Danas je taj
divan dan, Božić.
…priča o božićnim
praznicima u Finskoj…
Finci su u praznično - božićnom slavlju četiri
nedelje pre Božića, to jest, od vremena kada počne božićni post ili Advent
sezona (Advent je od latinske reči Adventus, što znači “Dolazak” (misli
se na dolazak Hrista). To je vreme iščekivanja.
Deca u Finskoj, na prvi dan posta dobijaju
Advent kalendare koji imaju datume od 1 12. - 24. 12. i on im služi kako bi sa
radošću iščekivali svaki dan do Božića. To naravno nije običan kalendar već
kalendar sa 24 kutijice u nizu, a u svakoj kutijici koja se otvara ujutru,
krije se po neki mali dar, čololadica, igračka… pa svako dete jedva čeka
sutrašnji dan kako bi videlo šta će dobiti. Tradicija korišćenja ovih kalendara
u Finskoj datira iz 1940. godine.
Za vreme Advent sezone, mnoge finske kompanije
organizuju za svoje zaposlene Pikkujoulu, odnosno božićnu veliku žurku u nekom
ekskluzivnom restoranu, a takođe se održavaju i razni koncerti klasične muzike
ili koncerti sa božićnom tematikom, naročito u prvoj Advent nedelji. U
crkvama se obavezno peva Hosanna.
Za vreme bozićnog posta, na stolu domaćina
nalazi se venac sa četiri sveće koje simbolizuju četiri nedelje posta. Ovo
vreme služi za božićne pripreme…spremanje kuće, nabavku namirnica, slanje
čestitki, kupovinu poklona dragim osobama i planiranje šta će se servirati za
božićnu večeru. U mnogim gradovima Finske, vreme posta zvanično počinje
otvaranjem božićnih sajmova, obično na glavnom trgu u području pešačke zone, na
kome se prodaju razni ukrasi, peciva, rukotvorine, umetnički predmeti lokalnih
umetnika, čestitke, praznična hrana i ostali simboli Božića. Oni su obično u
organizaciji studentskih zadruga, raznih klubova, dobrotvornih
organizacija, udruženja žena, zanatlija…U Helsinkiju je to uvek ispred
luteranske katedrale, ali i na još nekim mestima u ovom gradu, kao na pr. u
starom studentskom domu u ulici Mannerheimintie, u staroj zgradi iz 19 veka
Wanha Satama u ulici Pikku Satamakatu i mnogim drugim. Market Joulumaailma
(Svet Božića), otvoren je od 1. decembra do Bogojavljanja 6.
januara.
Badnji dan je dan pre Božića, i to je vreme u
kome Finci imaju određene rituale. Tog 24. decembra, kiti se jelka,
obavezno se ide u saunu, kako bi pročišćeni dočekali rođenje Isusa Hrista,
posećuju se grobovi dragih pokojnika gde se pale sveće, pa često čitava groblja
svetle od mnogobrojnih sveća na snegu, priprema se božićna večera, u domovima
se slušaju božićne pesme, peva se božićna himna Enkeli taivaan (Anđeo sa neba),
u kojoj se peva o anđelu koji je dojavio pastirima da je Isus rođen i uopšte
božićni običaji u Finskoj, uvek su usmereni na dom i porodicu…
Na ovaj dan, po tradiciji, doručkuje se
sutlijaš posut cimetom i šećerom. Ovaj finski sutlijaš se razlikuje od drugih
jer se pravi od pirinča, punomasnog mleka, jednog umućenog jajeta, pavlake,
brašna i šećera. Nakon doručka, očevi sa decom idu u nabavku božićnog drveta,
jelke, dok su mame u poslednjim nabavkama, jer prodavnice obično toga dana rade
do podneva, dok su na sam Božić zatvorene. Iako 24. decembar u Finskoj nije
državni praznik već samo 25. i 26. decembar, na ovaj dan posle podne ne radi
skoro ništa osim javnog prevoza, koji je takođe redukovan.
