June 2014 ~ F I N S K A

Jun 28, 2014

Parada ponosa, danas u Helsinkiju

Iako je nedelja ponosa u Helsinkiju počela 23. juna, da bi se završila sutra, 29. juna, danas je, rekla bih, udarni dan, jer se velika Parada ponosa održava upravo danas…zapravo, počela je u 13 h po lokalnom vremenu, ispred trga Senata, glavnog trga u Helsinkiju, a od 16:30 po lokalnom vremenu počinju i svečanosti, koncerti, govori… u parku (Hakasalmen Puisto), gde povorka završava šetnju. Ovo je deveta po redu Parada ponosa koja se održava u Helsinkiju i uvek se održava poslednje nedelje juna. Sam Helsinki ima malu, ali aktivnu LGBT populaciju.

Ceo centar grada je blokiran, jer šetnji prisustvuje nekoliko hiljada ljudi. Iako su Finci nekako tradicionalisti, jer u Finskoj nije dozvoljeno sklapanje istopolnih brakova, za razliku od ostalih severnoevropskih zemalja, LGBT populacija uživa prilično široku zaštitu u skladu sa zakonom, koji je u Finskoj na snazi od 1971 godine. Iako postoji legalizovano registrovanje istopolnog parnerstva, koji u osnovi nije regulisan kao brak, ali nosi ista prava i odgovornosti., ovim partnerima nije dozvoljeno usvajanje dece, ali im je dozvoljeno da žive sa detetom/decom, koje su dobili biološki sa partnerom suprotnog pola.

Iako Finska nije priznala istopolne brakove i usvajanje dece od strane istopolnih partnera, a kako je Finska država, koja je u svetskom vrhu po demokratiji i izaštiti ljudskih prava, kada se ovakve povorke organizuju u Finskoj, iako milicija sve nadgleda i obezbeđuje, sve prolazi bez incidenata. Jedino je 2010. godine, kada je finski premijer Alexander Stubb došao da da podršku, odnekud bačen suzavac, ali su počinioci brzo uhapšeni i dobili po 4 meseca zatvorske kazne. Danas su uz LGBT organizaciju, kao podrška, izašle i razne partije i organizacije, kao i Tarja Katarina Filatov, predstavnica finske Socijaldemokratske stranke, koja je i ministar rada od 2000 godine. Prošle godine je na ulicama Helsinkija bilo 30 hiljada posetilaca i 8 hiljada učesnika parade. Pojedini autobusi u Helsinkiju besplatno prevoze učesnike do trga.

Helsinki je, kao i cela Finska, veoma prijateljski raspoložen prema LGBT populaciji, ali je poznat i kao grad dizajna, pa ste možda videli negde na fotografijama umetničku postavku figura medveda, (United Buddy Bears), iz 2010. godine, i to 142 medveda, kako se drže za ruke ispred trga Senata u Helsinkiju, koji predstavljaju razumevanje i toleranciju među svim ljudima. Svakog od njih su oslikali umetnici iz različitih zemalja sveta.

Ove godine, Parada ponosa se održava u organizaciji HeSeta ry. Ovo udruženje sa sedištem u Helsinkiju ima za cilj promovisanje činjenice da su svi ljudi jednaki, bez obzira na seksualnu orijentaciju, kao i pomoć i podršku LGBT populaciji, i iskorenjivanje predrasuda u vezi sa ovom populacijom.

2009 godine, grad je osnovao i organizaciju Gay Friendly Helsinki

Ispred Gradske kuće je pre 4 godine prvi put postavljena LGBT zastava, a za orgnizatore Parade ponosa je organizovan prijem. Kako ovo zvuči neverovatno u zemljama gde ovakve manifestacije ne dobijaju podršku države i naroda…ali, znate kako, možete vi i da ih ne podržavate, vase je pravo i da ih mrzite ako vam je to u opisu karaktera (mada, ne vidim razlog zašto biste…), ali svačija prava se moraju poštovati. Svi smo mi samo ljudi, to je već izlizana fraza, ali totalno tačna i vanvremenska. Zapravo, ove parade nisu egzibicionalističke priredbe uz propagiranje drugačijih seksualnih sklonosti, već vapaj jedne grupe ljudi koja se, još uvek, u mnogim zemljama susreće za mnogobrojnim oblicima diskriminacije. Ove parade su test i za sve nas, i za državu, da pokažemo, da li smo skloni da prihvatamo i razumemo različitosti.

