Jul 21, 2018

Upoznajte finske klasičare 19. veka


Finska je glavno sedište metal muzike,  ali u toj istoj Finskoj, takozvani “metalci” su mahom školovani muzičari i veliki ljubitelji klasične muzike. Mnogima to na Balkanu nije jasno, pa misle da je metal muzika jedna obična buka, te im nije jasno kako klasičari mogu da talasaju između ova dva, naizgled sasvim  različita i nepomirljiva žanra. Ali, Finci zaista vole klasiku.


Verujem da su mnogi od vas čuli za ponos Finske, izuzetnog kompozitora Sibeliusa, o kome sam pisala bar deset tekstova, a mogu da ih napišem i dve stotine, koliko ga volim, ali, kroz pisanje na ovom blogu, trudila sam se da vas upoznam i sa drugim, ovde manje poznatim, kompozitorima i slikarima, pa sam tako pisala i o ostalim odličnim  finskim kompozitorima, gde su se našli Erkki Melartin, Oskar MerikantoHeino Kaski


Danas želim da vas  upoznam sa jos nekoliko genijalnih finskih kompoziora  19. veka, koje lično volim da slušam. 


Pre nego što vas upoznam sa još nekoliko finskih kompozitora, možda će vam biti zanimljiv podatak ko je bio prvi poznati kompozitor klasične muzike u  Finskoj…U pitanju je Erik Tulindberg (1761-1814).

Slede kompozitori 19. veka. O nekima od njih sam već pisala (Jean Sibelius, Oskar Merikanto, Erkki Melartin), neke ću samo spomenuti, iako zaslužuju da pišem o njima jer zaista vrede (Robert Kajanus, Ernst Mielck, Selim Palmgren, Toivo Kuula, Armas Launis, Ernest Pingoud, Väinö Raitio, Yrjö Kilpinen, Aarre Merikanto) a neke kompozitore koje baš volim ću vam danas predstaviti. Oni su Martin Wegelius, Heikki Aaltoila, Armas Järnefelt, Leevi Madetoja i Fredrik Pacius).
Martin Wegelius.

Prvi na mojoj današnjoj listi je svakako kompozitor, muzikolog i pedagog, Martin Wegelius. U Finskoj ga izuzetno cene. Inače, Wegelius je rođen 1846. u Helsinkiju. Studirao je u Lajpcigu, Beču i Minhenu. Nameravao je da nastavi karijeru kao kompozitor i napisao je nekoliko orkestralnih dela i značajan broj vokalnih radova. Nakon osnivanja instituta, imao je malo vremena za komponovanje, jer se tada celim svojim bićem skoncentrisao isključivo na nastavu. Njegovi učenici su bili Sibelius, Armas Järnefelt, Toivo Kuula, Erkki Melartin, Selim Palmgren…i mnogi drugi, danas poznati u svetu finski kompozitori. Bio je najuticajniji finski muzički pedagog u dvadesetom veku. Bio je kompozitor, ali je ostvario najveće dostignuće stvaranjem sistematskog muzičkog obrazovanja u Finskoj. Upravo, Wegelius je 1882. osnovao čuvenu Sibelius akademiju u Helsinkiju,  koja se u početku zvala Helsinški muzički institut i radio je tu kao prvi direktor. Njegovi udžbenici iz opšte teorije muzike, kao i iz istorije muzike su i danas zlatni standard za muzičko obrazovanje u Finskoj. Sahranjen je na groblju Hietaniemi u Helsinkiju 1906. 


