Tihi ljudi pored puta

Na putu  E 63 između mesta Suomussalmi i Kuusamo, duž puta Valtatie 5 (Autoput 5), u severnoj Finskoj,  koji je ujedno i glavni put koji povezuje sever i jug zemlje, naletećete na čudnovat prizor gde 1000 ljudi stoji nepomično u polju. Tek kada se bolje zagledate, zbunjeni prizorom, iznenađenje će biti još veće. Tada ćete shvatiti da nisu u pitanju ljudi, već neke kreature, gde su obučeni drveni krstovi, sa sve improvizovanim glavama ispod šešira.Ovaj prizor nekome deluje sablasno, nekome originalno,  nekome zbunjujuće, bolesno ili duhovito, ali nikoga  ne ostavlja ravnodušnim.

Za ovaj čudnovat prizor, zaslužan je Reijo Kela (60), finski igrač, koreograf i svestrani slobodni umetnik. Rođen je 1952. godine u mestu Suomussalmi u Finskoj, završio je moderan ples, prvo u Helsinkiju a zatim i u Njujorku. Poznat je kao koreograf jedinstvenog stila i po svom neobičnom pristupu plesu. Njegov najkraći performans trajao je 1,5 sekundi  a najduži  164 sati neprekidno. Dobitnik je mnogih značajnih nagrada u Finskoj, između ostalih i nagrade Finlandia Pro – orden lava,  koja je najrespektabilnija nagrada koju može da dobije finski umetnik. Ovu nagradu je prošle godine dobio finski  virtuoz na harmonici, Kimmo Pohjonen, koji je gostovao u Beogradu 2007. godine, a čiju smo virtuoznost videli i u filmu  Soundbreaker, koji je bio  prikazan na festivalu dokumentarnog filma ''7 Veličanstvenih'' u Beogradu ove godine.

  

Ova  stalna umetnička instalacija, udaljena  30 km severno od centra finskog mesta  Suomussalmi ,nazvana Tihi ljudi (Hiljainen Kansa) sa 646 sablasnih imitacija ljudi u košuljama koje se pomeraju na vetru, u  toj  jezivoj tišini, postavljena 1994. godine, namerno je napravljena u slabo naseljenom delu Finske. Šta je bilo inspiracija umetniku za ovakav prizor pored puta, nikada nije hteo da da odgovor, već  je uvek insistirao da posetilac sam nađe svoju verziju odgovora. Za ovaj performans, Reijo Kela je 2008. godine u Engleskoj dobio nagradu na Medway  festivalu  u kategoriji vizuelne umetnosti. Tada je sa sobom “poveo” manju grupu od 200 tihih ljudi i izložio ih  po balkonima zamka Rochester. Prizor je bio veličanstveno jeziv. Ovu nagradu je, kako su tada rekli, zaslužio  kombinacijom magije, misterije i zlokobnog šarma, začinjenog izuzetno zabavnim momentima. 

Inače, ove kreature, svake godine, u svakom godišnjem dobu, dobijaju novu, sezonsku odeću koju ostavljaju ljudi u prolazu tokom cele godine. Presvlače ih volonteri ali i putnici koji usput prođu, jer je već tradicija da oni koji tuda dođu i požele da se slikaju sa njima, ostave, tj. obuku  neku  od njih. Volonteri vam mogu dozvoliti i da razmenite odeću  sa  svojim novim drvrnim drugarima, čisto onako za uspomenu. Ovo mesto, samo u leto 2011. godine, obišlo je 400 hiljada ljudi iz 44 zemlje sveta.

Ovaj prizor poprilično jezivo deluje kada padne sneg, a naročito  u nekim jesenjim noćima kada je pun mesec, svuda okolo samo opustelo  golograno drveće i kada se samo vide neke siluete u polumraku na kojima se samo odeća pomera, pa ko ne zna za ovo mesto, može pomisliti  kao da gleda uživo scene iz video spota Thriller, Majkla Džeksona. 

