August 2017 ~ F I N S K A

Aug 29, 2017

Finska u malom, a u Sankt Peterburgu

U tekstu o izletu iz Finske do Sankt Peterburga, pisala sam OVDE, jer mnogi koju dođu u Finsku, to iskoriste i da posete ovaj ruski biser, ali, u tom tekstu vam nisam pisala koliko se vidi finski uticaj na Rusiju, pa i na Sankt Peterburg. Zato to činim sada.

U ovom lepom ruskom gradu živi oko pet miliona stanovnika (isto koliko ima stanovnika cela Finska), i negde svega četiri hiljade Finaca, što je zanemarljivo mali broj u odnosu na ukupnu cifru, ali finski uticaj se oseća na bezbroj mesta.

Kada ste u Sankt Peterburgu, nekad imate osećaj da ne morate ni prelaziti finsku granicu da biste doživeli Finsku, toliko ulica na finskom, barova, građevina...

Iz tog razloga, tvrdim da nema stanovnika Sankt Peterburga koji ne zna bar nekoliko finskih reči.

Pa krenimo...

Na primer, glavna astronomska opservatorija Ruske akademije nauka, u Sankt Peterburgu, naziva se Pulkovska opservatorija, (ruski. Пу́лковская Астрономи́ческая обсервато́рия), a nalazi se u Pulkovoj ulici. Sigurna sam da znate i za ogromni aerodrom Pulkovo u ovom gradu. Ime ove opservatorije i cele oblasti dolazi od finske reči PULKKA (sanke), jer se, prema legendi, nekada u ovoj oblasti nalazilo selo u kome su živeli ljudi koji su pravili najkvalitetnije, najlakse i najdugotrajnije sanke.

FOTO© galery.timofeyev.ru

FOTO https://ucare.timepad.ru/

Zatim, u centralnoj ulici zvanoj Большая Конюшенная ulica, gde su nekada živeli kompozitor Rimski -Korsakov i pisac Turgenjev, nalazi se prelepa finska luteranska crkva Sveta Marija (Pyhän Marian kirkko) ( ruski: Финская церковь Святой Марии), iz 1734. godine, koja je jedna od najstarijih i najvećih protestanskih crkava u Rusiji. U crkvi Svete Marije mise se održavaju nedeljom, u 10.30 na finskom i na 13.00 na ruskom jeziku.

FOTO http://static.panoramio.com/photos

Čuveno prelepo Vasiljevsko ostrvo (Васильевский остров), najveće ostrvo u delti reke Neve je pre ovog imena imalo finsko ime Hirvisaari, što znači ostrvo losa.

FOTO http://piter-arenda.ru/images/ostrov-1_1_w800.jpg

Ostrvo Jelagin (ruski: Елагин остров), pre ovog imena je imalo finsko ime Mistulansaari (ostrvo Mistula). Ovo prelepo ostrvo je pod zaštitom države od 2016. godine.

FOTO https://s.inyourpocket.com/gallery/45170.jpg

Petrogradsko ostrvo ( ruski: Петрогра́дский о́стров), ranije je imalo finsko ime Koivusaari ( ostrvo breza). Mnogi Rusi ova ostrva i danas nazivaju starim finskim imenom.

FOTO https://ekskursii-peterburg.ru/images/dost/PetrogradskijOstrovPeterburg.jpg

Zatim, blizu Beogradske ulice (ruski:Белградская улица) u Sankt Peterburgu, nalazi se i Ulica Turku (ruski:Улица Ту́рку) (Turku je veliki grad u Finskoj). Ova ulica se ovako zove od 1987. godine, kada su nakon dugo godina, finsko- ruski odnosi počeli da bivaju sve prijateljskiji.

FOTO http://photos.wikimapia.org/p/00/03/73/13/81_big.jpg

Poznata reka Neva, se kroz Nevski zaliv uliva u Finski zaliv, koji iako se nalazi u delu Rusije, i dalje nosi ime Finski zaliv (Suomenlahti), ili na ruskom Фи́нский зали́в.

