Božićno veče

Evo, polako ističu sati ovog božićnog dana, 2015. godine. Sve u svemu, lepo veče na kraju prelepog dana. Inače, neko je nekada davno rekao da nema ničeg tužnijeg nego probuditi se na  božićno jutro  a da nisi dete....i zaista, ima neke istine u tome, ali mi koji imamo duh deteta u sebi, tu tugu i nemamo. 

Vedrina, optimizam, milost, vera i nada su ono što se u mojim mislima poistovećuje sa ovim danom. Slaveći rođenje Hristovo, setih se da sam u ovo vreme prošle godine bila u bolnici, gde sam vodila veliku životnu bitku, pa s tim u vezi, ovaj datum je sada dobio i drugu dimenziju u mom životu...i ovi dani su prošle godine bili dani, nadam se, mog novog rođenja, mog novog života, moje nove nade. Iz tog razloga, želim vam da uživate u sreći, bilo kojoj sreći...samo i u sreći što ste živi i zdravi, u sreći da usrećujete druge, ali ne jureći za srećom, jer sreća za kojom jurimo izmiče nam...samo sreća koju pružamo vraća nam se.

Toivotan oikein hyvää ja rauhallista joulua kaikille 

Želim vam svima miran  i srećan Božić.
..ili kako bi se to reklo na Sámi jeziku...Buorit Juovllat!

Samo za vas dragi prijatelji, preporučujem vam dve predivne pesme o Božiću.  Prva pesma je Tulkoon joulu (Neka bude Božić), koju izvode genijalni Antti Railio, Tommi "Tuple" Salmela iz grupe Tarot i Kimmo Blom. Ova pesma koju savršeno sviraju gitaristi Erkka Korhonen  i Tuomas Wäinölä,  basista Erkki Silvennoinen, Vili Ollila za klavirom i bubnjar Mirka Rantanen,  ima jednu divnu rečenicu koja kaže:” Tulkoon rakkaus ihmisrintaan, silloin joulu luonamme on.” Ili “Neka ljubav ispuni ljudsko srce i onda će Božič biti sa nama.”

Druga pesma je miks božičnih pesama (Heinillä härkien kaukalon, Avarus,…) koju uživo u akustičnoj verziji maestralno izvode zvezde finskog metala… Marco Hietala (Nightwish), Juha-Pekka Leppäluoto  (Charon, Harmaja, Poisonblack), Jarkko Ahola (Teräsbetoni) i Tony Kakko (Sonata Arctica), koji zajedno čine grupu Northern Kings.

Uživajte!

Pročitajte  o Božiću u Finskoj na ovim linkovima.

http://mojafinska.blogspot.rs/2012/12/taj-divan-bozic-u-finskoj.html 

http://mojafinska.blogspot.rs/2013/12/neka-bajka-pocne.html 

http://mojafinska.blogspot.rs/2013/12/badnje-vece-u-finskoj.html 

 

Read More

Srpsko - finski rečnik. Kurs broj 2 (Kod lekara)

Na zahtev mnogih, počela sam  sa  srpsko - finskim rečnikom i po jednim primerom situacije, za koje ste najviše zainteresovani. Do sada sam napisala jedan kurs  O KUPOVINI NAMIRNICA,  a danas ćemo se baviti BOLESTIMA I LEKOVIMA, za ono “nedaj Bože”, ako nekome i to zatreba u Finskoj.

Za početak ovog teksta bih navela jednu bitnu informaciju...naime, putnicima koji ulaze u Finsku, koji nisu državljani EU, dozvoljeno je unošenje lekova i drugih medicinskih proizvoda za svoju ličnu upotrebu u količini koja odgovara tromesečnoj upotrebi. Putnici su u obavezi da, na zahtev nadležnih organa, pokažu dokaz da su navedeni lekovi namenjeni njihovoj ličnoj upotrebi (recept ili račun o kupovini).

A sada ćemo naučiti nekoliko bitnih fraza:

Haluaisin jotain...- Želim nešto...

...päänsärkyyn - ...protiv glavobolje

...ripuliin -...protiv proliva

...ruoansulatusvaivoihini - ...protiv probavnih smetnji

En voi hyvin. - Ne osećam se dobro.
Annan teille ruiskun.-Daću vam inekciju
Annan teille tabletteja.-Daću vam tablete   
Annan teille reseptin apteekkia varten.- Daću vam recept za apoteku.