Tokom ove večeri i noći organizovane su i zabave po gej klubovima u Helsinkiju, kojih ima od centra, do Kallio okruga. Neki od njih su Café Cavalier u ulici Malminrinne 2, pored Kamppi metro stanice, DTM koji je disko klub u ulici Mannerheimintie 6 i jedan od najvećih, ovakve vrste u Skandinaviji..inače, DTM je skraćenica od Don't Tell Your Mother, bar Fairytale u ulici Helsinginkatu 7...onda jedan od najpopularnijih, noćni gej klub Hercules u ulici Lönnrotinkatu 4 u centru Helsinkija a u sklopu je i teretana, Hugo's Room u Iso Roobertinkatu 3, Kulmakahvio u Kallio oblasti, u ulici Agricolankatu 13, Karaoke klub Mann´s street u ulici Mannerheimintie 12 A i Kallio Bear Park Cafe, koji se nalazi u parku Karhupuisto, U Helsinkiju postoji i jedina Gay sauna, Vogue u ulici Sturenkatu 27 gde se ulaz plaća 18 evra, Tradicionalno se zna da je istočni odvojeni deo Pihlayasaari plaže u Helsinkiju, rezervisan isključivo za gej populaciju. Trajekti kreću do ove plaže, na svakih pola sata iz Laivurinkatu ulice, odmah pored kafea Carouse. U Helsinkiju postoji i Lost and Found u Annegatan 6 koji je i za LGBT i hetero populaciju, i tu su pića jelativno jeftina.

Fotografije:

Mika-Matti Taskinen / Yle

http://www.heseta.fi/pride/pride2014

Alejandro Lorenzo & Jussi Pakkanen

Pulkkilanharju

28.6.14 Izlet, Pulkkilanharju 3 comments

Znam da vam neće ništa značiti kada vam kažem da se ovaj jedinstven prizor nalazi u opštini Asikkala, u Lahti regionu. Ribolovcima će moža biti zanimjivo, jer se u ovoj opštini nalazi sediše Rapale (izgovara se sa nagaskom na prvom slovu „a“), najvećeg svetskog proizvođača ribolovačkog kvalitetnog pribora i prateće opreme...ali, da ne skrećem sa teme...

Vozeći se putevima Finske, čovek možda ne prolazi pored ogromnih gradova sa neboderima, koji vrve od gužve, velikih svetlećih reklama...ili kakvih urbanih zdanja, ali je zato fasciniran prirodom koja ga okružuje, jezerima, prostranstvom, nebom...Nema čoveka, ili ga ja bar nisam upoznala, da je rekao da mu je bilo dosadno, dok je vozio finskim putevima...Neko bi pomislio da je veoma dosadno vozeći se putevima na kojima nema gužve i pored kojih se smenjuju prizori...jezero, šuma, jezero, šuma, po koji zalutali irvas, pa opet jezero, šuma...ali, tek u Finskoj, ljudi shvate koliko je urbanizovana kultura uništila čovekovu nasušnu potrebu za netaknutim prirodnim okruženjem. Ponekad, dok vozim, ne pustim čak ni muziku, već se jednostavno prepustim gledanju prirode i punjenju baterija, posle kiše otvorim sve prozore na automobilu da nahvatam sve one negativne jone, kojima je tada atmosfera naelektrisana, jer je to odlično za zdravlje, a kada pustim muziku, pažljivo biram da to bude ili neka divna klasična muzika Kaskija ii Sibeliusa...ili neka instrumentalna muzika, tipa Apocalyptice, Nightwisha...koja tako dobro pojačava spoljne nadražaje koji me u tom trenutku okružuju...

