Za Božić, svi putevi vode kući

Danas je taj divan dan, Božić.

…priča o božićnim praznicima u Finskoj…

Finci su u praznično - božićnom slavlju četiri nedelje pre Božića, to jest, od vremena kada počne božićni post ili Advent sezona (Advent  je od latinske reči Adventus, što znači “Dolazak” (misli se na dolazak Hrista). To je vreme iščekivanja. 

Deca u Finskoj, na prvi dan posta dobijaju Advent kalendare koji imaju datume od 1 12. - 24. 12. i on im služi kako bi sa radošću iščekivali svaki dan do Božića. To naravno nije običan kalendar već kalendar sa 24 kutijice u nizu, a u svakoj kutijici koja se otvara ujutru, krije se po neki mali dar, čololadica, igračka… pa svako dete jedva čeka sutrašnji dan kako bi videlo šta će dobiti. Tradicija korišćenja ovih kalendara u Finskoj  datira iz 1940. godine.

Za vreme Advent sezone, mnoge finske kompanije organizuju za svoje zaposlene Pikkujoulu, odnosno božićnu veliku žurku u nekom ekskluzivnom restoranu, a takođe se održavaju i razni koncerti klasične muzike ili koncerti sa božićnom tematikom, naročito u prvoj Advent nedelji.  U crkvama se obavezno peva Hosanna.

Za vreme bozićnog posta, na stolu domaćina nalazi se venac sa četiri sveće koje simbolizuju četiri nedelje posta. Ovo vreme služi za božićne pripreme…spremanje kuće, nabavku namirnica, slanje čestitki, kupovinu poklona dragim osobama i planiranje šta će se servirati za božićnu večeru. U mnogim gradovima Finske, vreme posta zvanično počinje otvaranjem božićnih sajmova, obično na glavnom trgu u području pešačke zone, na kome se prodaju razni ukrasi, peciva, rukotvorine, umetnički predmeti lokalnih umetnika, čestitke, praznična hrana i ostali simboli Božića. Oni su obično u organizaciji studentskih zadruga, raznih klubova,  dobrotvornih organizacija, udruženja žena, zanatlija…U Helsinkiju je to uvek ispred  luteranske katedrale, ali i na još nekim mestima u ovom gradu, kao na pr. u starom studentskom domu u ulici Mannerheimintie, u staroj zgradi iz 19 veka Wanha Satama u ulici Pikku Satamakatu i mnogim drugim. Market Joulumaailma (Svet Božića), otvoren je od  1. decembra do Bogojavljanja 6. januara. 

Badnji dan je dan pre Božića, i to je vreme u kome Finci imaju  određene rituale. Tog 24. decembra, kiti se jelka, obavezno se ide u saunu, kako bi pročišćeni dočekali rođenje Isusa Hrista, posećuju se grobovi dragih pokojnika gde se pale sveće, pa često čitava groblja svetle od mnogobrojnih sveća na snegu, priprema se božićna večera, u domovima se slušaju božićne pesme, peva se božićna himna Enkeli taivaan (Anđeo sa neba), u kojoj se peva o anđelu koji je dojavio pastirima da je Isus rođen i uopšte božićni običaji u Finskoj, uvek su usmereni na dom i porodicu… 

Na ovaj dan, po tradiciji, doručkuje se sutlijaš posut cimetom i šećerom. Ovaj finski sutlijaš se razlikuje od drugih jer se pravi od pirinča, punomasnog mleka, jednog umućenog jajeta, pavlake, brašna i šećera. Nakon doručka, očevi sa decom idu u nabavku božićnog drveta, jelke, dok su mame u poslednjim nabavkama, jer prodavnice obično toga dana rade do podneva, dok su na sam Božić zatvorene. Iako 24. decembar u Finskoj nije državni praznik već samo 25. i 26. decembar, na ovaj dan posle podne ne radi skoro ništa osim javnog prevoza, koji je takođe redukovan. 

U podne, na državnoj televiziji, prenosi se proglašenje božićnog mira iz mesta Turku. Iako se, tačno u podne, proglašenje božićnog mira odvija u mnogim gradovima Finske, (Turku, Porvoo, Rauma, Naantali, Tornio…), čitanjem proglasa na glavnom gradskom trgu, nakon kojeg se oglašavaju crkvena zvona tačno 12 puta, na televiziji se prenosi samo prenos iz Turkua, jer je on pre Helsinkija bio glavni grad Finske. Na kraju ceremonije svira se državna himna. Božićni mir traje 20 dana. Ova tradicija datira iz XIII veka, ali se od svih severnih zemalja, održala još samo u Finskoj.

U vreme trajanja ovog prenosa, porodica je na okupu za stolom i ruča se lagani ručak, u krugu najbližih, da bi se posle toga cela porodica uputila u saunu na pročišćenje pred doček Hristovog rođenja ali i zbog opuštanja i suzbijanje napetosti pred dolazak gostiju na večeru. Ne treba zaboraviti i da je sauna u Finskoj simbol čistote. Ručak je obično kaša, u kojoj se nalazi jedan skriveni badem. Osoba koja ga otkrije u svom tanjiru, mora da otpeva pesmu i smatra se da će biti najsrećnija u periodu do sledećeg Božića.

Za ovu priliku obavezno se pije i nacionalno piće glogg, što je zapravo kuvano vino sa dodacima. Nacionalna televizija, kao deo tradicije, na ovaj dan, još od 1992. prikazuje crtani film za decu Lumiukko (Sneško Belić), i uz taj film odrastaju mnoge generacije. Ovaj crtani je  postao sastavni deo božićnih praznika a Finci ga doživljavaju sa puno nostalgije.