Minua oksettaa. - Povraća mi se.

Voin pahoin. - Loše mi je.

Päätäni särkee. - Boli me glava.

Minua huimaa. - Vrti mi se u glavi.

Vatsani on kipeä. - Boli me stomak.

Korvaani särkee. - Boli me uvo.

Hammastani särkee. - Boli me zub.

Kurkkuni on kipeä. - Boli me grlo.

Minulla on kuumetta. - Imam temperaturu.
Minulla on aina selkäkipuja.  -Stalno me bole leđa.      
 Minulla on usein päänsärkyä. -   Često me boli glava.  
Minulla on joskus vatsakipuja. -Ponekad me boli stomak. 

Tarvitsen lääkärin. - Treba mi doktor.

Voisitteko soittaa ambulanssin? - Možete li mi pozvati kola hitne pomoći?

Missä on lähin lääkäriasema? - Gde je najbliža ambulanta?

Missä on lähin apteekki? - Gde je najbliža apoteka?

Haluaisin päästä hammaslääkärille. - Hteo/Htela bih da odem do zubara.

Voin jo paremmin. - Bolje mi je. 
 

Bolesti:

Kilpirauhasen vajaatoiminta - Hipotireoza

Kilpirauhasen liikatoiminta - Hipertireoza

Masennus - Depresija

Anoreksia - Anoreksija
Unettomuutta, kiihtyneisyyttä, ärtyneisyyttä - Nesanica, uznemirenost, razdražljivost

Yskä - Kašalj

Muistinmenetys - Amnezija

Rytmihäiriö­­­­­­­­­- Aritmija

Osteoporoosi - Osteoporoza

Matala verenpaine - Nizak krvni pritisak

Kohonnut verenpaine  ( ili Verenpaineen kohoamista) - Visok ( povišen) krvni pritisak

Angina pectoris - Angina pektoris

Suonikohju - Proširene vene

Influenssa...ili flunssa  - Grip
Akuuttia munuaisten vajaatoimintaa - Akutna bubrežna isuficijencija
Hepatiittia - Hepatitis

Niveltulehdus - Kostobolja

Astma - Astma

Sydänhalvaus­- Srčana isuficijencija

Sydäninfarkti -Infarkt

Anemia - Anemija

Tulehdus - Upala

Keuhkokuume - Upala pluća

Epilepsia- Epilepsija

Närästus - Gorušica

Diabetes ...ili...sokeritauti - Dijabetes

Lekari specijalisti: 

Sydäntautilääkäri - Kardiolog

Gynekologi - Ginekolog

Onkologi - Onkolog

Neurologi - Neurolog

Ortopedinen kirurgi - Ortopedski hirurg

Silmälääkäri - Oftalmolog

Audiologi - Audiolog

Verisuonikirurgi - Vaskularni hirurg

Radiologi - Radiolog

Ihotautilääkäri - Dermatolog

Nukutuslääkäri - Anesteziolog

Lasten sydänlääkäri - Dečji kardiolog

Kirurgi - Hirurg

Lastenlääkäri- Pedijatar

Patologi - Patolog

Diabeteksen asiantuntija- Specijalista za dijabetes

Gastroenterologi- Gastroenterolog

Hematologi - Hematolog

Nefrologi - Nefrolog

Urologi- Urolog

Reumatologi  - Reumatolog

Plastiikkakirurgi - Plastični hirurg

Psykiatri - Psihijatar

Psykologi - Psiholog
Ortopedi - Ortoped

Vrste lekova: 

Antibiootti - Antibiotik

Masennuslääke - Antidepresiv

Nukutusaine - Anestetik
Analgeetti - Analgetik

Lekovi u Finskoj:

Pri kupovini lekova  u Finskoj, najbolje bi bilo da se posavetujete sa lekarom ili farmaceutom, ali ako se zadesite negde u zabiti, a pri sebi imate neki finski lek (recimo, protiv bolova) koji ne znate kako da koristite, pogledajte uputstvo, koje je uvek napisano samo na finskom i švedskom, pa probajte da nađete  neki ovakav deo.