FOTO https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Komarovo_bereg.jpg/800px-Komarovo_bereg.jpg

Železnička stanica Finlandski ( ruski Станция Финляндский вокзал), odnosno u prevodu Finska stanica, koja se nalazi na Trgu Lenjina, poznata je po tome što je upravo na ovoj stanici Lenjin izašao iz voza 1917. godine kada se vratio u Rusiju iz izgnanstva.

FOTO http://www.rupoezd.ru/wp-content/uploads/2017/02/1487234663404_stanciya-finlyandskii-vokzal-sankt-peterburg-0.jpg

Finski železnički most (ruski:Финля́ндский железнодоро́жный мост), iz 1910. godine, koji ide preko reke Neve, u Sankt Peterburgu, izaziva pažnju svojom lepotom i svojim lukovima. Ovaj most veoma podseća na železnički most preko reke Zapadne Dvine u Rigi, koji je izgrađen 40 godina pre Finskog mosta u Sankt Peterburgu. Most je trebalo da se zove Most cara Aleksandra I, ali ipak nije, već je odlučeno da se ipak nazove Finski železnički most, jer je most uglavnom izgrađen od sredstava Velikog vojvodstva Finske.

FOTO http://www.ros-rels.ru/img/most.jpg

Šetalište, pešačka zona Finska staza (ruski: Фи́нский переулок) u Sankt Peterburgu, proteže se sve do Trga Lenjina. Ovaj naziv datira iz 1871. godine

FOTO https://ru.wikipedia.org

Finski prospekt (ruski: Финляндский проспект) je avenija u ovom velikom ruskom gradu, a naziv datira od 1821. godine

FOTO http://photo.gradpetra.net/photo_spb/prospekt/2/web/28274.jpg

Reka Мо́йка koja prolazi kroz Sankt Peterburg, pritoka Neve, dobila je naziv po staroj finskoj reči Mja što je značilo stajaća voda. Danas dok plovite ovom rekom, videćete luksuzne dvorce i građevine, a u jednoj od njih je živeo i umro čuveni Puškin.

FOTO http://www.saint-petersburg.com/rivers-and-canals/moyka-river/

Takođe, deo grada (oblast) na jugozapadu, naziva se Ульянка, koja nosi naziv od finskog sela Uljaala, koje se u 17. veku nalazilo na ovom mestu. Tokom 19. veka, tokom opsade Lenjingrada, sve je uništeno, a šezdesetih godina prošlog veka, ovde je izgrađen obroman broj stambenih objekata.

FOTO http://photos.wikimapia.org/p/00/00/83/77/00_big.jpg

U samom srcu Sant Peterburga, u ulici Большая Конюшенная улица, odnosno odmah pored finske crkve Svete Marije, od 1992. godine se nalazi i Finski dom (ruski: Дом Финляндии), u kome se nalaze i Finski institut i velika biblioteka. Ovde se nalazi blizu 3000 knjiga pisanih na finskom i ruskom. Institut aktivno učestvuje u razvoju saradnje između Finske i Rusije u oblastima kao što su nauka i kultura. Institut takođe organizuje kreativna takmičenja i takmičenja za decu koja proučavaju finski jezik. Finska književnost redovno se prevodi na ruski jezik i objavljuje je upravo ovaj institut. On organizuje izložbe, koncerte, seminare i druge događaje, a takođe stimuliše i interesovanje za finski i švedski jezik i podržava proučavanje ovih jezika. Institut promoviše razvoj kulturne i naučne saradnje između Rusije i Finske. Institut je deo finskog sistema izvoza kulture. On kreira planove i sprovodi projekte zajedno sa Rusijom i učestvuje u projektima zajedničke saradnje između EU i regije Baltičkog mora.

FOTO http://www.suomi-talo.fi/uploads/images/views/news/small_%20suomitalo11.jpg

Takođe, u ovom Finskom domu, od 2015. godine nalazi se i popularni Helsinki cafe. Rusi vole ovde da jedu finsku tradicionalnu hranu, supe, pite koje su isključivo od sezonskog voća i povrća, razna finska peciva i piju finska pića. Rusi su naročito očarani karelijskom pitom, odličnom finskom kafom i popularnim zlatnim pivom.

