Leto
mi je, posebno zbog temperature vazduha, milije u Finskoj nego u Srbiji. Ja
jednostavno ne podnosim toplotu i vrelinu,
a moj prag tolerancije na toplotu je za plakanje. U Srbiji ponekad, zbog
temperature tokom leta imam osećaj kao da sam u kalifornijskoj Dolini smrti. Finska
mi je zato uvek bila idealna zbog pristojnih letnjih 25 stepeni i fenomena
ponoćnog sunca, i uvek sam govorila da će ljudi iz svih krajeva sveta, tokom
leta zbog sve nepodnošljivijih toplota, sve više ići na more u polarne krajeve,
što se negde i pokazuje jer Finsku tokom leta posećuje sve više i više
turista…ali, avaj…
 |
| Rovaniemi 2018. Foto/Pekka Niinivaara |
Ovo
leto nije kao svako drugo leto. Ovo finsko leto je bilo sve, samo ne ono
prepoznatljivo lepo finsko leto sa divnom prijatnim temperaturama.
Pre
nekoliko nedelja severnu hemisferu je zahvatio toplotni talas koji, kako
naučnici ističu, odgovara ranije predstavljenom modelu klimatskih promena.
Istraživači su ispitivali klimatske modele i zaključili da visoke temperature
zabeležene u Finskoj, Danskoj, Norveškoj i Švedskoj odgovaraju tom modelu
klimatskih promena.
U Finskoj se ovog jula održalo Prvenstvo sveta u atletici za starije
juniore, kao i Evropsko prvenstvo u fudbalu do 19 godina (U19). Dok sam pratila
utakmice svih 8 plasiranih reprezentacija (Turska, Italija, Francuska,
Norveška, Portugalija, Finska, Engleska i Ukrajina), koje su se igrale u
gradovima Vaasa i Seinäjoki, pri temperaturama (nenormalnih za Finsku i Norvešku) od 33 stepeni C, čak je i komentator
komentrisao kako Finci i Norvežani trče
“kao babe”, jer nisu navikli, za razliku od južnjaka, na ovakve temperature
vazduha. I zaista, kad god bi snimatelj zumirao neke severnjačke igrače, svi su
bili crveni, znojavi i skroz zajapureni već i u prvim minutima utakmice, što mi
je bilo simpatično i smešno. Naravno, veoma rano su ove reprezentaacije i
ispale, dok je prvak postala Portugalija. Naravno da nisu ispale samo zbog
nepodnošenja toplote, ali verujem i sigurna sam da im je to bio veoma, veoma
otežavajući faktor.
Ljudi
se u određenoj meri prilagođavaju svojoj klimi. "Udobna zona"
temperature je različita za život u različitim klimatskim uslovima. Fincima je,
prema sveobuhvatnom svetskom istraživanju, najudobnije kada je prosečna dnevna
temperatura oko 14 stepeni Celzijusa. Finci su znatno bolje adaptirali na
hladno nego, na primer, južni Evropljane. Finska je specifična i zato jer
smrtnost zbog temperature u Finskoj ide na stranu toplijeg. Naime, rast od
desetak stepeni temperature, od one na
koju su navikli je mnogo rizičniji za zdraavlje Finaca od desetak stepeni niže
temperature. Kako je u Finskoj neki prosek raspona temperature tokom godine od
-25 do + 25, Finci će na -35 odlično funkcionisati, ali će zato na + 35 mnogima
pozliti od vreline, posebno hroničnim bolesnicima, deci i starima.
U
Finskoj, kriterijumi za toplotna upozorenja isti su u celoj Finskoj, ali kriterijumi
za hladna upozorenja su strožiji na severu
nego na jugu. U slučaju mraza, razlike između kriterijuma sever-jug su izabrane
na klimatskim osnovama.
Ono
što je veoma zanimljivo, a vezano za temperaturne meteo alarme, ako upoređujemo
recimo Srbiju i region, sa Finskom, treba reći da se oni veoma
razlikuju. Ako se zna da postoje 4 nivoa
meteo-alarma, zeleni, žuti, narandžasti i crveni, oni nisu svuda isti, zbog
različitog percipiranja opasnosti u različitim zemljama. Uopšteno, svuda u
svetu, zelena zona je zanemarljiva, jer je sve pod kontrolom, žuta - i dalje je sve
normalno, ali vreme može biti potencijalno opasno, jer, iako su
prognozirane vremenske pojave uobičajene,
potreban je oprez ako se planiraju
aktivnosti koje su izložene meteorološkom riziku. Narandžasta je već znak da su
vremenske prilike opasne, kada su prognozirane opasne vremenske pojave takvog inteziteta da mogu prouzrokovati materijalnu
štetu i biti opasne po ljude i životinje. Crveni meteo-alarm može izazvati
velike materijalne štete i ozbiljno ugroziti bezbednost ljudi i životinja.