Pre par godina, vozeći se tako kroz, gore pomenutu, Asikkala oblast, naletela sam na prizor koji me je bukvalno naterao da zaustavim auto na putu i stanem, bar na tren, da se divim prizoru. Ono je bio neverovatan prizor...imala sam osećaj da vozim po jezeru. Ah, od pomisli na tu magiju, zaista mi se koža naježi. Ovaj deo pripada nacionalnom parku Päijänne, koji se sastoji od 50 ostrva .Ova ruta koju želim da vam prikažem je Pulkkilanharju, (Pulkkila greben). Taj deo je neverovatan.

Prizor ide na 130 km od Helsinkija, preko Pulkkilantie puta broj 314, preko jezera Päijänne, a počinje prelaskom mosta Karisalmi (Karisalmen silta), gde put nastavljate ka grebenu Pulkkilanharju i tako preko niza spojenih jezerskih ostrva, koje povezuju tri mosta.

Čim pređete most Karisalmi, sa desne strane imate veliki prostor gde se uvek zaustavlja mnogo automobila, kako bi ljudi izašli i uživali u prizoru magično plavog jezera. Ova trasa je duga 8 km i putujući preko nje, svi se oduševljavaju. Do 1982. godine ovo je bio pravi prirodni rezervat, a sada je deo Nacionalnog parka Päijänne. Pokušajte da zamisite put, koji vas vodi pravo preko jezera, putem koji je, na mnogim mestima, bukvalno tek malo viši od nivoa vode, dok vas prati osećaj da jezdite po talasima...to je jednostavno nestvarno lepo.

Ostrvo na kome se nalazi Pulkkilanharju, zove se Kelvenne. Ovo ostrvo je najpopularnije grebensko ostrvo u Finskoj. Ostala spojena ostrva su Iso Lammassaari i Haukkasalo. Ostrva neodoljivo mirišu, jer su prepuna borova i jela i na nekim mestima i žbunova biljke, koja se u Finskoj zove suopursu, ali ne znam srpski prevod. Ova biljka ima jak i specifičan miris, a nekada su se od ove biljke pravile aromatične kesice, koje su finske bake držale u ormaru, protiv moljaca.

Zaista, ne znam da li ste nekada prelazili preko tri spojena ostrva, nasred jezera, ali, ako niste, evo prilike da to iskusite bar ovako, putem fotografija.

Veoma je bitno da napomenem, da su finski putevi u gradu, kao i autoputevi obeleženi belim linijama po sredini, kao i u našim balkanskim zemljama, ali na lokalnim putevima, kao na ovom o kome sada pišem, su trake po sredini drugačije...ako po sredini imate dve neprekidne žute linije, zabranjeno je preticanje u oba smera...inače, ovakve žute linije po sredini sam viđala još samo u Norveškoj.

Pulkkilanharju je čest motiv na fotografijama Finske, a sam taj deo je zapravo jugoistočna kapija predivnog Päijänne nacionalnog parka.

Ovaj deo je prelep i za izlete a trasa za pešačenje počinje odmah ispod Karisalmi mosta. Staza je pogodna i za osobe sa malom decom. Tu, u selu Vääksy se nalaze i neke od predivnih vila, a sajt gde se iznajmljuju je ovde.

Podaci kažu da se samo na obalama jezera Päijänne, koje je drugo po veličini jezero u Finskoj, nalazi oko 16 hijada vikendica. Ovde je raj za ljubitelje prirode, vode i sportova na vodi, ribolova i idealan je za celu porodicu. Ovo jezero je tako čisto i pitko i dobitnik je značajne nagrade za ekologiju i turizam od strane Evropske Unije, 1995 godine.

Zaista deluje čarobno, zar ne?

Foto/christophebrutel, Juha Korhonen, Juhani Enckell i Petri Pietikäinen

Miss Suomi - Sve finske misice

26.6.14 Miss Suomi 0 comments

Bea Toivonen - Miss Suomi 2014

Iako podaci na internetu pokazuju da se prvo zvanično takmičenje za mis Finske održalo daleke 1931. godine, iz starih časopisa sam saznala da se prvo takmičenje ipak održalo 1919 godine, kada je pobedu odnela devojka iz Porija, Rauha. Kako je drugo mesto tada odnela jedna udata mlada žena, Viola, jasno zaključujemo da su se tada za mis mogle kandidovati i udate žene.