Pored ovog kafea, u drugoj ulici, odnosno u ulici Кадетская линия postoji i Helsinki bar, gde se sluša muzika iz Finske, i sve podseća na Finsku, od ambijenta do pića. Ovde se okupljaju Finci koji žive u ovom gradu.

FOTO tripadvizor

Verovatno niste znali da gradić Зеленого́рск koji pripada opštini Sankt Peterburg, i danas mnogi zovu finskim nazivom Terijoki jer se grad tako zvao do 1946. godine. Terijoki je bio grad Velikog vojvodstva Finske do 1917. godine. Iako je cela Finska bila, u jednom delu svoga postojanja, deo Ruske Imperije, Terijoki je bio carinska granica. Kada je Republika Finska stekla nezavisnost 6. decembra 1917, Terijoki je postao deo nje i ostao je sve dok ga nije zauzeo Sovjetski Savez tokom Zimskog rata (1939-1940). Finska ga je vratila 1941. godine tokom kontinuiranog rata (1941-1944), ali je kasnije ponovo okupiran od strane Crvene armije u kasnijim fazama istog rata i od tada je u sastavu današnje Rusije. Posle Drugog svetskog rata, njegovo izvorno finsko stanovništvo je proterano. Premešteni su u Helsinki a sovjetski građani prebačeni su u Terijoki.

Istorijsko područje u jugozapadnom delu Sankt Peterburga, naziva se Ligovo, odnosno Лигово na ruskom. Ime je poreklom od sela koje se tu nalazilo oko 1500 godine, a koje se zvalo Liiha, od reči Liha, što na finskom znači meso. Pre izgradnje svih građevina u ovom delu, tu su bile samo šume sa mnogo zečeva, medveda i divljih svinja.

Inače u ovom gradu postoji i prava Finska škola za decu od prvog do devetog razreda ( toliko traje osnovno obrazovanje u Finskoj), po finskom planu i programu, koju pohađaju deca Finaca, ali uz obavezni predmet ruskog jezika.

Eto, iako toga ima dosta, ovo bi za sada bilo sve..

Mada, kada se zna da je Igrija, odnosno istorijska regija obuhvatala južnu obalu finskog zaliva pa deo do jezera Ladoga i delove Estonije i Rusije, onda i ne treba da čude ovakve povezanosti, ali mislim da ste ipak uživali u tekstu i saznali nešto novo.

Moj intervju za bosanski sajt BUKA, o finskom eksperimentu osnovnog prihoda

28.8.17 Intervju 2 comments

Danas je popularni bosanski sajt BUKA, objavio intervju sa mnom, u kome je glavna tema bila finski eksperiment o osnovnom prihodu, koji je pobudio pažnju celog sveta.

Intervju se u originalu nalazi na stranici http://www.6yka.com/novost/128273/kako-je-jedna-od-najbogatijih-zemalja-svijeta-pokrenula-najveci-finansijski-projekt-u-istoriji-svakom-stanovniku-560-eura-a-ne-mora-nista-raditi

Evo objavljujem ceo intervju i ovde. Hvala novinaru Elviru Padaloviću, na interesovanju, korektnosti i profesionalizmu.

INTERVJU

Tarja, kako je došlo do ovog eksperimenta, zašto je država odlučila da krene u ovakav projekat?

Kao što ste već čuli, Finska je, kao prva zemlja u Evropi, 1. januara 2017. godine uvela ovaj eksperiment o osnovnom prihodu. Naime, radi se o eksperimentu na rok od dve godine, koji je uvela Vlada premijera Juhe Sipilä, radi smanjenja državne birokratije i siromaštva, a za povećanje i promociju zapošljavanja. Inače. Sipilä je pre premijerske pozicije bio izuzetno uspešan biznismen, što je i bio njegov glavni adut na parlamentarnim izborima 2015. godine, a njegova Partija centra (Suomen Keskusta), kao tradicionalno agrarna stranka sa velikom podrškom, pobedom je zatekla jako loše stanje, jer je finansijsko tržište doživelo tri recesije od finansijske krize 2008. godine, pa je Sipilä i tada najavljivao velike i teške reforme, kako bi značajno podigao ekonomiju. Još tada je, pored svih mera najavljivao i testiranje univerzalnog osnovnog prihoda. Cilj je bio da se proceni da li osnovni prihod može pomoći u pojednostavljenju sistema socijalne zaštite i da li će stvoriti jače podsticaje za rad. Finska je, složićete se, kao jedna od bogatijih zemlja EU, koja mnogo novca izdvaja za socijalnu zaštitu, idealno mesto za testiranje najsavremenijih elsperimenata u oblasti socijalne zaštite.