Preporučujem da poslušate  Martin Wegelius - RondoQuasi Fantasia
 

Zatim, tu je Heikki Aaltoila. Njega moram da vam predstavim jer ima zaista prelepa dela. Heikki Johannes Aaloila  je rođen 1905. u mestu  Hausjärvi. U svet uzbuđenja, Aaltoila je ušao preko svoga oca Huga Aaltoile, koji je bio glumac i muzičar. Studirao  je na konzervatorijumu u Helsinkiju od 1928. do 1934. Bio je dugogodišnji dirigent Finskog narodnog pozorišta, gde je bio na čelu punih 40 godina, a takođe, komponovao je i mnogo filmske muzike. Heikki Aaitoila  je dva puta dobio nagradu "Jussi" za filmsko stvaralaštvo, koja je finski pandan američkom Oskaru. (1954 za najbolju muziku u filmu Niskavuoren Aarne, i 1956.  za najbolju muziku u filmu Pastori Jussilainen.). Nagrada "Jussi" je jedna od najstarijih filmskih nagrada u Evropi, i dodeljuje se od 1944. Zanimljivo je da je ovu nagradu, za najbolju filmsku muziku, 2008, dobio  Eicca Toppinen, vođa  finske metal grupe Apocalyptica, za film “Musta jää” (Poledica). Moja najomiljenia kompozicija, a koju je komponovao Aaltoila je ona iz filma “Täällä Pohjantähden alla”(Ovde ispod severne zvezde), koja se zove “Akselin ja Elinan häävals”(Akselin i Elinin venčani valcer). Tvrdim da je ova Aaltoilina kompozija ulepšala ovu istorijsku dramu. 




Heikki Aaltoila
Armas Järnefelt je takođe, jedan od izuzetnih finskih kompozitora, čija dela treba upoznati. Ovaj dirigent i kompozitor, rođen je u danas poznatoj porodici Järnefelt, 1869. godine. Njegov rođeni brat Eero Järnefelt je bio izuzetan slikar o kome sam pisala, a njegova sestra Aino je postala supruga Jana Sibeliusa. Armasov  drugi brat Arvid Järnefelt, bio je pisac i napisao je dramu “Kuolema” (Smrt), za koju je muziku komponovao upravo Sibelius.  Ovo delo poznato po incidentalnoj muzici sastavljenoj od šest kompozicija, najviše je poznato po kompozociji “Valse triste”, koje je zbog svoje lepote kasnije postala samostalno delo. Armas Järnefelt je postigao veliki uspeh  svojim orkestarskim radovima “Berceuse” i “Praeludium”. Između 1932. i 1936, Järnefelt je bio umetnički direktor i dirigent Finske nacionalne opera, a bio je i glavni dirigent Helsinškog filharmonijskog orkestra 1942.-1943. Poslušajte ovu predivnu muziku. Armas Järnefelt  - Berceuse


Armas Järnefelt
Leevi Madetoja je još jedan od bisera finske klasične muzike 19. veka. Leevi Madetoja (Oulu 17. feb 1887- Helsinki 6. okt 1947.) bio je možda najznačajniji od svih finskih post-Sibelijusovih romantičarskih kompozitora. Još u školskom dobu naučio je da svira klavir, violinu i kantele. Prvo je završio čuvenu Sibelius akademiju gde je bio Sibeliusov učenik, a posle se obreo u Parizu i tamo takođe završio studije muzike. Njegov stil obuhvata i melanholičnu osobinu povezanu sa Fincima i prefinjenost francuskih kompozitora. Među njegovim najznačajnijim delima su tri simfonije i dve opere. Iako su njegovi rani radovi obuhvatali nekoliko vokalnih radova i poneku kamernu muziku (kao što je uzbudljiv romantični klavirski trio iz 1909. godine i rafinirana, lirska violinska sonata iz 1913. godine), Madetoja je već bio posvećen najviše orkestralnoj muzici. Prvi orkestralni rad je bio "Symphonic Suite" iz 1910, dok je "The Elegy" postala jedna od najpopularnijih minijatura koju je ikada komponovao. Njegovi drugi rani orkestralni radovi uključuju "Concert Overture" (1911), "Tanssinäky" (Dance Vision, 1911) i "Kullervo" (1913). Pored orkestarskih radova i opera, Madetoja je takođe bio veliki, a mnogi bi rekli i najveći finski kompozitor horske muzike. Njegova horska dela obeležena su istim bogatstvom nijansi i harmonija kao njegova orkestarska muzika, a takođe je komponovao i neke izvanredne solističke pesme, kao što je ciklus pesama "Syksy" (Jesen, 1930). Zanimljivo je da, iako je njegov omiljeni instrument bio kantele, on nikada ništa  nije komponovao za ovaj instrument. Kako je klaviru bio kompozitorski naklonjen, u  Finskoj se svake treće godine održava najveće klavirsko takmičenje pod nazivom Leevi Madetoja –pianokilpailu/ Leevi Madetoja klavirsko takmičenje, i to u njegovom rodnom gradu, njemu u čast.