U podne, na državnoj televiziji, prenosi se
proglašenje božićnog mira iz mesta Turku. Iako se, tačno u podne, proglašenje
božićnog mira odvija u mnogim gradovima Finske, (Turku, Porvoo, Rauma,
Naantali, Tornio…), čitanjem proglasa na glavnom gradskom trgu, nakon kojeg se
oglašavaju crkvena zvona tačno 12 puta, na televiziji se prenosi samo prenos iz
Turkua, jer je on pre Helsinkija bio glavni grad Finske. Na kraju
ceremonije svira se državna himna. Božićni mir traje 20 dana. Ova tradicija
datira iz XIII veka, ali se od svih severnih zemalja, održala još samo u
Finskoj.
U vreme trajanja ovog prenosa, porodica je na
okupu za stolom i ruča se lagani ručak, u krugu najbližih, da bi se posle toga
cela porodica uputila u saunu na pročišćenje pred doček Hristovog rođenja ali i
zbog opuštanja i suzbijanje napetosti pred dolazak gostiju na večeru. Ne treba
zaboraviti i da je sauna u Finskoj simbol čistote. Ručak je obično kaša, u
kojoj se nalazi jedan skriveni badem. Osoba koja ga otkrije u svom tanjiru,
mora da otpeva pesmu i smatra se da će biti najsrećnija u periodu do sledećeg
Božića.
Za ovu priliku obavezno se pije i nacionalno
piće glogg, što je zapravo kuvano vino sa dodacima. Nacionalna televizija, kao
deo tradicije, na ovaj dan, još od 1992. prikazuje crtani film za decu Lumiukko
(Sneško Belić), i uz taj film odrastaju mnoge generacije. Ovaj crtani je
postao sastavni deo božićnih praznika a Finci ga doživljavaju sa puno
nostalgije.
Božićna večera se služi oko 18 časova na
Badnje veče. Večera je za razliku od ručka, raskošnija, ali sa
tradicionalnim jelovnikom za ovu prigodu...prasetinom, pečenom šunkom,
ćuretinom, haringom, bakalarom, lososom, ikrom, dinstanom šargarepom sa
pirinčem, crnim finskim raženim hlebom, salatom od cvekle, kuvanim
krompirom, pitom, keksićima od đumbira i pudingom od bobičastog voća. Ovo sve
je obavezno, a ostalo se sprema u skladu sa željama porodice. Crvena, zelena i
zlatna boja obavezne su boje za dekoraciju stola, kao i jabuke i joulukukka
(božićni cvet), koji može biti lala, ljiljan ili zumbul.
Takođe, na Badnje veče, običaj je da najmlađe
dete koje ume da čita, pročita pred svima deo iz Jevanđelja po Luki koji
opisuje rađanje Hrista. Kasnije, oko ponoći, tate se naprasno gube sa
proslave, jer ustvari idu da se preruše u Joulupukki (Božić Batu), kucaju na
vrata uz obavezno pitanje "Onkos täällä kilttejä lapsia?" ( Ima li u
ovom domu dobre dece?), nakon čega vesela i uzbuđena deca trče do vrata da
dobiju poklone. Deca se zahvaljuju pevajući pesmu "Joulupukki
laula" (Pesma Božić Bati). Inače, Finska je jedina zemlja na svetu u kojoj
se pokloni ne stavljaju tajno noću pod jelku već im se uručuju lično. Za
razliku od ostalog hrišćanskog sveta, Fincima je Badnje veče veći praznik od
Božića. Na ovaj dan, običaj je i da se ispred kuća stavljaju snopovi ovsa kako
bi ptice imale hranu tokom zime.