U neposrednoj blizini ove instalacije, nalazi se i letnja kafana, Niittykahvila (Livada – kafe), koja  je otvorena samo  u letnjem periodu, svake godine u tačno određenom periodu. Ove, 2013. godine radiće od 17. juna do 11. avgusta od  9 –18h. To i nije kafana u pravom smislu reči, već skup od par drvenih baraka sa klupama i stolovima  ispred njih, gde vam na licu mesta, na improvizovanoj plotni iznad vatre mogu ispeći genijalne palačinke sa sezonskim pekmezom od finskih bobicam i poslužiti vas nekim toplim napitkom. Gospođa Ritva vas može uslužiti i van radnog vremena, ako ste u prolazu, i ako je kontaktirate na broj 050-362 0609.

…eto,  bila je to mala, slatka priča o neobičnom mestu u Finskoj, pa, ako vas put nanese…

Read More

Juhannus, ludovanje na finski način

Danas je subota, 22. jun (22. Kesäkuu), a u Finskoj se od juče proslavlja praznik Juhannus koji označava početak leta, jer je juče, na zvaničan početak leta, bila i letnja dugodnevnica, vreme kada je obdanica najduža u godini. Fincima, koji su,posle duge mračne zime, željni sunca, ovaj praznik je jedan od najradosnijih u godini.

Inače, ovaj praznik se do 1316. godine, u Finskoj zvao Ukon juhla, jer su morali da se dodvore bogu  groma, Ukku, kako bi im kontrolisao kišu i davao bogatu žetvu. Nešto od tih paganskih običaja, sačuvano je i do danas. Ono što je još specifično za leto i Finsku  je i to, da  u  ovom delu letnjeg perioda, noći skoro da nema u Finskoj. Ove, kako ih zovu, bele noći, u kojima noći nema, ili traju po sat vremena, posledica su  blizine Finske oko arktičkog pojasa. Ovo je totalna suprotnost zimskom periodu, kada u Finskoj,  skoro da obdanica i ne postoji, ili postoji  po sat dva u toku dana.  Ovaj praznik je po tradiciji i vreme kada skoro svi Finci uzimaju godišnji odmor. O ovom prazniku sam pisala prošle godine ( vidi OVDE),  pa sada neću pisati detaljno o tome, već želim samo da ga zvanično obeležim i ovde na blogu. Ovaj praznik se slavi trećeg vikenda u junu...juče se praznovao Juhannusaatto (Ivanjdan) koji je ujedno i Dan finske zastave, a danas Juhannuspäivä (San letnje noći), koji slavi Jovana Krstitelja. 

Ovo su dani kada cela Finska slavi, kada skoro svi Finci odlaze u svoje vikendice pokraj jezera, idu u saunu, prave logorske vatre  na obalama mora, reka i jezera, sede na oblim stenama pored vode, kupaju se, druže, piju, igraju i vesele se, roštiljaju, pecaju, plove čamcima i brane se od komaraca….Severni narodi, gde je hladna klima, nekako strastvenije dočekuju leto, što i pokazuje ovo pozitivno ludilo ovog  vikenda u Finskoj.

Mnogo koncerata se ovog vikenda održava u Finskoj…Na Nummirock festivalu, koji se tradicionalno održava u mestu Kauhajoki na velikoj plaži jezera Nummijärvi, na kojem isključivo gostuju metal grupe (ovde su gostovali i Iron Maiden, Pantera, Ramones, Scorpions, Motörhead, Slayer… i mnogi  drugi), sinoć su gostovali Omnium Gatherum, Mokoma, Amon Amarth, Wintersun, Ensiferum....a danas  pored ostalih i Children of Bodom i sjajni Alexi Laiho....ludilo. 

Pored ovog festivala, u Finskoj se, u znak početka leta održava nebrojeno mnogo festivala, jer je, kao što rekoh, ovaj vikend jedan od najveselijih u toku godine. Za one koji su trenutno u Finskoj da spomenem još par festivala….u mestu Jämsä održava se veliki festival  Himofestival, na kome ove godine nastupaju Haloo Helsinki, nemački bend Scooter, moja omiljena iz Top 5 finskih grupa Apulanta  i drugi…U Mikkeliju se održava  Visulahden Juhannus gde dolaze Ruoska (finski Rammstein), Ismo Alanko, Jukka Poika,  Michael Monroe i drugi… Provinssirock festival, jedan od većih u Finskoj, sa lokacijom u mestu Seinäjoki, održao se pre par dana i imao je odlične bendove…Za par dana će i metal festival Tuska Open Air u Suvilahti, Helsinki, gde će biti totalno ludilo…Nightwish, Amorphis, Stratovarius, Wintersun, Stam1na, itd… 

Mogla bih da nabrajam do sutra, jer se u ovom periodu održi oko 100 koncerata  širom zemlje. Veliki festivali u Finskoj dovode i svetske zvezde, ali Finci su malo specifični jer više slušaju domaće zvezde, koje  su, na sreću, više svetske nego lokalne zvezde. Podatak govori da se u Finskoj proda oko 70 posto domaće muzike, a da samo 30 posto ode na  ostalo.