Kako je to bio period u kome je Finska tek postala nezavisna, Finci su bili u veoma jasnoj nameri da se takmiče na izboru za mis, kako bi pokazali i dokazali da su totalno drugačiji od Rusa, pod kojima su bili toliko godina pre nezavisnosti. Iz tog razloga je i u žiriju za nacionalni izbor za mis, obavezno sedeo i antropolog sa helnsiškog univerziteta, koji je imao zadatak da odredi tačno proporcije lica i tela, koje su specifične za Fince i takve devojke su birali za predstavnice Finske.

Ali, kako je ovo naravno bio samo pilot pokušaj, posle ovog izbora 1919, godine, prvi zvanični izbor je bio tek 1931. godine…i tako, sa par godina pauze, do dana današnjeg. Izbori u Finskoj se nisu održali 1940. godine, zbog Zimskog rata između Finske i Rusije, i od 1941. do 1944. godine, zbog II svetskog rata. 1941 godine su Finci imali neki skromni izbor za mis, gde je pobedila Sanelma Pesonen, ali, kako su odlučili da je neumesno da se tokom ratnih godina prave ovakve manifestcije, ovaj izbor su poništili, i čak zabranili da se ikakve manifestacije organizuju dok se rat ne završi

1995 godine, Finska je izabrala za mis Carmen Mäkinen, ali, posto se pre takmičenja za izbor za Miss World, pojavila naga u časopisu, diskvalifikovana je po propozicijama, i umesto nje, titulu je ponela Heli Pirhonen.

Ovo takmičenje za Miss Finland čiji je vlasnik Finnartist Oy, prenosi nacionalna televizija, i to je jedan od najgledanijih televizijskih programa. U žiriju je obavezno najmanje 5 članova, ali je bitno da uvek jedan član bude iz medija, i da budu zastupljena oba pola u žiriju. Na konačne rezultate utiču i glasovi gledalaca, koji putem sms-a glasaju za svoje favorite. Takmičarke na nacionalnom izboru ne dobijaju novčane naknade

U Finskoj postoje izbori devojaka za sledeće titule:

Miss Baltic sea ( Ovo takmičenje je postojalo 18 godina, od 1991 - 2008). Finska odnela pet titula

Miss Universe ( Mis Finske (Miss Suomi) predstavlja Finsku na Miss Universe). Finska odnela jednu titulu.

Miss World ( Prva pratilja (I perintöprinsessa), predstavlja Finsku na Miss World). Finska odnela jednu titulu.

Miss Europe (Ovo takmičenje je postojalo od 1928 -2006. Finska odnela šest titula

Miss International (Druga pratilja (II perintöprinsessa ), predstavlja Finsku na Miss International. Finska ima jednu titulu.

2014 Bea Toivonen će predstavljati Finsku na Miss Universe, a Krista Haapalainen, kao prva pratilja na Miss World. Druga pratilja Milla Romppanen predstavljaće Finsku na Miss International.

