Ni reči pred veličanstvom lepote moje Finske

Moja Finska je meni najlepša. 

Volim šumu, divljinu, planine, prostranstva i jezera jer sam zaljubljena u prirodu i jer znam da je sreća, biti sa prirodom, gledati je i sa njom razgovarati. Taj osećaj kada vam oči piju lepotu koja vam opija srce je osećaj koji ne bih menjala ni za jedan drugi, jer je on pun poput jedra na moru, ispod kog je brod pun blaga od radosti. Stena i šuma, potok i obala, cvet i leptir, ptica i nebo...to je sve tako lepo, nežno i ljupko u toj harmoniji prirode. Vode, teku li teku a uvek su tu, da nam budu saveznici i prijatelji...kada sam tužna i kada sam pored vode, voda zaista odnese svu moju tugu, a kada sam srećna i kada dođem pored prostrane plave finske vode, uzviknem od radosti, a voda zasigurno moju sreću tada odnese nekome ko stoji tužan pored reke. Najviše zato i verujem energiji vode i energiji šume i zato sam u prirodi uvek tako srećna, detinje srećna.

Priroda ima neverovatan osećaj za lepotu i formu...pa pogledajte zimi samo te prelepe pahulje, ili poslušajte samo taj cvrkut, šum lišća, zvuk talasa i žubora potoka. Ništa lepše ne smiri i ne osnaži čoveka. 

Samo za vas sam pripremila moje slike iz Finske da vam pokažem kuda šetam, šta gledam i čemu se divim...svim tim šumama koje su predivne u svom miru i mudre u svojoj tišini, tako blagonaklone i tako velikodušne, koje nam daju ono što je najbitnije za naš život...kiseonik i knjige...i ako ovo što vam pišem odzvanja u vama, to je zato jer smo deo grana na istom drvetu...

i...tako opkoljena vodom dok sjaj svetlosti dopire odasvud, stojim i gledam, a vetar dok pravi talase, puštam ga da prolazi, i dok tako prolazi  i prolazi, on ništa od mene sa sobom ne odnosi.

Uživajte...

Varpunen Jouluaamuna - Piano cover from Tarja M. on Vimeo.

Read More

Finci u Holivudu

Iako su Sjedinjene Američke Države nastale od kulturne raznolikosti, finski migranti su bili jedni od mnogih koji su masovno dolazili u ovu zemlju sve do sredine 20. veka kada je Finska polako ali sigurno postajala bogata i uređena zemlja i kada su Finci bili zadovoljni životom u svojoj zemlji. U poređenju sa mnogim nacionalnostima, iako danas u Americi živi 700 000 Finaca, oni su i dalje relativno mala migracijska grupa, ali su, bez obzira na to, ostavili neizbrisiv trag u mnogim segmentima istorije Amerike. 

A kako je sve počelo?

Kako je Amerika tada bila pojam za neki dobar život, prvi Finci su u Ameriku došli oko 1638. godine, kada je Finska bila u sklopu Švedskog carstva. U to doba, kako kažu istorijski izvori, nekoliko stotina Finaca se naselilo duž donjeg toka reke Delaver (Delaware) i tu je nastalo prvo finsko naselje u sklopu kolonije Nova Švedska, koja je egzistirala od 29. marta 1638. do 15. septembra 1655. godine, kada je priključena holandskoj naseobini Nova Holandija. Nova Švedska ili Nya Sverige je obuhvatala područja sadašnjih država Delaver (Delaware), Nju Džerzi (New Jersey) i Pensilvanija (Pennsylvania) u Americi.

Izuzetno precizne putničke liste vodila je kompanija Suomen Höyrylaiva Osakeyhtiö, koja se bavila prevozom Finaca u Englesku, odakle su dalje odlazili u Ameriku

Migracija Finaca se odvijala sporadično tokom 17. i 18. veka, jer je prepreka bila velika udaljenost. Međutim, dolaskom industrijske revolucije, koja se sa sobom donela i tehnološke inovacije kao što su parobrodi i železnica, i ova prepreka je uklonjena.