Inače, reč Joulupukki (Božić Bata), doslovce
znači božićna koza, jer je u starim vremenima on bio ogrnut u kožni ogrtač sa
kozjim rogovima na glavi. Lik sadašnjeg Božić Bate (Deda Mraza). bucmastog i
bradatog dedice, rumenih obraza, odevenog u crveno, prvi put je nacrtao
Haddon Sundblom, sin Finca i Šveđanke, daleke 1930. godine za potrebe
božićnog postera za firmu Coca Cola. Od tada je ovakvo obličje Deda Mraza
prihvaćeno svuda u svetu. Iako je Haddon živeo u Americi, zbog njegovog
porekla, može se smatrati da ovaj veseli dedica ima finske korene.
Sam Božić provodi
se mirno, u kući, u krugu porodice, dok mnogi idu na jutarnju službu u
crkvu.
Ovo je i dan darivanja poklona. Svrha
darivanja nema onu materijalnu stranu, već je u centru pažnje sam čin da nekoga
obradujemo i darujemo. U Finskoj mi se dopada to što su za ove praznike svi
okrenuti sećanju na drage i voljene ljude kojih više nema, nema tuluma i ceo
praznik odiše ljubavlju, mirom, milosrđem i dostojanstvom. Mnogim Fincima je
bilo jako zanimljivo i lepo kada sam im pričala kako se u Srbiji za Božić pravi
česnica, odnosno obredni hleb, koju pre ručka, domaćin diže u vis i
zajedno sa ukućanima je okreće tri puta, lomi je na pola, nakon čega svako
odlomi komad. Ovaj ritual deljenja hleba, ili kolača podrseća nas na samilost i
skromnost, na koje, u moru iskušenja ponekad i zaboravimo.
Finski Božić ima svoje korene u paganskom
prazniku žetve Kekri, nazvanom po starom finskom bogu, zaštitniku stoke, koji
se slavio krajem novembra kada se završavala agrarna sezona, da bi se u XII
veku, ovaj praznik praktično asimilovao sa hrišćanskom proslavom Božića.
Od tada još datira tradicija jedenja šunke na ovaj praznik.
Domovi u Finskoj se za ove praznike
ukrašavaju raznim dekoracijama, ali zasigurno je da svi oni imaju ono što
obeležava ove radosne praznike. Tako je u Finskoj tradicija da u svakom domu
postoje osvetljene papirne zvezde, figura jarca od slame, mnogo sveća i
obavezan finski ukras Himmeli koji visi iznad stola.
Za Božić je u Finskoj tradicija pisanja
čestitki dragim osobama, rodbini, prijateljima...Prva čestitka ovog tipa, u
Finskoj je poslata 1850. godine. Te prve čestitke, bile su sa motivima žena i
anđela, a tek od 1900. godine pojavljuju se prve čestitke sa motivima zime,
sneška, irvasa, jelke, Deda Mraza i svih tradicionalnih simbola koji se
pojavljuju i danas, a Rudolf Koivu se smatra prvim ilustratorom koji je
oslikavao božićne čestitke kakve se i danas štampaju. U novom milenijumu,
pojava interneta je doprinela da se donekle smanji tradicionalno slanje
čestitki, ali ogroman broj Finaca i dalje priznaje samo ono ručno pisano na
tradicionalan način, kao nekada, pa se zato, svake godine u Finskoj i dalje
pošalje 40 miliona božićnih čestitki
Drugi dan Božića.
26. decembar, poznat je i kao dan Svetog Stefana ili kao dan sankanja. To je od
vajkada dan za porodične posete. Toga dana organizuju se i razne trke sankama.
Božićni i novogodišnji praznici završavaju
se 6. januara na Bogojavljanje.
Želim vam da uživate u sreći, bilo kojoj sreći...samo
i u sreći što ste živi i zdravi, u sreći da usrećujete druge, ali ne jureći za
srećom, jer sreća za kojom jurimo izmiče nam...samo sreća koju pružamo vraća
nam se.
Toivotan oikein
hyvää ja rauhallista joulua kaikille
Želim vam svima miran i srećan Božić.
Vaša Tarja
Posts