2013 Lotta Hintsa, I pratilja Maija Kerisalmi, II pratilja Helianna Ylimaula.

2012 Sara Chafak, I pratilja Sabina Särkkä, II pratilja Viivi Suominen.

2011 Pia Pakarinen – Odustala od titule i zamenila je Sara Sieppi ( I pratilja), II pratilja Niina Lavonen.

2010 Viivi Pumpanen, I pratilja Anne Nurminen, II pratilja Susanna Turja.

2009 Essi Pöysti, I pratilja Elsi Suolanen, II pratilja Linda Wikstedt.

2008 Satu Tuomisto, I pratilja Susanna Mustajärvi, II pratilja Jaana Taanila.

2007 Noora Hautakangas, I pratilja Jenni Laaksola, II pratilja Joanna Väre.

2006 Ninni Laaksonen, I pratilja Sini Vahela, II pratilja Karoliina Yläjoki.

2005 Hanna Ek, I pratilja Elina Nurmi, II pratilja Susanna Laine.

2004 Mira Salo, I pratilja Krista Järvinen, II pratilja Henna Ylilauri.

…itd

2003 Anna Strömberg

2002 Janette Broman

2001 Heidi Willman

2000 Suvi Miinala

1999 Vanessa Forsman

1998 Jonna Kauppila

1997 Karita Tuomola

1996 Lola Odusoga

1995 Heli Pirhonen

1994 Henna Meriläinen

1993 Tarja Smura

1992 Kirsi Syrjänen

1991 Tanja Vienonen

1990 Tiina Vierto

1989 Åsa Lövdahl

1988 Nina Björnström

1987 Outi Tanhuanpää

1986 Tuula Polvi

1985 Marja Kinnunen

1984 Anna-Liisa Tilus

1983 Nina Rekola

1982 Sari Aspholm

1981 Merja Varvikko

1980 Sirpa Viljamaa

1979 Päivi Uitto

1978 Seija Paakkola

1977 Armi Aavikko

1976 Suvi Lukkarinen ( Te godine u Grčkoj, za Miss Europe izabrana Finkinja Riitta Inkeri Väisänen)

1975 Anne Pohtamo

1974 Johanna Raunio

1973 Raija Stark

1972 Maj-Len Eriksson

1971 Pirjo Laitila

1970 Ursula Rainio

1969 Harriet Eriksson

1968 Leena Marketta Brusiin ( 1946 ) Bila je Miss Europe i druga na Miss Universe)

1967 Ritva Lehto

1966 Satu Östring

1965 Virpi Miettinen

1964 Sirpa Suosmaa

1963 Marja-Liisa Ståhlberg

1962 Kaarina Leskinen

1961 Ritva Wächter

1960 Tarja Nurmi (Za mis je izabrana Heli Heiskala, ali je žiri osporio ipak ovu mis jer je za njihov pojam bila nedovoljno lepa za ovu titulu, pa je iz tog razloga, titulu nastavila da nosi Tarja Nurmi)

1959 Tarja Nurmi

1958 Pirkko Mannola

1957 Marita Lindahl

1956 Sirpa Koivu

1955 Inga-Britt Söderberg ( Pobedila i na izboru za Miss Europe)

1954 Yvonne de Bruyn

1953 Maija-Riitta Tuomaala

1952 Eva Hellas

1951 Hilkka Ruuska

1950 Hilkka Ruuska

1949 Terttu Nyman

1948 Terttu Nyman

1947 Anna-Liisa Leppänen

1946 Anja Kola

1945 Irja Alho

1939 - 1944 ( nije bilo izbora zbog Zimskog rata i II svetskog rata)

1938 Sirkka Salonen ( Pobedila i u Danskoj na izboru za Miss Europe)

1937 Margareta Huldin ( Te godine je Finkinja Britta Wikström pobedila na izboru za Miss Europe)

1936 Irma Streng

1935 Terttu Lyytikäinen

1934 Anna-Lisa Fahler

1933 Ester Toivonen ( 1914 – 1979) Postala mis sa 19 godina, a godinu dana kasnije i prva finska Miss Europe. Odbila glumačku karijeru u Holivudu, jer nije htela da odlazi iz Finske. Kasnije postala poznata glumica u Finskoj.

1932 Maija Nissinen

1931 Ranghild Nyholm

Finska je, sa 6 pobednica za Miss Europe na četvrtom mestu u Evropi po osvojenim medaljama za lepotu). Od predstavnica Jugoslavije i sadašnjih samostalnih država, sa ovih prostora je samo Slovenka Saša Zajc odnela pobedu 1969. godine, kao predstavnica Jugoslavije.

Kada su svetska takmičenja u pitanju, prelepa Finkinja Marita Lindahl, 1957 godine je postala Miss World, Anne Pohtamo je bila Miss Universe 1975., a Anneli Björkling je 1972. godine bila Miss International.

Marita Lindahl, Miss World, 1957.

Anne Pohtamo, Miss Universe 1975

1933 Ester Toivonen, Prva Finkinja koja je postala Miss Europe

Za kraj jedna zanimljivost...svi se sećate pokojne Ledi Di, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći sa Dodijem Al – Fayedom...e, Dodijev otac, Mohamed Al-Fayed, egipatski multimilioner, oženjen je bivšom misicom, Finkinjom Heini Wathén, sa kojom ima dva sina i dve ćerke. Dodiju je bila maćeha.