Jul 31, 2012

Kauppatori, pijaca na obali mora

Nema lepšeg početka dana, nego kada ga po lepom vremenu započnete šetnjom sa glavnog trga u Helsinkiju, poznatog po nazivu Kauppatori (Pijačni trg),  gde se nalazi najveća pijaca koja od proleća do jesen vrvi od ljudi i prelepog kolorita svežeg voća, povrća, ribe koja se na licu mesta  sprema na više načina ( sve po ukusu i ličnoj želji kupca), tradicionalnih rukotvorina, suvenira, kao i svega i svačega još. 

Na  Kauppatoriju,  strancima poznatog po nazivu Market Square, koje se nalazi na istočnom kraju Esplanadi bulevara nadomak luke, tik pored mora, dan se budi dolaskom prodavaca i izlaganjem proizvoda na tezge već oko pola 7 izjutra, kada sve nekako odjednom i živne jer ubrzo ceo trg i pijacu preplave starosedeoci, turisti ali i nezaobilazni galebovi .

Ukusni mirisi pijace su kao mamac za turiste. Na pijaci se prodaje sve, od povrća do suvenira. Ovo je dobro mesto za popiti kafu, pojesti nešto od lokalnih specijaliteta (recimo pitu od mesa...mmmm), posmatranje gradske vreve ili  brodova koji napuštaju luku. Na ovoj pijaci ćete dobiti ukusnu hranu za male pare. O higijeni hrane i ispravnosti nemojte ni razmišljati, jer se to sve svakodnevno i strogo kontroliše od nadležnih organa. Moja preporuka za hranu je da uzmete neki mix morskih plodova ili obavezno, tradicionalno jelo, mesnu pitu. Postoji dosta uličnih bistroa gde je možete poručiti, ali moja preporuka pada na  bistro Toripojat,  ( momci sa pijace) jer je njihova pita na glasu kao najbolja u Helsinkiju. Uz prijatnu uslugu, ako poručite drugu kafu, dobijate je u pola cene.Kada uzmete kafu, zavalite se u stolicu, uživajte u prijatnoj letnjoj temperaturi i posmatrajte srećne i opuštene ljude, velike brodove koji vode na krstarenja, štandove koji mame obiljem zdravih organskih proizvoda. Mnoge ćete videti kako jedu presan grašak, uživajući u zelenim kuglicama koje su u leto izuzetno ukusne. O preukusnim jagodama, borovnicama, marelicama, malinama i ostalom i da ne pričam.


Kada odatle krenete istočno, ukusne bobice ostaće iza vas a pred vama će se pojaviti deo gde se prodaju rukotvorine, razglednice, suveniri, krzna i mnogo toga. Mnogi kupuju čuvene krznene finske kape i razna krzna, kožu irvasa, laponske lovačke noževe koji i danas izgledaju isto kao i oni koji se mogu videti po antikvarnicama i mnogo toga još. U ovom delu možete kupovati i karticom. U jednom delu možete kupiti suvenire i sa severa Finske, iz Laponije, jer bi vas ekskurzija do severa, samo zarad suvenira,  papreno koštala.

...i tako, kada se prodavci povuku pred smiraj dana, možete sesti u neki kafić, restoran ili jednostavno na klupu i sa istog trga gledati zalazak sunca nad morem i uživati u morskom mirisu. Ako ste pak više za buku i gužvu, imaćete i to jer su  razni orkestri, od Vojske spasa do vatrogasnih društava  uvek tu u večernjoj paradi.
U prvoj nedelji oktobra, Kauppatori  je domaćin tradicionalnog Festivala baltičkih haringi, kada ribari prodaju razne ukusne ribe iz svojih čamaca.

Kauppatori, živopisna  trgovačka četvrt Helsinkija obuhvata dve velike pijace, onu na otvorenom nazvanu Maket Square sa svojim upadljivim naranžastim tezgama i onu u zatvorenom zvanu Market Hall (Wanha Kauppahalli ), koja unutar velikog prostora  ima 30 specijalizovanih drvenih kućica-prodavnica za prodaju plodova mora, sireva, slatkiša, mesa irvasa, medveda, lososa i drugog. U Market Hallu su cene malo veće nego u supermarketima, ali ovuda je milina proći bez ikakve obaveze da nešto kupite, mada, ne verujem da ćete odoleti ukusu čuvenog finskog ementalera, laponske kupine, dimljenog lososa ili recimo baltičke haringe. Obe pijace se nalaze između mora i serije impresivnih  istorijskih  građevina kao što su  Predsednička palata, ( iako poslednja 4 predsednika Finske boravi u rezidenciji Mäntyniemi, izgrađenoj u modernom delu Helsinkija), ambasada Švedske, zgrada Vrhovnog suda i Gradska kuća. U samom središtu pijace je najstariji javni spomenik u Helsinkiju, Keisarinnankivi, podignut u čast ruskog cara Nikolaja I, dok je Finska  još bila pod Rusima, ali on i  dalje stoji tu jer po finskom zakonu nije dozvoljeno prekrajanje istorije. Naravno, nije to sve, jer se u neposrednoj blizini pijace nalaze i Uspenska katedrala i još mnogo toga.