Ovaj praznik, Juhannus, obično se proslavlja bučno (jer se veruje da buka  tera zle duhove), u pevanju, igranju, žestokim pićima i smehu, sve do sitnih sati, iako je u ovim belim noćima teško reći gde se završava noć a gde počinje novi dan….i savet…poseta finskim gradovima u ovom periodu je rezervisana samo za ljubitelje zombi filmova, jer su gradovi pusti kao u najgorem hororu…a to je zato što 95 % Finaca ove praznike provodi u prirodi u selima pokraj jezera.

…i tako, ovo je vikend ludilo na finski način koje je samo uvod  u mnogobrojna letnja kulturna dešavanja u zemlji, od divnih klasičnih koncerata, pa sve do takmičenja u bacanju mobilnih telefona u dalj ili igranja fudbala u močvari…ali to je Finska, to su Finci…..dođite da ludujemo zajedno.

Mukavaa ja aurinkoista Juhannusta kaikille!

Rovaniemi, pre dva dana

Ponocno sunce, bele noci u Finskoj

Read More

Gradić Kemi i ledeni dvorac Lumilinna

Terveiset Kemistä...Pozdrav iz Kemija

Naravno da vas neću ubeđivati da je moja Laponija najlepši i najmagičniji deo Finske, hm…mislim, pokušaću, mada ne garantujem da se pristrasnost neće osetiti u rečenicama koje slede, ali Kemi, Rovaniemi,  Levi, Tornio, Inari, Laponija uopšte..to je raj, ali baš.

Šalu na stranu, danas ću vas upoznati sa malenim slatkim gradom Kemi  i njegovom predivnom Lumilinnom, ali biću realna i hvaliću ga samo onoliko koliko zaslužuje…a zaslužuje, zaista.

Kemi je grad u severnoj Finskoj, u Laponiji, na obali  Botničkog zaliva, odnosno severnom delu Baltičkog mora. Osnovan je 1869. godine. Do 1987. godine bio je poznat samo po ogromnoj drvnoj industriji, a od  1987. i po svetski poznatim turističkim sadržajima. Do njega nije teško doći. Avionom možete sa svih aerodroma u Finskoj, na primer, letom do Helsinkija pa odatle za Kemi, jer u njemu postoji aerodrom, vozom takođe možete iz svih krajeva Finske, a Kemi je ujedno i poslednja  vozna stanica jer je posle  njega Švedska, a pisala sam da su finske pruge drugačije od pruga drugih zemalja, pa zato i nemaju međunarodne pruge. Ako dolazite vozom  iz Helsinkija za Kemi, put traje oko 9 sati, pa je zato bolje uzeti noćnu vožnju. Od mog Rovaniemija udaljen je na oko sat i po vremena. Autobus vam je najjeftinija ali i najsporija solucija, ali moram reći da su autobuske veze u Finskoj izuzetne i da saobraćaju i do najvećih zabiti, a što je najzanimljivije, autobus možete čekati na stanici, ali će vam stati i bilo gde na putu gde ga zateknete i mahnete rukom vozaču, jer je nepisano pravilo u Finskoj to, da vozači autobusa nikad neće ostaviti čoveka na putu, ako postoji i makar mesto da stoji u autobusu. Nema one jurnjave za istim ili da vam vozač zatvori vrata pred nosom. Zato se svi uvek na sitnicama uvere koliko iza finske hladnoće na prvi pogled, stoji veliko i humano srce. Ako ste dovoljno hrabri i ludi da se usudite u Kemi ići autom, morate znati da u zimskom periodu ume da bude nezgodno ako nemate potpunu zimsku opremu. Pored ovoga  nekad može irvas izaći na put ispred vas, mada su losovi mnogo opasniji jer izlaze sami,  brzo i naglo iz šume,  za razliku od irvasa koji se kreću sporo i u grupama pa se lakše uoče, ali ako ste na otvorenom putu gde su  pored vas livade i jezera, i još ako je proleće ili leto, onda možete bezbednije voziti i uživati u krajoliku i retkom intenzitetu saobraćaja. Stopiranje u severnoj Finskoj izbijte sebi iz glave jer se može desiti da satima ne prođe ni jedan auto…

.