Kako izgleda taj ekperiment, ko je izabran i slično?

Eksperiment je počeo tako, što je u decembru 2016. godine, slučajno odabrano 2000 građana između 25 i 58 godina, koji su već bili prijavljeni Zavodu za zapošljavanje, i koji će svakog meseca u naredne dve godine dobijati po 560 evra kao univerzalni osnovni prihod, a da pritom za to ne moraju ništa da rade. Naravno, svi uzorkovani građani su ili oni koji su nezaposleni više od godinu dana, ili oni nezaposleni koji imaju manje od 6 meseci radnog staža. Svi koji su bili odabrani 20. decembra, a o tome bili obavešteni 28. decembra 2016. godine, nisu smeli da odbiju da budu učesnici eksperimenta, jer bi to dovelo do neuspešnosti konačnih rezultata.

Od ovih 2000 slučajno izabranih nezaposlenih osoba, za nekih 4% je više muškaraca, a što se godina tiče, preko 40% izabranih je starije od 45 godina. Kada su regioni u pitanju, a Kela (Vladina agencija za socijalna pitanja) obuhvata pet regiona ( severni, centralni, zapadni, južni i istočni), najviše je izabranih iz južne oblasti...oko 40%, ali s obzirom na to da je južni region najnaseljeniji, nije ni neočekivan ovaj procenat.

Inače, prosečna plata u Finskoj je oko 3500 evra mesečno, a problem je u tome što Finci neće i ne prihvataju nisko plaćene poslove koji su nekada i oko 500 evra mesečno. Do sada je bilo da je, ukoliko nezaposleni Finac prihvati posao za 500 evra mesečno, gubio pravo na svaku vrstu socijalne pomoći, jer se vodio kao zaposlen, i onda mu se slabo plaćen posao i nije isplatio zbog troškova odlaska i dolaska, oporezivanja plate itd. Realno gledajući, ukoliko je socijalna pomoć nezaposlenima ista kao minimalno plaćen posao, niko i ne želi da radi.

Na ovaj način se nezaposleni, dobijanjem osnovnog prihoda od 560 evra mesečno, oni zapravo bodre da se zaposle i prihvate i nisko plaćene poslove i tako smanji stopa nezaposlenosti u Finskoj. Na ovaj način oni gube i strah od gubitka svake pomoći ako prihvate neki nisko plaćen posao, jer će (za sada samo ovih 2000 ljudi, koji su izabrani da primaju 560 evra mesečno), taj novac dobijati i pošto se zaposle i rade za platu od 500 evra. Poenta je što se na ovaj osnovni prihod od 560 evra ne plaća porez, dok se i na minimalnu platu plaća porez. Naravno, nakon ovog eksperimenta od dve godine, videće se da li su nezaposleni ovim osnovnim prihodom “besplatnog novca”, tako motivisani i ohrabreni da rade i nisko plaćene poslove ili će se ulenjiti i sedeti kod kuce za 560 evra mesečno, znajući da će ih dobijati. Naravno, cilj eksperimenta nije prisiljavanje ljudi da rade nisko plaćene poslove, već da im omogući da, ako ipak i dobiju takav posao, mogu bolje da žive.

Iako ljudi misle da se ovaj novac dobija bezuslovno, primaoci ove osnovne zarade, mogu da izgube pravo na to ukoliko započnu služenje vojnog roka, počnu da primaju penziju ili odu u inostranstvo na duže od 30 dana, s tim što bi se isplata nastavila čim se vrati u Finsku.

Kakvi su prvi pokazatelji sa terena?