Miten tabletteja käytetään - Uputstvo za korišćenje tableta

Aikuiset ja yli 12-vuotiaat nuoret: - Odrasli i adolescenti preko 12 godina 

Lapset (alle 12 vuotta) - Deca do 12 godina

 

Primer: 1-2 tablettia tarvittaessa 1-3 kertaa vuorokaudessa.  1 do 2 tablete, 1-3 puta dnevno, po potrebi

 Ako je lek za decu takav da se pije u odnosu na telesnu masu deteta, pisaće ovako:

Lasten maksimikerta-annos on 10 mg/kg ja enimmäisvuorokausiannos on 30 mg/kg. 
Dečja maksimalna pojedinačna doza je 10 mg / kg, a maksimalna je 30 mg / kg.

ili ovako:

4 – 8-vuotiaat (20 - 25 kg): 1 tabletti enintään 3 kertaa vuorokaudessa.
Od 4 do 8 godina starosti (20-25 kg): 1 tableta do 3 puta dnevno, po potrebi.

Onaj ko u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori...pije Brufen, ili Ibuprofen ( Lekovi protiv bolova i visoke temperature...bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja, dismenoreja, zubobolja, bolovi kod simptoma gripe i prehlade), u Finskoj je to lek Ibuxin od 200 ili 400 mg.
Recimo ovaj lek u apotekama, na današnji dan košta: Od 400 mg 10 tableta 1,84 €, oe 200 mg 20 tableta 3,45 €.

Ako neko pije Diklofenak protiv bolova, finski lekovi istog sastava su Diclofenac Rapid Orifarm,  Voltaren itd.

Oni koji piju lekove zbog povišenog šećera, imaju lekove istog sastava kao i u Srbiji, a u Finskoj su pod nazivima Metformin, Forxiga, Glimepirid, Glucopfage

Lekovi se prodaju samo u apotekama (ne možete kupiti aspirin, na primer, u super-marketu kao što možete u nekim zemljama). Neki lekovi se prodaju bez recepta, ali za većinu lekova je uvek potreban lekarski recept. Uvek postoji jedna apoteka u gradu koja dežura. Skoro sve apoteke imaju sistem čekanja po broju i zato obavezno uzmite broj sa automata kada uđete u apoteku! Finski recepti važe godinu dana od datuma kada su napisani. Strani recepti ne važe u Finskoj,

Ako ste stanovnik EU ili neke nordijske zemlje, vaši lekarski recepti dobijeni u vašoj matičnoj zemlji,  važiće i u Finskoj, i to tako što ćete od vašeg lekara u vašoj zemlji tražiti da vam umesto običnog recepta napiše prekogranični recept. Od  2013. godine je omogućeno izdavanje prekograničnog recepta koji je namenjen za upotrebu u drugoj zemlji, članici EU-a: svrha je takvih recepata pomoći apotekarima da lakše razumeju recept, njegove sastojke i doziranje.

Pretraga apoteka u Finskoj je na sajtu http://www.apteekki.fi/apteekkihaku.html

Javne zdravstvene usluge su u Finskoj dostupne svim stalno naseljenim ljudima u Finskoj, bez obzira na njihovu materijalnu situaciju. Primarna zdravstvena zaštita se obalja u domovima zdravlja (Terveysasema). a ostali specijalistički pregledi u okružnim bolnicama. (Sairaala).

Dom zdravlja

Dom zdravlja

Bolnica u gradu Turku

Privatno zdravstvo je takođe prisutno u Finskoj, za one koji to žele. Ove ustanove obično posećuju ljudi koji nisu stalni stanovnici Finske, niti stanovnici neke od zemalja EU ili EEA, jer oni nemaju prava da se leče u javnim zdravstvenim ustanovama u Finskoj. Pored stalnih stanovnika Finske u javnim zdravstvenm ustanovama imaju pravo da se leče i oni iz zamalja EU i EEA. ako imaju evropske kartice zdravstvenog osiguranja¸ odnosno EHIC karticu.

EHICkartica

Ovu evropsku karticu EHIC, mogu da dobiju besplatno svi građani  EU/EEA zemalja, a ona im služi da mogu u bilo kojoj EU/EEA zemlji, samim tim i u Finskoj, da dobiju punu zdravstvenu uslugu u javnim zdravstvenim ustanovama,  isto kao oni koji stalno stanuju u Finskoj, naravno, samo za vreme privremenog boravka u ovoj zemlji.

Za hitne medicinske usluge pozovite broj 112. To je kao naša hitna pomoć. U hitnim slučajevima bićete primljeni direktno u finsku bolnicu.

...i u ovom slučaju je veoma bitno da imate putno osiguranje.