Kemi je maleni grad sa 22 hiljade stanovnika, veoma  miran, pitom i uredan. Ima mnogo restorana, hotela, kafića, picerija, pabova, sportski centar sa bazenom, ledenu dvoranu, pozorište, biblioteku, Muzej likovnih umetnosti, terene za golf i mali fudbal, jahting klub, Kemi univerzitet, Meripuisto park u blizini morske obale…i mnogo toga... Za trenutke odmora, meni se dopada brod Katariina u luci sa divnim pogledom na zaliv, koji radi je i kao restoran a njime možete i krstariti. Pored Katariine, preporučila bih vam i  klubove Ilona koji je, po mom mišljenju najbolji, predivno urađen i sa sjajnom atmosferom, kao i Corner Iinn koji se sastoji od četiri dela…u jednom se sluša finska muzika, u drugom je pab, u trećem karaoke klub u četvrtom nemam pojma šta je…zanimljivo je spomenuti i to da ulaznica u karaoke deo  uz besplatno pivo košta samo 2.5 evra, dok je u ostalim delovima 4 evra. Ako vas interesuje šoping nekog originalnog finskog produkta, u Kemiju se ubedljivo najviše prodaju tepisi od irvasa, po ceni od nekih 50- 60 evra. Za prenoćište sam uvek u  Cumulus hotelu, jer, iako je stariji i onako malo turoban, sa inventarom od pre 50 godina, osoblje je genijalno, i u odnosu na ostale hotele u Kemiju kojima je renoviranje neophodno, ovo je ipak najbolji izbor. Malo je skuplji u odnosu na kvalitet, ali je bar u mirnoj ulici, kao i većina hotela u Finskoj, čist je, ali skroman…i koliko se sećam, internet se plaća 1,5 evro po danu.

Ono što se u ovom gradu nikako ne zaobilazi za videti, posetiti ili osetiti su LumiLinna (Snežni dvorac),  Sampo turistički ledolomac, Kemin Jalokivigalleria (Galerija dragog kamenja), Panorama kafe i Kemin kirkko (crkva).

