Ukusno finsko leto

Juče, 21. juna,  na severnoj zemljinoj hemisferi počelo je leto. Neko ga voli, neko ne, i to najviše zbog nesnosnih vrućina, ali, bilo kako bilo, ono je tu, sa svim svojim vrlinama i manama.

O letu u Finskoj pisala sam najmanje pet puta tokom ovih pet godina, od kada pišem o mojoj Finskoj, pa se neću vraćati na priče o tome kada i kako dolazi leto  od juga do severa. Ovaj put ću vam pisati o tome kako leto utiče na Fince.

Stranci uvek misle da Finci jedva čekaju leto samo zbog toga jer su željni sunca, koje se nekako krije od njih skoro pet meseci tokom zime. Da, ima i toga, ali verujte mi, Finci bi se pre odrekli sunca nego onih drugih stvari koje leto donosi a koje za Fince imaju kultni status. Tu je na prvom mestu hrana, verovali ili ne.

Kod Finaca važi ono da je “leto došlo onda kada stigne omiljeni uudet perunat, a ne kada to kalendar pokaže. Uudet perunat je u bukvalnom prevodu “novi krompir”. Ovaj novi krompir se jede blago obaren, a kuva se u vodi u kojoj ima soli i mirođije, kome se na kraju doda i malo putera, i to se onda jede kao nezaobilazni prilog uz mariniranu haringu, sos od pečuraka ili meso sa roštilja i salatu. To tokom leta viđate u finskim domovima isto koliko i hleb u nekom domu u Srbiji, znači...jedu ga svi. On se bere u svom ranom periodu sazrevanja dok je još mali i pravi je delikates. Tardicionalno se sprema ovako: Uzme se kilogram ovog malog, okrugnog, novog krompira, prelije se sa tri litre hladne vode i doda se oko 70 grama ( da, da, baš toliko) soli. Bitno je napomenuti da se ovaj krompir ne ljušti. Kada voda provri, kuva se još 15 minuta, a zatim se skloni sa vatre, doda veza mirođije, poklopi i ostavi da odstoji još deset minuta. Nakon toga, kada se uverite da su fini, meki i mirišljavi, doda se malo putera, sitno seckan mlad luk, sveža mirođija i šta već po želji.

uudet perunat link

Link

Ono što je Fincima simbol leta, pored ovog krompira koji ima savršen ukus, a nije ni nalik našem mladom krompiru, su i nezaobilazne grillimakkara (roštiljske kobasice), koje se tokom leta jedu u nenormalnim količinama, i uvek samo sa roštilja. Da Finci ne jedu mnogo povrća, bobičastog voća i ražanog hleba, pitam se kolike bi im bile masnoće u krvi. Finsko leto nije leto bez ovih debelih, ukusnih kobasica, koje se specijalno prave za roštilj a koje se uvek jedu uz senf i uz pivo, naravno. Svi Finci ih obožavaju, od najmlađih do najstarijih. Naravno, mogu da se kladim da bi Finac pre hteo da se tokom leta odrekne sunca nego piva, kobasica i novog krompira.

grillimakkara

Leto bez borovnica? Ne, nikako. Tokom jula i avgusta borovnice su toliko rasprotranjene širom Finske, da Finci u šali kažu da im zemlja iz vazduha,  u ovom periodu deluje kao plava fleka...što zbog plavih jezera  ( u Finskoj ih ima oko 190.000), što zbog plavetnila pod obiljem borovnica. Finci od njih prave pite, džem, sve i svašta...ali bez borovnica u mleku, ni jedan Finac ne započinje dan. To je nešto najomiljenije. To mi miriše na detinjstvo. Pored borovnica, leto se ne može zamisliti i bez barskih kupina, koje rastu samo u mom delu zemlje, u Laponiji. Te sočne, kisele, kremaste i narandžaste lepotice su nešto što se željno čeka, posebno na pijacama u južnom delu Finske, jer tamo ne uspevaju. Jagode se jedu uz pavlaku ili sladoled. Ne znam zašto. To kao da je neko nepisano pravilo u Finskoj. Možda niste znali, ali jagode u Finskoj koje nevereovatno dobro uspevaju, zbog obilja severnog sunca u ovo doba godine, jagode su neuporedivo sočnije, crvenije i slađe od ovih jagoda koje jedemo recimo u Srbiji.

Ono što kod nas u finskoj Laponiji raste, i nigde više, a Finci ga obožavaju je i poseban laponski krompir puikula..nešto kao krompir sa ukusom badema. Ja ga obožavam, a uvozi ga i EU, sa zaštićenom oznakom poreka, kao krompir iz Laponije. On se sprema na specifičan način, samo kuvanjem na pari, a ne direktnim kuvanjem u vodi. Pored krompira, topla letnja supa od graška je nezaobilazna tokom leta. 