Ovi
alarmi se redovno izdaju i tokom zime i tokom leta, U Srbiji je recimo crveni
meteo- alarm tek preko 34 stepena, a u Finskoj već sa 28 stepeni, dok je u
Finskoj narandžasti meteo-alarm već sa 24 stepena, a žuti već sa 20
stepeni. Zimski temperaturni
meteo-alarmi su veoma zanimljivi u
Finskoj, jer se oni dele na tri regiona. Naime, u južnoj Finskoj gde je i
glavni grad Helsinki, kada su u pitanju zimske temperature, sve do – 20 je
normalno, temperature ispod -20 tek žuti
meteo alarm, ispod -30 je narandžasti i ispod -35 je crveni. U srednjem delu Finske, sve do – 25 je
normalno, temperature ispod -25 tek žuti
meteo alarm, ispod -35 je narandžasti i ispod -40 je crveni. U mom severnom delu, u Laponiji, sve do – 30
je normalno, temperature ispod -30 tek
žuti meteo alarm, ispod -40 je narandžasti i ispod -45 je crveni. U Srbiji je verovatno sve preko -10 stepeni
već crveni meteo –alarm, kada ljude tada jedva možete i videti na ulici.
U Evropi se
dešava paradoks da je u delovima Evrope bez Skandinavije, veća smrtnost od
smrzavanja nego na krajnjem severu kod polarnog kruga. To je sve zbog
severnjačke adaptiranosti na hladnoću.
Moj dobar prijatelj Finac je pre 15 dana bio u Hrvatskoj na moru, i ako
izuzmemo svu lepotu hrvatskog primorja,
bilo mu je užasno zbog, za njegov pojam, nesnosne toplote. Kako se telo
adaptira na toplotu za dve nedelje, to ide u prilog tome da mu ni desetog, poslednjeg dana na Jadranu, nije bilo ništa bolje. Libancu
ili Irancu bi na 33 stepena bilo možda i hladnjikavo, dok bi u Finskoj sigurno
doživeli kliničku smrt…šalim se ja malo.
Kada
pogledam ove meteo-alarme u Finskoj i Srbiji, gde je u Finskoj, pri temperature
od 24 stepeni C, već narandžasti meteo-alarm, koji po definiciji može biti opasan
po ljude i životinje, to znači da su mladi fudbaleri, nadljudskim naporom,
trčali po terenu na 33 stepena koji je za 5 stepeni već duboko u crvenom alarmu
po finskom merenju. To je recimo slično kao kada Srbi igraju fudbal u pustinji
na 45 stepeni.
Kada
su vrućine u Srbiji, lekari preko medija savetuju hidrataciju i da se ne izlazi
u najtoplijem delu dana. U Finskoj najčešće, pored hidratacije, govore i da se za vreme vrućina izbegava hrana puna proteina, kafa, slatki
napici i alkohol. U Finskoj se u letnjem periodu, zbog svih Finaca koji hrle u
svoje vikendice na jezeru (a to radi 90 posto Finaca), dobijaju i upozorenja
o konzumiranju ribe. Naime, kako je u
celom svetu živa sveprisutna u vodama, kumulativni efekat unošenja žive, nije
dobar za zdravlje, pa se tako u Finskoj naglašava sledeće: Savetodavni odbor za
državnu ishranu preporučuje da se riba jede najmanje dva puta nedeljno kako bi
se obezbedilo dovoljno vitamina D i omega-3 masnih kiselina, međutim, Finski
organ za bezbednost hrane Evira je dao neke izuzetke od opštih preporuka za
ribu. Dioksini
i PCB se akumuliraju u masnoj ribi u Baltičkom moru. Zbog toga bi, posebno, deca,
mladi i trudnice trebalo da jedu haringe i losose ulovljene
u Baltičkom moru samo 1-2 puta mesečno.
Kada
je u pitanju UV zračenje, u Finskoj je takvo zračenje znatno slabije nego recimo na jugu Evrope.
Dok je u Srbiji pri sunčanom letnjem danu UV index često i 10, u Finskoj retko pređe
5, i to na jugu Finske.
Ono
po čemu će Finci pamtiti ovo leto je letnja vrelina koju do sada nisu iskusili. Rovaniemi, koji
ima subartičku klimu, i gde je prosečna letnja temperature prijatnih 16 °C,
ove godine se susreo sa toplotnim rekordom, koji nikada nije
zabeležen u istoriji ovog grada. Naime, 18. jula 2018, u Rovaniemiju je bilo
rekordnih 32.2°C. Ljudi i životinje nisu mogli da izdrže ovu, za njih
nepodnošljivu temperaturu, pa su i jedni i drugi spas potražili u rekama. U
Rovaniemiju skoro i da ne postoje klima uređaji, jer im hlađenje u ovom delu
sveta i nije neophodno, pa je zato ovo
za njih bilo kao kuvanje u paklenom loncu.
Svi svetski mediji su objavili da je poznati lanac supermarketa u Finskoj, (K-supermarketPohjois-Haagan), čak pozvao 100
kupaca da noć provedu u njihovoj klimatizovanoj radnji u Helsinkiju. Bilo im je veoma lepo i zabavno. U Finskoj je zaista sve moguće.
Posts