Božićna večera se služi oko 18 časova na Badnje veče. Večera je za razliku od ručka, raskošnija, ali  sa tradicionalnim jelovnikom za ovu prigodu...prasetinom, pečenom šunkom, ćuretinom, haringom, bakalarom, lososom, ikrom, dinstanom šargarepom sa pirinčem, crnim finskim raženim  hlebom, salatom od cvekle,  kuvanim krompirom, pitom, keksićima od đumbira i pudingom od bobičastog voća. Ovo sve je obavezno, a ostalo se sprema u skladu sa željama porodice. Crvena, zelena i zlatna boja obavezne su boje za dekoraciju stola, kao i jabuke i joulukukka (božićni cvet), koji može biti lala, ljiljan ili zumbul.

Takođe, na Badnje veče, običaj je da najmlađe dete koje ume da čita, pročita pred svima  deo iz Jevanđelja po Luki koji opisuje rađanje Hrista. Kasnije, oko ponoći,  tate se naprasno gube sa proslave, jer ustvari idu da se preruše u Joulupukki (Božić Batu), kucaju na vrata uz obavezno pitanje "Onkos täällä kilttejä lapsia?" ( Ima li u ovom domu dobre dece?), nakon čega vesela i uzbuđena deca trče do vrata da dobiju poklone. Deca se zahvaljuju  pevajući pesmu "Joulupukki laula" (Pesma Božić Bati). Inače, Finska je jedina zemlja na svetu u kojoj se pokloni ne stavljaju tajno noću pod jelku već im se uručuju lično. Za razliku od ostalog hrišćanskog sveta, Fincima je Badnje veče veći praznik od Božića. Na ovaj dan, običaj je i da se ispred kuća stavljaju snopovi ovsa kako bi ptice imale hranu tokom zime.

Inače, reč Joulupukki (Božić Bata), doslovce znači božićna koza, jer je u starim vremenima on bio ogrnut u kožni ogrtač sa kozjim rogovima na glavi. Lik sadašnjeg Božić Bate (Deda Mraza). bucmastog i bradatog dedice, rumenih obraza, odevenog u crveno, prvi put je nacrtao Haddon  Sundblom, sin Finca i Šveđanke, daleke 1930. godine za potrebe božićnog postera za firmu Coca Cola. Od tada je ovakvo obličje Deda Mraza prihvaćeno svuda u svetu. Iako je Haddon živeo u Americi, zbog njegovog porekla, može se smatrati da ovaj veseli dedica ima finske korene.

Sam Božić provodi se mirno, u kući, u krugu porodice, dok mnogi idu na jutarnju službu u crkvu. 

Ovo je i dan darivanja poklona. Svrha darivanja nema onu materijalnu stranu, već je u centru pažnje sam čin da nekoga obradujemo i darujemo. U Finskoj mi se dopada to što su za ove praznike svi okrenuti sećanju na drage i voljene ljude kojih više nema, nema tuluma i ceo praznik odiše ljubavlju, mirom, milosrđem i dostojanstvom. Mnogim Fincima je bilo jako zanimljivo i lepo kada sam im pričala kako se u Srbiji za Božić pravi česnica, odnosno obredni hleb, koju  pre ručka, domaćin diže u vis i zajedno sa ukućanima je okreće tri puta, lomi je na pola, nakon čega svako odlomi komad. Ovaj ritual deljenja hleba, ili kolača podrseća nas na samilost i skromnost, na koje, u moru iskušenja  ponekad i zaboravimo.

Finski Božić ima svoje korene u paganskom prazniku žetve Kekri, nazvanom po starom finskom bogu, zaštitniku stoke, koji se slavio krajem novembra kada se završavala agrarna sezona, da bi se u XII veku, ovaj praznik praktično asimilovao sa  hrišćanskom proslavom Božića. Od tada još datira tradicija jedenja šunke na ovaj praznik.

Domovi u Finskoj se za ove praznike  ukrašavaju raznim dekoracijama, ali zasigurno je da svi oni imaju ono što obeležava ove radosne praznike. Tako je u Finskoj tradicija da u svakom domu postoje osvetljene papirne zvezde, figura jarca od slame, mnogo sveća i obavezan finski ukras Himmeli koji visi iznad stola. 

Za Božić je u Finskoj tradicija pisanja čestitki dragim osobama, rodbini, prijateljima...Prva čestitka ovog tipa, u Finskoj je poslata 1850. godine. Te prve čestitke, bile su sa motivima žena i anđela, a tek od 1900. godine pojavljuju se prve čestitke sa motivima zime, sneška, irvasa, jelke, Deda Mraza i svih tradicionalnih simbola koji se pojavljuju i danas, a Rudolf Koivu se smatra prvim ilustratorom koji je oslikavao božićne čestitke kakve se i danas štampaju. U novom milenijumu, pojava interneta je doprinela da se donekle smanji tradicionalno slanje čestitki, ali ogroman broj Finaca i dalje priznaje samo ono ručno pisano na tradicionalan način, kao nekada, pa se zato, svake godine u Finskoj i dalje pošalje 40 miliona božićnih čestitki

Drugi dan Božića. 26. decembar, poznat je i kao dan Svetog Stefana ili kao dan sankanja. To je od vajkada dan za porodične posete. Toga dana organizuju se i razne trke sankama.

Božićni i novogodišnji praznici završavaju se  6. januara na Bogojavljanje.

Želim vam da uživate u sreći, bilo kojoj sreći...samo i u sreći što ste živi i zdravi, u sreći da usrećujete druge, ali ne jureći za srećom, jer sreća za kojom jurimo izmiče nam...samo sreća koju pružamo vraća nam se.

Toivotan oikein hyvää ja rauhallista joulua kaikille 

Želim vam svima miran  i srećan Božić.

Vaša Tarja