Oni koji nisu iz EU/EEA zemalja a dolaze u Finsku, da bi uopšte mogli da dobiju uslugu u privatnim zdravstvenim ustanovama, moraju pre dolaska u Finsku, u svojim matičnim zemljama da nabave putno osiguranje. U Finskoj je, kao i u svakoj drugoj zemlji, malo skuplje lečenje u privatnom sektoru, ali se i kraće čeka na zakazivanje.

Kako je sa prostora ex - Yu, tek dve zemlje u EU, za one druge ću napisati koje su najbolje privatne klinike, zlu ne trebalo, ako boravite u Finskoj.

Mehiläinen -  Imaju širok spektar zdravstvenih usluga, za decu i odrasle. u preko 20 gradova u Finskoj, Kontakt broj 010 4140 200, od 7 - 20h.  https://www.mehilainen.fi/en

Aava -  Imaju širok spektar zdravstvenih usluga, za decu i odrasle. u 10 gradova u Finskoj. Kontakt broj 010 380 38 38  https://www.aava.fi/. Radno vreme  https://www.aava.fi/en/aukioloajat Rezervišite pregled telefonom ili online preko ovog linka https://palvelut.aava.fi/iav/en/

 

Diacor - Imaju širok spektar zdravstvenih usluga, za decu i odrasle u 13 centara u Helsinkiju. Kontakt broj 09 775 0800 http://www2.diacor.fi/en/home.html

 

Eira Medical Centre - Imaju širok spektar zdravstvenih usluga, za decu i odrasle, samo u Helsinkiju. Kontakt broj 09 1620 570. http://www.eirahospital.fi/en

Dakle, da rezimiramo. Imate pravo da koriste javne zdravstvene usluge u Finskoj, ako imate stalnu priavu prebivališta u Finskoj. U vanrednim situacijama, vi ćete biti tretirani  u javnim zdravstvenim centrima čak i ako nemate prijavu prebivališta u Finskoj. Medicinski troškovi će vam biti naplaćeni kasnije.

Ako nemate pravo na javne zdravstvene usluge, možete da zakažete termin u privatnoj klinici. Privatne zdravstvene usluge su znatno skuplje od onih javnih.

Zdravstvene usluge u Finskoj se nude na finskom i švedskom jeziku. Često ih možete dobiti i na engleskom. Prilikom zakazivanja zdravstvene usluge, pitajte da li je moguće dobiti tumača (tulkki) ako ne govorite bilo koji od gore navedenih jezika. 

U Finskoj se zakazuju zdravstvene usluge.

Ako ste bolesni, prvo kontaktirajte svoj zdravstveni centar (terveysasema) gde možete da zakažete sastanak sa specijalistom opšte prakse ili sa medicinskom sestrom 

Zdravstveni centri su obično otvoreni od ponedeljka do petka od 8 ujutru do 16 časova. Za zakazivanje termina, uvek je najbolje da pozovete zdravstveni centar odmah ujutru. Dobićete termin  u veoma kratkom roku, ako imate stanje koje zahteva hitnu pomoć. Ako vam ne treba hitno lečenje, moraćete da sačekate par dana da biste posetili doktora. Osoba koja vam zakazuje  termin će proceniti da li je potrebno da posetite lekara ili medicinsku sestru. U Finskoj, medicinske sestre mogu da leče brojne bolesti. Ako je potrebno, sestra će vas uputiti lekaru. Ako imate Kela karticu (Kela-kortti), uvek je nosite sa sobom kada idete u dom zdravlja.

Kada ste zakazali sastanak sa lekarom važno je da budete tamo na vreme. Ako ste zakazali sastanak, a ne možete da dođete jer ste sprečeni, veoma je važno da ga otkažete na vreme, obično prethodnog dana. Ako ne stignete da ga otkažete, makar i istog dana kako biste ga ustupili nekom drugom, biće vam naplaćena naknada za nedolazak.

Ako vam je potrebna usluga specijaliste, prvo zakazujete sastanak sa lekarom opšte prakse. Kada je to potrebno, doktor će vam dati uput za specijalistu. Neki domovi zdravlja imaju i razne specijaliste.

U Finskoj, doktori javnih zdravstvenih službi ne prave kućne posete. Neke privatne klinike nude takve usluge, ali kućna poseta privatnih lekara je veoma skupo.

Toliko za sada, a vi mi ostajte zdravo.