Najveća migracija Finaca desila se od  1870. do 1930. godine. Samo 1900. godine u Ameriku je otišlo 150. 000 Finaca.

Većina ovih Finaca koji su tada odlazili u Ameriku “trbuhom za kruhom” je bila iz siromašnih finskih regija...severne Savonije, Tornio oblasti i regije Pohjanmaa, što zbog loših godina kada im usevi nisu donosili sredstva ni za goli život, što zbog kasnije rusifikacije koju je sprovodilo Rusko carstvo kada je Finska postala njegov deo. Finci su bežali od represije Rusa, a Amerikanci su u Finsku slali svoje vrbovatelje ili agente da nude Fincima šansu za bolji život u Americi, ali ne iz razloga što su voleli Fince, već jer im je bila potrebna jeftina radna snaga.

Bilo kako bilo, danas u Finskoj živi mnogo potomaka tih finskih migranata, koji su finske nacionalnosti a koji samo žive ili su i rođeni na američkom tlu. Finci koji su došli poslednjih decenija u Ameriku govore engleski jezik sa finskim naglaskom, pa je ustaljen termin za taj “novi jezik” - finglish.

Poslednja velika migracija Finaca desila se 1920. godine kada je oko 200.000 ljudi krenulo na taj veliki put iz luke u gradu Hanko, o kome sam pisala, a gde stoji i spomenik postavljen onima koji su u to vreme masovno odlazili u Ameriku.

Nakon 1929. godine¸ ovakvih masovnih odlazaka više nije bilo, da bi se skroz ugasili do 1930. godine.

Kao što sam napisala, danas u Americi živi 700 000 Finaca, od toga najviše u državi Mičigen, pa zatim (ovim redosledom) u Minesoti, Kaliforniji, Vašingtonu, Viskonsinu, Floridi, Oregonu, Masačusetsu, Ohaju...

Mnogi Finci su postali izuzetno poznati i popularni u Americi, na mnogim poljima, i o njima ću pisati sledeći put, a danas ću se samo baviti onima koji su postali poznati u Holivudu i širom sveta, a verujem da za mnoge niste ni sanjali da su Finci.

Pa, krenimo redom...

Ako vam se učinilo da glumac Matt Damon, likom podseća na nekoga ko je iz severne Evrope, bili ste u pravu. Njegova majka je finskog porekla, jer je prabaka ovog poznatog  američkog glumca bila Finkinja Impi Nieminen, rođena 1894 godine, koja je 1916 godine brodom otišla za Ameriku, gde se udala za Amerikanca po imenu John Paige, rođenog  1890 godine. Impi i John, 1916 godine, dobili su sina po imenu John Walter Paige, koji se oženio lepom Margaret, sa kojom je dobio ćerku Nancy Carlsson-Paige, majku slavnog glumca.

Matt

Poznati američki filmski reditelj David Lynch (Twin Peaks) ima finske krvi Naime, njegovi pradeda i prababa sa majčine strane,Victor R Sundholm i Elsa Sundholm su iz rodne Finske preselili u Ameriku.  http://www.iltasanomat.fi/viihde/art-1288338092549.html

David

Poznata američka glumica, dvostruka dobitnica nagrade Oscar, Jessica Lange je finskog porekla po majci, jer su njeni deda i baba sa majčine strane Ilmar i Lilian Sahlman, bili finski migranti .

Jessica

Poznata američka glumica Christine Lahti, dobitnica nagrade Oscar, koja je ulogom  doktorke u seriji Chicago Hope, stekla svetsku popularnost, je ćerka Teodora Lahtija, čiji su roditelji,  Wäinö i Augusta Lahti bili finski migranti.

Christine, dole, u sredini

Još jedna glumica, Pamela Anderson, koju znamo iz serije Čuvari plaže  je Finkinja po ocu, a njen pradeda Juho Hyytiäinen je bio pravi Finac, rođen u finskom mestu Saarijärvi.

Pamela

Richard Davalos, sa očeve strane ima finske krvi.  Glumio je u mnogim filmovima a jedan od njih je i film Istočno od raja, gde je glumio rođenog brata lika kog je tumačio legendarni James Dean.