Od primanja prvog osnovnog prihoda, 9. januara ove godine, pomno se prati kako on deluje na ponašanje izabranih osoba u procesu pronalaženja posla, a istraživački tim je već izneo svoje zaključke na osnovu prvih meseci prve faze eksperimenta, i sudeći po izjavama, već se razmišlja o proširenju eksperimenta početkom 2018. godine, gde bi se, pored ovih 2000 ljudi odabrao još veći broj uzoraka, pa i onih ispod 25 godina. Uglavnom, ljudi koji primaju ovu osnovu su veoma zadovoljni.

Profesor Oli Kangas iz vladine agencije za socijalna pitanja KELA, koja i izdvaja novac za ovaj eksperiment, rekao je da bi kasnije taj eksperiment, ukoliko uspe naravno, mogao da obuhvati i zaposlene s malim primanjima, honorarce, kao i zaposlene sa skraćenim radnim vremenom. Krajem 2018. godine biće sprovedena evaluaciona studija o uspehu eksperimenta, i to na način da će se upoređivati dve grupe: studijska grupa od izabranih 2000 ljudi i kontrolna grupa od 173000 ljudi koji nisu izabrani. Naime, upoređivaće se stope zaposlenosti, da se vidi da li je ovo primanje osnovne zarade delovalo kao motivacioni momenat ili ne, odnosno, upoređivaće se razlike u stopama zaposlenosti između onih koji primaju, i onih koji ne primaju osnovni prihod. Sve informacije će se čuvati u posebnom registru koji je kreirala Kela za potrebe eksperimenta.

Podaci prikupljeni u registru se smeju koristiti samo za administrativne, statističke i istraživačke svrhe koji se odnose specifično na eksperiment osnovnih prihoda.

O učesnicima se prikupljaju sledeće vrste informacija: Ime, lični identifikacioni kod, informacije o dobijanju subvencija na tržištu rada ili osnovnom dodatku za nezaposlenost od novembra 2016, informacije o osnovnom prihodu i informacije o odlukama koje je izdala Kela.

Je li bilo protivnika ovog projekta?

Mislim da nema zemlje na svetu u kojoj se nešto izglasava jednoglasno, ali u ovom slučaju, ipak je mnogo više bilo zagovornika, čim je eksperiment stupio na snagu. Oni malobrojni koji su bili protiv eksperimenta, mogli su samo na osnovu pretpostavki i teoretisanja, mada i jakih mišljenja da iznose svoj stav, ali bez dokaza,tako da, na kraju krajeva, praksa je jedino što će na kraju pokazati da li je ovaj eksperiment imao smisla. Protivnici su najviše zamerki imali na to, da plata treba da se zaradi, a ne da se poklanja, kao i ta da će ovaj osnovni prihod od 560 evra biti sve, samo ne motivacija za traženje posla.

Kako se Vama lično čini ovaj projekat?

Finska je definitivno privukla ogromnu međunarodnu pažnju ovim eksperimentom i doprinela još pozitivnijoj slici o ovoj zemlji. Mnogi su fascinirani a neki se i čude ovom poduhvatu. Članovi istraživačkog tima Finske su održali ogroman broj prezentacija širom sveta, a svet i dalje, nikako bez razloga, doživljava Finsku kao inovativnu zemlju koja ne okleva da isproba nove i originalne politike, a sve zarad boljeg života svojih građana. Ne treba zaboraviti da je Finska izuzetna zemlja koja zaista misli na svoje građane, ali ne samo na papiru, već i u stvarnosti. Znate da je Finska zemlja odgovornih ljudi, svetska laboratorija obrazovanja, jedna od najboljih kada je u pitanju porodiljski paket i prvak u mnogo čemu kada je u bitanju dobrobit svih građana.Ja ovo ne doživljavam kao neku donaciju, već zaista kao priliku za podsticanje privrede i inspirisanje stanovništva na novi posao. Kao što su i sami Finci, narod koji tri puta meri a jednom seče, kako u govoru, tako i u postupcima, tako verujem i u dobre namere i u dobar ishod ovog eksperimenta, koji je prošao silna istraživanja, pre nego što je stupio na snagu, jer Finci ništa ne rade ishitreno. Ali, da se razumemo, ovaj eksperiment je najverovatnije i zbog mera štednje, to je bar moje mišljenje, jer je Finska poslednjih godina, zbog sankcija EU, prema Rusiji, najviše izgubila. Naime, kriza u susednoj Rusiji je drastično smanjila finski izvoz, a poslednjih godina Finska, zbog svega toga, kao i zbog opadanja papirne industrije, skoro i da nema neki značajniji privredni rast. Iz tog razloga, ovaj šok za radnike je ublažen, sveobuhvatnim sistemom socijalne zaštite, ali, sama socijalna zaštita kao takva je umalo sprečila oživljavanje privrede, ohrabrivši ljude da ne rade, jer im je bilo lakše da preživljavaju sa malo para (naknada za nezaposlene je oko 700 evra), pa ako bi prihvatili neki nisko plaćen posao od nekoliko stotina evra, dok se oporezuje, ostalo bi im manje od 700 evra koliko su dobijali socijalu pre dobijanja posla, jer se naknada za nezaposlene, naravno, ne dobija više, kada se osoba zaposli. Ovako, sa osnovnim prihodom, koji se ne oporezuje, može se, bez ukidanja samog osnovnog prihoda, prihvatiti i slabo plaćen posao, jer će ukupna zarada na mesečnom nivou biti svakako minimum 1000 evra. Ono što je bolje kod osnovnog prihoda, nego kod naknade za nezaposlene, je ta što osnovni prihod, kao takav, daje mnogo više slobode i alternativa, a na duže staze reformiše socijalna davanja i smanjuje nezaposlenost. Iskreno, verujem u ovaj elsperiment, ali, da li je moje verovanje i opravdano, saznaćemo krajem 2018. godine.

