda. Vlasnik sam svakodnevno uređuje stvari i pravi neobične rasporede. Sve je u stilu Horror vacui, gde nema  modernog minimalizma već je prepun predmeta koji pričaju priče starih vremena.  Kako ni sama nisam ljubitelj hladnih prostorija u kome odzvanja zvuk praznine, ovde se osećam kao u bajci.  Vlasnik insistira da dodirujete stvari, jer one i nisu tu  samo za gledanje. Kaže da  se magija starine najbolje oseti dodirom, jer su tu mnoge stvari stare i preko 100 godina. Često se oduševi kao dete ako vidi da ste neki predmet pomirisali, kako biste osetili miris patine. Brižljivo ih kupuje svuda po svetu, na aukcijama,  u antikvarnicama, buvljim pijacama. Najviše u Finskoj, Estoniji, Francuskoj i Švedskoj. Često mu bude teško kada se razdvaja od neke drage stvari, a  najviše je patio kada je prodao stari eskimski vuneni ženski kaput star preko 200 godina, koji je bio ukrašen prelepim ukrasima. Teši ga to što zna da će ga i budući vlasnik dobro čuvati jer  isto, kao i on voli ovakve stvari. Zaista vam toplo preporučujem da posetite ovo mesto, jer je to prodavnica sredjena sa najviše ljubavi i posvećnosti, koju sam ikada videla. Pogledajte fotografije ovde.

Ako ste pak zaljubljenik u tehniku, elektroniku, računare, digitalne aparate, audio i video uređaje, telefone i ostalo, onda je najbolje odredište za vas ulica Tyynenmerenkatu i ogromni maloprodajni centar Verkkokauppa, koji je sa svojih 20 000 kvadratnih metara površine zasigurno najveći specijalizovani centar u Evropi. Udaljen je dva kilometara od centra Helsinkija, pa do njega možete i metroom do stanice Ruoholahti ili tramvajem broj 9. Ovde zaista nema čega nema. http://www.verkkokauppa.com

Verkkokauppa

Za lubitelje suvenira preporučujem otvorenu pijacu  Kauppatori na glavnom trgu u Helsinkiju koja radi u letnjem periodu i dok vremenske prilike to dozvoljavaju. Ovde se mogu naći suveniri iz svih krajeva Finske, pa čak i iz Laponije. Zimi ovde radi pijaca  koja je odmah pored u zatvorenom prostoru, takozvana Market Hall. Tu je i najbolja prodavnica suvenira Kiseleff house,  koja se nalazi blizu Kauppatori pijace u istorijskom delu Helsinkija.

Kiseleff house

Kiseleff house

Ako želite malo da  istražite i ostala mesta za kupovinu, ali van centra Helsinkija, preporučujem vam Itäkeskus, ili kako ga od prošle godine zovu, Itis, jedan od najvećih u Skandinavskim zemljama, sa površinom od 140. 000 kvadratnih metara. Udaljen je oko 7- 8 km od centra sa kojim ga povezuje odlična podzemna metro linija, koja vas vodi direktno  do ovde. Sama stanica na kojoj se silazi kada se dolazi ovde, takođe se zove Itäkeskus. Ovaj tržni centar ima prodavnice 300 svetskih brendova, kao i mnogo restorana i kafića. Podeljen je na četiri dela koji se nazivaju Piazza, Pikku-Bulevardi, Bulevardi i Pasaasi. U njemu ima robe za svačiji džep.

Itis

Helsinki je generalno skup grad, ali svakako da svako može da kupi nešto za uspomenu. Najveće rasprodaje kada su cene zaista dosta niže su  u periodu oko Božića i Nove godine. Eto, ja sam sebe, pri poslednjoj poseti Helsinkiju, posle totalnog šoping bankrota (ručno rađenom garderobom u Ivana Helsinki, i obaveznim Marimekko i Arabia dekoracijama za kuću), uspela da obradujem još nekim sitnicama i potrošim i ono malo metalnog novca , magnetom za frižider (5 evra po komadu) i prelepom i extra kvalitetnom Golla (www.golla.fi) futrolom za fotoaparat (15 evra). Veoma sam zadovoljna ovom finskom firmom jer se moja Golla torba za laptop pokazala kao najbolja  za sve ove godine koliko je imam, pa se nadam da će me i moja nova kućica za fotoaparat služti mnogo godina. Uopšte, zaista im je roba kvalitetna, pa vredi dati svaki evro.

Moja torbica Golla

Kako je Helsinki spojen sa prigradskim velikim naseljima Espoo i Vantaa, i tu možete posetiti velike centre, Iso Omena (Velika jabuka) i Sello (Espoo) i Jumbo i Myyrmanni (Vantaa), ali mislim da nema potrebe, jer verujem da ćete u Helsinkiju naći sve što želite.

…eto, toliko za ovu prvu priču o kupovini u Helsinkiju, mada, verujem da biste se i bez nje lako snašli u trošenju para u ovom gradu, to bar, nama ženama nije teško.

http://www.flickr.com/photos/stockmanngroup

Read More