Puikula

Ne možete ni zamisliti kolika količina bobičastog voća preplavi Finsku svake godine. i pored toliko branja i svega, Finski stručnjaci su procenili da se u Finskoj jedva ubere 5-10%. Tolike su te količine. Jedan divan slatkiš, poslastica koju Finci obožavaju tokom leta je i muurinpohjalettu, koju sam kao mala tamanila, a i sada ih volim. To su palačinke od heljdinog ili ječmenog  brašna koje se prave u velikom tiganju, napolju, na otvorenom plamenu, tako da im ivica bude hrskava. Preko njih ide divan krem od slatke pavlake pa preko njih sočne jagode....raj!!! Ukoliko vam je potreban recept, evo vam moj originalni...Umutite ½ l punomasnog mleka sa dva jajeta, prstohvatom soli i prstohvatom šećera. Zatim u to dodajte dve pune šolje brašna od heljde ili ječma (ja stavljam jednu šolju pšeničnog i jednu šolju heljdinog brašna) i 50 gr istopljenog putera. Testo zatim mora da odstoji dva-tri sata. Pripremam ih uvek na okruglom limu koji mi stoji iznad otvorene vatre...odn. zapalim vatru, sa jedne i druge strane poređam cigle ili blokove, preko stavim okrugli lim i na njima pečem palačinke u veličini koju ja želim. Bitno je da dobiju divnu smeđu boju sa obe strane i da budu tanke. Probajte, izuzetno su ukusne.

muurinpohjalettu

Pored hrane, zadovoljstva koja leto donosi Fincima su i lakši koraci i preplanula lica. Zaista znam taj osećaj kada posle višemesečnog gaženja po snegu, bilo utabanom ili onom dubljem, korake zamahnete po travi ili čistom asfaltu. Noge vam nekako dođu laganije, osećate se kao košuta. A ten? Pa zamislite Fince koje inače imaju svetao ten, kakva im je koža lica posle skoro pola godine bez sunčeve svetlosti. Hm, nekako sablasno beo. Iz tog razloga, tokom tih par letnjih meseci kada sunce ne zalazi ni tokom noći, Finci poprimaju zaista neku zdraviju boju i lepše izgledaju, a još ako se uzme u obzir da su Finci tokom leta kao “pušteni s lanca” jer ne ulaze u domove, osim kada spavaju, onda vam je sve jasno. 

link

Aurinkolahti plaza, Vuosaari link

Kada kažem da zaista žive samo napolju tokom letnjeg perioda, to bukvalno i mislim. Svi Finci imaju godišnje odmore tokom leta, a tada su svi van grada u svojim vikendicama pokraj jezera, pa se po ceo dan bave sportom, sunčaju, pecaju, plove čamcima, čitaju, kupaju, roštiljaju i uživaju, a sve nekako u preteranoj varijanti kako bi valjda akumulirali mnogo, mnogo energije, koja im je u zimskom periodu u sleep modu.  Iz tog razloga, tokom dugih meseci arktičkog leta kada sunce nikada potpuno ne zalazi, u fenomenu poznatom i kao “bele noći”, Fincima se menja i stanje duha. Doduše, u onakvoj lepoti, kada ima sunca u izobilju a bez vrućina i sparnih dana, sa prijatnih 22-23 °C, a u onakvom zelenilu prirode i plavetnilu neba i jezera, ne može se ne uživati. Uzgred, znate li onaj osećaj kada pomislite kako biste voleli da zbog mnogobrojnih obaveza dan traje duže...e, baš zbog tog vizuelnog produženja dana, usled veoma duge obdanice, uvek imate utisak da imate vremena za sve. Kada su u pitanju letnje temperature u Finskoj, Finci se veoma šale oko toga pa je jedna od  šala i ova: "Jesi li čuo da će za vikend biti 30 °C?  Da, da...15 °C u subotu i 15 °C u nedelju. "

Ovo je i vreme kada se vrlo mala deca bacaju u vodu i uče da  plivaju. U Finskoj ako dete sa dve godine ne zna da pliva, to je isto kao i kada sa sedam godina ne zna da govori, pa iako je u junu temperatura jezera ispod 20 °, deca se čeliče i navikavaju na hladno, kako bi jačala svoj imuni sistem.

Buđenje prirode na severu, tokom leta je impresivna predstava: desetine hiljada ptica selica stiže sa juga zemlje do gnezda i sve vrvi od života. Za razliku od zemalja gde vrelo sunce suši vegetaciju i prži travu koja je već u julu kao slama,  Finska  ostaje zelena tokom celog leta. U gradovima, tišina često iznenadi posetioce. Čak i glavni grad Helsinki je u ovom periodu veoma pust. Posebno je mirno od kraja juna do početka avgusta. To je vreme kada većina Finaca uživaa u svojih četiri do šest nedelja letnjeg odmora u miru sela, po mogućstvu na obali pored jezera. 

Finska ima pet miliona stanovnika i milion letnjikovaca pokraj mnogobrojnih jezera, što govori da skoro svaka porodica ima svoju letnju kuću daleko od gradske vreve, a svaka letnja kuća svoju saunu u kojoj Finci svakodnevno čiste svoj um i telo.

Ako dođete u Finsku tokom leta, genijalno je iznajmiti auto, pustiti muziku i ploviti kroz nepregledna prostranstva sa magično lepom prirodom i to na odličnim  putevima na kojima nikada nema gužve, jer u Finskoj to ne postoji. Zamislite samo da pustite Sibeliusa ili Kaskija dok vas u kasnu noć preliju crveno-žute boje severnog ponoćnog sunca.

Finska je tokom leta nešto posebno. To vam sa sigurnošću tvrdim. U vreme brzog životnog tempa retkost je ono što se najviše ceni, a to su onaj mir i tišina svojstveni samo finskim nepreglednim prostranstvima. U Finskoj ćete definitivno imati prostor za disanje i vreme za sanjanje. To vam obećavam.

 Pozdrav od Tarje...

FOTO FLICKR