E  sad,  za početak ću vas  upoznati sa Sampo zimskom atrakcijom broj 1 u ovom gradu. Sampo ledolomac je napravljen 1960. godine u Helsinkiju, ali se koristi u Kemiju. Prvobitno je korišćen za obavljanje raznih zadataka na moru, u ekstremnim arktičkim uslovima, a danas se koristi samo u turističke svrhe. Sampo je visok 15 a dugačak 76 metara. Ide prosečnom brzinom od 30 km na čas. lnače, ne mogu vam opisati kakav je lud osecaj kada  ploveći ovom grdosijom, oko sebe samo vidite nepregledno nebo i svuda led, kada vam se obrazi zarumene na recimo  - 20 stepeni, kada samo čujete kako ovaj  brod lomi i krca led debljine i do jednog metra, a posle, kada brod napravi pauzu od 90 minuta i pruži vam priliku ili da sedite u toplim kabinama i gledate belilo oko vas, šetate tim zastrašujućim prostranstvom hodajući po ledu..ili pak da u otvorima leda koje je brod slomio,  uđete u specijalnim nepropuštajućim odelima u vodu i tako jednostavno plutate i uživate ne razmišljajući o dubinama ispod vas….verujte mi, ovo iskustvo svakome ostane duboko urezano. Ako vas potrefi vedar dan pri ovoj ekskurziji,  sa broda lako možete videti i Švedsku. Rezervacije se vrše pozivom na broj  +358-16-258 878 kada birate i jedno od tri jela kojim će vas uslužiti na brodu.  Samo krstarenje traje 4 sata. Polazi se iz  luke, udaljene 11 km od Kemija, iz ulice  Ajoksentie 748, svakog dana u podne. Na brodu imate vodiča koji vas upoznaje sa brodom, vodi do kapetana, služe vam topli obrok, iznajmljuju odela za plivanje i obezbeđuju nezaboravno iskustvo, a sve to za “tričavih” 270 evra po osobi, ili 300 ukoliko dolaze autobusom do centra Kemija po vas. Plivanje, odnosno plutanje, jer vam odela ispunjena vazduhom ne dozvoljavaju da tonete, je genijalno iskustvo jer u tim odelima uopšte ne osećate hladnoću. Oni koji ne žele da plivaju zbog straha ili hladnoće, a bilo ih je oko trećine kada sam ja išla, mogu da ostanu i unutar broda ili da šetaju po palubi, ali, daću vam savet…na palubi je često veoma klizavo, pa morate baš paziti, a ako vas hladnoća pribije za unutrašnjost broda, idite na gornji sprat, odnosno treću palubu, jer je dosta toplije. Inače, jedini uslov za ovo ludo iskustvo je da ste stariji od 12 godina i viši od 145 cm. Brod prima 150 putnika, a avantura se završava povratkom u Kemi kada vam na izlazu kapetan broda licno uručuje sertifikat sa vašim imenom i potvrdom da ste plovili ovim brodom...zaboravih da napišem koliko je slatko iskustvo kada odete da ručate u restoran broda, a na stolu vidite lično ime, jer svako ima svoje određeno mesto sedenja Još da napomenem da ledolomac radi samo zimi, od 20. decembra do 13. aprila i da, iako je dosta skupo, vredi svake pare. Ako vas zanima moje mišljenje, najbolje vreme za ovaj vid avanture je mart kada je napolju najmanje hladno, mislim najmanji je minus, a led najdeblji u godini.

Sampo

Kemin kirkko je prelepa crkva u prepoznatljivoj ružičastoj boji, izgrađena 1902. godine u neogotskom stilu po projektu finskog arhitekte Josefa Stenbäcka, koji  se isključivo bavio projektovanjem crkava i katedrala. Ukoliko dolazite u Kemi u letnjem periodu, crkva je svakodnevno otvorena za molitve i trenutke opuštanja, a tokom zimskog perioda, subota je dan namenjen za turističke posete. Sama crkva prima 1200 ljudi istovremeno. U njoj se često održavaju prigodni koncerti. Meni se posebno dopao središnji prozor crkve sa vitražima u obliku simbola  koji se odnose na neki deo iz biblije. U parku crkve nalazi se veliko vojno groblje koje odiše nekim spokojstvom, kao i statua vojnika koji se moli. Ako volite crkve, njihov mir i arhitekturu, preporučujem da posetite i luteransku crkvu Veitsiluodon kirkko iz 1957. godine, u okrugu Hepola, koju je projektovao Veikko Larkas.

Crkva u Kemiju

Veitsiluodon kirkko

Kemin Jalokivigalleria,(Galerija dragog kamenja) je najveća zbirka dragog kamenja u Evropi i u njoj možete videti preko 3000 vrsta lepog i retkog dragog kamenja, a tu je i ono zbog čega turisti najviše dolaze,  originalna kruna  finskog cara. Sama zgrada galerije je interesantna, izgrađena  u Art  nouveau stilu. Ulaz je bio 8 evra.

Galerija dragog kamenja

Kruna finskog cara

Panorama café, koji se nalazi u ulici Valtakatu 26, na vrhu gradske kuće, sa svojih 52 metara visine je najviša zgrada u Kemiju, i tu na samom vrhu, na 13 spratu, nalazi se ovaj restoran u koji turisti  obavezno svraćaju jer se odatle pruža savršen pogled na zaliv, grad, pa i Švedsku pri lepom vremenu. Otvoren je samo radnim danima, znači, vikendom je zatvoren, što mi, iskreno i nije baš  najjasnije. Inače zgrada je sagrađena 1940. godine, a sam restoran ima pedesetak mesta.