Mökki, za Fince najbitnija stvar tokom leta

27.8.17 Izlet, Leto, Mökki 2 comments

Finci su narod koji obožava svoju zemlju, taj mir, tu prirodu i prostranstva. Tokom letnjeg godišnjeg odmora, skoro svi beže iz gradova u svoje idilične drvene kuće - vikendice, koje su skoro obavezno negde na oko 100 - 150 km od mesta u kome žive i obavezno pored reke, jezera ili mora, u idiličnoj mirnoći i mirisu borovih šuma.

U Finskoj ima 600 hiljada ovakvih kuća - vikendica, što znači da ako Finska ima 5 miliona stanovnika, i ako uzmemo da porodica ima tri ili četiri člana u proseku,znači da svaka druga porodica ima svoju vikendicu, a ostali je inajmljuju gde i kada požele.

Ljudi koji žive u gradovima, žive za letnji odmor u ovakvom okruženju. Ove drvene idilične kuće za odmor u Finskoj se zovu “mökki”( vikendica ). Zovu ih još i “kesämökki” (kesä - leto, mökki - vikendica), odnosno “letnjikovac”, jer u njima naravno, najviše borave tokom leta, a statistike pokazuju da u njima provode 79 dana tokom godine.

Finci ih obično kupuju napravljene ili ih poručuju. Prosečna cena prošle godine, iznosila je, prema zvaničnim podacima 115 hiljada evra. Naravno, kažem, prosečna cena, jer se mogu naći i jeftinije i dosta skuplje.

Kuće su u najvećem slučaju planske i naručene od određenih kompanija, i to ovih 10 najpoznatijih. Najpoznatije kompanije za izgradnju ovakvih kuća, po modelu iz kataloga su:

http://www.kontio.net/

http://www.honka.fi/fi/

http://www.finnlamelli.fi/eng

http://kimara.fi/

https://www.kastelli.fi/fi/

http://www.polarlifehaus.com/

https://www.kuusamohirsitalot.fi/

http://www.tiimatalot.fi/

https://www.lapponiahouse.com/

http://www.rantasalmi.com/

Naravno, cene im zavise i od lokacije, a neke oblasti su posebno popularne i skupe, pa tako, najskuplje vikendice se nalaze u oblasti Uusimaa (Nova zemlja), u južnom delu Finske koja je i najnaseljenija oblast, a gde se nalazi i Helsinki. U ovom delu su vikendice tri puta skuplje nego na primer one u istočnoj ili severnoj Finskoj. Takođe, vikendice su najskuplje na moru, a Finska je sa cele južne i zapadne strane na moru.