Richard i James

Anna Easteden, kojoj je pravo ime Anna Katariina Shemeikka je prava Finkinja rođena i odrasla u finskom mestu Tohmajärvi. Kasnije se udala za američkog sportistu i sada živi u Los Anđelesu. Glumila je u mnogo popularnih serija, a mnogi je znaju iz serije Dva i po muškarca (Two and a Half Men).

Moj divni i najomiljeniji, Michael Mahonen je rođen u Kanadi, ali od finskih roditelja. Otac mu je Finac, a majka polu-Finkinja, polu - Irkinja. Voljena majka je tragično izgubila život kada je Michael imao 5 godina. Ima starijeg brata. Michaela svi najbolje znaju iz svetski popularne serije Put za Ejvonli (Road to Avonlea), gde je glumio Gasa. Trenutno se ( juli 2016) ova serija reprizija i na RTS 1 u Srbiji. Meni se Michael dopao i kao Paul u filmu The Facts behind the Helsinki Roccamatios. Michael je jedno divno stvorenje, dobar glumac i dobar čovek. 

Michael danas

Michael i njegov brat kada su bili mali

Mali Michael u narucju majke, skroz levo

Michael i ja

Taina Elg, finska glumica rođena u Helsinkiju 1930. a koja od svoje desete godine živi u Americi. Glumila je u mnogo filmova, a jedan od njih je i Hičkokov film 39 stepenika (The 39 Steps).

Taina

Nancy Juvonen, Finkinja rođena u Americi je američki filmski producent, koja zajedno sa Drew Barrymore poseduje producentsku kuću. Producirala je mnogo holivudskih ostvarenja kao što su  Charlie's Angels  i Donnie Darko u kome je i glumila.

Nancy, desno

Marta Kristen, američka glumica pravog imena Birgit Annalisa Rusanen. Njena majka je rođena Finkinja. Najpoznatija je po ulozi Judy Robinson u popularnoj seriji Izgubljeni u svemiru ( Lost in Space) iz 1965.

Marta, stoji u ljubicastoj haljini

Lisa Niemi, kojoj je pravo ime Lisa Anne Haapaniemi je rođena u Americi od finskih roditelja. Ona je glumica i reditelj, a svakako je najpoznatija kao udovica Patrika Svejzija sa kojim je bila u braku 34 godine, sve do njegove smrti. Ona je režirala i glumila u filmu One Last Dance ( Poslednji ples), pored svog supruga Patrika.

Još jedan Finac iz Čuvara plaže, David Chokachi. Njegova majka je Finkinja koja je došla u Ameriku i tu se udala.

David

George Gaynes je veoma popularan Finac u američkom filmskom svetu. Pravo ime mu je George Jongejans i rođen je u Helsinkiju. Najpoznatije uloge su mu uloga kapetana Erica Lassarda u Policijskoj akademiji (Police Academy), kao i uloge u filmovima Tootsie  i Just Married. Umro je februara 2016. u 98. godini u Vašingtonu.

 

Bonita "Bonnie" Pietila nije glumica, ali je izuzuetno poznata i popularna u Americi jer je producent izuzetno popularne animirane serije The Simpsons. 

Bonita

Još jedan od Finaca koji je stekao svetsku slavu je i Renny Harlin, rođen u finskom mestu Riihimäki  kao  Lauri Mauritz Harjola.On je poznati finski režiser, scenarista i producent koji se proslavio u Holivudu i širom sveta svojim filmovima Strava u ulici brestova (A Nightmare on Elm Street) i Umri muški (Die Hard). Bio je u braku sa američkom glumicom Đinom Dejvis. (Geena Davis).

Ima ih još dosta, ali o njima nekom drugom prilikom. Za kraj pročitajte da je izgleda i glumica i pevačica Vanessa Williams u nekoj vezi sa Finskom.

Za kraj, otkriću vam još tajni... Samuli Edelmann je igrao pored Toma Kruza u filmu Mission: Impossible - Ghost Protocol, a Joonas Suotamo je igrao u filmu Star Wars: Episode VII - The Force Awakens.

Samuli, desno

 

Read More