Dok budete bili na ovom trgu, možete uhvatiti feri za ostrvce Korkeasaari gde se nalazi najveći ZOO vrt u državi, osnovan 1889. godine u kom ćete videti ogroman broj biljnih i životinjskih vrsta. Ako se zadesite u Helsinkiju kada su organizovane noćne posete ZOO vrtu, a to je tek par puta godišnje, imaćete priliku da vidite mnoge velike divlje mačke u prirodnom okruženju  u budnom stanju tokom noći.

Kauppatori nije samo pijaca i turistička atrakcija. Odatle kreću i trajekti za izlete turista do obližnjih znamenitosti i gradova  u blizini, a takođe je i sedište okupljanja građana pri nekim javnim proslavama, kao recimo kada se slavilo zlato finskih hokejaša ili pobeda grupe Lordi posle trijumfa na Eurosongu 2006 godine. Tog maja 2006 godine, zbog pobede  simpatičnih čudovišta, na trgu se okupilo nešto više od 90.000 ljudi, što je ujedno  bilo i najveće javno okupljanje u Finskoj, ikada....i to baš na ovom mestu. 

…i zato, ne propustite  da posetite ovo divno mesto….

Marker Square 



































 Market Hall










  


Jul 28, 2012

Finska, LOI, London 2012

Danas su zvanično otvorene 30. letnje Olimpijske igre, London 2012. Veličanstvena ceremonija je ipak došla dva dana kasnije od početka prvih takmičenja. Na igrama učestvuje 10.500 sportista iz 204 zemlje koji se takmiče u 36 sportova i 302 discipline.

Hanna-Maria Seppälä
Finska se  inače, prvi put pojavila na Olimpijskim igrama 1908. Od tada Finska nije propustila ni jedne Letnje olimpijske igre, dok je na Zimskim olimpijskim igrama prvi put učestvovala 1924. godine, kao i na svim narednim održanim Zimskim olimpijskim igrama. Bila je i domaćin 1952. godine, kada je Helsinki bio mesto oržavanja Letnjih olimpijskih igara.

Finski olimpijci su zaključno sa 2009. godinom osvojili 450 medalja na olimpijadama, 299 na letnjim (većinom u atletici i rvanju) i 151 na zimskim, (najviše u nordijskim disciplinama). Na prethodnim igrama u Pekingu 2009. ukupno su osvojili 4 medalje. London je bio veoma taličan za Finsku 1948. kada je osvojila 6 zlatnih medalja u gimnastici.

Suomen Olympiakomitea, odnosno Nacionalni olimpijski komitet Finske, osnovan je 1907. godine.

Mnogo puta su se sportisti ove zemlje veoma  uspešno prikazali svetu. Već na prvoj zimskoj olimpijadi 1924. godine, junak igara  bio je trkač Pavo Nurmi koji je zabeležio pet pobeda u četiri trke. U razmaku od 55 minuta trijumfovao je na 1.500 i 5.000 metara, zatim je osvojio dve zlatne medalje u jednoj trci – u kros-kontriju kao pojedinac i član finske ekipe. Peti trijumf zabeležio je u ekipnoj trci na 3.000 metara, ali u ovoj disciplini medalju je dobila ekipa Finske, a ne i pojedinci. Zbog tog podviga, na otvaranju igara u Helsinkiju 1952. bio je postavljen za  poslednjeg nosioca baklje sa olimpijskim plamenom, koju  je predao  drugoj finskoj trkačkoj legendi Johanesu Peteriju Kolemainenu, koji je i upalio olimpijski plamen na stadionu. Vec na sledećim igrama 1928. u Amsterdamu, Finska je od 33 zemlje učesnice, bila na trećem mestu sa osam osvojenih medalja, odmah iza Nemačke i SAD.

LONDON 2012

Finsku će ove godine predstavljati  59 sportista. Čast da nosi finsku zastavu na otvaranju, dobila je plivačica Hanna-Maria Seppälä, svetska prvakinja iz 2003 godine. Ima 27 godina, fizioterapeut je po obrazovanju i jedna od omiljenih sportistkinja u Finskoj. Četiri puta je bila učesnik olimpijskih igara. U Pekingu 2009. bila je četvrta. Ona je prva žena sportista koja je imala čast da nosi zastavu svoje zemlje na otvaranju Letnjih olmpijskih igara. Na otvaranju Zimskih igara 1994. godine, .to je uspelo još jednoj finskoj sportistkinji. Marji  Liisi Kirvesniemi, atletičarki. Ove godine, Hanna će se takmičiti u plivanju na 100 m slobodnim stilom.



  
Hanna-Maria Seppälä













Želim od srca Hanni i svim ovogodišnjim finskim olimpijcima mnogo, mnogo medalja i nadam se da će i ovaj put London biti taličan za Finsku i da će se himna Maamme Laulu čuti mnogo, mnogo puta.