Ako su vikendice na arhipelagu i ako se do vikendice na ostrvu mora ići brodom, cene su jeftinije, dok su one na poluostrvima najskuplje, jer koštaju u proseku oko 200 hiljada evra. Najjeftinije vikendice u drugim delovima zemlje koštaju oko 35 hiljada evra.

Sve ove statistike koje vam objavljujem, napravila je finska Kancelarija za geodetske poslove (MML)

Ono što je zanimljivo napomenuti je to, da su mnoge vikendice u Finskoj kupili i stranci...najviše Estonci, Šveđani, Nemci, Englezi i Kinezi.

U Finskoj postoje opštine, u kojima se tokom leta, praznika i vikenda, populacija uvek udvostruči, pa i utrostruči, jer u tim mestima postoji mnogo vikendica. Jedno od takvih mesta je i Mikkeli gde ima skoro 11 hiljada vikendica, ali je slično i u mestima Pargas, Lohja, Kouvola, Hämeenlinna, Salo, Kuusamo...Kada su u pitanju zimske vikendice, najatraktivnije oblasti su Levi, Ruka, Ylläs...sever zemlje uglavnom.

Kada su vikendice u pitanju, skoro svaka ima pored i saunu i zidani roštilj, jer Finci tokom leta obožavaju da roštiljaju. Skoro sve vikendice su poslednjih godina takve da imaju skoro sve, i kao drugi dom su, sa svim sadržajima.

Pored ovakvih vikendica, postoje i one male koje imaju svega dve prostorije, i nekada ih mladi iznajmljuju za zabave. Te malene vikendice su obično starijeg datuma, skoro obavezno su obojene u crveno i nazivaju se mummonmökki (bakina kućica).

Pored mummonmökki vikendica, postoje i još nekoliko vrsta mökki - ja. Na primer... malobrojne vikendice koje nisu pored vode, nazivaju se “kuivanmaan mökki” ( vikendice na suvom). One su jeftinije i za kupovinu i za iznajmljivanje. Zatim rantamökki (vikendica za plažu), erämökki (vikendica u divljini), koja je najčešće duboko u šumi, gde je baš mir i tišina. Huvila (vila) je vikendica koja je toliko velika i opremljena kao vila. Iako je nekada bilo malo ovakvih vikendica, danas sve više vikendica je više huvila nego kesämökki ( letnjikovac). Evo pogledajte neke huvila mökki.

Što se poreza tiče, porez na vikendice je u većini opština veći od poreza koji plaćaju na stanove ili kuće gde stanuju.

Finci su malo poseban narod, a to se ogleda i po tome, da leto i vikende više vole da provedu u svojim vikendicama, jer više cene i vole svoju privatnost od svih hotela sa bezbroj zvezdica. Kult ovakvog života je kod Finca veoma jak. Obilazak egzotičnih zemalja i ostala putovanja, više preferiraju od septembra do marta, kada u Finskoj krene hladno i tmurno vreme, ali su zato leta, kao po pravilu, rezervisana za svoje male kabinske oaze. Ovaj mökki kult je krenuo sredinom prošlog veka, kada je postalo moderno da ljudi imaju svoju letnju kuću. negde dalje od svog doma, a blizu vode i šume. Tada su bogatiji naručivali gradnju i kupovali gotove vikend kuće, dok su ih siromašniji gradili sami.

Iako mislite da je dosadno proviti vreme gde nemate nekih nametnutih sadržaja, verujte mi, sve to je veoma opuštajuće. Često u jednu vikend kuću ide i dosta članova porodice, i po desetak njih, kako bi proveli odmor zajedno. Pecanje, veslanje, sauna, setnja, kupanje, branje mnogobrojnih bobica i pečuraka po šumi, druženje, roštiljanje, meditiranje, pisanje, surfovanje netom, gledanje filmova, uživanje u sedenju kraj vode...