Leevi Madetoja
Poslednji  u nizu, ali ne i po značaju je FredrikPacius. Bio je istaknuti finski kompozitor, dirigent i violinista. Najpoznatiji je kao autor kompozicije koja je danas himna Finske. Radio je na Univerzitetu u Helsinkiju od 1834. godine gde je osnovao studentski hor Akademiska Sångföreningen i orkestar. Godine 1848. napisao je muziku na tekst pesme “Maamme” (Naša zemlja), ili u originalu na švedskom, “Vårt land”, Johana Ludviga Runeberga koja je potom postala nacionalna himna Finske. Pesma je prvi put izvedena na jednoj studentskoj proslavi u Helsinkiju 13. 5. 1848.. Kasnije je ista kompozicija, ali sa izmenjenim tekstom, postala i nacionalna himna Estonije. Kažu da je Pacius komponovao ovu melodiju za četiri dana, a pesma je bila popularna i tokom XIX veka, ali je postala nacionalna himna tek nakon smrti Paciusa. Zbog svog velikog značaja u razvoju finske klasične muzike često ga nazivaju i „ocem finske muzike”. Danas se "Maamme" peva i na finskom i na švedskom jeziku u svim formalnim prilikama, kao i na sportskim događajima, poput olimpijskih igara. Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, bilo je više pokušaja od strane finskog naroda da se ova himna zameni himnom koju Finci doživljavaju kao svoju nezvaničnu himnu, a to je "Finlandia" Jana Sibeliusa, sa tekstovima V.A. Koskenniemi (finski) i Joel Rundt (švedski). Ova himna  (Finlandia), ipak nije prihvaćena jer muzički kritičari tvrde da je ona teška za  pevanje.

Godine 1852. komponovao je prvu finsku operu – ”Kung Karls jakt” (Lov kralja Karla) – za koju je libreto uradio u stilu romantičarskog nacionalizma.Njegova druga značajna opera je “Die Loreley”. Pored toga, komponovao je mnoga orkerstarska dela, incidentalnu  i horsku muziku, kao i mnoge pesme. Fredrik i Nina Pacius imali su četvoro dece: Johannes Eduard (1843-1909), Maria Margaretha (1845-1919), Jenny Nina (1847-1902) i Olga (1850-1917). Paciusova ćerka Maria ostvarila je bogatu muzičku karijeru. Bila je pevačica i učinila je mnogo da promoviše muziku njenog oca. Bila je udata za kompozitora Karla Collana, čiji je najpoznatiji komad pesma “Sylvian Joululaulu” (Sylvia's Christmas Song), koju mnogo volim.
 Poslušajte - Fredrik Pacius- Maamme


FredrikPacius


3 Komentari / Kommentit:

Bas, bas po mom ukusu...Jednu od ovih kompozicija koju si navela kao ilustraciju, sam, pre par godina, aranzirao za solo gitaru. Ali, iako i sam slusam dosta muzike, pa i finskih kompozitora, od tebe uvek cujem puno toga i novog i zanimljivog. Hvala na divnom tekstu!

Hvala tebi na ovako lepom komentaru. Pa znala sam da ce se tebi svideti.Mislim da si jedina osoba iz Srbije koja je toliko uspesnih i divnih aranzmana finskih kompozitora objavila na youtube kanalu.Tako da, imajuci to u vidu, ovaj tekst je negde i namenjen tebi.

Nema na cemu. Zahvaljujem od srca na lepim recima, pocastvovan sam!

Post a Comment