Read More

Šta se krije u nazivima finskih geografskih pojmova

Ako bih vam rekla da su Finci koji se prezivaju Svetlost, Divljina, Vatra i Talas veoma popularni  i izvan granica Finske, pomislili biste da i nisam baš „sama sa sobom”, ali ako bih vam rekla te reči na finskom, znali biste o kome se radi: Ville Valo, gde je Valo „Svetlost“ , Kiira Korpi gde je Korpi  „Divljina“ ( ili Pustinja), Tauno Palo gde je Palo „Vatra“ i Alvar Aalto, gde je Aalto „Talas.“ 

Primera je mnogo.

Poznato je da su Finci iskonski vezani za prirodu, da su njihova skoro sva prezimena u korenu reči povezana sa nekim pojmom iz prirode, nekim mestom, prirodnim obeležjem...ali i ne samo sa prirodom već i sa nekim, koje biste najmanje očekivali kod finih Finaca.

Inače, po statistikama, Top 10 najčešćih prezimena u Finskoj su: Korhonen, Virtanen, Koskinen, Mäkinen, Mäkelä, Nieminen, Hämäläinen, Laine, Heikkinen i Järvinen…Recimo prezime Järvinen znači da su preci živeli pored jezera, Mäkinen da su preci živeli kod nekog brda. Nieminen su sa poluostrva, Peltonen je prezime koje govori da su preci živeli pored polja, itd. 

Slično je i sa geografskim pojmovima, odnosno sa nazivima gradova, sela, reka, planina....Recimo, u Botnijskom zalivu u Finskoj postoji mesto koje se zove „Ii“ ( dva slova i). Naziv ovog mesta je poreklom  iz sámi jezika, a  znači „mesto za noćenje“. E taj Sámi narod, svuda on mora da umeša svoje prste. Verovali ili ne, prste je umešao i u slučaju finskog grada Tampere, jer je i to izvedeno iz sámi jezika, a znači „mirna voda između brzaka” kao i u slučaju naziva grada Nokia jer ta reč označava kunu, životinju severne hemisfere, i to onu sa tamnim krznom. Nacionalni park Nuuksio ima prelepo ime koje je iz sámi jezika što znači „labud”. Ni moj Rovaniemi se nije maknuo sámi uticaja, što je i nekako normalno s obzirom na to da je glavni deo finske Laponije, ali njegov naziv ima pomešanu etimologiju jer prvi reo reči „rova” na sámi jeziku znači „šumoviti brežuljak”, a drugi deo reči „niemi” je finskog porekla i znači „poluostrvo”. Železnička pruga koja prolazi kroz severozapadnu Laponiju zlokobno završava u selu Kolari „sudar”. Ništa manje neobičan, ali i totalno blentav je i naziv jezera Ripulijärvi  „dijareja jezero ” u Laponiji.

U Botnijskom zalivu u Finskoj postoji mesto koje se zove „Ii“

Za razliku od Nacionalnog parka Nuuksio koji ima prelep naziv „labud” Nacionalni park Helvetinjärvi koji se nalazi u regionu Pirkanmaa se ne može baš ponositi svojim imenom jer se u prevodu zove Nacionalni park Pakleno jezero.

Grad Joensuu je „ušće”, iako bi u bukvalnom prevodu moglo biti i „Džoova usta” (suu - usta). Valkeakoski, grad u centralnoj Finskoj u prevodu znači „beli brzaci” a  Kalajoki je  „Reka riba”. Suomenlinna „finska tvrđava” je tvrđava ostrvo kod Helsinkija. Kuusisaari je „ostrvo jelki” a Leppävaara je „brežuljak Jova” (Jova - drvo iz familije breza). Zaliv u gradu Espoo se zove Kivenlahti  „kameni zaliv”.  Ovakvi nazivi ne treba da vas čude jer su u ovako retko naseljenoj zemlji, u prošlosti  davali nazive naseljima u skladu sa njihovim lokacijama. Takođe, imena mnogih finskih gradova su izvorno bila imena individualnih porodičnih  imanja, koja su postupnim naseljavanjem i izgradnjom prerasla u sela i gradove, pa se iz tog razloga mnogi takvi nazivi završavaju sufiksom -la, što znači „mesto”...na primer Pusula „Mesto za ljubljenje” ili  Karhula „Mesto medveda”.