Panorama café

Pogled iz Panorama caféa 

Kao poslasticu ovog teksta, predstaviću vam Lumilinnu, ili u prevodu “snežni dvorac”. Ukoliko dolazite uskoro u Kemi, ovaj dvorac od snega nećete zateći, jer on traje koliko i sneg. Obično umetnici počnu da ga prave početkom decembra, polovinom januara se otvara za javnost i traje do prvih dana aprila jer tada sneg počinje da se polako otapa i da ne bi posle postao nebezbedan za posetioce, tada ga ruše. Ovo velelepno  snežno utvrđenje koje zauzima  20000 kvadratnih metara,  godišnje poseti oko 400 000 ljudi iz celog sveta. U ovom genijalnom kompleksu imate kule od snega, koje su visoke i  20 metara. Sav led od kojih se prave skulpture i zidovi, dovoze se sa obližnjih vodenih površina, kojim je Kemi obilato okružen. Od kako je prvi put napravljen snežni dvorac u ovom gradu, daleke 1996. godine, to je postalo i ostalo najveće utvrđenje  od snega na svetu. Inače, svake zime, ovaj  dvorac izgleda drugačije, kao i eksponati unutar njega. Obično su tematski rađeni, a ovaj poslednji  iz 2013. godine zvao se “Fantazija”. Iako  dvorac svake godine izgleda drugačije, svake godine u sklopu tog ogromnog zdanja postoji snežni restoran, snežna kapela za venčanja mnogobrojnih parova iz celog sveta, umetnička galerija i snežni hotel u čijim sobama možete provesti tj. prespavati noć. Ako se odlučite za spavanje u posebnim termo skafanderima na ledenim pločama prekrivenim toplim krznom, za to zadovoljstvo ćete platiti 150 evra, i ako ste zimogrižljivi, neće vam biti prijatno, jer je temperatura u ovim “sobama” oko -5 stepeni, ali ako volite zimu i lako podnosite hladnoću…kao ja :), onda vam neće biti problem i spavaćete kao jagnje. Restoran ima stolove i stolice od leda na kojima su prekrivači od  irvasovog krzna, a svuda oko vas su predivne skulpture od leda sa raznobojnim led svetlima.. Sve je to u resoranu lepo, ali ako želite ovde da ručate ili večerate, morate se najaviti i rezervisati mesto bar dva dana ranije, mada, razmislite dobro o tome jer za  jedan ručak ili večeru morate izdvojiti minmum 40 evra koliko košta najjeftinija porcija…recimo Botnički ručak, koji je najjeftiniji obuhvata krem supu od irvasa, koju služe u posudi umotanoj u alu-foliju, losos, krompir, sos od paradaiza i desert mansikkamousse  (mus od jagoda…mmm)…ali 40 evra je ipak previše, no, i pored toga, uvek imaju posetioce, jer ako i zanemarimo paprenu cenu, ipak je užitak poseban. 

Ova bajkovita fantazija ima svoju adresu Kauppakatu 16, ali se prostire na 20 000 kvadratnih metara, pa sami procenite koliko je tu snega, truda i magije. Cena ulaznice  u Limilinnu, za odrasle iznosi 10 evra, za decu 5 evra,a za decu do 5 godina je besplatno.  Inače, sama Lumilinna ima mnogo sadržaja za decu, pa je odlična za porodične posete. Ovaj divni kompleks nalazi se pored  galerije dragog  kamenja, a ako dolazite iz inostranstva, udaljena je samo 5-6 kilometara od aerodroma.

Na krau krajeva, ukoliko imate neki od pametnih telefona sa QR čitačem, svuda po gradu imate dostupne i besplatne QR aplikacije, pa ih lepo skenirajte na svoj telefon i Kemi će vam biti dostupan, kao na dlanu. 

Eto,  to je bila priča o Kemiju, koji mi je drag jer je blizu mog Rovaniemija, a takođe, nije mala stvar  i to što su članovi jednog od mojih  Top 5 najomiljenijih bendova, iz ovog divnog laponskog gradića…naravno, reč je o grupi Sonata Arctica. Za kraj poslušajte pesmu Paid in full, sa albuma Unia ( Snovi ), koja je snimana upravo u njihovom rodnom gradu Kemiju, ma onom istom ledu kojim vas vodi Sampo, sa sve Aurorom Borealis u pozadini i uživajte u maestralnom vokalu magičnog Tonija, divnog umetnika i divne osobe, koga sam imala priliku i lično da upoznam.

 

http://www.youtube.com/watch?v=i7yyQe7Kp0c

Detalji iz Kemija

Read More