Ovde jednostavno nema dosade, a psiha vam se potpuno regeneriše. Jedina neprijatnost koja je neminovna su komarci koji su uzasno dosadni, a bez repelenta protiv ovih dosada, bukvalno nema života. Naravno, svi Finci znaju za to, dobro su obezbeđeni sredstvima protiv komaraca, i uživanju nema kraja. Problem je kada stranci preko interneta iznajmljuju tokom godine ove kuće. Ukoliko nisu obavešteni, pa previde ovakve stvari, neće im biti dobro dok ne nabave sredstva protiv ovih dosada. Ah, ako mislite da mogu tek tako da kupe repelent kada im padne na pamet, varate se. Naime, neke kuće su kilometrima udaljene od bilo kakvih prodavnica, pa tu može da bude problem.

Druga stvar koju stranci nekada ne znaju, je da dosta vikendica koje su baš usamljene u krajoliku, nekada nemaju klasičan wc ( kupatila naravno svi imaju). Naime, mnoge vikendice su sagrađene u usamljenim krajolicima gde ne postoji odgovarajući kanalizacioni sistem. Naime, što ste bliže vodi, a većina ih jeste, tada postoje wc kućice/biotoaleti izvan vikendice. U njima se, iznad duboko iskopane rupe nalazi drveni okvir, gde se na sredini nalazi poklopac bio wc šolje, a ispod bio šolja od istog materijala, polistirena. Kada obavite radnju, pored biotoaleta se nalazi kontejner sa kompostom i lopatom, zahvatite lopatom kompost i bacite preko vaše obavljene nužde. Verujte mi na reč, ovakve toalet kućice iliti biotoaleti uopšte ne zaudaraju, naprotiv. Kompost sve kamuflira, a unutar kućice uvek imate i papir, ozveživač vazduha i antiseptik kako biste očistili ruke. Možda vam je šašavo ovo što pišem, ali verujte mi, par mojih poznanika se baš nije snašla oko toga, pa rekoh, bolje je sve ovo da napišem. Kada iznajmljujete kuće, uglavnom ima dovoljno komposta za vaš boravak, ako ne u kontejneru, onda u ostavama u originalnim kesama. Da biste znali koje su to kese, na njima piše “Biolan Komposti”. Inače, jedan od glavnih razloga gradnje ovakvih biotoaleta je i taj, što se u ovako očuvanoj prirodi ne žele sprovoditi kanalizacione cevi, koje bi posle otpad odnosile u jezera i reke, već se u finskoj prirodi koriste isključivo suvi toaleti sa kompostiranjem, jer su ekološki prihvatljiviji, a Finci su veoma, veoma ekološki osvešćeni. Septičke jame u Finskoj nisu ni dozvoljene u oblastima blizu jezera, reka i mora.

Treće...ukoliko idete tokom leta u ove vikendice koje su pokraj vode, ne morate brinuti što noću u širokom luku nema osvetljenja, jer tokom leta u Finskoj fenomen ponoćnog sunca čini da nikada nije, pa ni noću, mrak, pa ćete lako naći wc koji je izvan kuće...ali, ako ovakve vikendice iznajmljujete tokom zime u severnim delovima zemlje gde su odlične zimske aktivnosti, ne razmišljajte o tome da tokom zime po finskim šumama nemate sa sobom lampu za glavu. One izgledaju ovako...

E sad, ako biste i vi poželeli da iskusite jedan ovakav finski odmor, postoji dosta sajtova za iznajmljivanje ovakvih letnjikovaca. Mada, dosta njih su za bogatu klijentelu, a takvih ima dosta u severnoj i zapadnoj Evropi, pa su im zato oni i najčešći gosti, ali, uz malo truda, mogu se pronaći i one povoljne.

Evo recimo nekoliko sajtova za pretraživanje iznajmljivanja mökki smeštaja.

https://www.nettimokki.com/en

http://www.mökit.fi/en

http://imokki.com/browse-rentals-by-province/

https://www.gofinland.fi/en/vacation-rentals

http://www.mokki.net/all-finnish-holiday-cottages/

http://www.saimaatours.fi/en/browse.php?action=listCottages&lang=EN&id=3

Iznajmljivanje velikih vikend kuća, odnosno huvila mökki

http://www.huvila.net/englanti/etusivu.htm

Ovde su mökki za iznajmljivanje u severnoj Finskoj, odnosno u Laponiji, idealne za zimske odmore.

https://www.finlandcottagerentals.com/index.php?article_id=140&__from_id__=138

Ovde možete pogledati mökki koje su na prodaju.