Mestauskallio ili „stena odrubljenih glava”

U okolini Helsinkija postoji mnogo primera, i ovakvih i onakvih. Recimo ostrvo pored Helsinkija se zove Mustikkamaa „zemlja borovnica”. Selo Vihavuosi pored grada Hämeenlinna se zove „ljuta godina” dok se mesto Mestauskallio zove „stena odrubljenih glava”. Jezero Vesijärvi je „jezero vode” a grad Kotka je zapravo „orao”. Vanhakaupunki „stari grad” je naselje u Helsinkiju, mesto Kulhu u istočnoj Finskoj se zapravo zove „činija” a ako niste znali u Finskoj postoji i selo Egyptinkorpi  „Egipatska pustinja” blizu mesta Lieksa. Zamislite kako bih se pravila važna kada bih rekla da imam vikendicu u egipatskoj pustinji. 

Selo Egyptinkorpi  „Egipatska pustinja”

 Mada, iskreno, ne bih volela da kampujem u kamp naselju Kökkö koje se nalazi između gradova Hämeenlinna  i Turku, jer ta reč u kolokvijalnom finskom znači „sranje” ili „nešto skroz bezveze”. (Primer: Olipa kökkö filmi! - Kakvo sranje od filma!) U književnom finskom „sranje” se kaže  „Ja Paskat!” dok „paska” znači „govno”.

 Ako vam kažem da se pored mesta Posio nalazi greben Paskakari biće vam jasno da se greben zove „govnjivi greben” (kari - greben). Ju, ju, kako pišem ružne reči...ali, nisam ih ja izmislila. Takođe, blizu grada Nokije, nalazi se ostrvo Murhasaari „ostrvo ubistva” a na slici ispod imate fotografiju mosta Murhasaaren silta „Most preko ostrva ubistva”.

Murhasaaren silta „Most preko ostrva ubistva”

Ono što mi baš i nije jasno, to je razlog, zašto su neki nazivi u Finskoj dobili ime po nekoj totalno nebuloznoj reči...recimo mesto Lemu u zapadnoj Finskoj se zove zapravo „smrad” iako nema nikakvog razloga za to. Prelepa zelena i mirna stambena oblast, naselje grada Helsinkija zove se Ruskeasuo, odnosno „braon močvara” iako opet  ne znam zašto. Ako bih vam rekla da u Finskoj postoji i reka Paskajoki „reka sranje” ne biste mi verovali. Ovaj naziv je izgleda toliko inspirativan da postoje i Paskalampi „sranje ribnjak” u gradu Espoo i Paskasaaret „sranje ostrva” u jezeru Näsijärvi...ali zašto se ostrvo Vittusaari na jezeru Pudasjärvi zove „je*eno ostrvo” ili zasto se ribnjak u mestu Suomussalmi zove Vittulampi „je**ni ribnjak” nemam pojma, možda zato jer je i to prirodna radnja...

ali to nije sve, tu su i Kivesjärvi „testis jezero” u Paltamu, Kivesvaara  „testis  brežuljak” u provinciji Oulu, kao i Ylä-mulkku i Ala-mulkku  „gornji kreten” i „donji kreten”, ostrva  na jezeru Oulujärvi u opštini Vaala. Sama reč nulkku ima više značenja, u zavisnosti od konteksta, pa može značiti i pojmove „seronja” „kreten” ali i „muški polni organ” u vulgarnijoj varijanti. Naziv lepog grada Varkausa je „krađa” a Pohje je „dno”.

Ah ti jezici...recimo prelepi hrvatski grad Pula u finskom jeziku bi bio „manjak” a na rumunskom „muški polni organ”. Pitam se da li u ovoj korelaciji postoji neka dublja veza :))

Izvinjavam se,  nisam želela da budem vulgarna, ali eto, tako stoje stvari.

Eto, to su bili samo neki nazivi, a ima ih mnogo mnogo više. Ako nekada posetite Finsku, znajte da se među svim tim lepim mestima kriju i Monni „som”, Muukala „stranac”, Hankala „mesto za rašlje”, Kalmari „lignja”, Kinkku „šunka”, Korttia „kartica”, Piuha „žica”, Kumia „guma”, Kuolio „gangrena”, Letku „crevo” Myrkky „otrov”, Pöljä „glupak” i mnogi drugi šašavi nazivi. Koliko ima kilometara od Šunke do Creva? Hm... Ipak lepše zvuče na finskom, zar ne? 

Ripulijärvi  „dijareja jezero ” u Laponiji

Pöljä „glupak”

Read More